by MoZarD
trebalo je da prode puno godina i lutanja.
Nesvršeni student Fakulteta političkih na‐
uka u Beogradu (ostala su dva nepolo‐
žena ispita), isprobao se kao novinar,
scenarista nekih strip‐crtača, radio‐ama‐
ter i muzičar (u lokalnom rock‐bendu).
Zahvaljujući činjenici da su ga izbacili iz
»Vesti« i »Ježa«, dobili smo SF početnika.
A da zna da piše i SF literaturu, ukapirao
je tokom »Orvelove 84«, pet godina
izdavaču »Andromeda Press«. Konačno,
nakon što je postao »štitonoša«. Neki će
oktobra 1988. godine, pojavila se i
se verovatno setiti prve njegove objav‐
»Zlatna knjiga«, u ediciji »Znak Sagite«,
ljene priče »Svemirska bajka«, štampane
samostalnog izdavača iz Beograda,
u »Siriusu«, 1979. godine. To mu,
Bobana Kneževića.
međutim, za sada, nije otvorilo vrata u
• Da krenemo od kraja. Ti si jedini ili
ovom časopisu. Elem, po poslednjim
jedan od retkih, jugoslovenskih SF pisaca
tračevima, tamošnje je uredništvo ipak
koji objavljuje vani. Kako je sve to
odlučlo da ponovo reskira malo papira i
krenulo?
za njega. Čestitamo!
— Kažu da nisam jedini. Tačnije, ima
Priče je još objavljivao u »Alefu«,
indicija da su Zoran Živković i još neki
»Politikinom zabavniku« i »SF internati‐
objavili po jednu priču. U Americi ili
onalu« (dobro ste pročitali, reč je o
Japanu. Međutim, Krsto Mažuranić, koji
američkom magazinu!). Dečje novine će
važi za poznavaoca prilika, rekao mi je da
mu, 1987. godine, objaviti prvi roman
sam ja jedini. Kako je došlo do moje
»Oreska«, a u pripremi je i drugi »Dobro
saradnje sa američkim izdavačem? Nećeš
jutro, Kristina«. Ovaj potonji se inten‐
verovati, sve je to išlo nekako obično. U
zivno prevodi za američkog izdavača, koji
»Emitoru«, glasilu beogradskog kluba
već fura Draganove priče u pomenutom
»Lazar Komarčić«, pročitao sam obaveš‐
magazinu. Reč je, inače, o kalifornijskom
tenje preneto iz »Lokusa«. Pisalo je da
109
nezavisna, kalifornijska kuća »Andromeda
Odgajan sam, kao i većina ovdašnjih au‐
Press«, traži romane nepoznatih pisaca.
tora, pod dogmom da je zapadni SF
Kako nisam imao preveden roman, a ni
krajnja granica i da se izvan njega nema
mogućnosti da to obavim za neko
šta tražiti. Pišući prve svoje priče, osećao
normalno vreme, poslao sam kratku priču
sam veliku sputanost. Svaki časopis ima
»Govnokradica«. Nakon toga, skoro sam i
neka svoja pravila. Priča to mora da
zaboravio celu stvar. Onda se čovek javio.
ispoštuje da bi uopšte bila uzeta u obzir.
Napisao mi je da oni do tada nisu izdavali
Taj period zato i smatram nekim svojim
priče, ali da upravo kreću sa časopisom
»prvim krugom« stvaranja. E, onda se
antologijskog tipa, koji bi donosio priče.
desila priča »Biciklista«. Radeći na njoj,
Zamolio me je da proširim svoju priču na
otkrio sam da se prilično dobro snalazim
najmanje desetak strana, i da mu
u toj građi. Osetio sam da je sve manje
pošaljem sve što imam prevedeno. Pos‐
»papirnog« i izveštačenog u mom
lao sam, zajedno sa onom prvom, osam
pisanju. Bio sam, međutim, sumnjičav
priča i on ih je sve prihvatio. Za sada su
prema tržišnoj vrednosti toga što radim.
objavljene dve, a ostalih šest čekaju na
Mislim na prihvatljivost kod izdavača.
red. Takođe je izvesno da će mi, nakon
Ipak, vrlo brzo sam ostavio takva
što te priče izadu u »SF internationalu«,
razmišljanja i jednostavno se pomirio sa
objaviti i knjigu sa zbirkom priča.
