Alef Science Fiction Magazine 006

by Unknown

  Iako je bilo podrugljivih komentara, svi su

  drago da ih nema. Uvek sam mrzela

  bili blagonakloni. Pre nego što je čamac

  dlakava muška lica. Poljubiti muškarca s

  skotrljansa obale u Reku, Barton stade na

  bradom, bilo mi je kao da zarivam lice u

  »most«, neznatno uzdignutu platformu, i

  žbuku provaljenog metalnog madraca.«

  podiže ruku, moleći za tišinu. Romor

  gomile je zamro, i on progovori na

  13

  italijanskom.

  Prošlo je šezdeset dana. Odgurali su

  »Dobri ljudi, prijatelji, stanovnici doline

  čamac preko poljane na velikim bambu‐

  obećane zemlje! Napuštamo vas za koji

  sovim valjcima. Došao je dan porinuća.

  trenutak...«

  Hadžija je bio dugačak oko četrdeset

  »Ako se čamac ne preturi!« promrmlja

  stopa, a osnovni delovi su mu bili dva

  Frigit.

  trupa od bambusa, sa oštro izvučenim

  »...I odlazimo uzvodno Rekom, protiv

  pramcima, spojena jednom platformom,

  vetra i struje. Odabrali smo tešku marš‐

  kosnik sa nadimajućim jedrom i jedan jar‐

  utu, jer teško uvek donosi najkrupnije

  bol, uzdužno montiran, sa jedrima satka‐

  plodove, ako verujete u ono što su nam

  nim od bambusovih vlakana. Upravljalo

  moralisti na zemlji kazali, a sada znate

  se velikim borovim veslima, jer kormilo i

  koliko im treba verovati!«

  upravljač nisu mogli da izrade. Njihov

  Smeh. Uz po koji mrk pogled

  jedini materijal za užad bila je trava, iako

  tvrdokornih vernika.

  neće proći dugo dok naprave kožne

  »Na Zemlji, kao što neki od vas možda

  konopce od uštavljene kože i creva

  znaju,

  vodio

  sam

  jednom

  jednu

  krupnijih riba. Za prednji deo palube bio

  ekspediciju u najdublju i najmračniju

  je privezan čun od izdubljenog drveta,

  Afriku, da otkrijem gornji tok Nila. Nisam

  koji je oblikovao Kaz, od borove klade.

  ga našao, iako sam bio blizu, i, na prevaru

  Pre nego su stigli da čamac gurnu u

  su mi izostale nagrade od strane

  vodu, Kaz im je pričinio male teškoće.

  gospodina Džona Haninga Spika. Ako ga

  Dotad je govorio engleski vrlo isprekida‐

  sretnem, na mom putu uzvodno, znaću

  no i ograničeno, sa psovkama na arap‐

  kako s njim da postupim...«

  skom, balučiju, svahiliju i italijanskom, što

  »Blagi bože!« reče Frigit. »Bi li mu

  ih je naučio od Bartona.

  naredio da se ponovo ubije, uz kajanje i

  »Mora trebati... kako se to zove?...

  stid?

  walah... šta to reč... merda.... treba reč,

  »...ali stvar je u tome da je ova Reka

  Barton‐nag... reč... reč... upita čoveka

  mnogo, mnogo veća od ikakvog Nila, koji

  tako dobro, Kabburganagruebemss... vo‐

  je, kao što možda znate ili ne znate, bio

  da dobra... ne potopiti čamac... naljutiti

  najduža reka na Zemlji, uprkos netačnim

  se... udaviti nas... pojesti nas.«

  tvrdnjama Amerikanaca da su to Amazon

  »Prinošenje žrtve?« reče Barton.

  i Misuri‐Misisipi kompleksi. Neki od vas

  »Hvala bogu, Barton‐ nag. Žrtvovanje.

  su pitali zašto krećemo ka odredištu za

  Preseći grlo... staviti na čamac... trljati to

  koje ne znamo koliko je udaljeno, niti da

  na drvo... onda vodeni bog ne besan na

  li uopšte postoji. Reći ću vam da mi

  nas...«

  razapinjemo jedra zato što Nepoznato

  »Mi to ne radimo«, reče Barton.

