Alef Science Fiction Magazine 019
Page 24
izgleda, tako sam se trudio i da ga pravim,
Holandlji iduće godine, gde će Evropljani
kad sam bio urednik. Bitno je da postoji i
biti brojno jaki, pa i glasački jaki, trebalo
da izlazi redovno i na vreme, i da se može
bi da naš kandidat bude poznat čitaocima
pročitati, i da kroz njega protiču i funk‐
na drugim jezičkim područjima, ove
cionišu najvitalniji duhovni procesi kluba.
godine, a to je slabo moguće. Treba da
A da li će biti u džemperu ili u sakou sa
radimo tako da u budućnosti zaslužimo, a
leptir mašnom ili će biti nudista ili oklop‐
možda čak i dobijemo, nagrade Hugo u
nik, da li će biti štampan na kamenu, na
raznim kategorijama. Nebule, takođe.
bukovom listu, na ekranu vašeg kompju‐
Predlažem da pokrenemo akciju, svoju i
tera, ili već na čemu, nije bitno. Promene
evropsku, da se piše Norvežanima, da Rej
su poželjne, promene urednika i
Bredberi bude kandidovan za Nobelovu
koncepcija.
nagradu za književnost. On bi to mogao i
Da sam bogat, flnansirao bih korice u
dobiti.
boji. A ako bi kontrolu nad Emitorom
121
Miodrag Milovanović
OSVRT NA KONKURS
»ZNAK SAGITE«
ZA DOMAĆU SF PRIČU
Pisci su radoznala, sujetna bića. Onaj isti
mogu ne bi li vremenski razmak do
nagon koji ih tera da svoje misli
sledeće zbirke bio što kraći.
zaokružuju, a svoju dušu otvaraju
Sudeći po pričama prispelim na Konkurs
drugima, goni ih da nastoje da budu
edicije ZNAK SAGITE, mislim da je odluka
najbolji. Samo najbolji se pamte. Samo
da se primeni drugo rešenje bila pravi
najbolji
se
mogu
nadati
ponekoj
potez.
osvojenoj rundi u krajnje neravnopravnoj
Na Konkurs je pristiglo 38 priča od 29
borbi sa vremenom koja se, pre ili
autora. U poređenju sa više od 300 priča
kasnije, završava klasičnim nokautom. A
koliko je bilo na prvom konkursu za
ta runda, da bi ostala upamćena, mora
naučnofantastičnu priču koji je pre više
negde biti zabeležena.
od deset godina bio raspisan u almanahu
Do vrha se najlakše dolazi izravnim
ANDROMEDA, ovo se može činiti
sukobom sa protivnicima. Književni
preskromnim. Međutim, nije tako. Kao
konkursi
su
viteški
turniri
pisaca
recenzent priča koje pristižu u časopis
dvadesetog veka. Prilika da svoja dela
ALEF, mogu slobodno da tvrdim da je bar
istaknu iznad drugih. Onima poznatijim
60 procenata priča koje domaći pisci šalju
da sebi i drugima pokažu da mogu još
za
objavljivanje
predstavljaju
tek
bolje. Onima nepoznatim da svoje priče
neuspele dosetke i viceve kraće od pet
izvuku iz fioka i sa disketa i umetnu ih
stranica kucanog teksta. Ograničavanjem
između korica.
donje granice dužine priča na deset
Krajem 1988. godine višegodišnji poku‐
stranica, organizator Konkursa učinio je
šaji Bobana Kneževića da konačno objavi
human gest prema članovima žirija.
zbirku domaćih naučnofantastičnih priča
Ispravnost ovakve odluke potvrdila je;
urodili su plodom. TAMNI VILAJET samom
činjenica da nijedna od priča predviđenih
svojom pojavom značio je mnogo
za objavljivanje nije kraća od dvadeset
domaćim piscima naučne fantastike. Lepo
stranica.
je objavljivati po časopisima, pogotovu
Žiri se sastojao od jedanaest članova.
onima specijalizovanim za žanr kojim se
Prvoplasiranoj priči svaki član žirija
baviš. Ali, knjiga je knjiga. Knjiga se pamti.
dodeljivao je 15 bodova, drugoplasiranoj
Knjiga ostaje.