činjenicom da moram baš tako da pišem,
»Govnokradica« je objavljen pod nazivom
pa šta bude. Onda su došle priče: »Kad
»Jail house blues«.
zlo spava«, »Slovenska« i, konačno,
• To sve izgleda nekako neverovatno?
roman »Zlatna knjiga«. Boban (Knežević)
Prava naučnofantastična priča?
je to nazvao »Kosovskim ciklusom«. Ja,
—
Apsolutno
nikakvu
vezu
ili
ipak, ostajem pri svome. Dakle, reč je
menadžera nisam imao. Napisao sam
samo o »drugom krugu« u mom
pismo, čovek je odgovorio, i krenulo je...
stvaranju.
• Znači li to da i ostali jugoslovenski
• Zašto baš kosovska tematika? Je li to
autori mogu probati?
povlađivanje trenutnoj situaciji, ili je ipak
— Mislim da većina naših autora, koji
izraz autorskog stava?
imaju objavljenih priča ili roman, mogu
— Prosto, kosovska tematika je tu, jer
konkurisati na tom velikom tržištu. Pro‐
je u svakome od nas. Isto kao i političko,
blem je jedino pronaći pravi časopis.
versko, nacionalno, ili ko zna koje još lu‐
Dakle, onaj koji preferira baš tu vrstu SF‐
dilo. Hoću da kažem, naša situacija je
a, koju piše konkretni pisac. Jedini je
totalno opredelila ono što ovog trenutka
problem vezan za prevod. I finansijski I
radim. Ali to nije ono osnovno što
umetnički. Ali, ako se ne pokuša, onda
potenciram u svom radu. U osnovi svega
nikada nećemo znati vredi li to što
je priča koja se dešava ovde i mora
radimo. A najbolje merilo je upravo ovo
sadržati sve što se ovde nalazi! Bilo bi,
tržište koje poseduje ubitačnu konku‐
čini mi se, idiotski da junak priče prolazi
renciju. Ja lično, ne računam na neke
našim ulicama, a ponaša se kao da seta
enormne tiraže i uspeh preko noći. Bilo bi
Njujorkom.
mi drago da moja knjiga bar okupi jedan
• Tvoja »Zlatna knjiga« nije čista SF lite‐
krug od, recimo, nekoliko hiljada čitalaca.
ratura. Ona, naime, ima pomalo epske
Ljubitelja slovenske i balkanske tematike.
fantastike, pomalo je na tragu (novog)
• Pomenuo si pravu stvar. Reč je o
srpskog nadrealizma, a opet poseduje i
tematici. Međutim, ti si se, tek u nekoliko
karakteristike SF‐dela. Da li to znači da si
poslednjih priča i u »Zlatnoj knjizi«, oslo‐
definitivno odustao od tržišnih zahteva, ili
bodio klišea, koji su važeći za anglo‐
je samo reč o eksperimentu?
američku literaturu. Je li to proizišlo iz
— To je jedna »nesvrstana knjiga«
prilagođavanja inostranom izdavaču, ili je
(smeh). Ulazeći u ovaj projekat, odbacio
pre reč o promeni tvojih razmišljanja?
; sam sve zakone SF žanra, ili bilo kog
— Bio je to upravo prelom u meni.
drugog. Imao sam, jednostavno, priču
110
koja najbolje funkcioniše. Smeštena u ovu
našu svakodnevnu fantastiku. To je
svojevrsni balans izmedu neke čiste
fantastike, SF‐literature i »glavnog toka«.
Nijednog momenta ne pada u neku
čvrstu kategoriju. Fioku! Rekli su mi da to
nije pametno, sa stanovišta tržišta. Ali,
kada sam završio prvu glavu, prestao sam
da razmišljam o tome. Pozvao sam Igora
(Kordeja) telefonom i rekao: »Imam je!«
Potpuno sam uleteo u fazon. Forma mi
više nije predstavljala problem. Jedne
noći sam uspeo da uradim dve glave.
• Kako je teklo pisanje »Zlatne knjige« i,
uopšte, kako izgleda pisanje Dragana R.
Filipovića?
