by MoZarD
Šta je bilo poslednje što si video?
— U stvari — rekao je Urson, osvrćući se — mislim da je gledao u ležaj jadnog Vajtija.
— A ko jetrebalo da spava na Vajtijevom ležaju?
— Zmija?
— Tačno. Da nije možda Vajti ubijen umesto Zmije?
— Moglo bi biti. Ali kako, zašto i ko?
— Neko ko je želeo da ubije Zmiju. Možda ista ona osoba koja mu je odsekla jezik
pre godinu i po.
— Mislio sam da smo zaključili da ne znamo ko je to uradio.
— Neko koga ti znaš, Uršone — rekao je Geo. — Sa kojim čovekom na ovom brodu si plovio ranije?
— Zar misliš da nisam gledao? — upitao je Urson. — Na brodu nema nijedne poznate face, sem možda jedne koju sam video u krčmi u pristaništu.
— Misli, Ursone... s kim si plovio ranije? — upitao je Geo ponovo i upornije.
— Jorde! — Odjednom, Urson se okrenuo. — Misliš na Mejta?
— Mislim upravo na njega — Geo je klimnuo glavom.
— I misliš da je on pokušao da ubije Zmiju? Zašto nam Zmija nije to rekao?
— Zato što je mislio da bismo bili u nevolji kad bismo znali. I možda je u pravu.
— Kako sada to? — upitao je Urson.
— Slušaj, znamo da je nešto sumnjivo u vezi sa Argo. Što više razmišljam o tome,
sve mi je sumnjivije. Ali ako je nešto sumnjivo i u vezi sa Mejtom, onda je on možda u dosluhu sa njom. Šta misliš o tome kad je ušao sinoć u svešteničinu kabinu dok smo mi bili tamo?
— Možda je stvarno bilo onako kako je rekao... da se šetao palubom kad je čuo
neku galamu. Ako smo gledali njegovim očima, onda on vidi na užasan način.
— Možda je i on od onih čudnih, kao Zmija, koji čuju neobične stvari.
— Možda si u pravu. — Urson se odmakao od stuba na koji je bio naslonjen. —
Treba da radim i ne mogu ovde stajati ceo dan. Ti samo i dalje razmišljaj, prijatelju, a ja ću te rado saslušati. Videćemo se kasnije. — Ponovo je stavio svežanj na rame i krenuo negde u maglu.
Geo se osvrnuo oko sebe i odlučio da potraži Zmiju. Jedne lestve su vodile na gornju palubu i dok se penjao iiz njih, spazio je visoku, maglom obavijenu siluetu.
Zastao je, potom krenuo napred.
— Dobro jutro — rekao je Geo.
Kapetan se okrenuo od ograde.
— Zdravo — promrmljao je.
— Mislio sam da je to Mejt — objasnio je Geo.
Kapetan je ćutao nekoliko trenutaka, potom rekao:
— Šta ti treba?
— Nisam hteo da vam smetam ako ste...
— Ne smetaš mi.
— Koliko nam treba da stignemo do Aptora?
29
— Još dve i po nedelje. Možda manje ako nas ovaj vetar posluži.
— Shvatam — Geo je klimnuo glavom. — Znate li možda geografski položaj
Aptora?
— Mejt je jedina osoba na ovom brodu koja je ikada kročila nogom na Aptor i živa
se vratila sa njega. Osim sveštenice Argo.
— Mejt, gospodine? Kada?
— Na prethodnom putovanju doživeo je tamo brodolom. Ali napravio je splav i otisnuo se na otvoreno more gde je imao sreću da ga pokupi jedan brod.
— Znači, on će nas odvesti donde?
— On neće — rekao je kapetan. — Zakleo se da neće vise kročiti nogom na to tie.
Nemoj ni tražiti od njega da ti o tome priča. Ne, on će nas odvesti zalivom do ušća reke i to će biti sve.
