by MoZarD
anarhije?«
dao sam to jednom. Bilo mi je dosta.«
»Vratimo se neodložnijim problemi‐
»Nisi u prilici da zakeraš, niti da ti je
ma«, reče Frigit, »kao, šta da radimo s
zbog svega muka«, reče Barton. »Živiš u
mrtvim čovekom?«
najprimitivnijim mogućim uslovima. Mo‐
Beše tek nešto manje bled, nego u
raš da budeš primitivan da bi preživeo,
trenutku kada je Kaz rasporio leš svojim
dopadalo ti se to ili ne.«
chert nožem.
Utom im pritrča Brontič, visoki, mršavi
»Siguran sam«, odgovori Barton, »da bi
Slovenac, koji je svojevremeno bio
ljudska koža, propisno stavljena, ili
gostioničar, i reče: »Upravo smo otkrili
ljudska creva, propisno obrađena, bili
još jedan onako veliki kamen u obliku
mnogo bolji od trave, za pravljenje užadi
pečurke. Oko četrdeset jardi odavde. Bio
ili poveza. Nameravam da odsečem koji
je skriven iza drveća u jednoj jami.«
komad. Bi li mi pomogao?«
Prvobitno zadovoljstvo zbog kinjenja
Samo je vetar, što šuštaše u lišću i
Frigita, beše Bartona prošlo. Počeo je da
vrhovima travki, narušavao tišinu. Sunce
žali čoveka. Reče: »Piter, što ti ne bi
je peklo i isterivalo znoj, koji se brzo sušio
otišao da ispitaš kamen? Ako ovde postoji
na vetru. Ni kliktaja ptice, ni zujanja
jedan, mogli bismo prištedeti sebi
insekta. A onda prodoran glas devojčice
povratak na reku.«
prolomi tišinu. Alisin glas se odazva i dete
On pruži Frigitu svoju zdelu. »Stavi ovo
otrča iza drveta.
u jednu od rupa u kamenu, ali dobro
»Pokušaću«, reče Amerikanac. »Ali, ne
upamti u koju si stavio. Neka i ostali to
umem. A danas sam podneo više nego
urade. Proveri jesu li sigurni gde su
dovoljno za jedan dan.«
ostavili zdele. Ne bih želeo nikakve
»Tvoja volja«, odgovori Barton. »Ali,
prepirke zbog toga, znaš.«
onaj ko mi pomogne, prvi će dobiti kožu
Neobično, ali se Frigit nije radovao od‐
na upotrebu. Možda poželiš malo, da
lasku. Kao da se osećao osramoćen svo‐
spojiš sekiru s drškom.«
jom slabošću. Stajao je u nedoumici, pre‐
Frigit čujno proguta pljuvačku i reče:
bacujući težinu s jedne noge na drugu, i
»Poći ću.«
uzdahnuvši nekoliko puta. Potom, kako je
Kaz je još čučao u travi kraj tela, držeći u
Barton nastavio da struže parčad kože s
jednoj ruci krvavu jetru, a u drugoj
unutrašnje strane, ode. Nosaše dve zdele
okrvavljeni kameni nož. Spazivši Bartona,
u jednoj, i kamenu sekiru u drugoj ruci.
on razvuče umrljane usne i odseče parče
Kad mu se Amerikanac izgubi iz vida,
jetre. Barton zavrte glavom: Ostali,
Barton presta da radi. Smišljao je kako da
Galeaci, Brontič, Marija Tuči, Filipo Roko,
seče parčad kože, a mogao je i rasporiti
Roza Nalini, Katerina Kapone, Fjorenca
truplo da izvadi utrobu. Ali, ništa u tom
Fjori, Babić i Đunta, bili su uzmakli pred
momentu nije bio u stanju da učini kako
užasnim prizorom. Behu s druge strane
bi očuvao kožu i creva. Bilo je moguće da
debelog stabla bora i razgovarahu
kora drveća nalik hrastovima sadrži tanin,
prigušeno na italljanskom.
koji se može, uz druge sastojke, upotre‐
Barton čučnu pored tela i upotrebi vrh
biti za pretvaranje ljudske kože u štavlje‐
noža, započinjući tačno iznad desnog
nu. Ali, dok to pripremi, odresci bi svaka‐
kolena i nastavljajući do ključnjače. Frigit
ko istruleli. Nije, međutim, gubio vreme.
je stajao uz njega i netremice gledao. Bio
Efikasnost kamenih noževa beše dokaza‐
je još bleđi, a drhtavica mu se pojačala.
