by Unknown
maltene hepiend! Malo me je brinulo to
glavnotokovske trilerske strukture, mada
što oni odlaze i od tada zauvek žive
ne verujem da bih ikada više mogao
srećno. Možda žive. Ne znam šta će se
uraditi išta što bi imalo onoliko očajanja
sledeće dogoditi. Počinje da me hvata
kao Neuromanser. Morao bih se naći u
neki entuzijazam po tom pitanju. Vero‐
priličnim nevoljama, pa da opet tako
vatno mi je to mehanizam izbegavanja da
nešto uradim! Neuromanseru kao gorivo
ne bih morao da radim na sledećoj knjizi.
služi ogroman strah da ću izgubiti
KG: Ne vidim zašto je ikome teško da
čitaočevu pažnju. Čista histerija. Na
shvati šta su ti kiberprostorni entiteti, ali,
svakoj stranici postoji po jedna kuka.
recite mi, zašto vudu? Je 1' to zato što je
Mislim da u Grofu Zirou ne dobijate takvu
vudu
živopisan
kontrast
visokoj
tobogansku vožnju. Namerno sam stao, i
tehnologiji, zato što je sav »fanki«,
Grofa Ziroa malo usporio, jer sam želeo
narodnjački, improvizovan?
da naučim kako se postiže karakterizacija
VG: Ovako namah, ne mogu se setiti
likova. Ima mnogo stvari, najrazličitijih,
odakle mi je to došlo. O vuduu sam znao
koje još uvek ne umem da izvedem. Ovo
bar nešto, koliko‐toliko, a nisam imao
mi je tek drugi roman.
mnogo istraživačkog materijala pri ruci.
KG: Sam Grof je i te kakav lik. Da li je
Ova dva romana su stvarno skrpljena
ovo priča o njegovom sazrevanju, u
estetikom kolaža. Pojavi se neka slika, i
skladu sa američkom SF tradicijom?
meni samo »škljocne«. Pretpostavio sam
VG: Pretpostavljam da jeste, ali to nije
da crnci u arkologijama sa niskom kirijom
bilo svesno učinjeno. Sve dobre stvari
i ovako obavljaju vudu, a da su neki od
98
njih takođe i kompjuterski kauboji. Onda
odlomci i komadići, ali svi uklopljeni u
ih AI (artificijelna, veštačka, inteligencija)
jednu površinu.
čita i zaključuje da je vudu ono što oni
VG: Tapiserija. Izgleda da su neke od
žele. Kiber‐prostorni stvorovi su inficirani
njegovih ranih kratkih priča i njegov prvi
ljudskim reakcijama.
roman potekli iz jedne putopisne knjige,
KG: Je li to u nekoj vezi sa vuduom u
stare, iz 1890‐tih, koju je našao u
priči Zelene oči Lucijusa Šeparda? Da li je
antikvarnici. Odneo ju je kući i izatkao taj
on vaš prijatelj?
roman, o Kairu u 1890‐tim godinama, sa
VG: Sreo sam ga jednom... Ne, ne veru‐
svim nazivima ulica i hotela. To je upravo
jem da je ta knjiga imala ikakav uticaj.
moj fazon. Teško je samo početi, naći
Oduvek sam neodređeno zainteresovan
parče za koje želiš da bude prvo. Na
za vudu. Imam veliku kartonsku kutiju sa
početku Grofa Ziroa je jedno mesto koje
stvarima isečenim iz raznih časopisa, pa
stvarno postoji, u Meksiku: onaj srušeni
kad se prilikom smišljanja radnje romana
hotel koji opisujem; to je najfantastičnija,
zabijem u neki gadan ugao, ja izvrnem tu
konačna balardovska struktura. Jednog
kutiju i počnem da raspoređujem ono u
Božića
sam
otputovao
tamo,
sa
njoj nanovo.
porodicom. Zabeležio sam opis tog hotela
KG: Na vašoj književnosti se ne
i mnogo fotografisao. Popločani podovi
primećuje toliko šavova koliko bi se u
koji vise nad vodom, u najvećoj zabiti.
kolažima moglo očekivati. Nije to kao kad
Razrađivao sam to dugo i dugo, najzad
čitamo Balarda ili Barousa, brza,
sam dobio uvodni odlomak i onda sam
dugotrajna paljba nepovezanih slika. Sve
mogao jednostavno pisati dalje.
vaše slike su veoma povezane.
