by MoZarD
Tajler).
Fabula je građena na vrlo jednostav‐
nom načelu parova; osnovni par, okos‐
nicu, čine dva junaka sa suprotnih strana
zakona. Džim Tajler, poručnik policije i
Lajonel Kudrin, neprijatelj broj jedan
Galaktičke policije. Njihova ambivalentna
pozicija čini kostur od kojeg se, dalje, šire
i ostale ličnosti (jer, ovo je ipak roman o
junacima koji ga svojim (ne)delovanjem
čine romanom akcije).
Shema bi, otprilike, izgledala ovako;
Stiv Moreli ‐ Hari Čedvik
Džim Tajler ‐ Lajonel Kudrin
princeza Gvendali ‐ Margo Sanders
Zanemarljiva preplitanja kompetencija,
polja delovanja (na primer, devojka Luela
koja, za trenutak, spaja Harija Čedvika i
Tajler, ili Kudrina i Margo) samo su od‐
stupanja, izuzeci, koja potvrđuju pravilo.
Treba ipak naglasiti da SF elementi
Pusta zemlja
samo čine ambijent, atmosferu. Jasno je
da pisac, bez većih tehničkih ili kreativnih
problema, jednostavno — prebacivši
Kurt Vonegut, Mehanički pianino,
vreme događanja u daleku budućnost,
August Cesarec, Zagreb 1985.
rezom »moći gospodara priče« — piše o
onom što je poznato, što se dešava
danas. U skladu s tim nije teško
Kurt Vonegat mlađi, u svom drugom
prepoznati današnji (noćni) život velikih
romanu »Sirene s Titana« (The Sirens of
gradova, sa noćnim barovima, ženama
Titan, 1959) tka »pravi« milje za SF žanr:
lakog morala, drogom, alkoholom i
nastanjene planete (Tralfamadore, Titan)
kriminalom.
svemirska putovanja, vanzemaljska inte‐
Tajler je, ne treba zaboraviti, prepoz‐
ligencija. Ovo valja istaći pre svega iz
natljiv topos (privatnog) detektiva koji
obzira prema žanru, kome ovaj vrsni
više dela nego što razmišlja. Kocka i žene,
pisac može da služi samo na čast.
fizički obračuni, u funkciji su oslikavanja
Vonegat pripada onoj plejadi savre‐
njegove ličnosti kao noseće u ovom
menih američkih pisaca koje treba
romanu fikcije, baš kao da čitamo o
posmatrati (i čitati) kao postmoderniste.
detektivu Marlou, na primer.
Nastali kao opreka modernizmu i
Pisac se podosta »otkačio« i u
modernističkim piscima, postmodernisti
liberalizaciji seksa. Ali nije bio dosledan.
često, metatekstualnim i intertekstu‐
Susret Tajlera i Arnolda Brina bio je
alnim vezama, direktno aludiraju na dela
identičan sa lezbijsklm susretom Margo
pisaca — modernista koji su im
Sanders i striptizete Luele. Njih dvojica
prethodili. Nekad je u pitanju parodija, a
su, po logici (književnog) dela u kome su
nekad samo dogradnja.
se pojavili morali da završe u krevetu. Ali,
U slučaju »Mehaničkog pijanina« (Pla‐
pisac nije imao baš toliku petlju. Šteta!
yer pianino, 1952) namere Vonegata bile
(A možda je i bolje što nije. U ova
su ozbiljne. Predložak moderne nega‐
vremena sida‐sindroma, pitanje je kako
tivne utopije na primer, Orvelove »1984«
bi to primili današnji čitaoci). .
i Hakslijevog »Vrlog novog sveta« ili
95
romana »Mi« Zamjatina, kod Vonegata
naziva gost sa strane, šah od Bratpurta)
se samo nadograđuje bez namere da se
predvode osvešćeni inženjeri Ed Finetri i
sačini izlet u parodijsko‐komično. Čove‐
Pol Proteus, a pravi ideolog je bivši —
čanstvo je stiglo do savršenstva —
novom sistemu nepotrebni — sveštenik
mašine su već dovoljne same sebi i, uz
Lasher. U tome i jeste poenta; pobuna ne
pomoć veličanstvenog i jedinstvenog
može uroditi plodom, ali će poslužiti kao
kompjutera EPICAC, čvrsto drže život
simbol koji će se prenositi s kolena na
Amerike u svojim mehaničkim kleštima.
koleno, bar dok ljudi bude.