— Na brodu smo imali još dva čoveka koji su bili tamo i vratili se odande. Išli su sa sveštenicom Argo u velikom čamcu sa posadom od trinaest mornara. Desetoro je stradalo i njihova iskasapljena tela su bačena u vodu. Dva preživela mornara su uspela da vrate sveštenicu na brod. Jedan od njih se zvao Vajti... onaj što je jutros nađen mrtav u postelji. Pre pola sata javljeno mi je da je i onaj drugi stradao... pao je preko ograde i nestao u moru. Putovanje je loše krenulo. Ljudi se ne mogu gubiti kao zlatnici u nekoj igri. Život je i suviše dragocena stvar.
— Razumem — rekao je Geo. — Zahvaljujem za vaše vreme i obaveštenje,
gospodine.
— Nema na čemu — odgovorio je kapetan. A onda se okrenuo ponovo prema
moru.
Geo se spustio niz lestve i nastavio šetnju po palubi. Neko ga dotače po ramenu i
on se trže naglo.
— Zmijo, do vraga, nemoj to raditi.
Dečak je izgledao zbunjeno.
— Nisam hteo da vičem na tebe — rekao je Geo, stavljajući ruku dečaku na rame.
— Dođi. Šta si saznao? Reći ću ti šta sam ja saznao, ali prvo ti meni reci.
— ti... spavaj... — čulo se iz Zmije.
— Žao mi je, prijatelju — nasmejao se Geo. — Sada ne bih mogao da spavam ni za
kakve pare. Moraćeš da se pomučiš i pošteno odgovoris na neka moja pitanja. Kao prvo, čijim očima smo sinoć gledali? Kapetanovim?
Zmija je zavrteo glavom.
— Mejtovim?
Zmija je klimnuo glavom.
— To sam i mislio. Da li je on hteo da ubije... trenutak samo — rekao je Geo. — Da
li i Mejt može da čita tude misli?
Zmija je slegnuo ramenima.
— Hajde — rekao je Geo — napregni se i objasni.
— Ne... znam... — Zmija je razmišljao glasno. — Može... da vidi... ono... što vidi...
čujem ono... što... on čuje... ali... ne... čuje... misli...
— Shvatam. Slušaj, pretpostavi da on ne može da čita tuđe misli i reci mi. Da li je
on ubio onog čoveka u čijem krevetu je trebalo ti da spavaš?
Zmija se zamislio, potom klimnuo glavom.
— Da li misliš šta je hteo tebe da ubije?
Zmija je ponovo klimnuo glavom.
— A sada nešto drugo. Da li si znao da je taj ubijeni bio jedan od one dvojice koji
30
su se vratili sa Aptora sa sveštenicom Argo?
Zmija je delovao iznenađeno.
— Da li znaš da se i onaj drugi udavio jutros?
Zmija je poskočio.
— Šta ti je?
— Tražim... ga... celo... jutro... nije... mrtav... čujem... misli... nejasno...
prigušeno...
— Ko nije mrtav? — upitao je Geo. — Koji od te dvojice?
— Onaj... drugi...
— Jesi li ga našao?
— Ne mogu... da... nađem... — odgovorio je Zmija —... ali... on... živ... znam...
da... je... živ...
— Još jedno pitanje. — Geo je podigao dragulj koji mu je visio na grudima. —
Kako upotrebljavaš ovo?
— Mislim... kroz... to... — odgovorio je Zmija.
— Kako to misliš? — Geo se namrštio. — Možeš li mi reći kako to radi?
— Nema... reči... — rekao je Zmija — samo... radio... elektricitet... diode...
— Radio, elektricitet diode? — ponovio je Geo, izgovarajući čudno te njemu nepoznate reči. — Šta su to?
Zmija je slegnuo ramenima.
Nekoliko metara ispred njih vrata svešteničine kabine su se otvorila i na palubu je
izašla Argo. Ugledala ih je i ruka joj je odmah krenula prema vratu. Zatim se spustila.
Zmija i Geo su stajali nepomično.
Gore, na palubi iznad kabina, obavijen maglom stajao je prvi oficir, ali Geo nije bio siguran da li ih posmatra ili je leđima okrenut prema njima.
Sveštenica je stajala nekoliko trenutaka, potom se vratila u svoju kabinu. A onda se
i Jorde udaljio.