12, trećeplasiranoj 10, a onda za po jedan
Zato je i odgovornost priređivača zbirke
manje sve do dvanaeste priče koja. je
veća. Pošto je prvom zbirkom postavio
dobijala jedan bod. U slučaju istog broja
određeni referentni nivo kvaliteta priča
bodova, odlučivao je najviše plasman kod
koje objavljuje, Boban Kneževć se suočio
nekog od članova žirija. Ako je i to bilo
sa dilemom: ima li smisla opet čekati
jednako, važio je bolji plasman kod
nekoliko godina da se nakupe priče
predsednika žirija.
vredne objavljivanja, ili naći načina da se
Od 38 priča u konkurenciji glasove su,
pisci »nateraju« da pruže najviše što
dobile čak 32. Osim potvrde stare, dobre
122
poslovice da su ukusi različiti, ovo ukazuje
centara Zorana Jakšića gde je stvorena
na priličnu ujednačenost onih priča, koje
jedna zrela, zaokružena priča. Krećući se
se nalaze iza najboljih. Takođe, činjenica
na tromeđi fantastike, naučne fantastike i
da je samo jedna priča dobila svih
horora, Jakšić tečnim, izuzetno bogatim
jedanaest glasova žirija, nagoveštava da i
jezikom gradi priču punu emocija, punu
one priče koje su u samom vrhu, i pored
naboja. Ako bi se tražile neke pukotine u
nesumnjivih
kvaliteta,
sadrže
neke
priči, možda bi se mogle naći u logici
elemente nedorađenosti koji bi se pre
polazne scene i koketiranju sa patetikom
objavljivanja mogli otkloniti.
u završnici. Ali to bi bile mikroskopske
Za objavljivanje odabrano je prvih
prsline u betonskom zidu!
jedanaest priča, jedna više od deset
Ako je prvo mesto Zorana Jakšića pred‐
predviđenih propozicijama Konkursa. Dve
stavljalo za mene malo iznenađenje,
prvoplasirane priče, kao prve domaće
drugo Radmila Anđelkovića to sigurno
priče, biće objavljene u almanahu
nije. Zahvaljujući nizu uspelih priča kao
MONOLIT. Ostalih devet biće objavljeno u
što su VARNICA, INTERMECO ZA KON‐
drugom broju zbirke TAMNI VILAJET.
TAKT, ili još neobjavljena U ZEMLJI
U nastavku sledi kratak pregled najbo‐
RAŠANA, ona je na nekoj mojoj internoj
ljih priča sa Konkursa. Iako je procenat
lestvici domaćih pisaca naučne fantastike
poklapanja mojih glasova sa konačnim
već toliko visoko da gotovo nesvesno od
redosledom relativno visok, moje mišlje‐
njegovih priča očekujem nešto više od
nje o nekim pričama razlikuje se od miš‐
onoga što one žele i mogu da budu.
ljenja većine članova žirija. U tim sluča‐
NEMA MESTA ZA SVILENE BUBE nosi u
sebi predivnu ideju da je čovekov prostor
objektivniji i da, pored negativnih aspe‐
posle smrti omeđen mestima koje je za
kata tih priča koji su u mom slučaju
života pohodio. Radmilovo vladanje
prevagnuli, pronađem ono što je druge
jezikom omogućava mu da tu zamisao
članove žirija potaklo da za njih glasaju.
uverljivo smesti u ambijent jugoistočne
Ako neka moja ocena slučajno povredi
Makedonije, da ispriča jednu jedno‐
pisca te priče, molio bih da mi ne uzme za
stavnu, nepretencioznu priču. Problem
zlo. Nisam nikada imao iluzija da su moji
mog skrivenog nezadovoljstva verovatno
sudovi o kvalitetu priča konačni. Na kraju,
se nalazi u meni, a ne u priči. Nekako sam
ove trideset dve priče sa osvojenim
pred kraj priče očekivao da će se ona
glasovima možda su najbolji dokaz da je
završiti onako upečatljivo kao što je
dobro što svi ne mislimo isto.
počela, da će pisac smisliti neko izne‐
Prvo mesto na Konkursu osvojila je pri‐
nađujuće, zadivljujuće finale koje će me
ča DUBRAVA mladog pančevačkog pisca
oboriti sa stolice. Zato je moje razoča‐
Zorana Jakšića. Iako je i pre ove priče
renje bilo veće kada je umesto očekivanih
nagoveštavao da može da piše mnogo
fanfara sa neba stigao jedan normalan,
bolje nego što su to pokazivala njegova
logičan, ali za mene samo običan kraj.