Proces proizvodnje je značajan, i tu
Kao što u »Sirenama s Titana« čitav
ljudima mesta nema, oni su samo
svemir odlazi u vazduh zbog ekspe‐
nezadovoljni potrošači koji mogu da
rimenata
»hipnotičke
anarhije«
sa
biraju; da budu Armija (bez oružja) ili
Trafalmadore, kao što se ispostavlja da
Smrdljivci zaduženi za održavanje puteva,
ljudska civilizacija postoji samo kao
na primer (novi »nju dil«). Očigledno, nije
svojevrsni komunikacijski sistem između
daleko trenutak kada će mašine shvatiti
matične planete i svemirskog putnika koji
da tu čovek uopšte i nije potreban.
se našao u škripcu, tako i u »Meha‐
Visoka klasa menadžera, uz pomoć
ničkom pijaninu« poražavajuća istina o
mašina, neznatan je deo populacije koji
besmislu postojanja ljudske rase dovodi
autokratski drži vlast u svojim rukama.
do stravične slike »Puste zemlje« —
Pobunu robova (tako ljude u Americi
Zemlje očišćene od nepotrebnog čoveka «
96
VESTI
»Lokusov« reporter Majk Glajer kaže
Umro je Alfred Bester. Ovaj velikan
(u pomenutom broju, na str. 40) da je
svetske naučne fantastike preminuo
»Jugoslovenska ponuda Krste Mažu‐
je 30. septembra 1987. u 73. godini, u
ranića nešto što možemo nazvati i
bolnici, od srca. Našim čitaocima poz‐
'Zagreb svake godine'. Krsto Mažu‐
nat je samo po pričama, od kojih su
ranić, taj Harold Stassen vorldkonskih
neke izašle u »Siriusu« (»Vreme je
ponuda, sada se bori za godinu 1994,
izdajnik« u br. 2, »Nešto tamo gore
sa boljom podrškom nego ikad rani‐
me voli« u br. 40, »Nežni Farenhajt« u
je.« Ne znamo ko je taj »Harold Sta‐
br. 47), neke u »Politikinom zabav‐
ssen« sa kojim uporediše našeg Krstu,
niku« (»Bistar momak« u br. 1105,
ali znamo nešto drugo: da treba ići od
»Almanah 1990« u br. 1212) i jedna u
malih uspeha ka većim uspesima.
»Večernjim novostima« (»Istrajni«, 5.
Nikako ne od velikih neuspeha ka ka‐
juna 1980.). U svetu je, međutim, naj‐
tastrofama. Pa, pošto je u Zagrebu od
poznatiji po romanima Razoreni čo‐
10. do 13. jula 1986. evropska SF kon‐
veli (The Demolished Man, 1952) i
vencija »Ballcon« u organizacionom
Zvezde, moje odredište (Stars My
pogledu bila fijasko, a u sadržinskom
Destination, 1956, u Britaniji pod
tuga, bolje je, čini nam se, da ne
dobijemo Worldcon 1994.
naslovom Tigar! Tigar!). Smatra se da
je Bester bio preteča nekih SF pokreta
Prvi gledaoci prvog filma iz nove serije
kao što su novi talas sa kraja šez‐
Zvezdane staze: sledeća generacija
desetih
ili
kiberpank
sa
kraja
javljaju da je film razvučen i dosadan,
osamdesetih.
i da je najbolje mesto kratkotrajna
pojava admirala Mek Koja (ranijeg
doktora Mek Koja, sa nadimkom
Da li ćete ići na 48. svetsku SF kon‐
»Bounz«) sada starog sto trideset
venciju, prvih dana septembra 1990.
sedam godina.
godine, u Hagu, u Holandiji? To je
jedna od retkih do kojih mi možemo
Tek 25. maja 1988. počeće, u bio‐
stići i putničkim vozom neke skromne
skopima, prikazivanje najnovijeg filma
kategorije! Dakle, retka šansa. To je,
Džordža Lukasa, »Vrba« (Willow). To
takođe, i izuzetno dobra prilika da
je fantazija o patuljcima. Već u no‐
Evropljani svojim masovnim prisus‐
vembru 1987. međutim, nekoliko fir‐
tvom (i glasanjem) još jedanput otmu
mi počinje da radi na proizvodima
Svetsku konvenciju Amerikancima,
»izvedenim« iz tog filma; ugovori su
koji su je dugi niz godina držali za
sklopljeni. Kompanija »Tonka toj«
sebe. Adresa na koju se možete
proizvodi dečje igračke bazirane na
raspitati o ovoj konvenciji je sledeća;
likovima iz tog filma, izdavačka kuća
»Balantajn« objavljuje roman baziran
ConFiction
na scenariju, kao i nekoliko drugih
48th World SF Convention
knjiga za odrasle ljubitelje tog filma, a
PO Box 95370 2509 CJ Den Haag,
izdavačka kuća »Rendom haus«
Netherlands.
