by MoZarD
pokvarili. Ja se vraćam na svet koji još
Ja ću biti od ogromne koristi na Marsu
nisu stigli da pokvare. Uz malo sreće,
ako me bakterije ne obore. To bi trebalo
možda neće ni stići. Pamtim onog pacova
da vas ubedi. Ali brzo.
koji je došao sa mnom na Mars, mrtvog.
Pod sledećim udarcem, sa površine
Laboratorijski uzorak. I to je sve što sam i
plastike odlete još jedan komadić. Dr
ja sada u vašim očima, a to ne prihvatam.
Thurmond nije govorio, i stajao je
Mnogo ću radije biti prvi Marsovac.
ukočeno. Kad i treći komad plastike pade
Gomila se razdvojila da propusti dr
na pod, on iznenada okrete leđa.
Thurmonda koji je pristupio i stao
‐ Aktivirajte momentalni transport ‐
gledajući kroz providni zid u Bena, uda‐
naredio je, pa isključio mikrofon. Ekran je
ljenog samo koji centimetar. Savlađujući
pocrneo. Ben je pogledao na površinu u
gnev, podigao je radio‐mikrofon i progo‐
kojoj kao da se nešto komešalo, pa na
vorio.
gomilu posmatrača.
‐ Sve je to vrlo lepo, ali nema veze sa
‐ Nemojte napraviti neku grešku, dr
ovim slučajem. Vi ste naš službenik,
Thurmond ‐ Ben reče. ‐ Znam da možete
vezani ste ugovorom, i radićete kako vam
da desinhronizujete ekran i pošaljete me
je rečeno. Vaša je soba broj tri i ići ćete...
u B‐prostor u formi raspršene radijacije. I
‐ Ići ću nazad na Mars. ‐ Izvukao je iz
to je to. Ali iskreno se nadam da nećete
džepa polugu od hromiranog čelika i kuc‐
biti tako rasipni. Neću tražiti nikakvo
nuo njome po prozoru. Neki uzmakoše,
osećanje samilosti od vas, jer znam da
ali dr Thurmond se nije pomakao.
biste bili presrećni da me likvidirate na taj
‐ Ovo je jedna alatka ‐ reče im Ben. ‐Ja
način. Ali moram da vas podsetim da su
ću je upotrebiti. Naći ću neka vrata ili
mnogi čuli ovaj razgovor i da imate
pukotinu ili okvir prozora i radiću dok se
pretpostavljene kojima se neće svideti
ne probijem na vašu stranu. A onda će
gubitak korisnog čoveka kao što sam ja,
sve ove krasne bakterije marsovskog
budući nadzornik izgradnje na Marsu. Šta,
sranja da izađu i pojedu vas. Znači da
pa kladio bih se da mogu da vas otpuste
zapravo vi, dr Thurmond, nemate izbora.
isto onako brzo, kao što vi otpuštate
Ili pre izbor između dve mogućnosti.
svoje potčinjene.
Možete me ubiti ili me vratiti na Mars. A
Ben pođe prema ekranu, ali se osvrte
sada se odlučite.
da se još jednom suoči sa zanemelim
Lice dr Thurmonda bilo je razvučeno od
posmatračima.
mržnje, ali mu je glas bio miran kao i
‐ Vodiču stvari na Marsu solidno. Ako
uvek.
ostanem živ, nastaviću sa radom, i tu
‐ Neću vam govoriti o lojalnosti, Dun‐
ništa ne gubite. Ali ako ne, čini mi se da cane, jer je nemate. Ali ću vam reći da je
čete slabo naći sledeće dobrovoljce.
previše para potrošeno da bi se sada
Ne čekajući bilo kakav odgovor pričvrs‐
stvari dovodile u pitanje. Radićete kako
tio je masku na lice i zakoračio u ekran.
75
Jaša L. Zlobec
AKO...
Jaša L. Zlobec, ČE...
Prevela: Maja Vlahović
M
nema sačuvanih detaljnih podataka). A‐
oglo bi se reći da je stanje u državi
ova zasluga ‐ ili krivica, zavisi od tačke
bilo podnošljivo. Podnošljivo, to je baš
gledišta ‐ bila je u tome što je umeo da
prava reč. Ljudima je, istina, dojadilo
poveže najrazličitije grupe i grupice,
oduševljavanje, ali su se ipak nekako pro‐
umeo je da nađe onaj najmanji zajednički
bijali kroz život.
imenitelj, koji je bio dovoljan za jedin‐
Vozovi su vozili. Istina, sa zakaš‐
stvenu akciju, a nije predstavljao jabuku
njenjima, ali uglavnom, vozili su.
razdora u heterogenoj masi protivnika.
