Alef Science Fiction Magazine 002

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 002 > Page 17
Alef Science Fiction Magazine 002 Page 17

by MoZarD


  hotelsku sobu jedan grub drveni sandučić

  Pomisao na ovo ograničenje neobična je,

  sa skulpturama koje želi da proda. Autor

  zato što se radi o nečemu sasvim očigled‐

  skulptura je njegov prijatelj koji živi u

  nom, i baš zato nikad pominjanom. Koliko

  močvari, a zove se »Crni«. Džons otvara

  god se međusobno razlikovali Robinzon

  sandučić i, u neugodnoj tišini, zaprepaš‐

  Kruso i kapetan Ahab, Beki Šarp i Megi

  ćeno gleda »skulpture«:

  Taliver, Pjer Bezuhov i Žan Valžan — svi

  »Zurio sam u njih — a onda pogledao

  oni ipak imaju i neke zajedničke osobine,

  (... posetioca) da se uverim da to nije

  a jedna od tih osobina je, da su svi sa ove

  neka vrsta obimne šale. (...) Polako sam

  planete. Naučna fantastika omogućuje

  počeo da vadim kamene i ređam ih po

  književniku da ovo prevaziđe. Evo jedne

  stolu.

  priče u kojoj se pojavljuje biće iz svemira.

  Proučavao sam ih jedan po jedan, tru‐

  Gordon Dickson je autor priče »Black

  deći se da u njima otkrijem neki oblik. Ali

  Charlie«, nastale oko 1954. godine. To je

  tu nije bilo ničega, apsolutno ničega.«

  jedna od onih SF priča o putu u svemir

  Naravno, Džons odbija da otkupi te bez‐

  kojima vreme ne može mnogo da naš‐

  oblične komade kamena. Za njegovog po‐

  kodi, jer se tehnički elementi koji bi mogli

  setioca, to odbijanje je očigledno lična

  da zastare skoro i ne pojavljuju.

  tragedija. On uspeva da privoli Džonsa da

  Priča počinje ovako:

  njih dvojica zajedno posete autora tih

  »Pitate me, šta je umetnost? Očekujete

  »skulptura«. Oni odlaze u močvaru, i zala‐

  84

  ze u jedno naselje od blatnih kolibica, u

  red toga, ova priča je književno uspešna.

  kojem žive bića sa te planete. To su bića

  Njena tema mogla bi se u diskurzivnom

  nalik na velike crne vidre, oko metar duži‐

  obliku formulisati ovako; u kolikoj meri

  ne, polagano se kreću po zemlji, imaju

  istorijat nastanka jednog umetničkog de‐

  samo nejasne nagoveštaje inteligencije i

  la, patnja i čežnja uložena u njega ali ne i

  rudimentarnu sposobnost sporazumeva‐

  odražene u njemu, treba da utiču na

  nja na toj planeti. »Crni« je jedan od njih.

  ocenjivanje njegove umetničke vrednos‐

  Svojim snažnim prednjim zubima on je

  ti? Ali tako postavljeno pitanje odvodi mi‐

  oblikovao komade mekog kamena pešča‐

  mo onoga što čini vrednost priče. Njena

  ra, i tako su nastale njegove skulpture.

  je prava vrednost u doživljaju koji priča

  Lovac objasni Džonsu da su ta bića ne‐

  pruža čitaocu, u toplini i humanosti sa

  kad smatrana za životinje i lovljena radi

  kojima je prikazan jedan konkretan,

  krzna; i od svih lovaca upravo ih je on prvi

  pojedinačni slučaj čežnje za lepotom i

  sagledao kao razumna bića, i postigao da

  stvaralaštvom.

  ih administracija prizana i zaštiti. Opsta‐

  U ovoj priči prikazano je biće vrlo

  nak i miran život tih bića jesu njegovo

  skromnih sposobnosti i skromnog stupnja

  najveće životno postignuće; »Crni« (tj.

  duhovnog razvoja. Ali ima i takvih priča o

  Black Charlie) je njegov najbolji prijatelj, i

  putu u svemir, u kojima su prikazana bića

  ujedno jedini, među tim bićima, sa ikak‐

  jednaka nama, ili čak superiorna. Zbog

  vom svešću o umetnosti; a tih pet kame‐

  toga moramo da prevaziđemo reč »biće«

  nova su najbolje što je Crni uspeo da

  i da upotrebimo drugu, smeliju i adekvat‐

  stvori. Džonsov stav je sad sasvim druga‐

  niju reč.