štampa seriju dečjih knjiga, takođe na
osnovu ovog filma. Dakle, zakoni
(Umesto »Den Haag«, možete napi‐
krupnog biznisa (iza koga stoji Lu‐
sati, kao što je navedeno u Siriusu br.
kasovo ogromno bogatstvo) učinili su
138 na str. 125, »The Hague«, što je
da »Vrba« postane, tobož, popularna
engleski naziv istog grada.
pre nego što je film i završen.
97
PULSARIKON
Najznačajnija SF manifestacija ove godine u Jugoslaviji održana je od 13 do
15 novembra u Skoplju, u Domu Mladih, u organizaciji društva za fantastiku i futurologiju »Pulsar«
I ove godine je skopsko SF društvo Živkovića.
»Pulsar« organizovalo izuzetno dobru
Izložbeni prostor ispunile su slike Vaska
konvenciju — najbolju u zemlji.
Taškovskog (pogledajte naslovnu stranu
Može se nekome ovakva izjava činiti
Balardovog »Potopljenog sveta« u iz‐
neumerenom, može se reči da »SFera«
danju Kentaura), a prve večeri održana je
ima za sobom desetak konvencija od
tribina o naučnoj fantastici u slikarstvu uz
kojih su pojedine bile izuzetno posečene,
uvodnu reč Zlatka Teodosijevskog. Gost
može se reći da su Ljubljanski skupovi
druge večeri bio je Zoran Živković. Tada
održavani u najsavremenijim prostorija‐
se poveo razgovor o SF filmu, prelomnim
ma, da iza beogradskog »Lazara Komar‐
trenucima i novim tendencijama. Treća
čića« stoji daleko najprofesionalnija ekipa
tribina, održana u nedeIju, predstavljala
SF pregalaca u Jugoslaviji... ali šta sve to
je okrugli sto za kojim su se našli svi
vredi. Jednu konvenciju uspešnom ne
prisutni fanovi, počela je kao razgovor sa
čine ni prostorije, ni broj ljudi, ni slavna
prisutnim novinarima, a završila kasno u
imena, posebno je ne čine pokušaji po‐
noć.
dražavanja američkih skupova — uglav‐
Video‐projekcije
su
bile
izuzetno
nom neprimereni našem mentalitetu.
posećene, a kako i ne bi kada su se medu
Konvencija je pre svega druženje: uspeš‐
dvadesetak filmova vrteli i trenutno naj‐
na konvencija je onaj skup na kome se
veći svetski SF i horor hitovi: »Robocop«,
učesnik za sve vreme trajanja oseća
»Predator«, »Aliens«, »Evil dead II«,
prijatno... programi se održavaju sa ili bez
»Gotik«...
zakašnjenja i izmena, poneka tribina,
U nezvaničnom tradicionalnom odme‐
poneki zvaničan razgovor, neprekidni
ravanju snaga u društvenim igrama (šah,
neformalni, ali stručni i korisni razgovori,
preferans i vist) između beogradskih i
neprekidan filmski program...
skopskih fanova i ovoga puta apsolutnu
To je formula koju već treću godinu
pobedu odneli su Beograđani. Pulsar‐
uspešno primenjuje »Pulsar«. Zamišljen
konci su dostojanstveno podneli poraz i
skromno, ovogodišnji Pulsarkon, bez
obećali da će vežbati još godinu dana,
pompe i stranih gostiju, bez velike rek‐
kako bi narednog puta pružili što bolji
lame i velikih obećanja, postiže izvan‐
otpor.
redan uspeh — stvara sjajnu atmosferu,
Jedina je šteta što ostali SF klubovi
toliko dobru da se ponekad čini
(osim »Lazara Komarčića«) kao da ig‐
neponovljivom.
