by MoZarD
»Molim?«
»Molim?«
»Prosjak... Istraživači kojima je bilo do‐
»Ti si prva osoba koja mi se obratila!«
pušteno da žive na Džubuiu bili su gosti
»Oh!« Gošća ga žalosno pogleda.
pripadnika viših klasa... što ih je primoralo
»Trebalo je da shvatim to. Ignorisali su te.«
da način života robova, na primer, posmat‐
»Iako me drže ovde... i hrane...«
raju samo spolja, ne iznutra. Shvataš?«
»Da, ali ne razgovaraju s tobom. Oh,
»Mislim da ne shvatam«, odvrati Torbi.
jadni moj mladiću... Torbi, oni ti se ne obra‐
»Ako te već interesuju robovi... ja sam bio
ćaju zato što nisu njihov čovek. Nisam ni
jedan od njih...«
ja.«
» Ti? «
106
»Slobodnjak sam. Uf, trebalo je ranije
sve prisutne životinje‐ljubimce.
da ti kažem«, dodade unezvereno, plašeći
Odmah nakon toga dođoše po Torbija i
se prezira svog novog prijatelja, sada kada
povedoše ga Prvom oficiru.
je otkrio kojoj klasi pripada.
Jedan čovek bez reči je otvorio vrata,
»Nije važno... Presrećna sam što si mi to
zgrabio ga za ramena i povukao u hodnik.
rekao! Tobi, pa ti si prava riznica. Vidi, dragi
Gurao ga je pred sobom na kratkoj raz‐
moj, sad moram da pođem, već kasnim.
daljini, sve dok se Torbi nije pobunio; takav
Mogu li da dodem ponovo?«
način ophođenja zaista je prevršio meru.
»Molim? Kako da ne, Margaret, na‐
Ulična tuča koju je u Džubulpuru morao da
ravno!« I iskreno dodade: »Ne znam šta
nauči da bi preživeo nije imala pravila. Na
drugo da radim.«
nesreću, čovek koji je došao po njega vrlo
*
dobro je poznavao tehniku borbe. Torbi se
Te noći je spavao u svom čudesnom kre‐
posle samo jednog zahvata našao priklješ‐
vetu. Ostavili su ga samog i narednog jutra
ten uza zid hodnika, stežući zube od bola.
ali mu to nije smetalo, pošto je na raspola‐
»Dosta s glupostima!«
ganju imao mnogo igračaka. Rasklapao je
»Prestani da me guraš!«
uređaje i ponovo iz sklapao, očaran racio‐
»Rekoh, dosta s glupostima. Ideš kod
nalnim rešenjem prostora; zaključio je da je
Prvog oficira i ne stvaraj nevolje, fraki, ili ću
u pitanju prava magija. Beslim ga je, do‐
ti sasuti zube u grlo.«
duše, podučavao da su magije i čarolije
»Želim da vidim kapetana Krosu.«
puke besmislice ali ta poduka nije uspela u
Čovek ublaži pritisak i reče: »Videćeš ga.
potpunosti — Poup je znao sve, ali... neke
Ali, Prvi odicir je naredio da se pojaviš... a
stvari jednostavno imaju drugačiju dimen‐
ona ne može da čeka. Hoćeš li biti miran, a?
ziju i... Džubul je imao mnoštvo veštica, na
Ili da te privedem u komadićima?«
primer. Šta su radile ako nisu praktikovale
Torbi je poslušno krenuo napred. Priti‐
magiju?
sak na zglob, kombinovan sa pritiskom na
Upravo je po šesti put rasklopio svoj
nerve između kostiju dlana, ima posebnu
krevet kad se podigla užasna buka. Bio je to
logiku i užasno je teško osloboditi se parali‐
brodski alarm, u cilju vežbe, ali Torbi to nije
sanosti. Kada je napokon sasvim prestao,
znao. Kada se pribrao od šoka, otvorio je
Torbi uze vazduh i pomiri se sa sudbinom.
vrata kabine i zavirio u hodnik. Ljudi su
Nekoliko paluba gore bi gurnut kroz jedna
vratolomno jurili ka centralnoj komandi.
masivna vrata. »Prvi oficiru, doveo sam
Hodnici se isprazniše za tili čas. On se
frakija.«
vratio u svoju kabinu i pokušao da razmotri
»Hvala Treći komandante palube. Mo‐
novonastalu situaciju. Njegov oštri sluh od‐
žeš da ideš:«
jednom je otkrio prestanak blagog zujanja
Torbi je od svega razumeo samo reč
ventilacionog sistema. Trebalo je da se na‐
»fraki«. Nalazio se u prostoriji nekoliko pu‐
lazi u posebnoj prostoriji sa ostalim mladim
ta većoj od njegove. Najistaknutija stvar u
svetom i ne‐ratnicima ali on to nije mogao
sobi beše ogroman krevet ali je mala figura
da zna. Čekao je.