  čiji, ali on ipak odbija da kupi te bez‐

  U večini književnih dela drugih žanrova,

  nadežne »skulpture« i odlazi.

  pojam čovek oduvek je značio samo: čo‐

  Nekoliko godina kasnije, u drukčijim,

  vek sa Zemlje i na Zemlji, i uz to, čovek

  tragičnim okolnostima, Džons opet dolazi

  antropomorfnog izgleda; dakle, nalik na

  na tu planetu; prisustvuje smrti i tog

  nas. Ali nemamo nikakvo pravo da pori‐

  lovca, i »Crnog«. U poslednjim trenucima

  čemo ljudskost nekome samo zato što se

  svog života, »Crni« otpuzi u svoju kolibicu

  nalazi milijardama kilometara daleko od

  i izvuče na svetlo dana još jednu

  nas; a ako su u njegovom duhovnom

  skulpturu, svoju najbolju i poslednju. To

  životu obilato zastupljene sve one vred‐

  je komad kamena oblikovan tako da izda‐

  nosti koji i mi želimo da imamo, onda ni

  leka nalikuje na čoveka u stojećem stavu.

  razlike u spoljašnjem izgledu ne mogu biti

  »Po prvi put sam shvatio koliki je zna‐

  prepreka. Zato će pojam čovek možda

  čaj za njega imalo to što je zubima obilko‐

  morati da bude proširen na sva inteli‐

  vao iz kamena (...)

  gentna bića u celoj vasioni, bez obzira na

  Crni podiže glavu sa okrvavljenog tla i

  udaljenost od nas i bez obzira na izgled.

  pogleda prema jezeru gde je moja letelica

  Ako jednom saznamo da postoje ljudi i

  čekala. Ja nisam čovek on intuicije — ali

  izvan našeg planetarnog sistema, kako će

  ovoga puta, shvatio sam smisao pogleda.

  se tada proširiti zajednica kojoj pripada‐

  On je želeo da ja odem dok je on još u ži‐

  mo, ljudska zajednica! Nećemo više biti

  votu. Hteo je da vidi kako odlazim noseći

  sami u svemiru, na svojoj lopti od kame‐

  predmet koji je on oblikovao.«

  na, nego ćemo znati da nas ima i na

  Džons tako i postupi; poslednja skulp‐

  drugim svetovima, da ima ljudi oko nas,

  tura je dakle primljena, prihvaćena.

  na zvezdama.

  Na žalost, posle ovog dela priče, koji je

  Proći će možda još nekoliko decenija ili

  stvarni kraj dramske radnje, sledi još či‐

  nekoliko stotina godina dok nauka ne

  tava strana nepotrebnih dodataka. I po‐

  pronađe pouzdane dokaze o tome. Zas‐

  85

  luga je naučne fantastike što već sada

  kontekstu, možemo reći da reč čovek

  možemo da proširimo svoju perspektivu, i

  treba da se odnosi ne samo na ljude ovde

  da šire shvatimo taj ključni pojam kojim

  i ovakve, nego i na ljude u svemiru i

  sebe označavamo. I reči humanizam i hu‐

  drugačije. To je specifičan, i možda u

  manost ne moraju se odnositi samo na

  književnosti jedinstven, doprinos našem

  nas, na ovoj planeti. Govoreći u ovom

  pogledau na svet i na sebe same.

  Ksenija Jovanović

  ODAKLE DOLAZI I KUDA IDE

  SAVREMENA FRANCUSKA NAUČNA

  FANTASTIKA

/>   Postoje brojna i često suprotna mišlje‐ njegovo remek‐delo objavljeno 1910.

  nja o korenima naučnofantastične knji‐

  godine »Smrt zemlje« (La mort de la

  ževnosti, o granicama žanra i njegovoj

  Terre). Drugi nas upozoravaju da nikako

  vrednosti. U ovom tekstu osvrnućemo se

  ne brkamo SF i fantastiku. Jer u vreme

  na neka od tih mišljenja i stavova,

  narodnih verovanja u svet Vila i duhova,

  postavljajući pri tom bezbroj pitanja i

  postoje dva paralelna sveta: realni i ima‐

  predlažući neke od mogućih odgovora.

  ginarni. Bajka postoji istovremeno sa pr‐

  Jedni tvrde da začetke književnosti na‐

  irodom koja nije ni shvaćena ni pobe‐

  učne fantastike možemo naći u veoma

  đena. Kada se pojavljuje Nauka, čovek

  davna vremena, pod uslovom da joj da‐

  zamišlja postojanje natprirodnih sila koje

  mo ime utopija ili neobičnih putovanja

  remete racionalnost sveta. To je era

  (voyages extraordinaires). To bi onda isto

  fantastike, pod znakom smrti i sila mraka.

