by MoZarD
»Sad!«, povika lord Fejd a ljudi se baciše na bezobličnu masu, sekući i
masakrirajući tela. »Ubijte ih!«, vikao je lord Fejd u zanosu. »Neka ne ostane niko živ!«
U tom trenutku ga obuze muka; ispod metalnog oklopa oseti ubod žaoke i užasan
bolni svrab. On pogleda svoje ljude i vide na svima zbunjenost i bol. Dvojica već behu
skinuli oklop.
»Povlačenje!«, naredi on. »Natrag u zamak!«
Dok su trčali prema zamku, vojnici su pokušavali da se češu a mnogi su naprosto
kidali oklop sa sebe. Čitavi rojevi pčela jurili su za njima. Leđa im behu prepuna otrovnih 39
uboda.
»Zatvorite kapije!«, naredi lord Fejd nakon dolaska u zamak.
Vojnici su panično skidali oklop, češali se i vrištali od bolova. Kapije se zatvoriše.
Fejd Kip beše potučen.
XII
Tokom noći, Prvi Narod je okružio zamak, formirajući prsten na pedsetak koraka od zidova. Čitave noći zapažalo se kretanje tamo‐amo; sablasne figure primicale su se i udaljavale od zamka pod svetlošću zvezda.
Lord Fejd je sa parapeta posmatrao okolinu, u društvu Heina Husa. Upitao je, po
ko zna koji put: »Sta je sa drugim zamkovima? Šalju li nova pojačanja?« Hein Hus je svaki put, pa i sada, davao isti odgovor: »Zbrka je i opšte sumnjičenje. Gospodari zamkova se boje da pruže pomoć ali ih nije briga što će odbaciti sami sebe. U ovom trenutku razmišljaju o novonastaloj situaciji.«
Napokon lord Fejd napusti parapet i dade znak Heinu Husu da ga sledi. Pope se u
svoju trofejnu sobu, baci se u fotelju i ponudi drugu Husu. Za trenutak je ćutke posmatrao baksuzliju, hladnim i prodornim pogledom. Hein Hus hrabro je podnosio ovaj pogled.
»Ti si Glavni Baksuzlija«, reče naposletku lord Fejd. »U dvadeset poslednjih godina
proizvodio si magiju, fetiše, opčinjavao si i hipnotisao... mnogo efikasnije nego ijedan drugi baksuzlija iz Pengborna. Ali sada si bespomoćan, inertan. Zašto?«
»Nisam ni inertan ni bespomoćan. Samo ne mogu da učinim ono što je izvan mojih
moći. Ne znam kako da postignem čudo. Moraš da se konsultuješ s mojim šegrtom Semom Salazarom, koji takođe ne zna, ali koji najozbiljnije isprobava sve mogućnosti, kao i mnoge nemogućnosti.«
»Zar i sam veruješ u te besmislice! Pred mojim očima postaješ mistik!«
Hein Hus slegnu ramenima. »Moje znanje je ograničeno. Čuda se događaju — to
znamo. Ostaci naših predaka nalaze se posvuda. Njihove metode su bile natprirodne, neshvatljive za naš mentalni proces — ali, pazi: Prvi Narod preti nam uništenjem pomoću istih tih metoda. Umesto metala, oni se koriste živim mesom — rezultat je sličan! Ljudi iz Pengborna, ukoliko se skupe i prihvate pretnju, mogu da odbace Prvi Narod do Divlje Šume — ali, za koliko vremena? Za godinu? Deset? Prvi Narod sadi nova stabla, kopa nove zamke — i onda će odjednom ponovo napasti, sa još strasnijim
oružjem: letećim bubama veličine konja, osama koje su dovoljno snažne da izjedu oklop, gušterima koji će gmizati po zidovima Fejd Kipa...«
Lord Fejd se počeša po bradi. »A baksuzlije su nemoćne?«
»Video si i sam. Isak Komandor je uspeo samo da ih razljuti prodiranjem u njihovu
svest, ništa više.«
»Pa, onda — šta nam je činiti?«
Hein Hus podiže ruku. »Ne znam. Ja sam Hein Hus, baksuzlija. Posmatram Sema Salazara fasciniran. On ništa ne uči, ali je ili dovoljno glup ili dovoljno pametan da se ne da obeshrabriti. Ako je to put za ostvarivanje čuda, on će ih ostvariti.«
Lord Fejd ustade. »Mrtav sam umoran. Nisam u stanju da mislim, moram da
spavam. Sutra ćemo znati nešto više.«
Hein Hus napusti trofejnu sobu i vrati se u parapet. Obruč Prvog Naroda oko 40
zidova zamka izgledao je bliži. Iza njih i preko močvara pružala se duga bleda kolona Prvog Naroda koji je marširao. Iza zamka sve je više narastala gomila belog materijala.
