by MoZarD
Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 19
S A D R Ž A J
Reč urednika ................................................................................................... 2
Džek Vans: BAKSUZLIJE ................................................................................... 3
Dž. G. Balard: LJUBAV U HLADNOJ ATMOSFERI ........................................... 46
Teodor Sterdžen: SVETLI TRENUTAK ............................................................ 52
Harlan Elison: SUBITA ................................................................................... 71
Rastislav Durman: ALFA DECA NOSE GRAD .................................................. 81
Emil Zola: ANGELINA, ILI KUĆA DUHOVA ..................................................... 93
Peđa Vuković: YU SF? ................................................................................. 100
Ljubomir Damnjanović: ŽALIM, ALI ONI SU TU – IPAK KONAČNO ............. 108
LOCUS: Prikazi knjiga .................................................................................. 110
KNJIGE ......................................................................................................... 114
INTERVJU: Aleksandar B. Nedeljković ........................................................ 118
Miodrag Milovanović: OSVRT NA KONKURS »ZNAK SAGITE«
ZA DOMAĆU SF PRIČU ........................................... 122
Odgovorni urednik
Milorad Predojević
Urednik
Boban Knežević
Likovni urednik
Dragoljub Stanković
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI
1
REČ UREDNIKA
Iz SAD ništa novo. Lokusova godišnja analiza SF‐a ne donosi velika iznenađenja.
Broj SF i F naslova se gotovo izjednačio; 279 prema 277 u korist naučne fantastike.
Ali ako tome dodamo i 176 horor romana koji su uglavnom bliži fantastici nego SF‐
u, onda je jasno da u ovom momentu SF gubi trku. Ali kao što smo već nekoliko puta zaključili, to ne treba mnogo da nas brine — preplitanje žanrova je slično mešanju rasa: krajnji produkt sadrži u sebi najbolje od svojih roditelja. Sem toga, u
pitanju je samo trenutno stanje.
Prvi pravi SF časopis na svetu, čuveni Gernzbakov »Amazing stories«,
preživljava agoniju. Nakon 65 godina izlaženja i preko 550 brojeva preti mu
definitivno gašenje. Krizu sa početka osamdesetih kada mu je prodaja pala sa 22.300 na 10.900 primeraka uspeo je da prebrodi. Od '85 do '88 tiraž je bio u blagom usponu, a onda prošle godine novi pad od 15% i najava još crnjih dana.
Poznavaoci prilika u SAD predviđaju oproštajni broj u najskorijoj budućnosti, ali tu
informaciju treba primiti s velikom rezervom. Naprosto, u pitanju je samo trenutno
stanje, i gotovo je neverovatno da će Amerikanci dopustiti da jedno izdanje od takvog istorijskog značaja za SF namah nestane.
Podsetimo se. prošla godina je bila kobna za »The Twilight Zone«, koja nakon
masovnog osipanja čitalaštva nije uspela da pronađe čarobnu formulu opstanka.
Od tri preostala glavna američka (a i svetska) SF časopisa, »Asimov's« beleži blagi uspon, a »Analog« i »F SF« mali pad. No, to je samo trenutno stanje, ta kolebanja
tiraža su normalna pojava jednako u svetu kao i kod nas, i pokazuju da niko unapred i dugoročno pretplaćen na uspeh. Čitaoci se moraju osvajati svakim novim
brojem
Gde je »Alef« u svemu tome? Neredovnost izlaženja mu sigurno bitno smanji je
broj prodatih primeraka, ali uprkos svemu u »Dnevniku« su rešeni da istraju; »Alef«
ide dalje, uz maksimalno angažovanje kako bismo se ustalili na mesečnom ritmu.
Naravno, u pitanju je samo trenutno stanje — budućnost je, ipak, nepredvidiva.