objavljena dela. za mene je ova priča
Treće mesto na Konkursu takode je
predstavljala ne malo iznenađenje. Ro‐
osvojio svima dobro poznat pisac Dragan
man KRADLJIVCI UNIVERZUMA tek je na
R. Filipović. BJASKA je samo još jedan
mahove otkrivao bogatu maštu i tehničku
dokaz da je Filipović najjači kada se zadrži
pismenost; priča KRALJEVI SEPTEMBRA iz
u miljeu koji mu nudi rodno Užice.
prve zbirke TAMNI VILAJET donosila je
Priroda tada postaje puna simbola sa
sjajnu atmosferu i zanimljivu ideju na
gotovo magijskim značenjem; njegovi
žalost shvatljivu samo u slučaju kada je
sugrađani transformišu se u mitske
pisac u kafani uz piće detaljno objasni.
arhetipove, a priča počinje da nosi
Kritike su očigledno doprle do kreativnih
čitaoca iza ogledala. Međutim, ima i
123
problema. Filipovićeva jezička virtuoznost
izbacivanje mogućnosti kretanja kroz
i sposobnost da jednom rečenicom izrazi
dimenzije, moglo bi od ove priče načiniti
ono za šta bi drugima bili potrebni pasusi
novi biser domaće naučne fantastike.
i pasusi, ne mogu u potpunosti pokriti
Priča DEČAK REČE »IMAŠ MOJE OČI«
nekoherentnost
radnje,
povremena
Vladimira Lazoviča predstavlja njegov
nesvrsishodna lutanja i neizbrušenost
povratak temama iz naže mitologije.
teksta. Sve to dovodi BJASKU ipak
Moram da priznam da me nije nešto
nekoliko koraka od vrha brda na kome se
naročito oduševila, iako je prilično
nalaze na primer ZLATNA KNJIGA ili BICIK‐
korektno napisana. Još od samog prologa,
LISTA. Ali Zemlja se ne sastoji samo od
meni krajnje nejasnog, teško sam hvatao
planinskih vrhova.
niti priče, što me je sve više opterećivalo
Četvrto plasirana priča NA KOLENU
kako se priča bližila kraju, tako da mi je u
JUDE starog znanca Slobodana Ćurčića
mnogome izmicala fina atmosfera priče.
takode vapije za pažljivom doradom.
Ovde je verovatno problem u meni, jer se
Pseudokiberpank smešten u uverljiv Beo‐
teško navikavam na konvencije ove vrste
grad nekog narednog stoleća čita se
fantastike pripovesti.
prilično glatko zahvaljujući već poslovič‐
DOŠLJAK SA PLANETE LUĐAKA Radmila
noj Ćurčićevoj umešnosti u vođenju
Anđelkovića predstavlja nastavak serijala
zanimljive radnje. Međutim, u svoj toj
o svemirskim Ciganima započetog u
akciji, negde pred kraj pisac polako
SIRIUS‐u pričom GINEKOID ZA CIGANINA.
počinje da gubi niti i priča počinje da se
Priča ima zanimljivu postavku i upečat‐
raspliće pomalo nasilno i nedovoljno
ljive detalje, ali kao celina funkcioniše
motivisano.
prilično labavo jer je opterećuje uporno
MORANA je druga priča pobednika
insistiranje na »prepekanu« i nekim
Konkursa Zorana Jakišća. Za razliku od
sličnim pomoćnim sredstvima koja ne
DUBRAVE koja svoju snagu vuče iz
mogu svima biti razumljiva.
precizne izbalansiranosti svih elemenata
Ako kod Lazovića postoji u meni sumnja
priče, MORANA pretežno napada čitaoca
da sam mu nepravedno oduzeo koji bod,
atmosferom. Prateći čoveka bačenog u
u slučaju priče POVRATNIK Darka Ma‐
paralelni Beograd truleži i raspadanja
cana, to sigurno nije slučaj. Iako je
upijamo sav taj užas koji nam pisac
pismenost Darka Macana sasvim dovoljna
neprestano baca u lice. Priča kao celina
da bez većih poteškoća izlazi na kraj sa
ipak ne deluje tako upečatljivo. Skoro
zahtevima jedne »tvrde« naučnofantas‐
potpuno otvoren kraj otkriva da je
tične priče, ista ta »tvrda« naučnofan‐
MORANA tek deo neke zamišljene veće
tastična priča ne bi smela imati toliko lo‐
priče koja će možda dati i neki odgovor
gičkih propusta u samoj postavci radnje.
na sva ona lepa pitanja ovde postavljena.