  toliko mogao biti Ep o Gilgamešu iz trećeg

  Međutim, kada Nauka postane izvor

  milenijuma pre naše ere, koliko i Odiseja,

  čuđenja, razočarenja ili strepnje, tada se

  mit o Atlantidi, Keplerov Somnium iz XVII

  rađa naučna fantastika kao razmišljanje o

  veka (1634.) ili delo Sirana de Beržeraka

  moći, paradoksima i problematici nauke.

  iz 1657. godine. Međutim, istorija nauč‐

  Ne treba brkati ni SF roman i roman na‐

  ne fantastike je ipak novijeg datuma. U

  učne avanture kakvi bi bili romani Žila

  Americi je rođen 1929. godine termin

  Verna, jer je on samo ekstrapolirao nauku

  »science fiction«,‐ na francuskom »fiction

  svog vremena, a njegove mašine su samo

  scientifique«. Mnogobrojne rasprave o

  elementi romaneskne radnje. Ne brkajmo

  tome da li ta reč stvarno odražava suštinu

  ni SF i nauku, upozoravaju nas ovi isti jer,

  naučno‐fantastične proze već dokazuje

  mada je tačno da su neki pisci zamislili

  da u samom korenu pojave postoji prob‐

  ono što je nauka kasnije otkrila, ipak,

  lem određivanja njenih granica. Naučna

  kako je jednom rekao Brajan Oldis: »Priče

  fantastika proističe iz tri tradicije: avantu‐

  naučne fantastike su isto toliko lektira za

  rističkog romana, utopije i tradicije ču‐

  naučnike koliko su i priče o fantomima

  desnog, kažu jedni. Među osnivačima na‐

  lektira za fantome.« Sledeće mišljenje o

  vode Meri Šeli i njenog »Frankenštajna«

  naučnofantastičnoj književnosti je, po

  koji se pojavio 1817. godine, zatim Žila

  mnogo čemu, suprotno prethodno

  Verna, začetnika naučne anticipacije

  navedenom mišljenju. Naučna fantastika

  (l'anticipation je francuski termin koji je

  vuče korene iz fantastične književnosti i iz

  kasnije zamenjen rečju »science‐fiction«),

  satiričnih priča poput Guliverovih putova‐

  Velsa i njegov »Vremeplov« iz 1895.

  nja Dž. Svifta. Ali neposredni preci su Žil

  godine, Ronija Starijeg (1856‐1940) i

  Vern koji je predvideo pronalazak pod‐

  86

  mornice i helikoptera i Vels koji je najavio

  ravo suprotno da: »osoben i originalan

  pronalazak atomske bombe. Naučna fan‐

  način pisanja savremenih francuskih au‐

  tastika često služi popularizaciji nauke, ali

  tora na paradoksalan način doprinosi

  u principu zahteva strogo poštovanje

  stvaranju jedinstva — jedinstva moderne

  osnovnih zakona sveta fizike i predska‐

  fantastike koja više ne potpada pod uticaj

  zala je, neosporno, veći deo savremenih

  ranijih tokova naučno‐fantastične proze«.

  naučnih i tehničkih ostvarenja. Naučno‐

  Svaka načelna rasprava o naučnoj fan‐

  fantastična književnost obrađuje neke

  tastici prepuna je isto tako i nedoumica i

  samo njoj svojstvene teme, sa ciljem da u

  neslaganja vezanih za odredivanje gra‐

  čitaocu stvori osećanje potpunog odva‐

  nica žanra, ali i za vrednost naučnofan‐

  janja od sveta koji ga okružuje. Radnja se

  tastične književnosti. Za jedne trivijalna

  uglavnom odvija u svetu koji je smešten

  književnost, paraliteratura, kič, književ‐

  bilo u budućnost (tada autor zamišlja

  nost za decu i omladinu, za druge to je

  razvoj čovečanstva i posledice naučnih

  »sa nadrealizmom, jedini doprinos knji‐

  otkrića), bilo u svetu koji postoji para‐

  ževnosti ovog veka«, »čin novotarstva«,

  lelno sa našim, bilo i u jedan i u drugi

  »avangardna književnost zato što preis‐

  istovremeno. Ovo udaljavanje u vremenu

  pituje iscrpljene stvaralačke šeme, zato

  i prostoru omogućava korišćenje raznih

  što unosi nove podatke u diskurs o

  drugih tema, kao što su: putovanje kroz

  društvu, čoveku, nauci, svemiru«. Ema‐

  vreme, susret sa licima iz drugih svetova,

  nuel Žuan stoga kaže: »Naučna fantasika

  pojavu mutanta: Javljaju se i nova naučna

  je čudovište sa više glava, od kojih svaka

  razmišljanja i novi filozofski sistem.