I automobili su vozili. Većinom su bili
Ovakav način udruživanja imao je i svoju
stari i prilično izanđali, i goriva je bilo lošu stranu. Nije se mogao postaviti jasan
nekad više nekad manje, ali automobili
program, koji bi bio kritička analiza stanja
su, uglavnom, vozili.
u državi, a ujedno i platforma za celovitu
I struja je obično svetlela i grejala je.
viziju drukčijeg puta. Međutim, A je
Leti ju je bilo sasvim dovoljno, a zimi
dobro znao da odnekud treba početi i da
nešto manje. Ali, moglo je da se preživi.
bi bilo besmisleno već na samom početku
Sa policajcima je bilo kao i drugde. Neki
verovati u čvrst politički pokret, koji zna
su bili ljubazni, neki manje, a neki uopšte
šta hoće. Delovanje A‐a i grupa oko njega,
ne. Brinuli su se za red i mir i uglavnom su
najlakše bismo mogli da označimo kao
bili podnošljivi.
građansku svest koja se budi, kao krhki
No, našli su se ljudi, bolje rečeno poje‐
organizam različitih pobuda, koje su, sva‐
dinci, koji su bili nezadovoljniji od drugih.
ka za sebe, imale samo ograničenu težinu
Usijane glave, nazivali su ih strpljivi
i važnost, ali su, međusobno povezane
predstavnici vlasti. Otpadnici države, bili
ipak predstavljale prvi zametak drukčije
su oštriji i radikalniji krugovi na vrhu.
vizije. A je morao da se prilagodi posto‐
Teško je bilo dati za pravo jednima ili
jećem stanju, odnosno snazi i rasprostra‐
drugima, jer ovi nezadovoljnici su bili
njenosti pojedinih grupa.
šaroliko društvo, od zagriženih anarhista
Pokret za građansku samosvest, pod A‐
do nostalgičnih monarhista, koji su još
ovim vođstvom i posle dugih porođajnih
uvek sanjarili o davno prošlim vreme‐
muka saglaslo se za sedam zajedničkih
nima. Bili su toliko nejedinstveni i među‐
tačaka:
sobno posvađani, da država sa njima nije
1. Borba protiv svekolikog alkoholizma
imala nekih većih problema. Naprotiv,
među stanovništvom. Optužba da država
njihovo postojanje bilo je podesan dokaz
u suštini podupire alkoholizam i to iz dva
kako je opozicija razdrobljena, kako u
razloga; prvo, zbog ogromnog priliva fi‐
stvari ne nudi nikakvu čvrstu alternativu
nansijskih sredstava na račun poreza na
postojećem državnom uređenju. Zato se
alkoholna pića, i drugo, zbog bolje kon‐
retko ukazivala potreba za odlučnijim
trole nad državljanima, kojima alkohol
merama policije, a pomoćne civilne jedi‐
predstavlja opuštanje od većine briga i
nice nisu imale nekog pravog posla.
nezadovoljstava.
I sve se kretalo unapred, ako već nije
2. Borba protiv potrošnje kao osnovne
glatko teklo, iz dana u dan, dok se nije
strategije države za ublažavanje i prikri‐
pojavio A (možda je bio B ili C, o tome
vanje socijalnih suprotnosti i teškoća. U
76
vezi sa tim, borba protiv državnog mono‐
borbe i sumnje ‐ još jedna ironija ‐ bile su
pola nad reklamiranjem proizvoda čija je
nadasve korisne za pokret, jer su A‐u kod
izrada isto tako u rukama države. Analiza
konkretnih odluka omogućavale pravu
pitanja o prirodnim i veštačkim potre‐
meru skepse i trezvenu razumsku udalje‐
bama.
nost od groznice svakodnevnih bitaka.