BALADA O SAFIKADI Željka Jungića još
Šesto mesto na Konkursu osvojio je
jedan je od nedovoljno izbrušenih dra‐
Neven Jovanović sa pričom THE ONLY
gulja pristiglih na Konkurs. Izbacivanjem
THING I FEEL. Imajući u vidu i izvrsnu
potpuno nesuvislog uvoda i malim
priču iz SIRIUS‐a, PJEVAČI, jasno je da je
zahvatima u završetku, dobila bi se jedna
sazreo još jedan vrlo kvalitetan domaći
od najzavodljivijih domaćih priča u pos‐
pisac naučne fantastike. Jovanović gradi
lednjih nekoliko godina. Jungić poseduje
svoju priču u budućnosti u kojoj je Rusija
urođenu, izuzetno retku sposobnost da
jedina prava svetska sila dosta uspešnim
rečima budi osećaje, a to treba ceniti i,
jezičkim eksperimentima sličnim onima iz
još više, negovati.
Bardžisove
PAKLENE
POMORANDŽE
ZAK ODMETNIK I BELZEBUB LUTKAR,
Smirivanje haotičnog skakanja radnje sa
LOPOVSKI MAG bolja je od dve vrlo slične
jedne ličnosti na drugu i eventualno
priče koje je Vesna Gorše pos
lala na
124
Konkurs. Kao i Jungićeva priča, i ova u
SAGA O KIŠI Šaše Nikolovskog ima neku
sebi nosi puno potencijala, tako da se
tešku, gotovo morbidnu atmosferu koja
ponekad čini prosto neshvatljivim kako
bi je mogla dovesti na granicu
Vesna Gorše ne oseća kuda da povede
objavljivosti
kad
bi
se
otklonili
svoje junake. Ovako sve ostaje na lepim
mnogobrojni stilski i tehnički propusti. Za
rečenicama,
još
lepšlm
slikama
i
LOTOSOV VRT Vesne Gorše važi isto ono
neispunjenim obećanjima.
što i za njenu prethodnu priču, samo
Toliko o pričama predviđenim za
mnogo oštrije. SAN PUSTINJSKOG VJETRA
objavljivanje. A sada samo ukratko i o
Borisa Popovića više je filozofiranje nego
ostalima koje su osvojile bodove.
priča. UMRI, ZEMUANINE Branislava
MAJSTOR ZANATA Gorana Skrobonje
Trajkovića preduga je i prekonfuzna priča
samo je korektno napisan potpuno nasu‐
da
bi
smisao
za
humor
autora
mično odabran izvadak iz nekogromana
upečatljivije delovao na čitaoca. POSLED‐
epske fantastike u nastajanju. VESNIKOV
NJA TOPLOTA Ilije Bakića takođe
USUD
Igora
Dragišića
predstavlja
poseduje solidnu atmosferu, ali je suviše
neuspešan pokušaj da se nekakvim
nejasna i zahteva mnogo, mnogo rada na
pogrešnim, arhaičnim jezikom jednoj
doterivanju. NEGATIV Borivoja Todoro‐
praznoj priči da »viši« ton. GRUPNI
vića je zastarela priča. NAZVAH GA
AUTOPORTRET S DAMOM Darka Macana
RATNIKOM Emila Korena tek Je nago‐
prepun je nelogičnosti i dosadnih objaš‐
veštaj priče. PRINC Milana Draškovića
njenja fizike. STVAR IZBORA Gorana Skr‐
korektna, ali »tanka« priča. GANIMED
bonje je nasilan pokušaj spajanja dve
Zorana Bosnera prilično je zbrkana priča
različite priče. ODESSA Dragana R.
prepuna objašnjavanja. NLO NE POSTOJI
Fllipovica njegova najslabija priča koju
Vladimira Todorovića bajat, predug, ali
sam pročitao. BEZ KAPI PROLIVENE KRVI
meni simpatičan vic. EKSPERIMENT
Nikše Penda je neuverljiva priča o
Domagoja Jakubovića suviše je neuverljiv.