by MoZarD
voda koje nisu znane nijednom brodu
nikoga da mu odgovori. Tako se
sem onih od Telera, i dođoše do
naposletku okrete nazad ka moru; ali tek
Opčinjujućih Ostrva, i izbegoše njihove
što je krenuo putem za obalu, jedna
čini; i dođoše u Senovita Mora i izbegoše
prilika stade na breg i pozva ga silnim
njihove senke, i pogledaše na Tol Eresea,
glasom vičući:
Osamljeno ostrvo, ali ne zadržaše se i
"Pozdrav Earendilu, očekivanom što
najzad baciše sidro u Zalivu Eldamar, i
dolazi neočekivano, nadanom što dolazi
teleri videše dolazak tog broda od Istoka i
nenadano! Pozdrav Earendile, nosioče
behu zapanjeni, gledavši izdaleka svetlost
svedosti pre Sunca i Meseca! Divoto Dece
Silmarila, i ona beše vrlo velika. Tada
Zemlje, zvezdo u tami, dragulju u sum‐
60
raku, sjaju u jutru!"
da bude smatrana PrvorođenimDatatom
Taj glas je bio glas Jonvea(12) vesnika
Iluvatarovim, zbog Lutjene; i zbog nje
Manveovog, i on je došao iz Valimara, i
Earendil izabra isto, mada njegovo srce
pozvao Earendila da dođe pred Sile Arde.
beše uz pleme Ljudi i narod njegovog oca.
I Earendil ode u Valinor i u dvorane Va‐
Tada na zapovest Valara, Jonve ode do
limara, i nikad više ne kroči na zemlje
obale Amana, gde sadruzi Earendilovi još
Ljudi. Onda se Valari posavetovaše
behu, čekajući vesti; i on uze jedan ča‐
međusobno, i pozvaše Ulma iz dubine
mac, i tri moreplovca uđoše unutra, i
mora; i Earendil je stajao pred njihovim
Valari ih nagnaše na Istok u silnom vetru.
licima i predao molbu Dva Plemena.
Ali oni zadržaše Vingilot, i osvetiše ga, i Oprost je tražio za Noldore i samilost za
odnesoše ga kroz Valinor, na samu ivicu
njihove velike žale, i milost za Ljude i Elfe
sveta; i tamo prođe kroz Vrata Noći i beše
i pomoć u njihovoj nevolji. I njegova je
dignut čak u okeane nebesa.
molitva uslišena.
Sad divan i čudesan beše taj brod sp‐
Kazivalo se među Elfima, da pošto je
ravljen, i beše ispunjen treperavim pla‐
Earendil otišao, trežeći Elvinu ženu svoju,
menom, čistim i svetlim; i Earendil
Mandos progovori o njegovoj sudbini, i
Moreplovac je sedeo na krmi, sjakteći
reče: "Sme li smrtni čovek stupiti na
prašinom elfkih dragulja, i Silmaril mu
neumiruće zemlje, i još živeti?" Ali Ulmo beše vezan više veđa. Daleko je putovao
reče: "Zbog ovoga je došao na svet. i kaži
u tom brodu, čak u praznine gde nema
meni: je li on Earendil Tuorov sin od loze
zvezda; ali najčešće beše viđen ujutru i
Hador, ili sin Idrilin, Turgonove kćeri, od
uveče, sveducajući u zoru ili u sumrak,
Elf‐kuće Fiveove?" A Mandos odgovori:
kad se vraća Valinor sa putovanja izvan
jednako Nojdori, koji odoše svojevoljno u
granica sveta.
izgnanstvo, ne mogu se vratiti ovamo."
Na ta putovanja Elvina nije išla, jer
Tek kad je sve izgovoreno, Manve je
možda ne bi izdržala hladne i besputne
dao presudu, i rekao je: "U ovom slučaju,
praznine, a i volela je pre zemlju i slatke moć sudbe je data meni. Opasnost kojoj
vetrove koji duvaju na moru i na brdu.
je izložio za ljubav Dva Plemena neće
Zato beše sagrađena za nju jedna bela
pasti na Earendila, niti će pasti na Elvinu kula severno više granica Razdvajajućih
ženu njegovu, koja je pošla sa njim za
Mora; i tamo povremeno sve morske
ljubav njegovu; ali nikad neće šetati više
ptice odlaziše. I kazivalo se da je Elvina
među Elfima i Ljudima u Spoljnim Zem‐
naučila jezike ptica, ona koja je sama
ljama. I ovo je moja odluka što se tiče
jednom nosila njihov oblik; i one je
njih; Earendilu i Elvini, i njihovim sino‐
naučiše veštini letenja, i krila joj behu
vima, biće dato pravo da izaberu slo‐
bela i srebrno‐siva. I povremeno , kad se
bodno kom će se plemenu njihove
Earendil, vraćajući se, približi ponovo
sudbine prikloniti, i kojim će se ple‐
Ardi, ona bi mu poletela u susret isto kao
menom smatrati."