Kod nekih Dikovih dela iz njegovog
VG: Da, svuda je zaguran git. Dužnik
srednjeg perioda, i to kod nekih najboljih,
sam Balardov i Berousov za sav rad koji
možete da osetite da improvizuje. Priča
su oni u tom pogledu obavili, ali razlika je
kojekako vrluda, stvari se tek tako
u tome što ja prilepim delove a onda
pojavljuju u njoj, ali, u tome i jeste
predem vazdušnom četkicom (airbrush).
zadovoljstvo.
Ja zaista koristim taj metod nasumičnosti,
KG: Na jednoj strani kritičari, koji se
i to uglavnom kad se zaglavim. Ispunilo
naprežu da koherentno objasne sve
me je velikim ponosom to što je u
nedoslednosti u Ubiku, a na drugoj strani
francuskom izdanju pisalo nešto u smislu
Dik, koji munjevito kuca na svojoj pisaćoj
»Ovo je istinski nadrealistički roman«.
mašini i za to vreme se tiho smeje. I, na
Razmišljao sam: čak i u Francuskoj, gde su
čemu to sad radite?
toliko probirljivi!
VG: Stvar ima naslov Zabeleške
KG: Da li je Dik uticao na vas?
Mustang Seli (The Log of Mustang Sally).
VG: Ne, nisam čitao baš toliko Dika pre
Nadao sam se da ću se nekako otresti tog
početka pisanja. Mislim da sam dobijao
naslova, ali on je postao toliko poznat kao
sve što čovek od Dika dobija, pa možda i
nedovršena knjiga, da sad ne mogu
malo više, od Pinčona. Uvek sam
pobeći od njega. Smatraću ga nekakvim
zamišljao taj alternativni svet u kome je
izazovom. Bio sam srećan sa naslovom
Pinčon svoje rane kratke priče prodao
Grof Ziro jer sam mogao svakome da
časopisu F and SF i postao figura dikovske
kažem »Grof Ziro« i da ne ispadnem
vrste...
smešan. Još uvek se osećam pomalo
KG: I onda umro, i onda u njegovoj kutiji
budalasto kad izgovorim Neuromanser«,
od
cipela
nađu
jedan
ogroman,
jer ljudi na to kažu: »Šta?« Mislim da ću
veličanstven, nedovršen roman...
se osećati stvarno smešnim dok budem
VG: E to je to. Znam da Pinčon čita SF.
govorio da pišem knjigu sa naslovom
Imao je članak u Njujork Tajmsovoj reviji
Zabeleške Mustang Seli. A nameravao
knjiga pre koju godinu, pod naslovom
sam da joj dam naslov Daljine (The
»Luditi«, gde je pomenuo koliko duguje‐
Distances), ali me je Malkolm Edvards
mo SF piscima, odao im je veliko priz‐
ubedio da od toga odustanem. Rekao je
nanje.
da zvuči suviše dugačko i suvo!
KG: Još jedan kolažist. Iznenađujući
99
»OPASNE VIZIJE«
HARLANA ELISONA
MARKO FANČOVIĆ
Pre
dgovor Harlana Elisona za antolo‐
uredništvom Majkla Murkoka, bile glavni
giju »Opasne vizije« počinje rečenicom:
eksponenti novog u SF‐u.
»Ovo što držite u rukama je više od
Antologija je bila i glavni uzrok osni‐
knjige. Ako budemo imali sreće, ovo je re‐
vanja »Druge zadužbine«, grupe osnova‐
volucija.«
ne sa ciljem da se bori protiv »novog va‐
I bila je revolucija.
la«, za tradicionalne vrednosti u SF‐u i
Da se razume kakva je to revolucija
stare dobre pisce (kao što su Asimov,
bila, treba sagledati situaciju u SF‐u sredi‐
Frederik Pol, Pol Anderson i Fric Lajber —
nom šezdesetih. Moglo bi se to nazvati
koji
su
učestvovali
u
»Opasnim
kreativnom krizom. Previše pisaca je pra‐
vizijama«!).
vilo beskrajne (a često i bespredmetne)
Da bi se shvatilo čemu ta gužva, do‐
varijacije na tradicionalne SF teme. Izda‐
voljno je pogledati samu knjigu. Nakon
vači nisu imali ništa protiv SF‐a, tržište je
predgovora Isaka Asimova (koji je odbio
postojalo, ali... Napolju, u životu, deša‐
poziv da napiše priču, pravdajući se svo‐
vale su se nove stvari: društveni pokreti,
jom tradicionalnošću, i umesto toga
bujanje kontrakultura, buđenje svesti... A
napisao dva predgovora — jedan o SF‐u a
SF je ostajao nepomičan, pravi literarni
drugi o Elisonu) i samog Elisona, slede
geto. Pisci kao što su Elison i Robert Sil‐
trideset tri priče pisaca kao što su: Lester
verberg su već bili umorni od ograničenja.