  postoji i mi ćemo ga učiniti Poznatim. To

  124

  je sve. A ovde, nasuprot našem tužnom i

  Čamac je kliznuo i vetar i struja mu

  jadnom iskustvu na Zemlji, novac nije

  okrenuše pramac nizvodno, ali Barton

  neophodan za opremanje, ili za nastavak

  izdade naređenje, pa jedra behu

  putovanja. Kralj Keš je mrtav i dobro je

  podignuta, a on okrenu veliku ručicu

  što smo ga se otarasili. Ne moramo da

  vesla, tako da se kljun zanese, i onda su

  popunjavamo stotine formulara i podno‐

  grabili ka zavetrini. Hadžija se dizao i

  simo stotine molbi, ni da preklinjemo za

  spuštao nošen talasima, a voda je šištala

  prijem kod uticajnih ljudi i sporednih

  kad bi je posekli pramci‐blizanci. Sunce je

  birokrata, kako bismo dobili dozvolu za

  bilo jarko i toplo, lahor ih je hladio i bili su

  plovidbu Rekom. Ovde nema nacionalnih

  srećni, ali i pomalo zabrinuti, kad su

  granica...«

  iščezle poznate obale i lica. Nisu imali

  »...dosad«, reče Frigit.

  mape, niti priče putnika da ih vode; svet

  »...ne traže se ni pasoši, ni podmići‐

  će biti stvaran sa svakom miljom napred.

  vanje činovnika. Jednostavno, izgradimo

  Te noći, kad su se prvi put izvezli na

  čamac i, bez dozvole, isplovimo, pres‐

  obalu, dogodio se jedan incident koji je

  kočivši ono s — vašim — dopuštenjem,

  zbunio Bartona. Kaz je tek bio stupio na

  upućeno bilo kom gnjavatoru visokom,

  obalu, u grupi znatiželjnih ljudi, kad se,

  srednjem, ili niskom. Slobodni smo, prvi

  najednom, vrlo uzrujao. Počeo je da

  put u istoriji čoveka. Slobodni! Tako,

  brblja na svom jeziku pokušavajući da

  kazaćemo vam zbogom, a ja ne bih rekao

  ščepa čoveka koji je stajao u blizini. Ćovek

  do viđenja jer...«

  pobeže i brzo se izgubi u gomili.

  »...vi nikada ne biste«, mrmljaše Frigit.

  Kada ga je Barton upitao šta to radi, Kaz

  »...jer ćemo se možda vratiti odsad za

  reče, »On ne dopar... uh... kako to kaže?..

  hiljadu godina. Pa, ja kažem zbogom,

  to... to...« i pokaza na svoje čelo. Potom

  posada kaže zbogom, i zahvaljujemo vam

  nacrta u vazduhu nekoliko nepoznatih

  za pomoć pri izgradnji čamca i našem

  simbola. Barton mišljaše da istera stvar

  otiskivanju. Ovim predajem svoj položaj

  na čistac, ali Alisa najednom vrisnu i

  konzula Njenog britanskog veličanstva u

  potrča u susret jednom čoveku. Očevidno

  Trstu, onom ko želi da ga primi, i

  je mislila da joj je to sin koji je bio ubijen

  proglašavam se slobodnim građaninom

  u prvom svetskom ratu. Ali posredi je bila

  sveta Reke. Neću odavati poštovanje

  zabuna. Alisa je priznala da je načinila

  nikome; dugovati odanost nikome; samo

  grešku. Do tada je ostalo zanemareno.

  ću sebi veran biti!«

  Kaz nije ponovo spomenuo stvar i Barton

  »Po nalogu muževnosti delaj, niotkoga,

  je na to zaboravio. Ali trebalo je da se

  do od sebe sama ne očekuj pljesak;

  seti.

  Najgospodskije živi i mre ko sledi
/>   Posle tačno 415 dana, behu prošli

  samodonete zakone«, recitovaše Frigit.

  24.900 kamenih zdela na desnoj obali

  Barton pogleda Amerikanca, ali nije

  Reke. Prilagođavajući pravac prilikama,

  prekidao svoj govor. Frigit je citirao

  jedreći protiv vetra i struje, prelazeći

  stihove iz Bartonove Kaside Hadži Abdu

  prosečno šezdeset milja na dan, zaus‐

  al‐Jazdija. Nije mu bilo prvi put da govori

  tavljajući se danju da napune zdele i noću

  citate iz Bartonove proze ili poezije. Pa,

  da spavaju, gdegde ostajući deo dan kako

  premda je Amerikanac na njega katkad

  bi mogli protegnuti noge i razgovarati sa

  delovao razdražujuće, nije se mogao

  drugima, a ne uvek samo sa posadom,

  previše naljutiti na čoveka koji mu se

  proputovali su 24.900 milja. Na Zemlji bi

  divio dovoljno da nauči napamet njegove

  ovo rastojanje bilo ravno obimu ekvatora.

  reči.