što je poletela davno ranije, kad beše
Sad kad Earendila ne beše dugo vre‐
izbavljena iz mora. Tada dalekovidi među
mena, Elvina posta osamljena i uplašena;
Elfima, koji su živeli na Osamljenom
i šetajući duž obale mora dođe blizu
ostrvu, videli bi je kao jednu belu pticu,
Alkalondea, gde su ukotvljene Teletinske
sijajuću, purpurnu u sutonu, kad se vine u
flote. Tamo je Teleri primiše, i slušali
radosti da pozdravi dolazak Vingilota u
njene priče o Dorijati i Gondolinu i jadima
luku. Otkako je Vingilot prvi put dospeo
Balerijada, i behu ispunjeni samilošću i
na nebeska mora, uspeo se neočekivan,
začuđeni; i Earendil, vraćajući nađe je, u
sjaktav i svetao; i narodi Srednjeg sveta
Luci Labudova. Ali uskoro ih pozvaše u
ugledaše ga izdaleka i zadiviše se, i uzeše
Valmarč i tamo odluka Prvog Kralja beše
ga za znamenje, i prozvaše ga Gil‐Ester,
im saopštena.
Zvezda Velike Nade. I kad ova nova
Onda Earendil reče Elvini: "Izaberi ti, jer
zvezda beše ugledana uveče, Maedros se
sad sam umoran od sveta." I Elvina izabra
obrati Magloru bratu svome, i reče:
61
"Sigurno je to Silmaril koji sija sada na da Anfeuglit nije mogao da je primi; i sav
zapadu?"
je Sever bio zapaljen ratom.
I Maglor odgovori: "Ako je to vaistinu
Ali to mu ne pomože. Balrozi(13) behu
Silmaril, kojeg smo videli bačenog u more
uništeni, sem nešto malo onih koji
i sad se uzdiže opet, preko moći Valara,
pobegoše i sakriše se u pećinama nepri‐
onda budimo zadovoljni; jer njegova
stupačnim u korenima zamlje; i bezbrojne
slava se vidi sad od mnogih, i sada je
legije Orka(14) nestadoše kao slamke u
siguran od svog zla." Tada Elfi pogledaše velikoj vatri, ili behu zbrisane kao sme-gore i ne očajavaše više; a Morgota ispuni
žuralo lišće ispred plamtećeg vetra. Malo
sumnja.
ih ostade da obespokojava svet za dugo
Ipak se kazivalo, da Morgot napad koji
godina posle. I ono malo što ostade od tri
dođe na njega sa Zapada ne očekivaše;
kuće Elf‐prijatelja, Očeva ljudi, boriše se
jer toliki beše njegpv ponos da je smatrao
na strani Valara; i behu osvećeni u tim
da niko više nikad neće otvoreno zaratiti
danima za Baragunda i Barahira, Galdora
protiv njega. Štaviše, mislio je da je
i Gundora, Huora i Hurina, i mnogo
zauvek oslob
odio Noldore od Gospodara
drugih njihovih lordova. Ali veliki deo
Zapada, i da se, zadovoljni u svom bezaz‐
Sinova Ljudi, bilo od naroda Uldorovog ili
lenom posedu, Valari neće obazirati na
od došljaka sa Istoka, stupao je sa
njegovo kraljevstvo u svetu izvan; jer za
Neprijateljem; i Elfi to ne zaboravljaju.(15)
njega koji je nemilosrdan, dela milosrdna
Tad, videvši da su njegove vojske pora‐
su uvek strana i izvan poimanja. Ali vojska
žene i njihova sila raspršena Morgot
Valara se spremala za bitku; i ispod
ustuknu, i ne smede da se pokaže. Ali
njihovih belih barjaka stupali su Vanjari,
izvrši na svoje neprijatelje poslednji
narod Ingveov, i oni čiji je vođa bio
očajnički napad koji je pripremio, i
Finarfin, sin Finveov. Malo je Telera bilo
napolje iz jama Angbanda pusti krilate
voljno da krene u rat, jer su pamtili seču u
zmajeve, koji nisu ranije bili viđeni; i tako
Labudluci, i krađu njihovih brodova; ali
iznenadan i ubistven beše juriš te užasne
poslušali su Elvinu, koja je bila kćer Diora
flote da je vojska Valara bila odbačena
Eluhila i od njihovog roda, i poslali su
nazad, jer je dolazak zmajeva bio uz silne
dovoljno mornara da upravljaju brodo‐
udarce gromova, i munja, i uz vatrenu
vima koji su nosili vojsku Valinora istočno
oluju.