3. Prevazilaženje kulturnog ponora iz‐
Vlast se u početku oslanjala na policiju,
među narodnih masa i intelektualne elite.
na uniformisane i one u civilu, na primer,
Opšte kulturno uzdizanje, demokratiza‐
na one manje ljubazne i na one sasvim
cija prilaza umetničkim ostvarenjima, a
neljubazne. Ali, uskoro je zavladala stara
time i viši stupanj svesti i samosvesti
zakonitost: što je jači pokret, to je policija
stanovništva.
nemoćnija. Ukazala se potreba za drugim,
4. Borba protiv uniformisanosti vredno‐
boljim sredstvima. Međutim, ni tu nije
sti u državi. Zahtev za prevrednovanjem
sve glatko teklo. Ukratko, dogodilo se
prošlosti i nastojanje za ostvarivanjem
nešto što par godina ranije niko u državi
dostojanstva čoveka kao pojedinca.
ne bi mogao da poveruje. Iz samog vrha
5. Demokratizacija javnih sredstava in‐
vlasti, sa sedištem u računskom centru,
formisanja i sloboda stvaralaštva, kao i
za A‐a je stigao poziv. U stvari ne poziv, verskog i političkog opredeljenja.
nego ljubazni poziv. A‐a su ljubazno
6. Reformisanje školstva i odvajanje
pozvali da dođe na razgovor, bez ikakvih
školskog sistema od države. Zahtev za
preduslova, obaveza ili ograničenja. Posle
prestankom indoktrinacije nastavničkog
konsultacija u operativnom štabu pok‐
kadra i učenika.
reta, A je odlučio da ode. Nije imao šta da
7. Pacifizam kao jedina mogućnost u
izgubi. A‐a je stvar privukla utoliko više,
borbi protiv svetske trke u naoružavanju i
što je motao da dođe upravo u svete
protiv grozničavog regionalnog naoruža‐
prostorije vlasti, u računski centar. Vlast
vanja. Zahtev za potpunim legalizovanjem
je, naime, bila mudra i prosvetljena, za
mirovnog pokreta i njegovih akcija.
planiranje i razvoj upotrebljavala je vr‐
Kao što je već rečeno, zajednički pro‐
hunsku računarsku tehniku. Ovi postupci
gram bio je sakupljen sa svih strana, u
su, istina, bili skriveni velom tajne, ali
njemu su se ogledali različiti pogledi, pla‐
upravo to je za A‐a bilo još primamljivije.
novi, vizije, ponekad prava opsednutost.
Nije da ga je bilo šta u vlasti privlačilo, ali
Ali A je spretno provlačio između po‐
voleo bi da pobliže upozna njen meha‐
nekad suprotnih interesa, zaglađivao je
nizam, što je, na kraju krajeva bilo savim
sporove i nerazumevanja, tako da je
razumljivo.
Pokret za državljansku samosvest iz go‐
I tako je svanuo i taj istorijski dan. A je
dine u godinu jačao i postajao sve glasniji.
pošao pred brižljivo čuvan ulaz vladine i
Međutim, A‐ov privatni život je sve više
računarske palate. Oficir, koji je koman‐
hramao, zanemarivao je svoju decu, na
dovao stražom, propustio ga je ćutke i
kraju se čak i razveo, izgubio je posao i
bez ikakvih zvaničnih komplikacija. Za A‐
takoreći protiv svoje volje postao je
om su se bešumno zatvorila teška
profesionalni aktivista. Ali sada, kad se
gvozdena vrata.
već ukrcao na brod, kad je već toliko toga
1
stavio na kocku, nije mogao, a nije više ni
U
hteo, da se vrati. I tako je uporno igrao
zemlji se mnogo pilo. To niko nije pori‐
svoju ulogu, koju nije sam izabrao, koja
cao. Pilo se svakog bogovetnog dana. Pilo
mu je mnogo puta bivala teška i potpuno
se zbog radosti i žalosti, veselja i očaja.
suvišna. Sa velikom merom gorke pod‐
Očaj je bio baš dobar razlog da se čovek
smešljivosti, više je puta rekao da je već
opije do besvesti.
sam naziv Pokret za državljansku samo‐
Dugo je izgledalo da je odnos zemlje
svest, napravljen kao po meri za njega, i
prema piću i pijanstvu nekako dvoznačan.
za njegov često ne baš lak položaj, u
S jedne strane, industrija žestokih pića
kome mu je često nedostajala upravo
obrtala je i donosila teške milione, a i u unutrašnja samosvest. Ali te njegove
ugostiteljstvu je bilo sve više zaposlenih,
što u vreme velike nezaposlenosti nije bio
77
zanemariv doprinos subilnosti zemlje. Ali
prebiju nekog policajca ili da bacaju
svaka dobra stvar ima i svoje loše strane.