Prolazili su sati; nebo je postajalo svetlije; na istoku je izronilo sunce. Prvi Narod je gmizao pašnjacima, donoseći sa severa stvrdnutu penu i slažući je u gomile oko zamka.
Lord Fejd se pope na parapet, iznuren i neobrijan.
»Šta je ovo? Šta to rade?«
Poručnik Bernard odgovori uzbuđenim glasom: »Iznenađuju nas, moj gospodaru?«
»Heine Huse! Šta je sa ljudima iz drugih zamkova?«
»Naoružani su i oprezno se približavaju.«
»Možeš li da im preneseš svu ozbiljnost naše situacije?«
»Mogu i već sam to učinio. Zauzvrat sam dobio jedino njihovu predostrožnost.«
»Bah!«, reče lord Fejd s gađenjem. »I oni sebe nazivaju ratnicima! Odani glupani!«
»Oni znaju za naše gorko iskustvo.«, reče Hein Hus. »Pitaju se, vrlo razborito, šta
će oni moći da urade posle tebe koji ne možeš da uradiš ništa.«
Lord Fejd se kiselo nasmeja. »Nemam odgovor za njih. U međuvremenu, moramo
da se zaštitimo od osa. Oklop je beskoristan... Bernarde!«
»Da, gospodaru Fejde!«
»Neka svaki od tvojih ljudi načini četvrtasti ram od oko pola metra, sa kratkim držačem. Neka se na te ramove pričvrsti gusta mreža. Kada ramovi budu gotovi, poći ćemo u napad sa po dva vojnika i jednim vitezom.«
»U međuvremenu«, dodade Hein Hus, »Prvi Narod nastavlja da sprovodi svoj
plan.«
Lord Fejd se vrati posmatranju. Prvi Narod je i dalje neumorno donosio stvrdnutu
penu. »Bernarde! Neka tvoji strelci stupe u dejstvo! Gađajte pravo u glave!«
Strelci poređani duž zidova podigoše oružje. Strele poleteše ka Prvom Narodu.
Svega nekoliko njih obratiše pažnju na strele, premda ih one prorediše. U drugom talasu, onesposobljeno je još dosta pripadnika Prvog Naroda ali preostali nastaviše da
zabadaju šipke u močvaru i proizvode penu u ogromnim količinama. Prsten od
stvrdnute pene potpuno je okruživao zamak.
»Još strela!«, urlao je lord Fejd. »Gađajte ih u glave! Bernarde! Jesu li tvoji ljudi pripremili mreže za ose?!«
»Još nisu, lorde Fejd. Projekat traži vremena!«
Lord Fejd iznenada ućuta. Pena, visoka sada desetak metara, ubrzano se penjala.
Posle nekog vremena, lord Fejd se okrete prema Heinu Husu. »Šta oni hoće ovim da postignu?«
Hein Hus zavrte glavom. »Trenutno nisam siguran.«
Prvi sloj pene bio je već sasvim čvrst, na njegovom vrhu je Prvi Narod istisnuo još
jedan sloj, podržan vertikalno i horizontalno ukrštenim šipkama. Petnaest minuta kasnije, kada je drugi sloj bio tvrd, Prvi Narod je počeo da postavlja neku vrstu lestava za započinjanje trećeg sloja. Pena koja je sada okruživala zamak bila je visoka deset metara a u osnovi široka petnaest.
»Pogledaj«, reče Hein Hus i pokaza rukom. Krov koji se dizao iznad zidina zamka
bio je samo desetak metara iznad pene. »Još nekoliko slojeva i dostići će krov.«
»Pa šta?«, upita lord Fejd. »Krov je čvrst kao i zidine.«
41
»A mi ćemo biti zapečaćeni.«
Lord Fejd je proučavao penu u svetlosti nove ideje. Prvi Narod se već vredno penjao lestvama uz spoljnu površinu penastog zida, spremajući se da postavi četvrti sloj. Šipke, pena, šipke, još pene, još pene... Samo je pet‐šest metara delilo penu od krova.
