by MoZarD
panike i šoka koji ih je preplavio kao
video. Dvoumio se da li je uopšte
more. Ako bi se izložio opasnosti
postojalo na Zemlji. (Bio je siguran da
povratka, ponovo bi bio uvučen u njihova
sada nije na Zemlji, iako za to nije imao
osećanja.
nikakav poseban razlog u tom trenutku.)
Uskoro spazi figuru kako se odvaja od
Imalo je debelo, čvornovato, crnkasto
nage gomile i korača ka njemu. Pozna da
stablo i puno krupnih grana sa
nije ljudska.
trougaonim, šest stopa dugim zelenim
Barton tada već beše siguran da ovaj
lišćem, obrubljenim skerletnom čipkom.
Dan Uskrsnuća nije onaj za koji je bilo
Beše visoko oko tri stotine stopa. Bilo je
koja religija tvrdila da će doći. Barton nije
još drveća, nalik belim i crnim
verovao u Boga kakvog su predstavljali
hrastovima, jelama, zapadnim tisama i
hrišćani, Muslimani, Indusi, ni ma ko
borovima sa širokom krošnjom.
drugi. Čak nije bio siguran da je verovao u
Tu i tamo videle su se skupine visokih
ikakvog Stvoritelja. Verovao je u Ričarda
biljaka nalik bambusima, a gde nije bilo
Frensisa Bartona i u nekoliko prijatelja.
njih ili drveća, rasla je trava oko tri stope
Bio je siguran da će, kad umre, svet
visoka. Životinja ne beše dokle dopire
prestati da postoji.
pogled. Ni insekata, ni ptica.
Potraži pogledom kakav prut ili palicu.
4
Nije imao blage predstave šta je dalje na
Probudivši se posle smrti u ovoj dolini
programu za ljudski rod, ali ako je on
kraj reke, bio je slab da se odbrani od
oslobođen nadzora i kontrole, uskoro će
sumnji svojstvenih svakom čoveku koji je
109
rano bio izložen religijskom uvežbavanju i
»TV?«
odraslom društvu što pridikuje svoja
Stvorove obrve se opet nakostrešiše.
ubeđenja u svakoj prilici.
»Ti ne znaš šta TV...«
Sada, posmatrajući stranca kako mu se
Glas mu utihnu i on se ponovo nasmeja.
približava, bio je uveren da za ovaj
»Naravno, kako sam glup! Ti mora da si
događaj, izuzev natprirodnog, postoji i
umro pre nego što sam ja došao na
kakvo drugo objašnjenje. Postoji fizički,
Zemlju!«
naučni razlog njegovog boravka ovde;
»Kada je to bilo?«
nije morao da pribegava jevrejsko‐
Strančeve obrve se podigoše (ravno
hrišćansko‐muslimanskim mitovima kao
ljudskom mrštenju, kako je Barton
uzroku.
primetio) i on sporo kaza: »Da vidimo.
Stvor, to, on — bez sumnje je bilo
Verujem da je to bilo, po vašoj
muško — beše dvonožac visok oko šest
hronologiji, 2002. godine nove ere. Kada
stopa i osam inča. Telo rumene kože bilo
si ti umro?«
mu je vrlo mršavo; po tri prsta i palac
»Mora da je to bilo 1890. nove ere«,
behu mu na rukama i po četiri veoma
odgovori Barton. Stvorenje mu je
duga i tanka prsta na nogama. Imao je
povratilo osećanje da je sve ovo
dve tamnocrvene mrlje ispod muških
nestvarno. Oblizao je usta jezikom;
bradavica na grudima. Poluljudsko lice.
kutnjaci, koje je izgubio kada mu je
Guste crne obrve padale su ka izbočenim
somalsko koplje probilo obraze, sada
jagodicama i prekrivale ih braonkastim
behu nadomešteni. Ali, još uvek je bio
maljama. Sa strana su mu nozdrve bile
obrezan, i ljudi na obali reke — od kojih
oivičene tankom membranom, dugom
većina jaukahu na austrijsko‐nemačkom,
oko šesnaestinu inča. Debeli hrskavičavi
italijanskom, ili tršćanskom slovenačkom
umetak na vrhu nosa beše mu duboko
takođe behu obrezani. Ipak, u njegovo
rascepljen. Usne su mu bile tanke,
vreme, većina muškaraca u tom kraju bili
smežurane i crne. Uši su mu bile bez
su neobrezani.
školjki, a zavoji u njima neljudski.