  Da su reke Misisipi‐Misuri, Nil, Kongo,

  Nešto kasnije, kada su nekoliko muška‐

  Amazon, Jangcekjang, Volga, Amur,

  raca i žena gurnuli čamac u Reku, a go‐

  Hvang, Lena i Zambezi nadovezane jedna

  mila ih bodrila usklicima, Frigit ga je opet

  na drugu da načine veliku reku, ona još

  citirao. Gledao je hiljade mladih, lepih

  ne bi bila dugačka koliko tok kojim su

  ljudi kraj vode, njihovu kožu potamnelu

  prošli. Reka je išla sve dalje, praveći velike

  od sunca, njihove kiltove, prslučiće i

  lukove, vijugajući natrag i napred. Svugde

  turbane, kako, živopisni, lepršaju na

  duž vode behu poljane, sa pošumljenim

  vetru, i rekao,

  brdima u pozadini, i veoma visokim, ne‐

  »Oh! krasan dan sa zrakama, živ lahor, i

  prohodnim, zbijenim planinskim vencem.

  razdragan grad. Videh na obali Reke da

  Od vremena do vremena, poljane bi se

  igra, kad beh mlad,

  suzile, a bregovi se protegli do ivice Reke.

  kad beh mlad.«

  Katkad bi se Reka proširila i postala

  125

  jezero, tri milje, pet milja, šest milja

  svrhovite. Ribe skupljaju otpatke i

  široko. Tu i tamo planine su se naginjale

  prečišćavaju vodu. Pojedine vrste crva

  jedna ka drugoj, i čamac je jurio kroz

  jedu otpadne materije i leševe. Ostale

  kanjone, gde bi uzan prolaz terao struju

  vrste imaju normalnu funkciju zemaljskih

  da vri kroz njega, a nebo je bilo plava nit

  crva.

  visoko, visoko gore, dok su ih crni zidovi

  Gvenafra je bila nešto viša. Sva deca su

  pritiskali.

  rasla. Za dvanaest godina u dolini neće

  Još, svugde je, uvek, bilo ljudske vrste.

  biti nijednog deteta niti adolescenta, ako

  Dan‐noć su se muškarci, žene i deca

  su prilike svugde udešene prema ovima

  tiskali na obalama Reke, a u brdima ih je

  koje su putnici dotad videli.

  bilo još.

  Barton, razmišljajući o tome, reče Alisi;

  Dotad su mornari došli do izvesnog

  »Ovaj Rivirend Dadžson, tvoj prijatelj,

  obrasca. Ljudski rod je bio uskrsnut duž

  momak koji je voleo samo devojčice. Biće

  Reke u približnim hronološkim i nacio‐

  u nezavidnoj situaciji onda, zar ne?«

  nalnim nizovima. Čamac je mimoišao

  »Dadžson nije bio nastran«, reče Frigit.

  rejon u kom žive Slovenci, Italijani i

  »Ali, šta sa onima čiji su jedini seksualni

  Austrijanci, umrli u poslednjoj deceniji

  objekti deca? I, šta će raditi oni koji

  devetnaestog veka, mimoišao Mađare,

  uživaju u maltretiranju i mučenju

  Norvežane, Fince, Grke, Albance i Irce.

  životinja? Znaš, žalio sam zbog odsustva

  Katkad su stupali u oblasti naseljene

  životinja. Volim mačke i pse, medvede,

  narodima iz drugih vremena i prostora.

  slonove, većinu životinja. Ne majmune,

  Jedna se prostirala dvadeset milja i tu su

  previše liče na ljude. Ali drago mi je da ih

  živeli australijski urođenici, koji nikada

  nema. Sada ne mogu biti zlostavljane. Sve

  nisu videli nijednog Evropljanina, dok su

  sirote, bespomoćne životinje koje su

  bili na Zemlji. Drugih sto milja behu

  osećale bol, glad, ili žeđ pojedinih

  naselili Tohari (Lođin narod). Ovi su živeli

  nepažljivih ili zlobnih ljudskih bića. Neće

  otprilike u vreme Hrista, u zemlji koja je

  više.«

  kasnije postala Kineski Turkestan. Pred‐

  On pomilova Gvenafrinu plavu kosu,

  stavljali

  su

  najistočniji

  produžetak

  koja je već bila gotovo šest inča duga.

  indoevropskih govornika u starom veku;

  »Mnogo

  sam

  saosećao

  i

  sa

  kultura im je, neko vreme, bila u

  bespomoćnim

  i

  zlostavljanim

  procvatu, a potom je zamrla, pre upada u

  mališanima«.

  pustinju i najezde varvara.

  »Kakav je to svet bez dece?« reče Alisa.