Boban KNEŽEVIĆ
2
3
I
Ratni konvoj se iz Fejd Kipa preko pašnjaka pomerao na istok: kolona od stotinu naoružanih vitezova, pet stotina pešadinaca, kompozicija kola. Napred je jahao lord Fejd, visok čovek rane zrelosti, mršav i nalik mački, sa licem osobe lošeg varenja. Sedeo je u drevnim kolima Fejdovih, vozilu u obliku čamca, koje je lebdelo pola metra iznad
močvare i nosilo, kao dodatak njegovom maču i bodežu, i njegovo drevno pomoćno oružje.
Jedan sat pre zalaska sunca nekoliko izviđača je dojurilo do kolone; konji su im dahtali kao psi. Lord Fejd je zaustavio svoja kola. Iza njega su zastali i rođaci Fejdovih, manji vitezovi, i, u kožnim čizmama, vojnici: zaustavila se zapravo, čitava kolona.
Izviđači su dojurili vratolomnom brzinom, munjevito sjahali sa dugonogih konja i potrčali prema lordu Fejdu. Put za Balant Kip je blokiran.
Lord Fejd se pridigao u sedištu i pogledao prema istoku, preko sivo‐zelenih
valovitih pašnjaka. »Koliko je vitezova? Koliko je ljudi ukupno?«
»Nema vitezova, nema ljudi, lorde Fejd. Prvi Narod je zasadio šumu između
Severnih i Južnih Divljina.«
Lord Fejd je za trenutak ostao nepomičan, a onda je ponovo seo i pritisnuo dugme
za kontrolu. Kola su škripnula, zabrektala i krenula napređ. Vitezovi su potapšali svoje konje; pešadinci su uskladili korak.
Sunce, veliko, bledo i ovlaš ljubičasto, utonulo je u dubinu na zapadu. Severna Divljina se pojavila na levoj strani, odvojena od Južne Divljine područjem kamenitog tla, tu i tamo prošaranog močvarom. Kada je sunce zašlo za horizont, ukazao se novi zasad:
krhko novo rastinje povezivalo je delove šumskog zemljišta kao kanal između dva mora.
Lord Fejd je zaustavio kola i iskoračio u močvaru. Procenjivao je okolinu neko vreme a onda dao znak da se podigne logor. Kola behu poređana ukrug a tovar iskrcan.
Lord Fejd je neko vreme posmatrao aktivnosti, a onda se okrenuo i pošao preko pašnjaka.
Petnaest milja dalje, na istoku, očekivao ga je neprijatelj: lord Balant iz Balant Kipa.
Razmišljajući o sutrašnjoj bici, lord Fejd je osećao sigurnost u pogledu njenog ishoda.
Njegove su se trupe čeličile u desetak bitaka; rođaci su mu bili odani i prostosrdačni.
Glavni Baksuzlija za Fejd Kip beše Hein Hus a uz njega behu i trojica najmoćnijih baksuzlija Pangborna: Isak Komador, Adam MekAdam i markatni Enterlin, sa svojim trupama intriganata, šegrta i opčinitelja. Impresivan skup, nema šta. Međutim, Balant
Kip bio je snažan; lord Balant će se vatreno boriti; Anderson Grajms, Balantov Glavni Baksuzlija, bio je efikasan i visoko poštovan. Pored toga, postojala je i prepreka zvana Prvi Narod i novi zasad koji je zatvarao prolaz između Severne i Južne Divlje Šume. Prvi Narod je bio bledunjava i slabašna rasa, bez šansi u pojedinačnoj borbi sa ljudima, ali je čuvao svoje šume pomoću kojekakvih smrtonosnih zamki. Lord Fejd blago opsova. Da bi
se opkolila ili Severna ili Južna Divlja šuma, moralo bi se izgubiti tri dana — što nije bilo prihvatljivo.
Lord Fejd se vratio u logor. Vatre behu upaljene, kazani su se zagrejavali, uobičajeni nizovi rupa za spavanje behu iskopani u močvarnom tlu. Vitezovi su timarili
svoje konje unutar korala od kola; lord Fejdov lični šator bio je podignut na brežuljku, pokraj drevnih kola.