Del Rej, Robert Silverberg, Frederik Pol,
Novi pisci, kao Rodžer Zelazni ili Tomas
Filip Hose Farmer, Robert Bloh, Harlan
Diš su konvencije SF‐a podnosili kao lu‐
Elison, Brajan Oldis, Filip Dik, Lari Niven,
dačku košulju. Tradicionalno inovativni
Fric Lajber, Pol Anderson, Damon Najt,
žanr gušila je tradicija.
Teodor Stardžen, Džon Balard, Džon
U takvoj atmosferi, Harlan Elison je u
Bruner, Norman Spinrad, Rodžer Zelazni,
jednom razgovoru sa Normanom Spinra‐
Semjuel Dilejni...
dom došao na ideju da skupi ORIGI‐
Priče su pisane specijalno za »Opasne
NALNU antologiju (dotad su antologije
vizije« i prvi put objavljene u njima. Na‐
preštampavale priče već objavljivane po
ravno, ima dobrih i manje dobrih. Neke
magazinima) priča koje su suviše kontro‐
su čisti, »tvrdi« SF a neke se mogu samo
verzne da bi bile objavljene drugde.
krajnjim naporom smestiti u okvire žanra.
Telefonski razgovor sa Larijem Ašme‐
Elison je insistirao i na mnoštvu novih,
dom iz izdavačke kuće Doubledy tu ideju
mladih pisaca kojima je pojavljivanje uz
je pretvorio u snežnu grudvu koja je po‐
velikane trebalo da pomogne u afirmaciji.
čela da se kotrlja niz padinu, postajući sve
Bilo je tu i pisaca čiji su izleti u SF retki
veća i veća. Elison se raspravljao sa Ašme‐
(kao što je poznati TV pisac Henri Slezar
dom oko novih avansa autorima, ulagao
— sećate li se »Neočekivanih priča« iz
sopstveni novac (i pozajmljivao od Larija
Programa Plus?).
Nivena, između ostalih) i hranio grudvu
Nije samo kvalitet i inovativnost priča
dve godine dok nije postala lavina.
ono što ovu antologiju čini izuzetnom.
»Opasne vizije« su izašle 1967. i SF
Pre svake priče nalazi se Elisonov pred‐
više nije bio isti.
govor (sem ispred Elisonove, za koju je
Bila je to ona revolucija kojoj se Elison
predgovor pisao Bloh, na čiju se priču
nadao. Knjiga se prodavala, kako on sam
Elisonova nastavlja) u kojem su osnovni
kaže, »kao kocke leda u Riju«. Izazvala je
biografski podaci o piscima začinjeni
oduševljene kritike i žučne napade. Omo‐
mnoštvom neobičnih činjenica i anegdo‐
gućila je pojavu »novog vala«; da nje nije
tama u koje ponekad nije lako pove‐
bilo, možda ne bi bilo novih serija origi‐
rovati. Sudeći po tome, ti pisci su mnogo
nalnih antologija kao što su Damon Naj‐
luđi nego što se misli.
tov »Orbit«, »Quark« Semjuela Dilejnija i
Na kraju svake priče nalazi se i pogo‐
»Nove dimenzije« Silverberga, koje su, uz
vor, koji je nešto nezapamćeno u književ‐
britanski časopis »Novi svetovi« pod
nosti uopšte — u njemu svaki pisac ob‐
100
jašnjava ono čuveno ŠTA JE PISAC HTEO
Sama knjiga bila je veća od prve, ali je
DA KAŽE. Ovde to tako funkcioniše da bi
mogla biti i još obimnija. Ne želeći da
se moglo reći da je to integralni deo
napravi knjigu — mastodonta, Elison je
priče, bez koga se dosta gubi od ukupnog
jedan deo materijala ostavio za »Posled‐
utiska.
nje opasne vizije« koje, na žalost, nikad
Sama knjiga je donela Elisonu plaketu
nisu izašle. Kolika je to šteta, govore neka
za »najznačajniju SF knjigu objavljenu
od imena pisaca: Kliford Simak, En Mek‐
1967.« na konvenciji u Ouklendu, na kojoj
Kafri, Džems Gan, Frenk Herbert, Robert
su Huga dobili — za priče iz »Opasnih
Šekli, Vonda Mekintajer, Oktavija Batler,
vizija« — Filip Hose Farmer (»Jahači ru‐
Džon Kristofer, Mak Rejnolds...
mene nadnice«) i Fric Lajber (»Kotrljajmo
Sve što je rečeno za prvu antologiju
kockice«). Lajber je dobio i Nebulu, kao i
važi i za drugu. I ovde su priče propra‐
Dilejni (Da, i Gomora).