Te večeri Geo je podneo raport Ursonu o onome što je saznao. Veliki mornar je bio
zbunjen.
— Zar nemaš ništa da dodaš? — upitao ga je Geo.
— Radio sam ceo dan — odgovorio je Urson mrzovoljno. Stajali su pored ograde
dok se gusta magla polako spuštala. — Hej, Četvororuki — up
itao je Urson odjednom —
šta to gledaš?
Zmija je zurio u vodu i ćutao.
— Možda nešto sluša — sugerisao je Geo.
— Misliš da ima boljih stvari za prisluškivanje od riba? — rekao je Urson. —
Pretpostavljam da je Argo izdala specijalno naređenje da se vama dvojici ne da nikakav posao. Hajdemo na večeru. — Dok su išli prema trpezariji, Urson je zastao na samom
ulazu u hodnik. — Pogodite šta sam uradio. — Uhvatio je dragulj na Geovim grudima.
— Svi vi se šepurite sa finim nakitom. Odneo sam svoje zlatnike brodskom
majstoru i rekao mu da ih naniže na lančić. Sada ću i ja da se šepurim kao vi. —
Nasmejao se kad su ušli u uzanu trpezariju koja je bila puna mornara.
Te noći su rano zaspali i brod je polako isplovio iz guste magle. Osvanula je siva zora, ali nebo je bilo vedro. U vreme doručka uzan pojas zemlje se pojavio na horizontu.
Na palubi mornari su se okupili kod ograde. Oštre stene su izvirivale iz vode poput
slomljenih zuba. Sa svojom novom ogrlicom oko vrata, Urson se pridružio Geu i Zmiji.
— Huh! Biće veselo proći izmedu njih.
31
Odjednom sve glave su se okrenule. Mornari su gledali u svešteničin tamni veo koji
se vijorio na povetarcu dok se penjala na komandni most. Koračala je polako između mornara. Oni su se pomicali u stranu praveći joj prolaz. Stala je i, sa rukom na konopcu, zagledala se preko vode u crni jezičak kopna.
— Stojeći kod kormila, kapetan je rekao:
— Jorde, izdaj naređenja i preuzmi kormilo.
— Razumem, gospodine — odgovorio je prvi oficir. — Ti, ti i ti gore na jarbol —
Pokazivao je prstom na mornare. — I ti i ti. Hej, zar me nisi čuo?
— Ja, gospodine? — Geo se okrenuo.
— Da, ti. Gore na jarbol.
— Ne možete njega slati gore! — uzviknuo je Urson. — Nikada nije bio na jarbolu.
I suviše je opasno za onog koji se prvi put penje. On ne zna čak ni...
— Ko je tebe pitao za mišljenje? — Mejt se narogušio.
— Niko me nije pitao, gospodine — rekao je Urson — ali...
— Onda se gubi pre nego što te kaznim za neposlušnost i oduzmem ti ta tvoja tri
zlatnika. Misliš da ne znam čiji su to zlatnici?
— Pazite šta govorite — zagrmeo je Urson.
Geo je pogledao u Argo, pa u kapetana. Kapetan je bio iskreno zbunjen, ali zbunjenost koju je video na svešteničinom licu ga je šokirala. Jorde je odjednom zgrabio klin, podigao ga i viknuo na Ursona:
— Gubi se pre nego što ti rascopam glavu!
Urson podiže pesnice.
— Kučkin sine — zaurlao je Urson i nasrnuo na Jorda. Nešto je otpozadi skočilo na
Jorda... Zmija. Klin se zari na nekoliko inča od Ursonovog ramena. Pesnica se zarila u Jordov stomak i on polete napred zajedno sa Zmijom koji mu je još uvek visio na leđima. Presamitio se preko ograde I Zmija kliznu i polete u vodu.
Geo je pritrčao ogradi i video kako Zmijina glava izranja iz vode. Iza njega Urson je viknuo:
— Pazi! — Geo je skočio u stranu i sagnuo u momentu kad se Jordov klin zabo u
ogradu.