na, a i on je napregnuo svoje potisnuto
122
pamćenje ljudske anatomije. Kada su bili
trave. Bili su zeleni, pa i vatra beše
mladići u Pizi, Ričard Barton i njegov brat
dimljiva i slaba, dok na nju nije stavljen
Edvard, združili su se sa italijanskim
bambus.
studentima medicine. Oba mlada Bartona
Iznenada, poskočiše od eksplozije. Neke
naučila su mnogo od studenata, i
žene vrisnuše. Behu zaboravili da nadziru
nijednog nije napustilo interesovanje za
kamenu zdelu. Barton se okrenuo tačno
anatomiju. Edvard je postao hirurg, a
na vreme da vidi plavi plamen, koji se
Ričard je slušao izvestan broj predavanja i
beše vinuo oko dvadeset stopa u vazduh.
prisustvovao
javnim
i
privatnim
Oslobođenu toplotu mogao je osetiti
seciranjima u Londonu. Ali, dosta od tog
Brontič, koji je stajao na dvadeset stopa
što je naučio, beše zaboravio.
od zdele.
Najednom sunce zađe za grbinu
Potom je buka uminula i oni su zurili u
planine. Bleda senka pade preko njega i,
svoje zdele. Barton je ponovo bio prvi na
za nekoliko minuta, celu dolinu obavi
kamenu; većina nije htela da se izlaže
suton. Ali, nebo je još zadugo ostalo jarko
opasnosti tako brzo nakon plamena. On
plavo. Lahor je duvao istom brzinom.
podiže poklopac zdele, pogleda unutra i
Teški, vlažni vazduh, postade nešto
uzviknu od zadovoljstva. Ostali se popeše
hladniji. Barton i Neandertalac ostaviše
i otvoriše svoje zdele. Za minut, posadiše
telo i odoše za glasovima gomile. Oni
se uz vatru, jedući halapljivo, uzvikujući
behu pored kamene zdele o kojoj je
zadovoljno, ukazujući jedan drugom šta
Brontič govorio. Barton se pitao jesu li
su našli, smejući se i šaleći. Najzad, nije
ostali u podnožju planine, koja se uzdizala
sve bilo tako loše. Ko god je odgovoran za
na oko milju odstojanja. Ova pečurka nije
ovo, pobrinuo je o njima.
imala zdelu u centralnom ulegnuću,
Bilo je dosta hrane, čak posle celo‐
kakogod. Možda je to značilo da nije
dnevnog posta, ili, kako je Frigit primetio;
spremna za rad. On ne mišljaše tako.
»verovatno posta od pola večnosti.«
Moglo se pretpostaviti da je, Ko god
Ovim je mislio, a tako je i objasnio
načinio kamene pečurke, postavio zdele u
Monatu, da im nije naznačeno koliko je
centralne rupe onih uz reku jer će ih
vremena prošlo između 2008. godine
uskrsli prve koristiti. Dok otkriju pečurke
posle Hrista i danas. Ovaj svet nije
u unutrašnjosti, znaće da ih upotrebe.
izgrađen za dan i pripremanje čovečan‐
Zdele behu postavljene u ulegnuća
&nb
sp; stva za uskrsnuće oduzelo bi više od
spoljašnjeg kruga. Njihovi vlasnici su
sedam dana. Tako je, ako je sve ovo
stajali ili sedeli okolo, razgovarajući, ali ne
izazvano naučnim metodom, a ne
smećući s uma zdele. Svi su se pitali kada
natprirodnim.
— ili, možda, hoće li se uopšte — pojaviti
Bartonova zdela donela mu je kockasti
sledeći
plavi
plamen.
Dobar
deo
biftek od četiri inča; lopticu crnog hleba;
razgovora odnosio se na glad. Ostatak je,
puter; krompir i sos; zelenu salatu sa
uglavnom, bio nagađanje o tome kako su
prelivom nepoznatog, ali prijatnog ukusa.
se našli ovde, Ko ih je tu doveo, gde su
U dodatku, beše čaša od pet unci
Oni, i šta nameravaju sa njima. Nekolicina
napunjena izvrsnim burbonom i druga
govorahu o svom životu na Zemlji.
manja, sa četiri kocke leda.
Barton sede pod debele, raskrošnjane
Bilo je tu još toga, sve bolje od boljeg,
grane čvornovatog 'gvozdenog drveta'
jer je neočekivano. Mala lula od ružinog
crnog debla. Osećao je umor, kao i svi,
drveta. Vrećica duvana. Tri cigara u obliku
izuzev Kaza. Prazan stomak i napeti nervi
panatela. Deset cigareta u plastičnom
sprečavali su ga da zadrema, iako su tihi
pakovanju.
glasovi i šuštanje lišća podsticali san.