  ponaosob poseduje odvojeni svet i čiji se

  Kratko rečeno: »Naučna fantastika, to su

  dugi i pokretljivi vratovi pružaju na sve

  romani, novele ili filmovi koji, zamišljajući

  strane i pokazuju nebrojeno mnogo lica.

  nove naučno‐tehničke pronalaske, opisu‐

  Svaki opis te pokretne životinje, stoga

  ju buduće ili vanzemaljske svetove.«

  može biti samo jednostavan; ako se oko‐

  Što se tiče veze koje danas postoje iz‐

  mim na jednu glavu, neka druga će mi se

  među izvora naučnofantastične književ‐

  rugati iza leđa. Ovo podrugljivo smejanje

  nosti i savremenih dela, navešćemo dva

  životinje je dobro poznato, može se čuti

  sasvim suprotna mišljenja potekla iz pera

  svaki put kada neko pokuša da je opiše.

  francuskih pisaca i kritičara. »Ako raz‐

  Pune su nam ruke definicija, sve su uza‐

  motrimo, na primer, činjenicu da je jedna

  ludne«. I Žak Sadul izjavljuje: »U stvari, ne

  od tema naučne fantastike prostor«, kaže

  postoji nijedna zadovoljavajuća definicija

  E. Zvan, »i ako pobliže razmotrimo taj

  žanra«. »Nije li«, pita se Mišel Lamar,

  pojam kroz istoriju žanra, videćemo da je

  »naučna fantastika samo neuhvatljivi

  prostor, najpre negde na marginama

  predmet zadovoljstva?«

  terrae cognitae tradicionalnih priča, pos‐

  Postoji, dakle, hipoteza po kojoj naučna

  tao kasnije međuplanetarni, zatim medu‐

  fantastika nije žanr po sebi, već obuhvata

  zvezdani, ne‐euklidski, relativis
tički i naj‐

  sve žanrove. Sa ovom hipotezom je u pot‐

  zad, unutrašnji i metaforični; polazeći od

  punoj suprotnosti dosta nepobitna činje‐

  nepoznatih ostrva, morskih dubina i viso‐

  nica da je naučna fantastika jedan »sup‐

  kih planina kuda se uputio Žil Vern, kre‐

  kodirani« prostor — teme, zbirke, speci‐

  nulo se prema Mesecu, Marsu i Veneri,

  jalizovana izdanja, časopisi, filmovi, muzi‐

  prema dalekim zvezdama, u dvodimen‐

  ka, stripovi, crteži, konvencije, nagrade,

  zionalne svetove i čudne prostore — ne‐

  fanzini, fanovi, pisci... »Da li naučna

  postojane, izmišljene, solipsističke i, na

  fantastika« pita se M. Lamar, »funk‐

  kraju, u ne‐svodljive prostore stranice po

  cioniše kao određeno znanje kome imaju

  kojoj pišemo. Prema tome, smisao reči

  pristupa samo upućeni?« Naučna fantas‐

  prostor menja se u zavisnosti od autora i

  tika bi, prema tome, bila poseban žanr,

  perioda, ali to je spiralna evolucija u kojoj

  odvojen od književnosti »glavnog toka«,

  ništa od onog što je prethodno postojalo

  ili drugim rečima, autonomna, originalna i

  nije zaboravljeno«. Pjer Feran misli up‐

  plodna književnost, jasno odvojena od

  87

  drugih narativnih struktura, dok se po

  tike, smatrajući da je budućnost žanra u

  mišljenju nekih, naprotiv, granice između

  vraćanju iz međuzvezdanih prostora u još

  naučne fantastike i književnosti gube u

  uvek nedovoljno istražene prostore ljud‐

  korist »dobre književnosti.« Stoga Pjer

  ske duše, prema onoj Sartrovoj opasci da

  Marlson zaključuje svoje razmišljanje na

  je »čovek jedini predmet današnje fan‐

  tu temu sledećim rečima: »Svaki dobar

  tastike«. »Svi fantomi, fantazmagorije,

  književnik može pisati dobru naučnu fan‐

  paralelni svetovi i ravni stvarnosti ne pos‐

  tastiku. Svaki pisac dobre naučne fantas‐

  toje izvan nas, izvan našeg saznanja i

  tike ima pristup u književnost.« Od Meri

  udesa«. I dok Brajan Oldis na stranicama

  Šeli, preko Ronija, Hakslija, Orvela, Kafke,

  Lokusa iz jula prošle godine kaže: »Pre

  Pjera Bula, Mišela Žerija, Borisa Viana i

  nekoliko godina sam se veoma zabrinuo

  Baržavela stižemo i do Borhesa i njegove

 

‹ Prev