u postelji ipak dominirala prostorom. Tek
Alarm se ponovo oglasio, zajedno sa sig‐
kada ju je pogledao, primeti da se sa jedne
nalom roga a hodnicima su ponovo poku‐
strane kreveta nalazi kapetan Krosa a sa
ljali stanovnici broda. To se ponovilo još
druge nepoznata žena, otprilike istih godina
jednom, sve dok posada nije prošla kroz
kao i kapetan. Žena u postelji bila je gotovo
faze raspada pogonskog sistema, radijacije,
smežurana od starosti ali je zračila izu‐
vazdušne opasnosti i tako dalje — kroz sve
zetnim autoritetom. Bila je raskošno obuče‐
faze opštih vežbi jednog urednog broda.
na — samo marama na njenoj glavi vredela
Jednom je nestalo i struje a jednom je, pak,
je više novca nego što je Torbi ikada video u
Torbi osetio zbunjujuću senzaciju slobod‐
životu — međutim, on je piljio u njene
nog pada, nastalog isključivanjem veštač‐
upale, svirepe oči. Posmatrala je i ona
kog polja broda.
njega.
Posle dužeg trajanja ove neobjašnjive
»Dobro! Najstariji sine, ja prosto ne
lakrdije, začuo je umirujuće zvuke opoziva;
mogu da poverujem!« Starica je govorila
ventilacioni sistem ponovo je proradio.
suominski.
Niko ga nije tražio; starica oko koje su se
»Majko, poruka nikako ne može biti
okupljali ne‐učesnici vežbi nije ni primetila
lažna.«
odsustvo frakija iako je pažljivo prebrojala
Zafrktala je.
107
Kapetan Krosa ponizno nastavi: »Maj‐
poruke?«
ko, poslušaj i sama poruku.« Okrete se Tor‐
Krosa je zbunjeno pogleda. Starica pro‐
biju i obrati mu se na interlingvi: »Ponovi
duži: » Sisu« vraća dugove bez ostatka. Bez
očevu poruku.«
polovičnosti i zakidanja — bez ostatka, ka‐
Torbi naizust ponovi poruku, ne razu‐
žem. Frakija treba — ti da usvojiš!«
mevajući ni reči, all srećan što se nalazi u
prisustvu Poupovog prijatelja. Starica ga
mirno sasluša a potom se okrete kapetanu.
»Pa šta je ovo? Taj fraki govori našim
jezikom?!«
»Ne, Majko! On ne razume ni reči. To je
Beslimov glas.«
Starica pogleda Torbija i dobaci mu ne‐
koliko reči na suominskom. On upitno po‐
gleda kapetana. Ona reče: »Neka ponovi još
jednom.«
Kapetan mu izdade naređenje a Torbi
zbunjeno posluša. Staričino se lice grčilo od
razdraženosti. Naposletku zareža: »Dugovi
se moraju vratiti.«
»To sam i ja mislio, Majko.«
»Samo, zašto treba da ide sa nama?«,
upita ona ljutito.
Kapetan ne reče ništa. Starica nastavi
donekle smirenijim tonom: »Poruka je au‐
tentična. Mislila sam najpre da je lažna ... a
da sam znala šta nameravaš, zabranila bih
ti. Svejedno, Najstariji sine, ti jesi glup ali si
postupio kako treba. Dugovi su uvek vra‐
ćaju» Sin je i dalje ćutao. »I, šta onda?«,
nastavi starica s primetnim besom. »Govo‐
ri! Šta predlažeš?«
»Mnogo sam razmišljao, Majko.«, pro‐
cedi kapetan oprezno. »Beslim traži da na
dečaka pazimo samo neko vreme... dok ga
ne predamo Hegemonijskom vojnom bro‐
du. Koliko će to potrajati? Godinu, dve...
Međutim, imamo i presedan — ženskog
frakija. Porodica ju je prihvatila... dobro,
gunđaju tu i tamo, ali su se sada već privikli
na nju, čak se i zabavljaju... ako bi moja
Majka na isti način intervenisala i za
dečka...«
»Besmislica!«
»Ali, Majko... obavezni smo. Dugovi
Krosa preblede u licu a žena s druge
su...«
»Tišina!«
strane kreveta ispusti poslužavnik.