— U pripremnom periodu prerađujem
gomilu materijala koji mi je potreban za
autentično pisanje. U pitanju je na hiljade
stranica najrazličitije literature. Kad se
suočim sa mašinom, onda sve te
»pripreme« ostavljam sa strane. Stavim
slušalice na uši, ubacim kasetu sa
muzikom čija atmosfera odgovara filingu
koji želim da postignem, i gazim. Bez
prekida. Celu glavu, nezavisno od vre‐
mena koje mi treba. To zna da bude baš
iscrpljujuće. Recimo, radeći na liku
da detaljno to ilustruje — šta će čitalac da
Fatmira, utvare turskog vojnika, odlazio
radi?
sam na Stari grad, na mesto gde on
• S tim u vezi je i »filmsko pripo‐
»sedi«. Tu sam satima posmatrao Užice u
vedanje«.
magli, sve dok mi se u glavi ne bi oformila
— Ovo su osamdesete godine. Film
slika grada iz 19. veka. Moram da priz‐
zahteva brzog gledaoca, koji se neće
nam, to mi je često polazilo za rukom.
osećati
uskraćenim
ako
mu
kroz
Nekoliko puta sam čak osetio i onaj
petominutni dijalog autor ne objasni o
spokoj, svojstven islamu. To je tek uloga
čemu se tu zapravo radi. Klinci na video‐
»posmatrača« dogadaja koji neizbežno
igrama imaju brže reflekse nego piloti
dolaze. Kismet.
super‐soničnih aviona. Zato ni književnost
• U »Zlatnoj knjizi«, čitalac saznaje ka‐
ne sme usporavati »brze«. Ko može —
raktere i događaje kroz priču. Nema kla‐
može, ko ne može — neće ni moći!
sičnih »opisnih« delova.
• Ako tome dodamo i mnoštvo dijalo‐
— Mislim da je davno prošlo vreme
ga?
književnosti koja je »prozor u svet«.
— Stvara se sažimanje. Dijalozima se
Način »opisivanja«, koji pominješ, mogao
mnoge stvari mogu skratiti. Ne moraš
je biti zanimljiv »pismenim« ljudima koji
trošiti ogromne količine papira za ono što
se sa knjigom susreću dva ili tri puta u ži‐
se može izraziti kroz tri replike. I sami
votu. Pročitaju i kažu: »Jebote, jesi li
dijalozi su svedeni na najminimalnije. To
video kako je opisan Stari grad?!«
nisu »knjiške« govorancije već sleng. Brz,
Današnji čitaoci raspolažu s mnogo više
direktan i ubitačan. Surov. Uvek me je
predznanja i puno im je manje potrebno
nervirala činjenica da niko ne govori
da povežu stvari. Da oforme sliku u svojoj
jezikom kojim se većina autora koristi u
glavi. Ako ja treba sve da sažvaćem, a Igor
svojim knjigama.
111
• Odakle saradnja sa Igorom i je li to
drugim. Samostalni su izdavači i brži.
već neka celina, u smislu koautorstva?
Recimo, »Dobro jutro, Kristina« je moj
— Igor je moj drug i to je najvažnija
drugi roman, ali se još uvek nije pojavio.
komponenta naše saradnje. On radi dru‐
»Dečje novine« su nešto usporile. Zato
gačijim izražajnim sredstvima, ali mislim
ispada da je »Zlatna knjiga«, moj drugi
da taj tekst i crtež — zajedno — izvrsno
roman, a u stvari reč je o trećem. Doduše,
funkcionišu. Sada planiramo i strip koji bi
SF stručnjaci kažu da je u pitanju
bio rađen po »Zlatnoj knjizi«. Biće još
samoubilački akt Bobana Kneževića. Zato
mnogo drugih lepih projekata. Igor bi,
što je reč o jugoslovenskom autoru.
recimo, voleo da mu napravim nešto,
• Mi smo još uvek u fazi kada se koriste
direktno za strip. Dakle, originalni
pseudonimi.
predložak.
— Kod mene je to nemoguće. Kad
• Ti imaš iskustvo i sa »zvaničnim« i sa
pročitaš prve tri strane, odmah je jasno
samostalnim
izdavačima.
Koji
su
da je reč o Jugoslovenu. Dakle, ne mogu
korektniji?
pisati pod pseudonimom, čak i da hoću. I,
— Ma, isto ti je sa bilo kojim izdavačem.
sve je više ljudi koji objavljuju pod svojim
Najviše bi mi odgovaralo kada bih imao
imenom. Recimo: Čurčić, Anđelković,
dovoljno para da samostalno izdajem
Raos... Jednostavno, dosta im je sakri‐
svoje knjige. Ipak, sa nezavisnim izda‐
vanja iza nevešto sročenih američkih
vačem je mnogo lakše naći zajednički je‐
imena. Jedino mi je žao što su neki
zik. Dovoljno je pogledati naslovne strane
talentovani momci prinuđeni na takve
»Oreske« i »Zlatne knjige«, pa da ti sve
kompromise, zbog hronične besparice.
bude jasno. Onaj slajd na prvoj knjizi,
Šteta!
nema veze niti sa pričom niti sa bilo čime
Dragan Stošić
112
ESEJ
Peđa Vuković
KO JE GOSPODAR
PRSTENOVA?
