by Unknown
jasna tek onda kada shvatimo njenu
razlog što oni teže antidržavnjačkom
neobičnost«.
kraju skale. Ali zašto onda gravitiraju
Džon Viler (Wheeler)
prema desnici? Ursula Legvin (Leguin),
koja nije tvrdi SF, zauzima položaj za koji
Iako se lik naučnika pojavljuje u delima
bih rekao da je levičarski antidržavnjak.
tvrde naučne fantastike od početka, on je
Ian Votson — većinom pisac meke na‐
do sada tretiran dosta nepravedno kao,
učne fantastike, prema sopstvenoj izjavi
dvodimenzionalna figura. Ako ne računa‐
koju je meni dao, sebe smatra trockis‐
mo stari kliše ludog naučnika, koji je
tom. Klark ne pokazuje neku jasniju
uvela još Meri Šeli, imamo pred sobom
političku orijentaciju, sem želju za sarad‐
naučnike u belim mantilima u laboratoriji,
njom; on gleda na politiku kao prelazni
krute figure kao da su od kartona, od
fenomen koji nije suštinska odlika ljudske
kojih su vrvele SF pripovesti i filmovi od
vrste. Ljubitelji tvrde naučne fantastike
30‐tih do 50‐tih godina ovog veka.
možda održavaju urođeni konzervati‐
Međutim, mnogi pisci, tvrde naučne
vizam same nauke, jer se baziraju na
fantastike imali su izvesno naučno
čitavoj strukturi prikupljenih činjenica i
obrazovanje: Asimov, Klark, Ralf Ričard‐
privremeno prihvaćenih teorija koje te
son, Purnel, Hojl, (Houle), Anderson,
činjenice objašnjavaju. Naučnički sklop
Hogan, Brin, Sefild, Forvard (Forvard),
uma — krajnje savesna preciznost, nepre‐
Stenli Šmit, Vernon Vindž (Vinge), Rudi
stano proveravanje, brižljivo kretanje
Raker (Rudu Rucker), Dž. Hari Stajn,
korak po korak napred, lazeći od onog što
Klement i ja. Oni poseduju neposredno
je dokazano kao istinito, individualna
iskustvo, a ipak nam retko daju
verifikacija nasuprot autoritetu, nepove‐
produbljene portrete naučnika. Većinom
renje prema neosnovanim spekulacijama
su se bavili više problemima nego stilom i
možda se aktivno suprotstavljaju »skoko‐
likovima, i otud su birali kao zgodne
vima koji se oslanjaju na veru« koji su
poštapalice likove kapetana svemirskog
često potrebni za revolucionarne doktri‐
broda ili sveznajućeg šefa naučne
91
laboratorije kao prirodne oslonce za svoje
primetio je da je za njega »veliko i
priče i romane. Prihvatili su konvencio‐
suštinsko otkriće narativne književnosti u
nalnu mudrost prema kojoj su u tvrdoj
tome da »svaki život ima svoju temu, a i
naučnoj fantastici stvari važnije nego
postoji ljudska sloboda da se nađe ta
ljudi, intelekt je iznad srca, a ideje, a ne
tema, da se ona stvori, da se ona dovede
iskustvo, treba da igraju vodeću ulogu u
do pobede«. On se pita da li je »sama
postavljanju ambijenta, likova i fabule (1).
osnovna postavka koja omogućuje pisa‐
Ovo gledište je još uvek dosta
nje umetničke proze, naime, moralna
rasprostranjeno, ali ipak gubi teren,
veličina pojedinačne duše, izložena pod‐
pošto sve više školovanih i kompetentnih
smešljivim pitanjima zbog postojanja
pisaca počinje da se bavi pisanjem dela
atomske bombe«. Ako u ovom iskazu
tvrde naučne fantastike.