— Ne njega! — uzviknula je Argo. — Ne, ne. Nemoj njega.
Ali Jorde je ščepao Gea za rame i gurnuo ga uz ogradu. Geo je video kako Urson
uzima uže i zamahuje njime. Pokušao je da obori Jorda. Tada je Argo podigla ruke i gurnula ga tako snažno da se zaneo i pao nekoliko metara dalje od ograde.
I Geo se tada okliznuo, poleteo uvis i preko ograde u vodu. Kad je izronio na površinu, Urson mu je doviknuo:
— Drži se, prijatelju Geo, dolazim! — Zamahnuo je rukama unazad, zatim unapred
i skočio preko ograde.
Sada je Geo mogao da vidi Argo i Jorda kod ograde. Njih dvoje su se borili.
Urson i Zmija su bili blizu njega u vodi. Poslednje što je video bilo je: Jorde je odjednom otrgnuo lanac sa svešteničinog vrata i bacio ga u more. Rukama je posegnula
za draguljem koji je poleteo i ispustila užasan krik kad je potonuo u plave dubine.
A onda se njene ruke spustiše na njegovo telo. Geo se okrenuo kad je Zmija potonuo. Urson je odjednom kriknuo. Ruke su ščepale Gea kad je pokušao da udahne
vazduh. I Urson je potonuo.
Ruke su ga vukle dole.
Pod sobom je osećao pesak, a nad sobom sunce. Kapci su mu bili teški i oči su ga 32
pekle. A onda je zapuhao povetarac. Otvorio je oči i brzo ih zatvorio zbog jarkog sunca.
Prevrnuo se na drugu stranu i pružio ruku, očekujući da će napipati jastuk. Ali rukom je napipao samo pesak.
Otvorio je oči i podigao se u sedeći položaj. Malo dalje bile su stene i gusta vegetacija iza njih. Kleknuo je dok mu je oštar pesak bockao kolena. Pogledao je u svoje ruke i na njima video pesak. A onda se dodirnuo po grudima.
Prstima je napipao jedan dragulj, potom još jedan. Pogledao je u svoja prsa. Oko
vrata visila su mu dva lančića... Zmijin i svešteničin. Zbunjen, podigao se polako na noge. I seo ponovo kad mu se zavrtelo u glavi. Ponovo je ustao, ali polako.
Oprezno je krenuo obalom, gledajući prema kopnu. Kad se okrenuo da pogleda u
vodu, zastao je.
Na horizontu, iza stena, video se brod sa spuštenim jedrima. Znači, nisu još otplovili. Pogled mu je skrenuo ka obali... pedeset stopa dalje ležao je čovek.
Potrčao je napred. Na deset stopa od tog čoveka, zaustavio se.
Bio je to mlad Crnac, kože boje humusa. Glava mu je bila obrijana. Kao i Geo, i on
je bio gotovo nag. Morska alga ovila mu se oko ruke, a dlanovi su mu bili sivkasti i namreškani... kao da je bio i suviše dugo u vodi.
Geo se namrštio i stajao tako čitav minut. Ponovo je pogledao uz i niz obalu. Nikog
više nije bilo na obali. I tada je Crnac pomerio ruku kao da je bio u dubokom snu.
Geo je odmah kleknuo pored njega, prevrnuo ga i podigao mu glavu.
Crnac je otvorio oči, zatreptao kapcima od jake svetlosti i rekao
— Ko si ti?
— Zovem se Geo.
Crnac se podigao u sedeći položaj. Zaneo se napred i zario ruke u pesak da ne bi
pao. Zatresao je glavom, zatim podigao pogled.
— Da — rekao je. — Sećam te se. Šta se desilo. Da li je brod potonuo?
— Odakle me se sećaš? — upitao ga je Geo.
— Sa broda. Bio si na onom brodu, zar ne?
— Da, bio sam na torn brodu — naglasio je Geo. — I u more me je bacio onaj prokleti prvi oficir. Ali brodu se nije ništa dogodilo. Još uvek je tamo... možeš ga videti.
— Geo je odjednom ućutao, zatim dodao. — Ti si onaj koji je otkrio Vajtijevo telo.