»FRODO LIVES! « (Frodo živi!) — Njujorški grafiti iz sedamdesetih »Svet se deli na one koji su pročitali Hobita i Gospodara prstenova i na one koji će to tek učiniti.« — Sunday Times
Kako se moglo dogoditi da jedna dugač‐
sedamdesetih, u doba smrti prof. Tolkina
ka fantastična romansa, napisana u, na
i '77 sa pojavom Silmariliona. Treću, ovog
prvi pogled, već poznatom i mnogo puta
puta forsiranu, doživeo je početkom
korišćenom maniru herojske potrage
osamdesetih, kao pratnja relativno neus‐
(Heroic Quest) i bez — opet, na prvi
pelom crtanom filmu Ralfa Bakšija
pogled — posebnih novina i ezoteričnih
Gospodar prstenova — prvi deo. (Gde li je
uvida postane: prvo »tajno znanje« pola‐
drugi?)
ko širećeg kruga čitalaca od pedeset
Dakle, pokušajmo da, ako možemo,
četvrte do polovine šezdesetih a zatim...
prodremo do srži ovog dela, i odgovorimo
drugo, da krajem šezdesetih, možda
na to pitanje — KAKO DOLAZI?
ponesena opštim prevratom u »popu‐
larnoj« kulturi, eksplodira u mega‐hit—
PRVO: ŽANROVSKI IZVORI
samo engleski izdavač je od '54. do'74.
Kao što rekosmo Gospodar prstenova je
objavi dvadeset i jedno izdanje, a Ame‐
»herojska romansa« i po formi i po duhu.
rikanci preko pedeset i postane sveopšte
To je, u osnovi, srednjovekovni žanr, koji
»tajno« znanje, sve do tvrdnje da je njeno
se, opet, oslanja na mitove iz iskonskih
poprište, Srednja‐zemlja u stvari pravi
davnina — na kraju krajeva i »Ep o
svet dok je ovaj samo njen iskrivljeni
Gilgamešu« se vrlo lako može opisati kao
odraz, senka senke?
»herojska romansa«.
Prvu ekspanziju Gospodar prstenova je
Danas se ovaj žanr obično smatra pod‐
doživeo u doba psihodelije (Do tada se
žanrom spekulativne fantastike, naziva se
širio postepeno ali neumoljivo što je
žanrom mača i magije (Sword and
postala karakteristika za način njegove
Sorcery), u doba kad je Gp. napisan, bio
propagacije, pa i kod nas.) Taj trenutak za
je već više‐manje izgrađen. To su započeli
njegovu eksploziju je pomalo čudan jer su
Englezi krajem 19og. veka a dovršili
se u SF‐žanru u drugoj polovini šezdesetih
Amerikanci do početka pedesetih. (G.p. je
dešavale sasvim druge stvari, a ta knjiga,
pisan uz dosta muka u drugoj polovini
kao što rekosmo, na prvi po‐gled ne nudi
tridesetih i tokom četrdesetih a poslednji,
nikakvu ezoteriju i kao da joj je jedina
treći tom je izašao 1955.) Međutim, malo
veza sa hipicima forsirana i prilično
je verovatno da je Tolkin uopšte
besmislena tvrdnja da hobiti puše travu.
poznavao savremena dela žanra u kom je
Srećom, kao što ćemo videti postoje
pisao već se oslanjao na njegove korene.
mnoge druge veze.
Stvarni pomaci u ovom žanru učinjeni su
Drugu ekspanziju je doživeo sredinom
tek od druge polovine sedamdesetih,
113
prvo sa Donaldsonovim imitacijama Tol‐
Anderson Mervyn Peake, L. Sprague de
kina, a zatim... Ann McCaffrey je stvarala
Camp, Lin Carter, Fritz Lieber koji je
svoju Pern seriju, Ursula je stvorila
među prvima pokušao da osveži žanr