preko mora. Ipak su posle ostali na
Ali Earendil dođe, sijajući belim plame‐
palubama svojih brodova, i niko od njih
nom, i oko Vilingota behu se skupile sve
nije stupio nogom na Dvostrane zemlje.
velike ptice sa nebesa, i Torondor(16) ‐ je
O maršu vojske Valara na sever
bio njihov vođa, i tu je bila bitka u vaz-Srednjeg sveta malo je rečeno u bilo kojoj
duhu ceo dan i mračnu noć bez pobed‐
priči; jer među njima nije išao niko od
nika. Pre izlaska sunca Earendil saseče
onih Elfa koji su živeli i patili u Dvostranim
Ankalagona
Crnog,
najmoćnijeg
iz
zemljama, i koji su stvorili istorije onih
zmajske vojske, i baci ga s nebesa; i on
dana koji su još znani; i vesti o tim
pade na tornjeve Tangorodrima, i oni se
stvarima čuli su jedino dugo posle od
srušiše u njegovoj propasti. Tad sunce
njihovih srodnika u Amanu. Ali na kraju
izađe, i vojska Valara prevagnu, i skoro svi
moć Valinora dođe sa Zapada, i izazov
zmajevi behu uništeni, i sve jame Morgo‐
truba Jonveovih ispuni nebo; i Blerijand
tove razrovane i razotkrivene, i sila Valara
beše zablesnut slavom njihovog oružja,
se spusti u dubine Zemlje. Tamo Morgot
jer vojska Valara je bila svrstana u
stajaše naposletku, i sad nejunačan.
strojeve mladih, divnih i strasnih, i
Pobegao je u najdublji od svojih rudnika, i
planine su se tresle ispod njihovih nogu.
molio za mir i oprost; ali beše oboren s
Sudar vojski Zapada i Severa je nazvan
nogu, i bačen na lice. Tada je svezan sa
Velika Bitka, i Rat Besa. Tamo je bila
lancem Angainorom(17) koji je nosio u
skupljena sva sila od prestola Morgo‐
ranije doba, i njegovu gvozdenu krunu
tovog, i postade velika izvan broja, tako
raskovaše u ogrljak za vrat mu, i glava mu
62
beše pognuta na kolenima.
pokorimo Valarima u njihovoj zemlji, ili
Tako dode kraj Angbandskoj na Severu,
smeramo ikad da zaratimo ponovo u
i jedno zlo kraljevstvo beše smrvljeno; i
njihovom svetom carstvu?"
napolje iz dubokih tamnica, mnoštvo
Ipak Maglor još ne popusti, rekavši:
robova izađe, van svake nade, na svedost
"Ako Manve i Varda lično poreknu
dana; i pogledaše na svet koji se
ispunjenje zakletve u kojoj smo ih prizivali
promenio. Jer tolika beše jarost ovih
za svedoke, nije li ona ništavna?"
protivnika, da severne regije zapadnog
A Maedros odgovori: "Ali kako će naši
sveta behu naprsle u raznim pravcima, i
glasovi dospeti do Iluvatara, izvan
more je pokuljalo unutar kroz mnoge
krugova sveta? A Iluvatarom smo se
pukotine, i beše pometnja i velika huka; i
zakleli u našoj ludosti, i zazvali Večnu
reke su nestajale ili nalazile nova korita, i
Tamu na nas, ako ne održimo reč našu.
doline su uzdizane i brda sravnjivana; i
Ko će nas razrešiti?"
Siriona nebeše više.(18)
"Ako nas niko ne može razrešiti" reče Tada Jonve, kao glasnik Prvog Kralja,
Maglor, "onda zaista Večna Tama će
pozva Elfe Balerijanda da napuste Srednji
nama biti sud, držali mi naš zavet ili ga
svet. Ali Maedros i Maglor ne htedoše da
kršili; ali manje zla ćemo napraviti
poslušaju, i pripremiše se, mada s
prekršimo li."
umorom i nerado, da pokušaju u očaju da
Ipak se na kraju predade volji Maedro‐
ispune svoju zakletvu; jer oni bi se tukli za
sovoj i posavetovaše se kako da otmu
Silmarile, bili im oni uskraćivani, čak i
Silmarile. I prerušiše se, i dođoše noću u
protiv pobedničke vojske Valinora, čak i
logor Jonveov, i prikradoše se do mesta
da su ostali sami protiv čitavog sveta. I
gde su Silmarili čuvani; i poklaše stražare,
poslaše stoga poruku Jonveu, pozvavši ga
i zgrabiše dragulje. Tada ceo logor ustade
da im preda te dragulje koje je davno
na njih, i spremiše se da umru, braneći se
Feanor otac njihov napravio, a Morgor
do kraja. Ali Jonve ne htede da dopusti
ukrao od njega.