— Tako je. — Ponovo je zatresao glavom. — Zovem se Iimi. — Sada je gledao prema pučini. — Vidim ih. Brod je tamo — rekao je. — Ali gde smo mi?
— Na obali Aptora.
Mračan užas pojavi se na Iimijevom lieu.
— Ne... — rekao je tiho. — Nije moguće. Trebalo je da plovimo danima pre nego
što stignemo...
— Kako si pao u more? — prekinuo ga je.Geo.
— Vetar je prilično duvao — objasnio je Iimi. — Stajao sam na krstu jarbola kad
me je otpozadi nešto udarilo i poleteo sam naglavačke u more. Mislio sam da se jedro
odvezalo i da me je ono udarilo i srušilo dole. Po onakvoj magli, bio sam siguran da me niko neće videti, a i struja je bila toliko jaka da... — Ućutao je i osvrnuo se oko sebe.
— Bio si već ranije na ovoj obali, zar ne? — upitao ga je Geo.
— Jednom — promrmljao je Iimi. — Da, jednom.
— Da li shvataš koliko si dugo bio u vodi?
Iimi ga pogleda iznenadeno.
— Više od dve nedelje — rekao je Geo. — Ustani sada... da vidiš da li možeš da
hodaš. Imam još puno toga da ti objasnim, a tr
eba nešto i da ulovimo.
33
— Ima li ovde vode za piće? — upitao je Iimi. — Grlo mi je suvo kao barut. —
Digao se na noge, zaneo malo i uspravio.
— Da nađemo vodu za piće — rekao je Geo. — Odlična ideja. Možda čak i neku
reku. I kad je nademo, neću se udaljavati od nje jer ovde u okolini imam neke prijatelje.
— Šta to tražiš? — upitao je Iimi kad su krenuli obalom.
— Prijatelje — odgovorio je Geo.
Dve stotine stopa dalje, stene i bujna vegetacija oivičile su obalu. Probijajući se kroz guste lijane, uspeli su se na stenu u čijem podnožju ugledaše široko rečno ušće.
Reka je krivudala kroz džunglu. Legli su potrbuške na vlažnu stenu i pili hladnu vodu, gledajući sve vreme u plavo kamenje i beličast šljunak na rečnom dnu.
Nešto je šušnulo. Odmakli su se od vode i uspuzali na stenu.
— Hej — viknuo je Urson kroz lišće. — Baš sam se pitao kada ću te naći. — Zlatnici
na njegovim kosmatim grudima presijavali su se na suncu. — Jesi li video Zmiju?
— Nadao sam se da je sa tobom — odgovorio je Geo. — Ursone, ovo je Iimi, onaj
drugi mornar koji je umro pre dve nedelje.
I Iimi i Urson su izgledali zbunjeno.
— Popij najpre malo vode — rekao je Geo. — pa ću ti onda sve objasniti.
Dok je Urson pio vodu, Geo je počeo da priča, objašnjavajući više Iimiju nego Ursonu. Kada je završio, Iimi ga je upitao:
— Hoćeš da kažeš da su nas one čudne stvari u vodi donele ovamo? Na čijoj su one strani?
— Izgleda da ni Argo nije sigurna — odgovorio je Geo. — Možda su neutralni.
— A prvi oficir? — upitao je Iimi. — Misliš da me je on gurnuo u more nakon što je
ubio Vajtija?
— Ako se ne varam, rekao si da je on pokušao da ubije Zmiju — primetio je Urson
kada se napio vode.
— Jeste — objasnio je Geo. — Želeo je da se otarasi sve trojice. Verovatno prvo
Zmije, a onda Vajtija i Iimija. Mada nije računao na naše neobične prijatelje u moru.
Mislim da je sreća što je ubio Vajtija umesto Zmije. Ako ne ume da čita tuđe misli, u šta sam skoro siguran, nije mogao da zna da si ti, Ursone, odredio ko će gde da spava. Kada je saznao da je umesto Zmije ubio Vajtija, shvatio je da mora što brže da se reši Iimija.