Kapetan smesta ućuta.
»Ali, Majko, šta će porodica...«
»Zar ne razumeš reči koje ti je Beslim
»Ja sam porodica!« viknu starica i okre‐
poslao? Pomozi mu i savetuj ga kao da si na
te se prisutnoj ženi. »Ženo Najstarijeg sina,
mom mestu. Šta je Beslim bio ovom
pozovi sve moje starije kćeri.«
frakiju?«
»Da, Muževljeva majko!« Žena se nak‐
»On govori o njemu kao o usvojenom
loni i izađe.
sinu. Mislio sam...«
Prvi oficir se blago osmehnu. »I to nije
»Nisi ti mislio. Ako se zamisliš na Besli‐
sve, Najstariji sine. Šta li će se desiti na na‐
movom mestu, šta će dečak predstavljati za
rednom Skupu Naroda?«
tebe? Ima li više načina za tumačenje
»Biće nam zahvalni...«
108
»Hvala je prazna reč...« Starica obliznu
oficir postavi jedno pitanje i svi prisutni
usne. »Narod će biti dužan Sisuu... i biće
odgovoriše u horu — savršeno jednoglasno.
izmena u statusu brodova. Nećemo patiti.«
Dok ga je kapetan Krosa na interlingvi
Krosa se ozari. »Uvek si bila prepredena,
pozivao da priđe, Torbi pokuša da uhvati
Majko.«
pogled doktorice Mejder, no, bez uspeha.
»Dobra stvar za » Sisu« sam ja. Uzmi
Seo je na izdvojenu stolicu i osetio mnoštvo
fraki‐dečaka i pripremi ga. Učinićemo to što
neprijatnih pogleda na sebi.
pre.«
»Priđi!«
OSMA GLAVA
Činilo se da je starica naročito neprija‐
teljski raspoložena; no, možda je to bio i
Torbi je imao dve mogućnosti.‐ da se
stalni oblik njenog ponašanja. Pohita ka
mirno prepusti usvajanju ili da se pobuni pa
njoj.
da posle gužve ponovo bude usvojen. Iza‐
Umočila je kašiku u svoju zdelu i ovlaš
brao je prvu, što je bilo razborito, s obzirom
liznula. Sledeći uputstva, Torbi učini to isto
da bi suprotstavljanje Prvom oficiru pred‐
njenom kašikom ali proguta čitav zalogaj.
stavljalo pravu nevolju i, po pravilu, bilo
Ona se pridiže, savi mu glavu nadole i dota‐
uzaludno. Sem toga, osećajući se čudno i
če ga suvim usnama, najpre po jednom ob‐
pomalo nesrećno zbog prihvatanja nove po‐
razu a potom po drugom. On joj uzvrati
rodice nedugo nakon Poupove smrti, uvi‐
simbolički poljubac i naježi se pri dodiru
đao je da se u njegovoj avanturi zbiva zna‐
guščije kože.
čajna promena. Nikada se nije nalazio niže
Sad je kapetan Krosa liznuo kašu iz Tor‐
nego sada, u statusu frakija. Čak su i robovi
bijeve zdele; Torbi iz njegove — kapetan je
imali više prava.
uzeo nož i prošaputao na interlingvi: »Ne‐
Najvažnije je da mu je Poup rekao da
moj slučajno da jaukneš!« Vrh noža zabo se
čini sve što mu kapetan Krosa naredi. A kad
nimalo nežno u Torbijevu mišicu.
je to rekao Poup, biće izvršavano. Uvek.
Torbi se prisećao kako ga je Beslim učio
Usvajanje se obavilo u salonu, uz večer‐
da podnosi i desetostruko veći bol. Među‐
nji obed, istog dana; Torbi je shvatao malo
tim, krv je isticala... Krosa ga je poveo do
od onoga što se događalo a gotovo ništa od
mesta odakle su mogli svi prisutni da ga
onoga što se govorilo, pošto se ceremonija
vide, rekao nešto glasno i podigao mu ruku
obavljala na »tajnom jeziku«. Kapetan Kro‐
tako da se mlaz krvi slivao na pod. Potom je
sa ga je, doduše, uputio u obredni postu‐
stao nogom na kapljice krvi, obrisao ih, po‐
pak, ali to nije mnogo vredelo.
novo rekao nešto — i veselo raspoloženje je
Celokupno društvo sa broda nalazilo se
počelo. Obratio se Torbiju na interlingvi:
u salonu, izuzev onih koji su dežurali. Čak je
»Tvoja je krv sada u čeliku; naš je čelik u
i doktorica Mejder došla, iako nije učest‐
tvojoj krvi.«
vovala u ceremoniji.