ćene predgovorima i pogovorima, a mora
Kako već biva sa svim velikim uspe‐
se priznati da većina priča uspeva da
sima, nastavak je morao uslediti. Posle
bude kontroverzna i opasna kao i one iz
mnogih nagovaranja od strane Larija
prvih »Opasnih vizija«.
Ašmeda, Elison je popustio i ponovo se
Što se objavljivanja na srpskohrvat‐
dao na skupljanje priča.
skom tiče, priče iz »opasnih vizija« su se
»Opasne vizije, ponovo«, izašla je
pojavljivale na raznim mestima, od »Siri‐
1972. Naravno, nije se opet moglo ra‐
usa« i »Monolita« nadalje. Priče iz obe
čunati na onoliki uspeh. Kontroverzne
knjige čine veći deo Kentaurove anto‐
teme su se već odmaćile u SF‐u;
logije »Najbolje SF priče 1986«. Posebno
besmisleno je praviti novog »ovna« da bi
treba pomenuti objavljivanje Dilejnijeve
se razbila već otvorena kapija. Ipak,
»Da, i Gomora« (prevedene kao »Space‐
knjiga nije razo
čarala. Pravljena po pot‐
ri«) u »Siriusu« 121/122 kao jedini slučaj
puno istom sistemu kao i prva, mogla se
da je sa pričom objavljen i pogovor. Na
pohvaliti takvim piscima kao što su:
žalost, u prevođenju se desio jedan mali
Ursula Legvin (Hugo za »Svet se kaže
propust. Rečenica kojom se priča, pogo‐
šuma«), Džin Vulf, Rej Bredberi (sa
vor i čitave »Opasne vizije« završavaju,
poemom!) Kurt Vonegat, Gregori Ben‐
pravi tour de force, treba da glasi: »... jer
ford, Džoana Ras (Nebula za »Kada se
oni ništa ne mogu raditi, SEM IĆI GORE I
promenilo«), Kejt Vilhelm, Piers Antoni,
DOLE.« Ako ste pročitali priču, znate
Ben Bova, Gahan Vilson (poznati karika‐
koliko je jeziva ta rečenica. Ako niste, tre‐
turista), Džejms Bliš, Tomas Diš, Teri Kar,
ba nekako da se dočepate »Opasnih vizi‐
Džejms Tiptri jr...
ja«. Bez te knjige, SF bi bio mnogo praz‐
niji.
101
KNJIGE MILOŠ ORLOVIĆ
DOMAĆI PRVENCI
đavo«.
Prvo što pada u oči jeste Anđelkovićev
Radmilo Anđelković Zemlja za dobre
značajan napor u obradi karaktera glav‐
ljude, Slobodan Ćurčić, Vrisak zvezda,
nih likova. Događaje u romanu čitalac ug‐
Zoroaster, Beograd, 1987.
lavnom prati kroz lik dečaka Terija, cen‐
tralne ličnosti dela, odnosno kroz njego‐
Objavljivanje dela dva autora u jednoj
vo poimanje stvari. Ovaj ugao posmatra‐
knjizi presedan je u domaćoj izdavačkoj
nja, uz podatak da dečak ima samo
praksi, tim pre što se radi o autorima koji
dvanaest godina, stavio je autora pred
u stilskom pogledu nemaju ništa zajed‐
delikatan izbor forme kazivanja u čemu
ničko. Romani Zemlja za dobre ljude Rad‐
se on ne snalazi uvek dobro.
mila Andelkovića i Vrisak zvezda Slobo‐
Celokupnu radnju romana Anđeiković
dana Ćurčića se, osim po stilu, potpuno
dalje prelama kroz psihu glavnih likova,
razlikuju po tematici pa i po kvalitetu. Do
odnosno događaji u romanu su u poza‐
objavljivanja u istoj knjizi došlo je, oči‐
dini ne samo spoljašnjih već i unutašnjih
gledno, isključivo iz ekonomskih razloga.
sukoba likova u njihovom traganju za
Ovakva koncepcija knjige omogućila je