U
svakom
slučaju,
norišu postojanje Pulsarkona. Izuzimajući
atmosferu u kojoj se može provesti
Beograđane gotovo nikog sa strane nije
mnogo više od tri prijatna dana.
bilo, čak ni iz susednog Niša, a zabeležen
Počelo je u petak, 13. novembra, ali
je ukupno jedan Slovenac. Ovakav odnos
nimalo dramatično kao u sličnoimenom
nije najkorektniji mada, u suštini, to i nije
filmu. Ambijent doma mladih »25. maj«,
najbitnije. Onaj ko je došao nije požalio,
izložbeni prostor, kino‐dvorana i restoran
ostalima samo ovaj tekst, pokoja
u prizemlju, na spratu dve video‐sale i
fotografija i poziv da sledeće jeseni
dve prostorije društva »Pulsar« od kojih
posete glavni grad Makedonije.
je jedna ukrašena višemetarskom slikom
na zidu — prošlogodišnji moleraj Boba
Boban Knežević
98
DVA ZANIMLJIVA MIŠLJENJA
O NOVELI
Robert Silverberg
Novela — priča od dvadeset do trideset hiljada reči, duža od novelete, kraća od romana — u stvari je čudna zverka u svetu izdavaštva. Časopisi nisu uvek spremni da posvete polovinu nekog broja jednoj jedinoj priči; izdavači retko pokazuju oduševljenje na pomisao da objave knjige koje neće prelaziti osamdeset ili devedeset stranica. Tako je novela postala neka vrsta književnog pastorčeta koje je prinuđeno da savlada čitav niz prepreka na putu do štampanja.
Međutim, novela je izvanredna književna forma, krajnje zahvalna za čitaoca. Ona
omogućava skladno razvijanje neke zamisli, podrobno i produbljeno istraživa
nje posledica neke zamišljene situacije, ne zahtevajući u isto vreme složen narativni postupak pravog romana. Okretaj zavrtnja Henrija Džemsa, Melvinov Billy Budd, Mrtvaci Džemsa Džojsa, Starac i more Ernesta Hemingveja; sve te priče svedoče da je novela vitalna književna forma.
U oblasti naučne fantastike, u kojoj razvijanje nekih ideja predstavlja možda glavni cilj, novela se pokazala kao izuzetno povoljna forma po dužini teksta. Vremeplov od Velsa je prva velika novela naučne fantastike, ali je imala brojne sledbenike: Kosmos Roberta Hajnlajna, Stvar iz drugog sveta Džona Kembela, Jači od ludačke košulje Vajmana Gvina i mnoge druge pokazuju do koje mere je srednja dužina teksta dragocena u stvaranju novih svetova imaginacije. Novela i naučna fantastika žive u velikoj slozi.
Robert Šekli
Pripovetka je pomalo kao predjelo; čini celinu, ukusno je, ali je suviše malo da utoli glad. Roman ćemo uporediti sa glavnim jelom, recimo jakom goveđom supom punom
dobro iskuvanog mesa: eto tradicije u svom punom sjaju, ali možda je u nju stavljeno previše šargarepe i krompira, a mi nismo želeli da ih ima u tolikoj količini. To je pre praznik za oči nego za stomak.
Novela bi mogla biti jedan »snack« među onima koje Amerikanci toliko vole i koji često donose više zadovoljstva nego obavezni koktel od račića ili neizbežna pita od mesa iz mog kraja.
»Snack« koji odmah padne na pamet zove se burrito, meksički imigrant koji smo
mi Amerikanci naturalizovali: ukusni komadi mesa, paprike, luk i sir umotani u jednu veliku tortillu i preliveni sosom autorovog ličnog mišljenja.
Burrito je previše velik za predjelo i suviše mali za glavno jelo: to je »snack«, mali kompletni obed koji se može pojesti u bilo koje doba dana ili noći i zalivati iskričavim vinom čitaočevog intelekta.
Burrito i novela su neobična hrana, ali poseduju šarm i logiku koji su svojstveni samo njima. Toplo ih preporučujem. Kad god vam se ukaže prilika, ne oklevajte i pročitajte jedan burrito.
100
ZANIMLJIVOSTI
SF NA CRNOJ LISTI
Nedavno je u američkom časopisu PIayboy izašla lista 52 knjige koje su u poslednjih petnaest godina iz raznovrsnih razloga bivale zabranjivane u pojedinim školskim bibliotekama širom SAD. Zanimljivo je da je četvrtina naslova SF ili fantasy. Čak četiri knjige Stivena Kinga: »Vidovitost«, »Keri«, »Kudžo« i »Potpaljivačica«; dve od Džin Auel: »Pleme spiljskog medveda« i »Dolina konja«; zatim slede Vonegatova »Klanica 5«, Bredberijeve »Marsijanske hronike«, Kejzovo »Cveće za Aldžernona«, Hakslijev »Vrli novi svet«, Goldingov »Gospodar muva«, Orvelova »1984« i Bardžisova »Paklena pomorandža«... sve sama remek‐dela, ali prožeta nasiljem, seksom i stravom —