Čitavog je života susretao različite ma‐
Unesoše Prvog oficira a svi prisutni us‐
gijske obrede i, uglavnom, razumevao nji‐
tadoše. Starica beše smeštena na čelo ofi‐
hovu logiku. Osetio je eksploziju gordosti
cirskog stola gde joj je njena snaha, kape‐
što sada, posle ovog obreda, pripada brodu.
tanova žena, pravila društvo. Kada se udob‐
Kapetanova žena mu nalepi flaster pre‐
no smestila, mahnula je rukom i svi su
ko mesta uboda. Torbi i s njom razmeni
istovremeno posedali; kapetan je seo s
hranu i poljupce pa zatim krenu da to isto
njene desne strane. U tom trenutku, po
učini za svakim stolom, sa svom braćom,
prostoriji su se razmilele devojke sa zde‐
sestrama, ujacima, bratancima, stričevima i
lama kaše koju, na Torbijevo iznenađenje,
tetkama... Dečaci i odrasli muškarci nisu ga
niko nije ni dotakao. Prvi oficir zabode po‐
ljubili: prosto bi ga zgrabili za ruku i po‐
tom kašiku u svoju zdelu i reče nešto kratko
tapšali po ramenu. Došavši do stola za
i, bez sumnje, nedvosmisleno.
kojim su sedele neudate žene, zastao je,
Sin ju je sledio. Torbi se iznenadi kad
oklevajući — ni one ga nisu ljubile, već su se
prepoznade delove kapetanove besede,
kikotale, cikale, rumenele i na brzinu
identi�
�ne delovima poruke koju je preneo
doticale kažiprstom po čelu.
od Beslima; uspevao je da ih prati po sledu
Servirke su odnele zdele sa kašom, što
zvukova.
je predstavljalo simboličnu oskudicu s ko‐
Glavni inženjer, čovek stariji od kapeta‐
jom bi, ukoliko bude potrebno, Narod
na, preuze reč a posle njega i nekoliko dru‐
mogao da prokrstari čitavim svemirom — a
gih, postarijih ljudi, muškaraca i žena. Prvi
onda je nastala prava gozba. Torbi bi i uši
109
napunio kašom da nije primetio smicalicu:
odnos kao što je, na primer, »moj poluujak
ne jedi je već samo zamoči kašiku i ovlaš je
po majci, usvojenik kroz brak, jednom uk‐
lizni... Ali kada je napokon seo za sto brod‐
lonjen a sada pokojni« — ta će reč
skih neženja, kao prihvaćeni član Porodice,
označavati isključivo tu vrstu rodbinske ve‐
ustanovio je da nema apetita za obilje koje
ze i nijednu drugu. Veza između bilo koje
se služilo u njegovu čast. Osamdeset novih
dve tačke na porodičnom stablu može se
rođaka beše ipak previše; osećao se
tako izraziti na najprecizniji način. Dok ve‐
umornim, nervoznim i pomalo razočaranim.
ćina kultura poseduje tuce naziva za rodake
Međutim, pokušao je da jede. U jednom
i smatra taj broj sasvim dovoljnim, Trgovci
trenutku čuo je reč »fraki« — podigao je
koriste više od dve hiljade takvih naziva —
pogled i spazio mladića na suprotnoj strani
ne ispuštajući iz vida direktnost ili spored‐
stola, sa iskeženim licem.
nost loze, generacijsko vreme, prirodnu
Predsedavajući stola, s Torbijeve desne
naslednost ili usvojenost, pol predseda‐
strane, kucnu po čaši i zamoli za pažnju.
vajućeg, pol rođaka u prvom kolenu, polove
»Večeras ćemo govoriti samo interlingvu«,
rođaka koji sačinjavaju lanac, sklonost pa
reče, »pa se stoga pridržavajte običaja kako
čak i životni status.
bismo novog rođaka postepeno upoznali sa
Torbijev prvi zadatak beše da nauči me‐
našim jezikom.« Pogled predsedavajućeg
tod definisanja određenog srodstva, kao i,
počivao je na momku koji se podrugljivo
naravno, nazive kojima će oslovljavati više
osmehivao Torbiju. »A što se tebe tiče, Ne‐
od osamdeset novih rođaka; morao je da
ćače iz ukrštenog braka, podsetiću te —