zamenimo pojam atomske bombe širim
Naučnici koji se upravo bave naučnim
područjem nauke, možemo istovremeno
istraživanjima veoma su dosadni, sem
time formulisati i čitav problem naučne
ako pripovedač ume da se uvuče duboko
fantastike. Iako je nauka ljudska tvore‐
u suštinu njihove ličnosti. U konven‐
vina, ona baca sumnju na primat ljudskog
cionalnoj književnosti, ovakvi likovi se
roda u širim perspektivama vremena i
veoma retko opisuju (12). Samo će
prostora. Neminovno, dakle, ponekad
najzagriženiji zaljubljenici, kao što su
dolazi u sukob sa tradicionalnim metoda‐
čitaoci ANALOGA sedeti kao prikovani i
ma i ciljevima. Ne možemo očekivati da
pratiti dugačke stručne diskusije između
će se neko od glavnih dela tvrde naučne
likova koji više liče na komade ukrašenog
fantastike čitati manje‐više kao konven‐
kartona nego na ljudska bića. Ima nekih
cionalni roman, ali sa komadima nauke
primera
solidne
SF
karakterizacije
gurnutim unutra u cilju poboljšanja
naučnika — Ričardsonove priče, neka
ambijenta, fabule ili atmosfere. To bi bilo
dela Pula Andersona, roman RAZBIJENE
subverzivno delovanje u odnosu na po‐
SIMETRIJE (Broken Summetries) od Pola
tencijal ove oblasti književnog stvara‐
Prusa (Preuss) i neka druga — ali njihov
laštva. Naučna fantastika, time što u
broj nije veliki. Ozbiljnu prepreku pri
literaturu unosi elemente nauke, nemi‐
prikazivanju likova naučnika predstavlja
novno stvara nove tenzije između sad‐
nedostatak naučnog obrazovanja u na‐
ržine i forme, likova i njihove životne
šem društvu uopšte. Smatram da prika‐
sredine. Razrešenje ovih tenzija mora se
zivanjem naučnika koji obraduju neki novi
ocenjivati kritičkim kriterijumima koji još
problem — a ne samo prikazivanjm
uopšte ne postoje zato što su problemi
istorijski opravdanog naučnog istraživanja
još novi.
koje je u toku, kao na primer u romanu
Ponekad čujemo zahteve za višim nivo‐
NAUČNICI (The Scientists) od Elizara
om pisanja naučne fantastike koji pogle‐
Lipskija (Eleazar Lipsku) — možemo da ih
daju unazad na buržoaski roman karak‐
sagledamo u istinski realističkom svetu.
tera (Legvin, u knjizi Naučna fantastika
Kada čitalac sam može da pronikne u
puštena s lanca, referenca 6). Ovo
problem, on se više identifikuje sa likom.
predstavlja uprošćavanje postojećih teš‐
Štaviše, u književnom delu čitalac može
koća, zato što je jedan od prvenstvenih
da zna i više nego naučnici, pomoću
zadataka naučne fantastike da prikaže
narativnih zahvata kao što su dve tačke
ono što je čudno i neobično. Portretisanje
gledišta u dva različita vremenska
ljudi koji žive u jednoj drugačijoj
razdoblja, što sam ja upotrebio u romanu
budućnosti teže je nego, recimo, da se
vremenski pejzaž (Timescape).
pronikne u mentalitet jednog gradona‐
Instinktivno osećam da problemi sa
čelnika Kasterbridža iz XIX veka. SF nam
kojima se sve više
suočava tvrda naučna
prikazuje stvari koje predstavljaju pravi
fantastika širenjem kruga njene čitalačke
izazov. Da li čitalac treba da saoseća
publike, nisu samo vezani za bolju ka‐
uopšte sa likovima iz dela SF? Da li
rakterizaciju likova ili bolji prozni stil,
stvaranje »realnih« likova potkopava u
nego su u tome da je potrebna integracija
očima čitalaca upravo onu neobičnost
svih elemenata narativnog dela. Ogra‐
koju SF pokušava da dočara? U kojoj meri
ničenje koje nameće naučna istina mora
ono što »znamo« o likovima, u stvari,
se dopunjavati primenom estetskih impe‐
predstavlja konvencionalnu mudrost jed‐
rativa. Naučni pogled na svet, njegovi
nog vremena, kada je, zapravo, potrebno
metodi i obelodanjivanje otkrića dovode
da se razori ovaj splet unapred
u pitanje mnoge postavke konvencional‐
oformljenih predstava pre nego što
ne proze. E.L. Doktorov (Doctorow)
krenemo dalje?