granitne kocke u prozore manjih i slabije
Imao ih je i alkoholizam. Deset procenata
osvetljenih policijskih stanica. A kad je
aktivnog stanovništva bilo je takoreći nes‐
jednom na zasedanju parlamenta za
posobno za rad, bolovanja i invalidske
govornicu stao pripit poslanik takozvane
penzije su sve više teretile fondove soci‐
lojalne opozicije i glasno rekao šta u
jalnog i zdravstvenog osiguranja. Rastao
stvari misli o zemlji, to je prevršilo svaku
je broj razvoda, razorenih porodica, nez‐
meru. Tako se nije moglo dalje. Država je
brinute dece. Mudrijim pojedincima u
po hitnom postupku donela nov zakon:
državnom vrhu iz dana u dan je postajalo
zakon o potpunoj prohibiciji. Rok za uvo‐
sve jasnije, da finansijski računi u vezi sa đenje ovog zakona bio je naravno godinu
alkoholom nisu nimalo jasni i blagodetni
dana, tako da je država imala dovoljno
kao nekada. A pored toga, u nekim krugo‐
vremena da preusmeri proizvodnju u fab‐
vima je počelo da se rađa nezadovoljstvo.
rikama alkoholnih pića. Zanimljiva je či‐
Prvo su počeli da gunđaju crkveni i uop‐
njenica, da je pokroviteljstvo nad ogrom‐
šte pobožni slojevi. Posebno su bile
nom većinom ovih fabrika preuzela vojna
glasne kaluđerice i bogomoljke. Država je
industrija, tako da je sve u vezi sa nji‐
u početku zabranjivala razna alkoholi‐
hovom proizvodnjom u momentu postalo
čarska
udruženja, društva i kružoke, ali
strogo čuvana vojna tajna. Stanovništvo
kad je videla da kod pijanaca oni i nemaju
koje je bilo naviknuto da niko u zemlji
nekog odjeka, diskretno se povukla. Ali
preterano ne poštuje zakone, a najmanje
kad su glas počeli da dižu prigovarači svih
sama država, nije mnogo verovalo u
boja, položaj se pooštrio. Na raznim stra‐
uspeh zakona o prohibiciji. Zato je izne‐
nama su kao pečurke posle kiše počele da
nađenje bilo utoliko veće, kad je po
rastu statistike, sociološke, ekonomske i
isteku roka u čitavoj zemlji započeta širo‐
psihološke analize, koje prema državi nisu
ko zasnovana i temeljita kampanja, koju
bile ni uviđavne ni ljubazne, kao što bi
su krasile izuzetna odlučnost i potpuna
trebalo i kako je zahtevala državljanska
beskompromisnost.
Antialkoholičarska
poslušnost.
udruženja bila su oduševljena i ponudila
Međutim, i država je imala svoje struč‐
su državi svu svoju pomoć, koju su
njake koji su ubrzo izradili niz blistavih
pojačane policijske i detektivske snage
elaborata. Ali njihovi rezultati i zaključci
rado prihvatile. Neki su, istina, gunđali o
bili su veoma zabrinjavajući. Kao što je
cinkarenju, ali ko bi još slušao večite
već bilo pomenuto, razlika između čiste
nezadovoljnike.
finansijske dobiti od prodaje alkohola i
Crna berza i ilegalna prizvodnja alko‐
troškova koje je alkohol pravio na svim
holnih pića su, naravno, u početku pro‐
nivoima, opasno se smanjivala i kopnila.
cvetale iz sve snage. To se i moglo
Ali to još i nije bilo najgore. Više je uzne‐
očekivati. Država, koja se cele godine
miravala činjenica da su druga pozitivna
pripremala za odlučujući trenutak, umela
dejstva opšte alkoholizacije postajala sve
je da pokaže zube. Policijske jedinice
sumnjivija. Gde su bila ona vremena, kad
raskrinkavale su tajne pecare kao na
bi čovek posle napornog dana na poslu i
tekućoj traci, a kazne su bile baš velike,
eventualnih teškoća sa vlastima, svratio u
čak drastične, kako za proizvođače i
kafanu, potkrepio se određenom količi‐
preprodavce, tako i za kupce. A tako je i