4
Lord Fejd je pošao u brzi obilazak log
ora, primećujući svaki detalj, ne govoreći ni
reči. Baksuzlije su logorovale nešto dalje od svojih trupa. Šegrti i manji opčinitelji pripremali su hranu, dok su baksuzlije i intriganti radili unutar svojih šatora, uređujući plakare i sanduke, ispravljajući nered koji je bio prouzrokovan drmusanjem kola.
Lord Fejd je ušao u šator svog Glavnog Baksuzlije. Hein Hus bio je nenormalan čovek, sa rukama i nogama teškim kao deblo drveta i torzom nalik na bačvu. Lice mu je
bilo ružičasto i smireno a oči providne kao voda; kruta siva četka štrcala mu je sa temena, što je bila jedna od najčudnijih kapa koje su baksuzlije uobičavale da nose zbog gubitka kose. Hein Hus je prezirao takve mere predostrožnosti.
Lord Fejd je našao Heina Husa zaposlenog u kabinetu. Vrata su stajala široko otvorena, otkrivajući stotine anatomskih modela tela; svaki model bio je sa nešto kose i odeće, podrezanim noktima premazanim uljem, ispljuvcima, krvlju. Lord Fejd je dobro
znao da jedan od ovih modela predstavlja njega samog. Takođe je znao da je trebalo da
zatraži od Heina Husa da mu ga preda bez oklevanja. Deo Husove mane poticao je iz silne odanosti, nenaporne lakoće njegove snage. »Lord Balant nije znao za novi zasad.
Anderson Grajms ga je sada obavestio i lord Balant očekuje da ćeš kasniti. Grajms je komunicirao sa Gizborn Kipom i Kestl Klaudom. Tri stotine ljudi maršira noćas da pojača Balant Kip. Stići će kroz dva dana. Lord Balant je vrlo ushićen.«
Lord Fejd je koračao tamo‐amo po šatoru. »Možemo li se mi probiti kroz taj zasad?«
Hein Hus ispusti dubok uzdah neodobravanja. »Postoji mnogo budućnosti. U
jednoj izvesnoj budućnosti ti prolaziš. U drugima ne prolaziš. Ne mogu da presudim ovim budućnostima.«
Lord Fejd je odavno naučio da kontroliše svoje nestrpljenje zbog onoga što je izgledalo da biva pedantno zbunjivanje. Promrmljao je: »Oni su ili vrlo glupi ili vrlo odvažno pošumljavaju pašnjake na takav način. Ne mogu da pojmim kakva im je namera.«
Hein Hus je neko vreme razmatrao problem a onda mu je jedna ideja pala na pamet. »Šta ako pošume teren zapadno od Severne Divljine do Sarou Kapsa? Šta ako
pošume teren zapadno od Južne Divljine do Stare Šume?«
»Onda bi Fejd Kip bio gotovo okružen šumom.«
»A šta ako priključe Sarou Kaps Staroj šumi?«
Lord Fejd je stajao nepomično, nabranog čela. »Fejd Kip bi bio sasvim okružen šumom. Bio bi zatočen... Da li ti zasadi idu dalje?«
»Napreduju, kako mi je rečeno.«
»Šta očekuju da će time postići?«
»Ne znam. Možda se nadaju da će izolovati zamkove, otarasiti se planete ljudi.
Možda žele da osiguraju avenije između šuma.«
Lord Fejd je razmišljao. Husova poslednja napomena beše dovoljno razumna.
Tokom prvog stoleća ljudskih obračuna, nestašni mladi ljudi lovili su Prvi Narod pomoću kopalja i buzdovana, postepeno ih sa njihovih zavičajnih pašnjaka saterujući u šume.