»Bez filtera!« reče Frigit.
Udolina u kojoj je grupa čekala bila je
Beše tu i jedna mala mrka cigareta, koju
stepenasta, na sastavu četiri brega, i ok‐
Barton i Frigit omirisaše, i uzviknuše
ružena drvećem. lako je tu bilo mračnije
uglas: »Marihuana!«
nego na vrhovima bregova, činilo se i da
Alisa, podižući male metalne makaze i
je nešto toplije. Posle kratkog vremena,
crni češalj, reče; »Očito ćemo opet dobiti
kad se sumrak zgusnuo i temperatura
kosu. U protivnom, ne bi bilo potrebe za
pala, Barton je organizovao sakupljanje
ovim. Toliko se radujem! Ali, da li... Oni...
drva za ogrev. Koristeći noževe i sekirice,
zaista očekuju od mene da upotrebim
posekli su mnogo zrelih bambusa i skupili
ovo?«
svežnjeve trave. Pomoću belo usijane žice
Ona pruži svetlocrveni ruž za usne.
upaljača, Barton upali vatru od lišća i
»Ili od mene?« reče Frigit, gledajući isti
123
takav ruž.
bilo vode, morali su da sačekaju jutro i
»Izuzetno su praktični«, reče Monat,
operu kontejnere. Frigit i Kaz, međutim,
okrenuvši pakovanje, očito, toalet‐papira.
napraviše nekoliko vedara od delova
Potom izvadi okrugli zeleni sapun.
džinovskog bambusa. Amerikanac se
Bartonov biftek bio je vrlo mekan, mada
ponudio da ode nazad do reke, ako bi
bi više voleo pečeniji. S druge strane,
nekolicina pošla s njim, i napuni vedra
Frigit se žalio da je njegov prepečen.
vodom. Barton se pitao zašto se čovek
»Očigledno je da ove zdele ne sadrže
ponudio. Zatim, pogledavši Alisu, shvati.
jela prilagođena potrebi individualnog
Mora da se Frigit nadao da će naći kakvo
vlasnika«, reče Frigit. »Zato je moguće da
simpatično žensko društvo. Očito beše
i muškarci dobijaju ruževe, a žene lule. To
primio za istinu da se Alisi Hergrejvz više
je masovna proizvodnja.«
dopada Barton. A i druge žene. Tuči,
»Dva čuda za jedan dan«, reče Barton.
Malini, Kapone i Fjori, behu načinile svoj
»Da, ako su čuda. Draže mi je racionalno
izbor od, ponaosob, Galeacija, Brontiča,
objašnjenje i nastojim da ga se
Roka i Đunte. Babić se udaljio, moguće iz
domognem. Ne verujem da iko, zasad,
istog razloga iz kog je Frigit želeo da ode.
može da mi kaže kako smo uskrsli. Ali,
Monat i Kaz pođoše s njim. Nebo se
možda vi iz dvadesetog veka imate
najednom ispuni gigantskim varnicama i
razložnu teoriju za, kako se čini, magično
velikim, svetlećim, gasovitim oblacima.
pojavljivanje ovih artikala u prethodno
Blistanje mnoštva zvezda, od kojih
praznom kontejneru?«
pojedine behu tako velike kao da su
»Ako uporediš spoljašnjost i unutraš‐
odlomIjena parčad meseca, i sjaj oblaka,
njost zdele«, reče Monat, »opazićeš
uliše im strahopoštovanje i učiniše da se
razliku u dubini za približno pet
osete jadno sićušnima i nedostojnima.
santimetara. Duplo dno mora da skriva
Barton je ležao na leđima na gomili
strujno kolo, koje može da pretvori
lišća, i odbijao dimove cigara. Beše
energiju u materiju. Energija, očito, dolazi
izvrstan, i u Londonu njegovog doba
za vreme pražnjenja, iz stena. U dodatku
koštao bi najmanje šiling. Nije se sada
ovakvog konvertora, zdela mora da sadrži
osećao tako sitan i bezvredan. Zvezde su
šablone?... matrice?... koje spajaju mate‐
bile neživa materija, a on živ. Čak ni
riju u različite kombinacije elemenata i
zvezda nikad ne može znati za izuzetnu
smesa.
aromu jednog skupog cigara. Niti, k tome,
»Siguran sam u svoje mišljenje, jer je
može znati zanos zbog imanja jedne
postojao sličan konvertor i na mojoj
tople, lepo oblikovane žene.
planeti. Ali, verujte, nije bio minijaturan
S druge strane vatre, Tršćani behu
kao ovaj.«
sasvim, ili do pojasa utonuli u travu.