92
Nesumljivo možemo s pravom reći da
koje su često prosto predrasude zapadnih
prikazivanje vanzemaljaca koji žive u
Evropljana — nasleđe nekoliko prošlih
ekstremno drugačijim životnim sredina‐
vekova — a nekad su to samo predrasude
ma, ali govore kao Amerikanci XX veka iz
ljudi zaposlenih na katedrama za engleski
srednjeg staleža, pokopava elemente
jezik i književnosti. Tvrda naučna fan‐
neobičnosti u Klementovom romanu
tastika pokušava da se pošteno suoči sa
Misija gravitacije (Mission of Gravity) i
ovom činjenicom, mada ne uvek i
Forvardovom romanu Zmajevo jaje (Dra‐
spretno, niti čak svesno.
gon's Egg). Nasuprot tome, kratka priča
Prikazivanje tehnički složenih, a estetski
Terija Kara (Terry Carr) pod naslovom
nepoznatih pojava, deluje, naravno, kao
Ples menjača i trojice varljivo je jedno‐
ograničavajući faktor na čitalačku publiku
stavna: ona postiže pomalo jeziv osećaj
tvrde naučne fantastike. Mogli bismo se
za vanzemaljske likove a da pri tome ne
zapitati: Kakvu funkciju održavanja pruža
žrtvuje ništa do svog smisla za jednu
»glavni tok« literature svojim čitaocima?
izmenjenu perspektivu. Među delima
Mislim da to postiže jednim delom tako
koja ne spadaju SF, romani Vilijama
što potkrepljuje percipiranje humanis‐
Goldinga Naslednici (The Inheritors) i
tičkih vrednosti kod čitalaca. Doktorov je
Ričarda Adamsa Psi kuge (The Plague
pretpostavio da »beskraj pojedinačne
Dogs) teže da postižu svoje efekte na ovaj
duše« pruža lično ohrabrenje, i da je njen
način. Postoji čitav niz mogućih strategija
ugodni antropo‐centrični svet mnogo
da se to postigne; lično sam se koristio
manje zastrašujući.
nekim tehničkim elementima moderniz‐
S druge strane, naučna fantastika ne
ma da bih dočarao ekstremno drugačije
može da obezbedi podršku ovim vred‐
perspektive, a najbolju ilustraciju možda
nostima. Ona ne može da se ograniči na
predstavljaju pojedini delovi romana U
topli mali krug humanizma. Otuda su
okeanu noći (The Ocean of Night) i u
njene poruke nerado prihvaćene u nekim
jednoj noveli nazvanoj Rojilac zvezda
krugovima čitalaca. (Često ljudi koji ne
(Starswarmer). Iako, naravno, znamo da
mogu da podnesu naučnofantastična dela
ne možemo u potpunosti da se odvojimo
rado čitaju knjige ili gledaju predstave
od ljudskih kategorija — to je Lem isticao
tipa Vodič za autostopere kroz galaksiju
više puta, često sa grotesknim humorom
(The Hitchhiker's Guide to the Galaxy),
— slikanje ljudi ili vanzemaljaca van naše
gde se zbijaju šale na račun klišea SF i
kulture predstavlja estetski izazov koji
time se potkopava neugodna neobičnost
zauzima centralno mesto u tvrdoj
čitave te materije. Drugu i veoma us‐
naučnoj fantastici. Na žalost, to je izazov
pešnu strategiju nalazimo u vidu koriš‐
koji retko koji pisac prihvata. Iako nauka
ćenja kulisa SF da bi se prepričavala neka
može da nam otvori neobične vidike,
sentimentalna antropocentrična priča,
samo nabrajanje tih mogućnosti nije
ala Ratovi zvezda (Star Wars). To su sve
dovoljno; »hladni analitički ton« u tom
načini da se izbegne centralno područje
smislu je, ipak, ograničen metod. Dru‐
ove oblasti. (S obzirom na svoju tesnu
gačije, možda, potpuno nove književne
povezanost sa naukama koje otvaraju
tehnike, moraju se razvijati da bi se ovo
najšire perspektive u prostoru i vremenu,
postiglo.
tvrda naučna fantastika će uvek ostati
Postoje tenzije između poznatog i ne‐
suštinski teška — zapravo gotovo nejasna
poznatog, kao što je istakao Gari Volf
— za mnoge čitaoce.