»Očigledno su mudriji nego što mi mislimo, Adam MekAdam tvrdi da oni ne misle, ali
izgleda da je pogrešio.«
Hein Hus uzdahnu. »Adam MekAdam izjednačava misao sa ljudskim cerebralnim
procesom. On ne može da uspostavi telepatsku vezu sa Prvim Narodom pa odatle izvlači zaključak da oni nisu u stanju da »misle«. Ali ja sam ih posmatrao na Šumskoj 5
Pijaci. Trguju vrlo inteligentno.« Podigao je glavu, kao da pažljivo osluškuje a onda se približio jednom od svojih modela i odvezao omču sa njegovog vrata. Spolja se iznenada
začulo kašljanje i teška borba za vazduh. »To je šegrt Isaka Komandora. Nada se da će
dovršiti model Heina Husa. Moram reći da radi marljivo. Ide tako daleko da čak stavlja
stopala modela u svoje stope, kad god mu se za to ukaže prilika.«
Lord Fejd priđe ulaznom krilu šatora. »Rano napuštamo logor. Budi spreman,
može mi zatrebati tvoja pomoć.« Potom napusti šator.
Hein Hus nastavi sa spremanjem svog kabineta. Odjednom oseti približavanje svog rivala, Baksuzlije Isaka Komandora, koji je, sa nesumnjivom strašću, žudeo za kancelarijom Glavnog Baksuzlije. Hus zatvori kabinet i diže se na noge.
Komandor ude u šator. Bio je to visok, povijen čovek. Njegova klinasta glava beše
prekrivena grubim žućkasto‐mrkim uvojcima; užagrene crveno‐smeđe oči virile su ispod
crvenih obrva. »Nudim sva moja prava na Kirila a to uključuje i maske, šešir, amajlije.
Od svih demona ikada skovanih on je naišao na najbolji prijem. Kiril je vredna imovina.
Više ne mogu da dam.«
Ali Hus zavrte glavom. Komandorova želja, beše pun simulakrijum Tarona Fejda, najstarijeg sina lorda Fejda, zajedno sa odećom, kosom, kožom, suzama, izmetom, znojem i ispljuvcima — jedinog koji postoji, pošto je lord Fejd čuvao svog sina ljubomornije nego on sam. »Ti nudiš ubedljivo«, reče Hus, »ali moji lični demoni su mi
dovoljni. Ime Dant zvuči jednako dobro kao i Kiril.«
»Dodaću pet dlaka sa glave Baksuzlije Klarensa Sirsa; to su poslednje, pošto je on
sad potpuno ćelav.«
»Držimo se materije: zadržaću simulakrijum.«
»Kako ti je volja«, reče Komandor ogorčeno.
Potom pogleda na ulazno krilo šatora.« Taj nespretni šegrt. Ide za tvojim stopama i
u njih stavlja stopalo modela.«
Hus otvori sanduk i pritisnu model prstom. Napolju se začu uzdah iznenađenja.
»Mlad je i ozbiljan, a možda je i pametan, ko zna.« Potom ode do izlaza iz šatora i viknu:
»Hej, Salazare, šta radiš? Dođi unutra.«
Šegrt Sem Salazar ude u šator. U ruci je nosio model sa ispupčenim stomakom, u
očevidnoj nameri da model predstavi Heina Husa.