»Isto i na Zemlji«, reče Frigit.
Alkohol ih beše opustio, premda mora da
»Proizvodili su gvožde od čiste energije
su jednim delom bili slobodni i zbog
pre 2002. godine nove ere, ali je to bio
radosti što su živi i ponovo mladi. Kikotali
vrlo obiman i skup proces u odnosu na,
su se, valjali po travi i glasno ljubili; A
gotovo mikroskopski rezultat.«
potom, par po par, odlazili su u mrak. Ili
»Dobro«, reče Barton. »Sve ovo nas
su bar prestajali da budu bučni.
ništa nije koštalo. Dosad...«
Devojčica beše zaspala uz Alisu. Svetlost
Zaćuta načas, misleći o snu koji je
vatre titrala je po Alisinom lepom
sanjao pred buđenje.
aristokratskom licu, goloj glavi, veličan‐
»Plaćaj«, Bog je bio rekao. »Dužan si za
stvenom telu, i dugim nogama. Barton je
tela.«
odjednom shvatio da je ceo bio uskrsnuo.
Šta je to trebalo da znači. Na Zemlji, u
Definitivno nije starac, koji je, u kasnim
Trstu, 1890, on je umirao na rukama
šezdesetim godinama svog života, skupo
svoje žene i tražio... šta? Hloroform?
&
nbsp; plaćao mnoge groznice i bolesti što su ga
Nešto. Nije se mogao setiti. Potom,
cedile u tropima. Sada je bio opet mlad,
zaborav. I, probudio se na onom
zdrav, i u vlasti starog bučnog demona.
košmarnom mestu i video stvari kakvih
A još je obećao da će je zaštititi. Nije
nije bilo na Zemlji, niti, da zna, na ovoj
smeo načiniti pokret, izustiti reč koju bi
planeti. Ali, to iskustvo nije bilo san.
ona mogla protumačiti kao zavodljivu.
No, nije ona bila jedina žena na svetu. U
8
suštini, imao je ceo ženski svet, ako ne na
Završiše obedovanje i vratiše kontej‐
raspolaganju, ono bar da sa svakom
nere u pregrade zdele. Kako u blizini nije
pokuša. Ustvari, imao je, ukoliko su sve
124
koje su umrle na Zemlji, bile sada na ovoj oboje su žvakali ležeći i gledajući se preko planeti. Ona bi bila jedna među
vatre. Nije mogla da ga gleda u oči
milijardama (moguće medu trideset šest
netremice, duže od nekoliko sekundi.
milijardi, ako je Frigitova procena tačna).
Barton reče; »Frigit je natuknuo da te
Ali, naravno, nije postojala pouzdana
zna. O tebi da zna, pre. A ko si, ako
evidencija o tome.
opraštaš moju neumesnu znatiželju?«
Začkoljica je bila u tome što je Alisa,
»Nema tajni medu mrtvima«, odvrati
takođe, mogla biti i jedina na svetu, u
ona blago. »Ili, medu bivšim mrtvima.«
tom trenutku, svakako. Nije mogao ustati
Bila je rođena kao Alisa Plizens Lidel, 25.
i otići u tminu da potraži drugu ženu, jer
aprila 1852. (Barton je tada imao trideset
bi ona i devojčica tada ostale nezaštićene.
godina). Direktni je potomak kralja
Ona se sigurno ne bi osećala bezbednom
Edvarda III i njegovog sina Džona od
uz Monata ili Kaza, niti bi je on mogao
Gonta. Otac joj je bio dekan hriščanskog
zbog toga prekoriti. Bili su tako
crkvenog koledža u Oksfordu i koautor
zastrašujuće ružni. Niti je može poveriti
čuvenog
Grčko‐engleskog
leksikona.
Frigitu — ako se Frigit noćas vrati, u šta je
(Lidel i Skot! setio se Barton). Imala je
Barton sumnjao — jer je čovek bio
srećno detinjstvo, izuzetno vaspitanje, i
neviđenog kvantiteta.
srela je mnoge poznate ljude tog doba:
Barton se najednom na sve to glasno
Gledstouna, Metjua Arnolda, princa od
nasmeja. Shvati da noćas, svakako, može
Velsa, koji je, dok je boravio u Oksfordu,