Lord Fejd se okrete poručniku. »Pripremite ljude za novi napad.«
»Šta sa mrežama za ose, gospodine?«
»Hoće li uskoro biti gotove?«
»Još deset minuta, gospodine.«
»Kroz deset minuta ćemo biti ugušeni. Moramo iznuditi prolaz kroz penu.«
Prođe deset minuta. Pa još pet. Prvi Narod je načinio neku vrstu rampi iza svojih
zidova: od šipki, pene i jelenskih koža.
Poručnik Bernard se obrati lordu Fejdu. »Spremni smo.«
»Dobro«, lord Fejd ode u dvorište i
izdade ljudima naređenja. »Krećite se brzo ali
ostanite zajedno, ne smemo se izgubiti u peni. Kad počnemo da napredujemo, pazite i
na sredinu i na strane. Prvi Narod vidi kroz penu. U tom pogledu imaju veliku prednost.
Kad se probijemo, koristićemo se mrežama protiv osa. Na svakog viteza dolaze po dva
vojnika iz pešadije. Zapamtite, brzi proboj kroz penu. da se ne bismo ugušili. Otvorite kapije.«
Vrata kapije kliznuše u stranu i trupe krenše napolje. Odmah se suočiše sa zidom
od pene. Živi neprijatelj se nigde nije video.
Lord Fejd zamahnu svojim mačem. »U penu!«, viknu i baci se na belu masu koja je
bila glatkija i tvrda nego što je on to ikada iskusio. Pena ga odbaci unazad ali se on ponovo baci na nju, sekući i probadajući je. Vojnidf mu se pridružiše. Iznad njihovih glava pojavi se Prvi Narod. Iz ventila na vratu isticala im je sveža pena, u talasima padajući na vojnike.
Hein Hus uzdahnu i okrete se šegrtu Semu Salazaru. »Sada se moraju povući jer će
se inače ugušiti. A ako se ne probiju, svi ćemo se ugušiti.«
Dok je to govorio, pena je dostigla krov; dole, iza kapije, lord Fejd je uzmicao, očajnički vitlajući mačem.
Pena se lagano sekla ali je njen debeli sloj i dalje zatvarao prolaz. A nova je i dalje u talasima padala preko glava vojnika.
Lord Fejd dade znak ljudima da se vrate u zamak. U istom trenutku, Prvi Narod poče da prebacuje tešku koprenu od pene preko krova; pogled na nebo lagano se zatvarao...
»Za jedan sat, možda dva, svi ćemo umreti«, reče Hein Hus Semu Salazaru. »Sada
su nas zapečatili. U zamku je mnogo ljudi, a svi će hteti da dišu duboko.«
Sem Salazar nervozno reče: »Postoji mogućnost da preživimo — ili da se, barem,
ne ugušimo.«
»A?«, zainteresova se Hein Hus sarkastično. »Planiraš da izvedeš neku magiju?«
»Ako je magija, onda je od najprostije vrste. Primetio sam da voda ne deluje na penu, niti čitav niz drugih tečnosti, mleko, vino, soda. Sirće, međutim, trenutno rastvara penu.«
»Aha«, reče Hein Hus. »Moramo obavestiti lorda Fejda.«
»Bolje da to učinite vi«, reče Sem Salazar. »Moje će ideje smatrati tricama i kučinama.«
42
XIII
Prošlo je pola sata. Svetla su prodirala u Fejd Kip samo kao mutne i sive senke. U
vazduhu se osećala neka neobična težina. Sa druge strane kapija, mogao sa ćuti žagor
vojnika. Svaki od njih nosio je vrč, pehar ili mešinu jakog sirćeta.
»Sad brzo«, reče lord Fejd, »ali oprezno! Štedite sirće, ne razbacujte ga. Zgusnite
formaciju i napred.«
Vojnici se približiše zidu i počeše da sipaju sirće. Pena poče da se topi.