»Sigurno«, reče Barton, »da ne pamtim
Mošnice su mu izgledale kao da sadrže
ništa posle 20. oktobra 1890.«
mnogo malih testisa.
»Oh!« izusti stvor. »Pa ja sam moju
Već je video ovog stvora kako pluta u
planetu napustio otprilike 200 godina pre
nizovima, nekoliko redova dalje, u onom
nego što si ti umro. Moju planetu? To je
košmarnom snu.
bio satelit zvezde koju vi Zemljani zovete
Stvor stade na nekoliko stopa od njega,
Tau Ceti. Mi smo bili obustavili životnu
osmehnu se i otkri sasvim ljudske zube.
delatnost i, kada se naš brod približio
»Nadam se da govoriš engleski«, reče.
vašem Suncu, automatski se raskravili, i...
»Ja sa izvesnom tačnošću mogu govoriti
ali ti ne znaš o čemu ti govorim?«
ruski, mandarinski, kineski, i jezike hindu i
»Ne baš. Događaji se odvijaju prebrzo.
urdu.«
Želeo bih da saznam detalje kasnije. Kako
Barton oseti lagan šok, kao kad bi pas ili
ti je ime?«
majmun razgovarao sa njim.
»Monat Grautut. Tvoje?«
»Ti govoriš srednjozapadni američki
»Ričard Frensis Barton, na usluzi.«
engleski«, odgovori mu. »Sasvim dobro.
Poklonio se ovlaš i nasmejao. Uprkos
Premda previše precizno.«
neobičnosti
stvora
i
pojedinim
»Hvala«, reče stvor. »Sledio sam te jer
antipatičnim fizičkim detaljima, Barton
si jedini odavao osobu sa dovoljno
shvati da mu se ovaj dopada.
osećanja za bekstvo iz onog pakla. Možda
»Pokojni kapetan Ričard Frensis Bar‐
imaš neko objašnjenje za ovo... kako ga
ton«, dopuni se. »Poslednje, konzul
zoveš?... uskrsnuće?«
njenog veličanstva u austrougarskoj luci
»Ne više nego ti«, reče Barton. »U
Trst.«
stvari, ja uopšte nemam objašnjenje za
»Elizabete?«
tvoje postojanje, pre ili posle uskrsnuća.«
»Ja sam živeo u devetnaestom, a ne u
Strančeve guste obrve se nakostrešiše
šesnaestom veku.«
— gest koji je, po Bartonu, značio iznena‐
»Neka kraljica Elizabeta vladala je
đenje ili zbunjenost.
Velikom Britanijom u dvadesetom veku«,
»Ne? To je čudno. Mogao sam se zakleti
kaza Monat.
da nema nijednog od šest milijardi
Okrenu se i pogleda ka obali reke.
stanovnika Zemlje koji nije o meni čuo ili
»Zašto su tako uplašeni? Sva ljudska
me video na TV.«
bića koja sam sreo bila su ili sigurna da
110
nema zagrobnog života, ili da će dobiti
— Tau Cetan! — govorilo je
tako prag‐
povlašćen položaj na drugom svetu.«
matično, tako razborito, da je obezbedilo
Barton se nasmejao i rekao: »Oni koji su
kotvu za koju je Barton mogao privezati
poricali postojane drugog sveta, sigurni
svoja osećanja pre nego što se opet
su da su u paklu, baš zato što su to
rasprše. I, uprkos odbojnosti tuđina, stvor
poricali. Oni koji su znali da će ići u raj su
odisaše blagonaklonošću i otvorenošću
iznenađeni, pretpostavljam, što su nagi.
koje Bartona oduševljavahu. K tome, bilo
Vidiš, većina ilustracija naših života posle
koje stvorenje koje je došlo iz civilizacije
smrti, prikazuje one u paklu kao nage, a
koja je u stanju da pređe mnoge trilione
one u raju kao odevene. To znači, ako si
milja međuzvezdanog prostora, mora da
uskrsnuo glupavo nag, mora da si u paklu.
ima vrlo vredno znanje i sredstva.
»Deluješ veselo«, kaza Monat.
I drugi počeše da se odvajaju od gomile.