ubistvo sinova Feanorovih, i odlazeći bez
Ali Jonve odgovori da pravo na delo
bitke izbegoše daleko. Svaki od njih uze
njihovog oca, koje su sinovi Feanorovi
za sebe Silmaril, jer rekoše: "Premda je ranije polagali, sad je nestalo, zbog
jedan ljubljen za nas, i samo dva ostaše, i
njihovih mnogih i nemilosrdnih nedela
nas dvojica sami od naše braće, jasno je
koja su učinili, bivajući zaslepljeni svojim
da sudba hoće da podelimo zaostavštinu
zavetom, a najviše od svega zbog
našeg oca."
njihovog ubistva Diora i napada na Luke.
Ali dragi kamen prožme ruku Maedro‐
Svetlo silmarilsko će ići sad na Zapad,
sovu bolom nepodnošljivim; i on shvati
odakle je i došlo na početku; i u Valinor
da je tako kao što je Jonve rekao, i da je
moraju Maedros i Maglor da se vrate, i
njegovo pravo na dragulj iščezlo, i da je
tamo će sačekati presudu Valara, čijom
zakletva bila bezvredna. I Budući u agoniji
će odlukom jedino Jonve predati dragulje
i očaju baci se u jedan razjapljeni ponor
iz svog poseda. Tada Maglor zažele za
ista
ispunjen vatrom, i tako završi; i Silmaril
da se pokori, jer srce mu je bilo žalosno, i
koji je nosio uzet je u nedra Zemlje.
rekao je: 'Zavet ne kaže da ne smemo
I pričalo se za Maglora da nije mogao da
sačekati podesnu priliku, a možda će u
podnese bol kojim ga je Silmaril mučio;
Valinoru sve biti oprošteno i zabo‐
bacajući ga naposletku u mora, i posle
ravljano, i doći ćemo na svoje mirnim
toga je uvek lutao po obalama, pevajući u
putem."
bolu i jadu pored talasa. Jer Maglor je bio
Ali Maedros odgovori da ako se vrate u
silan među pevačima iz davnine, imenom
Aman, a pristanak Valara im bude
znan samo posle Daerona od Dorijata; ali
uskraćen, tada bi njihova zakletva još
nikad više se nije vratio među narod Elfa.
uvek stajala, ali bi njeno zadovoljenje bilo
I tako se zbi da su Silmarili našli svoje
beznadežno; i rekao je: "Ko može reći
večne kuće: jedan na prostranstvima
kakav nas strašan sud čeka, ako se
nebeskim, i jedan u vatrama srca
63
zemaljskog, i jedan u dubokim vodama.
Ovde se završava Silmarilion. Ako je pao
U tim danima bila je velika gradnja
iz slave i lepote u tamu i propast, takva je
brodova na obalama Zapadnog mora; i
bila od starina sudbina Stradanja Arde; i
odatle u mnogim flotama Eldari otploviše
ako neka promena bude došla i stradanje
na Zapad, i ne vratiše se nikad više u
bude zalečeno, Manve i Varda mogu
zemlje plača i rata. I Vanjari se vratiše
znati; ali to nisu otkrili, i nije zapisano u ispod svojih belih zastava, i poneseni
sudbama Mandosovim.
trijumfom, ka Valinoru; ali njihova radost
u pobedi beše zatamnjena, jer se vratiše
KOMENTARI
bez Silmarila iz Morgotove krune, i znali
(1) Zvani "Napovilni", "Blaženi", "Slavni", i su da se ti dragulji ne mogu ponovo
"Moreplovac"; sin Tuora i Idrilc Turgonove kćeri; stvoriti ili skupiti zajedno osim ako bi se muž Elvinin, kćeri Diora; ime mu na kvenijskom svet smrvio i stvorio opet.
znači "Ljubavnik mora". Otac mu beše ratnik I kad su došli na Zapad, Elfi Belerijanda
kuće Hador, koji se sa elfskom princezom
su obitavali na Tol Ersea, Osamljenom
Idriloma Kelebrindal, posle pada Gondolina
Ostrvu, koje gleda i na istok i na zapad;
otplovio na zapad. Elvina je elfiska gospodarica odakle su mogli da dođu pravo u Valinor.
od Dorijata, unuka Barenova I Lutjenina. Sinovi Opet im je pružena ljubav Manveova i