»Ne razbacujte sirće!«, uzviknu lord Fejd. »Napred, brzo! Nosite sirće!«
Nekoliko minuta kasnije, oni izbiše na pašnjake. Prvi Narod ih je u čudu nemo posmatrao.
»Juriš!«, viknu lord Fejd. »Raširite mreže! Po dva vojnika na jednog viteza! Juriš, dvostrukom brzinom! Ubijte bele zveri! Ose! Nailaze ose!«
Ljudi krenuše napred. Kutije sa osama se otvoriše. »Puštene su!«, vikao je lord Fejd. »Ose!«
Ose izleteše a ljudi podigoše mreže. Ose uleteše u mreže velikom brzinom i one padoše na zemlju; istog časa teška stopala počeše da gaze po mrežama ispod kojih su
zujale ose, kao i jedan broj buba i guštera koji prethodne noći nisu poubijani. Nekolicina ljudi je stradala, premda su insekti ubrzano nestajali.
Kroz nekoliko trenutaka, nije više bilo nijednog.
Ljudi se suočiše sa Prvim Narodom naoružanim jedino mačevima i svojom penom;
pena je od besa postala ljubičasta.
Lord Fejd zamahnu svojim mačem; ljudi krenuše i počeše da seku Prvi Narod, na
desetine, na stotine.
Hein Hus dotrča do lorda Fejda. »Naredi da stanu.«
»Da stanu« Zašto? Treba da poubijamo te zveri!«
»Bolje ne. Niko ne treba nikoga da ubija. Sad je trenutak za visoku mudrost.«
»Uhvatili su nas u njihove zemke, napali nas osama, a ti kažeš da stanemo!?«
»Oni gaje neprijateljstvo hiljadu i šesto godina. Najbolje bi bilo da ga ne razvijaju
dalje.«
Lord Fejd začuđeno pogleda Husa. »Šta predlažeš?«
»Primirje između dve rase, mir i saradnju.«
»Vrlo dobro. Bez zamki, bez zasada i hranjenja smrtonosnih insekata.«
»Pozovi natrag ljude. Ja hoću da pokušam.«
Lord Fejd povika: »Ljudi, povucite se! Povlačenje!«
Trupe se smesta povukoše a Hein Hus priđe gomili pripadnika Prvog Naroda,
obavijenih ljubičastom penom.
Neko vreme je ćutke čekao. Napeto su ga posmatrali. Progovorio je njihovim
jezikom.
»Vi ste napali Fejd Kip. Bili biste poraženi. Dobro ste planirali, ali smo mi jači. Ovog trenutka bismo mogli sve da vas poubijamo. Onda bismo spalili šume. Neke požare biste mogli da ugasite a većinu ne. Možemo da uništimo Divlju Šumu. Neki od pripadnika Prvog Naroda bi preživeli, da kuju nove planove za uništenje čoveka. Mi to
ne želimo. Lord Fejd se slaže da sklopimo mir, ukoliko ste vi saglasni. To znači da nema više smrtonosnih zamki. Ljudi moraju slobodno da se kreću, po šumama i izvan njih.
Zauzvrat, vi možete slobodno da izlazite na močvare. Nijedna rasa ne sme da ugrožava
43
drugu. Šta ćete izabrati — uništenje ili mir?«
Ljubičasta pena je prestala da curi iz ventila Prvog Naroda.
»Odabiramo mir.«
»Takođe, ne bi više smelo da bude pčela i buba. Smrtonosne zamke se moraju razmontirati.«
»Slažemo se. Vi nama morate dopustiti da se slobodno krećemo po močvarama.«
»Slažemo se. Uklonite vaše mrtve i ranjene i počistite penu s druma.«
Hein Hus se vrati do lorda Fejda. »Izabrali su mir.«
Lord Fejd klimnu glavom. »Odlično. To je najbolje.« On se okrete svojim ljudima.
»Odložite oružje. Izvojevali smo veliku pobedu. »A potom se zagleda u penu koja je prosto oblepila čitav Fejd Kip. »Stotine buradi sirćeta neće biti dovoljno.«
Hein Hus se zagleda u nebo. »Tvoji saveznici se približavaju lepom brzinom.