»Nisam bio tako veseo pre nekoliko
Grupa od desetak ljudi i žena koračala je
minuta«, odvrati Barton. Potresen sam, u
polako ka njemu. Jedni razgovarahu, a
stvari. Veoma potresen. Ali, to što tebe
drugi behu ćutljivi, sa razrogačenim
ovde vidim, čini da mislim da stvari i nisu
očima. Nisu izgledali kao da imaju
onakve kakve su ljudi pretpostavljali da
konačan cilj u glavi; samo su plovili
će biti. Retko su takve. A Bog, ukoliko
napred, poput oblaka nošenog vetrom.
namerava da se pojavi, ne izgleda da žuri.
Kada su se približili Bartonu i Monatu,
Mislim da za ovo postoji objašnjenje, ali
stadoše.
koje
neće
odgovarati
nijednoj
Čovek koji je zaostao za grupom, po‐
pretpostavci koju sam znao na Zemlji.
sebno
privuče
Bartonov
ispitivački
»Sumnjam da smo na Zemlji«, reče
pogled. Monat zasigurno nije delovao
Monat. Pokaza gore dugim, tankim
ljudski, ali ovaj čovek delovaše podljudski
prstima,
sa
debelim
hrskavičavim
ili praljudski. Zdepast i snažnih mišića,
okruglicama umesto noktiju.
beše visok oko pet stopa. Glava mu je bila
»Ako se pažljivo tamo zagledaš,
isturena napred, na pognutom i vrlo
zaštićenim očima, možeš u blizini Sunca
debelom vratu. Čelo nisko i koso. Lobanja
videti još jedno nebesko telo. To nije
duga i uzana. Ogromne čeone kosti
mesec«, objasni.
senčile su tamnobraon oči. Nos mu je bio
Barton zaštiti oči dlanovima i, s
mesnata mrlja sa izbečenim nozdrvama, a
metalnim cilindrom na ramenu, zagleda
isturene vilične kosti gurale su mu napred
se u pokazanu tačku. Spazi slabo svetleće
tanke usne. Verovatno je nekad bio
telo, čija je veličina, činilo se, odgovarala
obrastao dlakama kao majmun, ali sada,
osmini punog meseca. Kada spusti ruke,
poput ostalih, bio ih je lišen. Ogromne
upita: »Neka zvezda?«
šake mu izgledahu kao da mogu iscediti
»Mislim da jeste«, odgovori Monat.
vodu iz kamena.
»Čini mi se da sam video još nekoliko vrlo
Osvrtao se, kao iz straha da se neko za
nejasnih tela negde na nebu, ali nisam
njim šunja. Kad im se približi, ljudska bića
siguran. Znaćemo kad padne mrak.«
ustuknuše.
»Gde misliš da smo?«
Ali, tada neki čovek priđe podljudskom i
»Ne bih znao.«
reče mu nešto na engleskom. Bilo je
Monat načini pokret ka suncu.
očigledno da čovek ne očekuje đa bude
»Ono izlazi pa će, prema tome, i zaći, a
shvaćen, ali je pokušavao da uspostavi
onda treba da dođe noć. Mislim da bi
prijateljski odnos. Glas mu beše gotovo
najbolje bilo da se za noć pripremimo. I
promukao. Pridošlica je bio mišićav
za kakav drugi slučaj. Vruće je, i postaje
mladić, visok oko šest stopa. Imao je lepo
sve toplije, ali noć može biti hladna i
lice kada se okrenuo prema Bartonu, ali
kišovita. Treba đa napravimo nekakvo
komično grubo iz profila. Oči mu behu
sklonište. Takođe treba da razmislimo
zelene.
kako doći do hrane. Premda prepo‐
Podljudski se trgnu kad ču da je
stavIjam da će nas ova sprava«, — pokaza
oslovIjen. Zapilji se u nasmešenog mla‐
na cilindar — »hraniti.«
dića. Potom se nasmeja, otkrivši krupne
»Šta te navodi da tako misliš?« upita
zbijene zube, i progovori jezikom koji
Barton.
Barton nije razumeo.
»Zavirio sam u moju. Sadrži posude i
Pokaza na sebe i reče nešto što je
čaše, sve prazne u ovom času, ali očito
zvučalo poput Kazzintuitruabemss. Kas‐
načinjene da budu pune.«
nije će Barton shvatiti da je to bilo
Barton se oseti manje nestvarnim. Biće
njegovo ime, i ono znači čovek‐koji je‐
111
izvadio‐dugačak‐beli‐zub.