(Gary Wolfe), koje predstavljaju proble‐
A to je šteta. Jer ja se slažem sa
me karakterizacije svojstvene jedino
Žerarom Klajnom da naučna fantastika u
naučnoj fantastici. Moramo se suočiti sa
najmanju ruku predstavlja »ander‐
činjenicom da su i same naše predstave o
graund« književnost jednog obično tihog
karakteru i likovima u književnom delu
sloja ljudi — nisu to prosto tehnološki
etnocentrične, štaviše, takva je i sama
fanatici, nego su to muškarci ili žene koji
postavka da je karakter nešto centralno.
su stekli uvid u istinski neobično područje
Perspektive nauke, koje nam se otvaraju,
koje se nalazi izvan granica glazirane
neće uvek polaziti od pretpostavke da su
površine popularne nauke. To je jedan
ljudske vrednosti ili uzajamno među‐
podzemni izdanak našeg nemilosrdno
ljudsko reagovanje ono što uvek dominira
kompleksnog doba, često skopčan sa
bez pogovora. Karakter će se uobličavati
futurističkom tehnologijom, a njegova
kroz delovanje kosmičkih sila na takve
pokretačka snaga je u tome što nam
načine da tu neće biti čak ni formalno
otkriva neslućene perspektive.
zastupljene »humanističke vrednosti« —
Ti ljudi nisu samo površni tehnofili, kao
93
što neki kritičari (koji su sami, nesum‐
čitaju. Naučna fantastika je jedinstvena
njivo, divergentne ličnosti) zamišljaju.
po tome što prikazuje tenziju između
Pretpostavljam da kod njih vlada izvesna
realizma i imaginacije koristeći se pri tom
zatvorenost u sopstveni mali krug, i da u
novim materijalima. A oni znaju da tvrda
tom svom malom vrtu tvrde naučne
naučna fantastika igra tenis sa dobro
fantastike oni ponekad uobražavaju da je
zategnutom mrežom. Štaviše, ovo stvara‐
neka tikva zapravo ruža.
lačko ograničenje je toliko očigledno u
Moguće je da jedan manji deo njih
tvrdoj naučnoj fatnastici, tako da ona kao
predlaže tehnološko »fiksanje« da bi se
i sonetna forma može otvoriti nove
zabašurile neke nezaobilazne životne
uglove viđenja i stvarati iznenađenja,
činjenice — možemo, na primer, istaći
otkrivajući
uzbudljive
nove
načine
često izbegavanje smrti u Hajnlajnovim
gledanja na naš konsenzus o stvarnosti.
delima, i česti tretman ili održavanje
Mislim da je u tome ono osnovno
života putem krionike kod niza pisaca
zadovoljstvo koje sami naučnici osećaju
tvrde naučne fantastike (tu spadam i ja).
čitajući tvrdu naučnu fantastiku. Oni u
Ali u celini uzev, ovi pisci i njihovi prirodni
njoj ne vide literaturu zagriženih tehnofila
čitaoci, sami naučnici, znaju vrlo dobro da
i adolescenata — mada ima i takvih —
nauka nije samo gomila činjenica koje
nego izraz gorko‐slatkih istina koje smo
treba zapamtiti, niti autoritarna struk‐
spoznali u ovom našem veku, odjek
tura, niti oblast u kojoj vladaju fanatici
čovekovog sve većeg udaljavanja iz
tipa doktora Strejndžlava.
jednog bogom danog središta stvorenog
Naučnici visokog ranga su veoma raz‐
sveta, tako da je perspektiva čovečanstva
novrsne ličnosti, sa širokim obrazo‐
od sada pa zauvek, kao i nauka, postala
vanjem, i ni u kom slučaju nisu uskogrude
privremena, dvosmislena — i stalno se
žrtve polarizovanih dveju kultura po C.P.
menja.
Snouu (C.P. Snow). Oni su, po pravilu,
čitali dela naučne fantastike; ponekad ih
Prevod sa engleskog:
uprkos preopterećenosti poslom i dalje
Aleksandar Nejgebauer
FUSNOTE:
1. David Samuelson, VISIONS OF TOMARROW (VIZIJE SUTRAŠNJICE), Arno Press,
NY, 1975, Gl. 2.
2. Martin Bridgstock, SFS 10, 1983, str. 52—56.
3. Liam Hudson, CONTRARY IMAGINATIONS (SUPROTNE MASTE), Harmondsworth,
London, 1972, str. 55.
4. Brian M. Stableford, FOUNDATION (ZADUŽBINA) 15, 1979, str. 28‐41.