  Kroz dopuštene letimične i nesigurne

  »U tom slučaju, kakav je bez životinja?

  premere, Barton je utvrdio da je u svakoj

  Ako više ne mogu biti maltretirane ni

  zoni, u principu, šezdeset procenata

  zlostavljane, ne mogu biti ni mažene ni

  pripadnika pojedine nacionalnosti i veka,

  voljene.«

  trideset procenata nekog drugog naroda,

  »Jedna stvar uravnotežava drugu na

  obično iz drugog vremena, i deset

  ovom svetu«, reče Barton. »Nema ljubavi

  procenata iz bilo kog vremena i mesta.

  bez mržnje, dobra bez zla, mira bez rata.

  Svi muškarci su se probudili iz smrti

  Uostalom, nemamo izbora. Nevidljivi

  obrezani. Sve žene su uskrsnule kao

  Gospodari ovog sveta odlučili su da

  device. Za većinu žena, prokomentarisao

  nemamo životinje i da žene više ne

  je Barton, to stanje nije trajalo duže od

  rađaju decu. Neka tako bude.«

  prve noći na ovoj planeti.

  Jutro 416. dana njihovog putovanja bilo

  Sve dotad, niti su videli, niti čuli za

  je kao i sva druga. Sunce je izašlo iznad

  noseću ženu. Ko god ih je smestio ovde,

  vrha planine s njihove leve strane. Vetar

  mora da ih je sterilisao, sa dobrim

  je duvao od gornjeg toka Reke, oko

  razlogom. Kad bi se čovečanstvo moglo

  petnaest milja na sat, kao i obično.

  reprodukovati, dolina Reke bi za jedan

  Temperatura se postojano penjala sa

  vek bila zakrčena telima. U početku se

  suncem i dostizala bi, po proceni, 85

  činilo da nema životinjskog sveta i da je

  stepeni Farenhajta, otprilike u dva

  čovek ovde jedini stvor. Sada se znalo da

  popodne. Katamaran, Hadžija, lavirao je

  nekolik
o vrsta crva izlazi noću iz zemlje. A

  napred‐nazad. Barton je stajao na

  u Reci ima najmanje sto vrsta riba, od

  »mostu«, sa obema rukama na dugač‐

  onih šest inča dugih, do veličine glavatih

  kom, debelom borovom dršku kormila sa

  uljarki, »rečnih aždaja«, koje žive na dnu

  svoje desne strane, dok mu je preplanulo

  Reke, hiljadu stopa duboko. Frigit reče da

  lice bilo izloženo vetru i suncu. Nosio je

  su životinje koje postoje ovde, vrlo

  skerletno‐crni kilt, koji mu je dosezao

  126

  gotovo do kolena, i ogrlicu načinjenu od

  blizu tri i po milje, a sada se pretvarala u

  savijenih sjajnocrnih pršljenova rogate

  uzan kanal, ni pola milja širok. Kanal je

  ribe. Bila je to šest stopa dugačka riba, sa

  vijugao i beše iščezao između stena

  rogom od šest inča na čelu, nalik

  jednog kanjona.

  jednorogu. Živela je oko stotinu stopa

  Tuda bi čamac mileo zbog ubrzane

  ispod površine, i s mukom je izvučena. Ali

  struje, a i prostor za manevrisanje bio je

  od njenih pršljenova mogle su se načiniti

  ograničen. Ali Barton je bivao u sličnom

  lepe ogrlice, od kože, propisno stavljene,

  škripcu bezbroj puta, pa nije strepeo zbog

  sandale, oklop i štit, ili je mogla biti

  toga. Štaviše, kad god bi se to dogodilo,

  prerađena u žilave, gipke konopce i

  nije mogao a da ne misli o čamcu kao

  pojaseve. Meso joj je bilo izvrsno. Ali rog

  preporođenom. Prošao je iz jezera, mate‐

  je bio najvrednija stvar. Od njega su se

  rice, kroz uzan prolaz u drugo jezero. To,

  mogli načiniti vrhovi za koplja i strele, a

  zapravo beše voda izlivena u mnogo

  ako bi se gurnuo u drvenu dršku, nastao

  pravaca, gde je uvek postojala šansa da

  bi bodež.

  neverovatnu pustolovinu, za otkrovenje

  Na stalku pored njega, obložen

  na drugoj strani.

  prozirnim ribljim mehurom, ležao je luk.

  Katamaran je mimoišao jednu, svega

  Bio je načinjen od krivih kostiju, izbočenih

  dvadeset jardi udaljenu kamenu zdelu.

  s obe strane čeljusti, koliko kit velike ribe‐

  Bilo je mnogo ljudi na poljani sa desne

  aždaje. Kada su krajevi obe bili posečeni

  strane, čija je širina ovde dostizala svega

  tako da jedna stane u drugu, dobijen je

  pola milje. Vikali su u pravcu čamca, ma‐

  dvostruko zakrivljen luk. Opremljen

  hali, ili pretili pesnicama i psovali, premda

  konopcem od creva ribe‐aždaje, luk je bio