»Ti zbunjuješ i svog gospodara i mene«, reče Hus. »Mora biti da u tvojoj ludosti ima metoda ali mi nismo uspeli da ga prepoznamo. Na primer, trenutak kad stavljaš moj simulakrum u trag koji sam ostavio. Osećam trzaj u nozi a ti plaćaš zbog svoje nespretnosti.«
Sem Salazar pokaza malčice zbunjenosti. »Baksuzlija Komandor je upozorio da
moramo očekivati patnju zbog naših ambicija.«
»Ako je tvoja ambicija baksuziranje«, izjavi Komandor oštro, »bilo bi najbolje da popraviš svoje metode.«
»Momak je veštiji nego što znaš«, reče Hein Hus. »Pogledaj sada.« On uze model
od mladića, pijunu mu u usta, iščupa dlaku iz kose. »On ima model Heina Husa, napravljen uz vrlo malo troškova. E, sada, šegrte Salazar, kako ćeš me sasvim izbaksuzirati?«
»Ne bih se, naravno, usudio. Jedva da bih poželeo da ispunim mali prostor u mom
sanduku.«
Hein Hus klimnu. »Valjan razlog kao i ostali. Ti svakako poseduješ i simulakrum 6
Isaka Komandora?«
Sam Salazar pogleda s nelagodnošću na Isaka Komandora. »On ne ostavlja
tragove. Čak i diše sebi u šaku.«
»Smešno!«, uzviknu Hein Hus. »Komandore, čega se bojiš?«
»Ja sam konzervativan«, reče Komandor suvo.« Ti se lepo ponašaš ali jednog dana
bi neprijatelj mogao doći u posed tog modela, simulakruma. Onda ćeš zažaliti zbog svoje odvažnosti.«
»Bah. Svi moji neprijatelji su mrtvi, osim možda jednog ili dvojice koji se ne usuđuju da se pokažu.« On potapša Sema Salazara po ramenu. »Sutra, šegrte Salazare,
sutra će se odigrati velike stvari koje te zanimaju.«
»Kakve velike stvari?«
»Prava počast, plemenito samožrtvovanje. Lord Fejd mora moliti dopuštenje od
Prvog Naroda za prolazak kroz Divlju šumu, što ga izluđuje. Ali mora da moli. Sutra ću
te, Seme Salazare, izabrati da vodiš na pregovore, da izbegavaš smrtonosne zamke.«
Sem Salazar zavrte glavom i koraknu unazad. »Ima vrednijih od mene. Ja više volim
da se vozim u kolima.«
Komandor mu pokaza izlaz iz šatora. »Učinićeš
kako ti je naređeno. Sad nas ostavi.
Dosta je bilo torokanja sa šegrtom.«
Sem Salazar ode a Komandor priđe Heinu Husu. »Što se tiče sutrašnje bitke,
Anderson Grajms je naročito vest sa demonima. Koliko se sećam, on je razvio i uspešno
reklamirao Ponta koji širi spavanje; Everida, biće gneva; Deina, silu straha. Moramo se pobrinuti za to prilikom uzimanja ovih efekata u obzir, da ne bismo neutralisali jedni druge.«
»Istina je«, promrmlja Hus. »Odavno sam napominjao lordu Fejdu da je
pojedinačni baksuzlija — Glavni Baksuzlija, zapravo — efikasniji od grupe koja radi u međusobnoj sukobljenosti. Ali on je obuzet ambicijom i uopšte ne sluša.«
»Možda on želi da se uveri da će godine koje dolaze proizvesti jednako dobre baksuzlije kao što je Glavni Baksuzlija.«
»Budućnost ima više puteva«, složi se Hein Hus. »Lord Fejd je dobro savetovan da
ranije potraži mog naslednika, tako da mogu da ga vežbam još godinama. Planiram da
se koristim svim podređenim baksuzlijama i odaberem one koji najviše obećavaju. Sutra
ću ti uputiti demone Andersona Grajmsa.«
Isak Komandor učtivo klimnu glavom. »Mudar si da bi ispustio odgovornost. Kada
osetim teret godina, nadam se da ću moći da delujem sa sličnom promišljenošću. Laku
noć, Hein Huse. Idem da pripremim svoje demonske maske. Sutra Kiril mora da hoda
kao div.«
»Laku noć, Isače Komandore.«
Komandor izađe iz šatora a Hus sede na stolicu. Sem Salazar podiže ulazno šatorsko krilo. »Pa, momče?«, promrmlja Hus. »Zašto tumaraš naokolo?«
Sem Salazar postavi model Heina Husa na sto. »Nemam želje da čuvam ovu lutku.«
»Onda je baci«, reče Hein Hus osorno. »Moraš prestati da mi dosađuješ tim
glupim trikovima. Silno se namećeš mojoj pažnji ali ne možeš da se prebaciš iz Komandorove trupe bez njegovog pristanka.«