Njihove baksuzlije su im već prenele vest o tvojoj pobedi.«
Lord Fejd se gorko nasmeja. »Mojim saveznicima će pripasti zadatak da sa Fejd Kipa sklone svu penu.«
XIV
U holu Fejd Kipa, tokom pobedničkog banketa, lord Fejd se veselim glasom obrati Heinu Husu »A sada, Glavni Baksuzlijo, moramo da vidimo šta ćemo sa tvojim šegrtom
Semom Salazarom, lenjivcem i spadalom.«
»On je ovde, lorde Fejd. Ustani, Seme Salazaru, ustani i budi svestan časti koja ti se
ukazuje.«
Sem Salazar skoči na noge i nakloni se.
Lord Fejd mu pruži pehar. »Pij, Seme Salazare, i uživaj, otvoreno priznajem da je
tvoje idiotsko razmišljanje spasio živote svih nas. Seme Salazaru, mi te pozdravljamo i zahvaljujemo ti. Verujem da ćeš sada izostaviti svoju frivolnost i da ćeš se baciti na izučavanje poštenog baksuziranja. Kad dođe vreme, obećavam ti da ćeš naći doživotno
zaposlenje u Fejd Kipu.«
»Hvala«, reče Sem Salazar skromno. »Međutim, sumnjam da ću postati
baksuzlija.«
»Nećeš? Imaš druge planove?«
Lice Sema Salazara odjednom poprimi ružičastu boju. On se uspravi i progovori što
je glasnije mogao: »Više bih voleo da nastavim sa onim što vi nazivate frivolnosću.
Nadam se da ću i druge ubediti da mi se pridruže.«
»Frivolnost je uvek privlačna«, reče lord Fejd. »Nema sumnje da ćeš naći slične lenjivce i spadala, izbegle momke sa farmi i slično.«
Sem Salazar odvrati čvrstim glasom: »ova frivolnost bi mogla da postane ozbiljna.
Drevni ljudi, su bez sumnje, bili varvari. Koristili su se simbolima radi kontrole bića koja nisu mogli da razumeju. Mi smo metodični i racionalni; zašto ne možemo
sistematizovati i poboljšati drevna čudesa?«
»Pa, zašto ne možemo?«, upita lord Fejd. »Ima li neko odgovor?«
Niko se ne javi, jedino Isak Komandor promrmlja nešto sebi u bradu i zavrte glavom.
»Ja lično nikada ne bih bio u stanju da stvaram čudesa; verujem da su složenija nego što se to na prvi pogled čini.«, reče Sem Salazar. »Međutim, nadam se da ćete ovde urediti radionicu gde bismo ja i oni koji dele moja gledišta mogli da počnemo. Što 44
se toga tiče, imam podršku i ohrabrenje od Glavnog Baksuzlije Heina Husa.«
Lord Fejd podiže svoj pehar. »Odlično, šegrte Salazaru. Večeras ne mogu ništa da ti
odbijem. Imaćeš tačno ono što želiš. Želim ti mnogo sreće. Možda ću doživeti da vidim
čuda koja si ti proizveo.«
Isak Komandor se mrzovoljno okrete Heinu Husu. »Tužnog li događaja.« On
upozorava na intelektualnu anarhiju, degradaciju baksuziranja i prostituisanje logike.
Novosti privlače mlade — već vidim šegrte i opčinitelje kako sa oduševljenjem šapću ovo i ono. U budućnosti će baksuzlije biti žalosni tvorci. Kako će se baviti zaposedanjem putem demona? Pritiskom na dugme? Hoće li umeti da čaraju? Ustanoviće da će im biti
lakše da žrtvu opale sekirom.«
»Vremena se menjaju«, reče Hein Hus. »Sada na Pengbornu gospodari samo Fejd i
više nismo potrebni u zamkovima. Možda ću se i ja pridružiti Semu Salazaru u njegovoj
radionici.«
»Opisuješ mračnu budućnost«, reče Isak Komandor s gađenjem.
»Ima mnogo budućnosti a neke od njih su bez sumnje mračne.«
Lord Fejd podiže svoj pehar. »Za najbolju od tvojih mnogih budućnosti, Heine Huse. Ko zna? Sem Salazar bi mogao da prizove svemirski brod koji bi nas poveo natrag
na rodnu planetu.«
»Ko zna?«, reče Hein Hus i visoko podiže svoj pehar. »Za najbolju budućnost!«
45