»Gospode Bože! Šta sam učinila te sam
Među ostalima beše pet muškaraca i
Te uvredila?«
četiri žene. Dvojica ljudi su se poznavali u
Neki čovek beše stisnuo pesnice,
pređašnjem životu, a jedan je bio oženjen
uzdigao ih do visine ramena, i uzvikivao
jednom od žena. Svi behu Italijani, ili
na jidišu: »Moja brada! Moja brada!«
Slovenci koji su umrli u Trstu, očito oko
Drugi čovek pokazivaše na svoje
1890, iako ih on nije poznavao.
genitalije i govoraše na slovenačkom:
»Ti tamo«, reče Barton, pokazujući na
»Načinili su Jevreja od mene! Jevreja!
čoveka koji je govorio engleski. »Priđi.
Misliš li da...? Ne, ne može biti!«
Kako se zoveš?«
Barton se besno isceri i reče: »Ne pada
Čovek mu kolebljivo priđe. »Ti si Englez,
mu na pamet da su možda od njega
zar ne?« upita.
načinili Muhamedanca, ili australijskog
Govorio je srednjozapadnim američkim,
domoroca, ili starog Egipćanina, od kojih
monotonim naglaskom.
su svi praktikovali obrezivanje.«
Barton mu pruži ruku i reče: »Daa.
»Šta je rekao?« upita Frigit. Barton
Barton.«
prevede; Frigit se nasmeja.
Čovek podiže bezdlake obrve i ponovi;
Neka žena projuri pored njih; patetično
»Barton?« Naže se prema Bartonu i
je pokušavala da grudi i genitalije pokrije
zagleda mu se u lice. »Teško je reči... ne
rukama. Mrmljala je: »Šta će oni
može biti...«
po
misliti, šta će oni pomisliti?« Potom se
Uspravi se. »Ime mi je Piter Frigit. F‐R‐I‐
izgubila između drveća.
G‐I‐T.«
Čovek i žena ih mimoiđoše; razgovarali
Osvrnu se oko sebe, a onda reče još
su bučno na italljanskom, kao da su
otegnutijim glasom: »Teško je govoriti
odvojeni širokim autoputem.
povezano. Svi su u nekoj vrsti šoka, znaš.
»Nemoguće da smo u raju... znam, o
Osećam se kao na ivici kolapsa. Ali... evo
Gospode Bože, znam! Postojao je Đuzepe
nas... živi ponovo... mladi ponovo... nema
Zomzini, i znaš kako je bio poročan...
paklenog ognja, bar ne još. Rođen 1918,
morao je da izgori u paklenom ognju! Ja
umro 2008... zbog toga što je ovaj
znam, ja znam... Krao je iz riznice, često
vanzemaljac učinio... nemam ništa protiv
posećivao bordele, opijao se do smrti...
njega... tek štiteći sebe, znaš.«
još... on je tu!... Ja znam, ja znam...«
Frigitov glas utihnuo je do šapata.
Još je neka žena trčala i vrištala na
Nervozno se cerio Monatu.
nemačkom: »Tatice, tatice! Gde si? Ja
»Ti znaš ovog... Monata Greututa?«
sam tvoja draga Hilda.«
upita Barton.
Jedan čovek sve ih je mrko gledao i
»Ne baš«, odgovori Frigit. »Gledao sam
ponavljao na mađarskom: »Ja sam dobar
ga na TV dovoljno, naravno, i čuo
koliko i drugi, a od ponekih i bolji. U
dovoljno, i čitao o njemu dovoljno.«
pakao s njima.«
Ispruži ruku kao da očekuje da bude
Neka žena kaza: »Izgubila sam celi svoj
odbijen. Monat se osmehnu i rukovaše
život, celi svoj život. Sve sam za njih
se.
učinila, a sad...
»Verujem da bi bilo dobro da se
Jedan čovek, njišući metalni cilindar
udružimo. Možda ćemo morati da se
ispred sebe kao da je kadionica, pozva:
branimo«, reče Frigit.
»Za mnom, u planine! Sledite me! Ja
»Zašto?« upita Barton, premda je dobro
znam istinu, dobri ljudi! Za mnom!
znao.
Bićemo spašeni u naručju Gospoda! Ne
»Znaš kako je većina ljudi pokvarena«,
verujte ovoj obmani oko sebe; za mnom!
reče Frigit. »Jednom kad se ljudi naviknu
Ja ću vam otvoriti oči!«
na svoje uskrsnuće, tući će se za žene, i
Ostali su brbljali, ili ćutali stisnutih
hranu, i sve što žele, i, ja mislim da bismo
usana, kao da su se plašili da izgovore šta
morali
biti
prijatelji