by MoZarD
impresivnih detalja ‐ kao što je mistični
ujaka, a kondiciju održava spektakularnim
ispraćaj učitelja do praga smrti ‐ ne nudi
penjanjem po zgradama. Takav jedan
mnogo više od top zabave koju može da
Fred Kasidi biva optužen da je ukrao
pruži inteligentno pisan SF. Ovo mu je i
zvezdani kamen, neprocenjivu ostavštinu
praktično prva u seriji takvih knjiga.
i istovremeno životnu formu sa ESP
Koliko je njegovo ime već u šezdesetim
moćima i upada u otkačenu igru
imalo težinu pokazuje nominacija za
kosmičkih "lopova i pajkana" uz bezbroj-HUGA 1967. za novelu Aleja prokletstva
ne komplikacije i obrte. Možda to ovako
(Damnation Allejy, produžena u roman
zvuči plitko, ali to je izrazito vešto i
1969.). Ovo, za ovakvog autora ipak
duhovito napisana knjiga iz koje je
prosečno delo ‐ to je jedan od
moguće iščitavati razna značenja.
prethodnika Mad Maxa ‐ ipak je bilo
Rodžer Zelazni je definitivno postao
dovoljno
komercijalno
da
izazove
Ime, njegova dela se iščekuju i pažljivo
snimanje krajnje nespretnog filma. Dobra
iščitavaju. Nastavio je da povremeno
fantastična avantura je Džek iz senki (Jack
dobija nagrade, ali je njegov vrhunski
of Shadows, 1971) ‐ blaga alegorija, ali
kreativni period ostao iza nas. Možda će
dobra zabava na nerotirajućem svetu sa
se povratiti, poput Roberta Silvertierga?
pikarskim Džekom, princem i lopovom.
Najviše vremena posvećuje fantastičnom
Godine 1973. pojavila se pomno
serijalu Amber‐ vrlo kvalitetnom u okviru
očekivana saradnja sa Filipom Dikom,
tog žanra i veoma komercijalnom, ali‐
Deus Irae, ali izuzev providne i pomalo
Zelazni kao da ne daje više sve od sebe.
morbidne alegorije (opet!) u postatom‐
Srećom, ostala su njegova dela, pa sada
skom svetu nije mnogo pružila. Vreme‐
dolazimo do središu njegovog rada kao
nom je Zelazni postao ekspert za
romanopisca.
konstruisanje svetova pogodnih za brzu
akciju i dobru zabavu, pa je 1986.
BOGOVI SA CIGARETOM U RUCI
započeo seriju sve popularnijeg tipa
"I u najgorem prenosu mit zadržava
"ilustro‐vanih romana" naslovljen Roger svoju poruku" ‐ C. Levi Stross
Zerlazny's Alien Speedway za koje je
"Sveto biće može bti privlačno ili
razvio
kontekst,
detaljno
razradio
odbojno ‐ labud ili oktopod.... osoba koju
tehnologiju interplanetarnih trka, i
srećemo na putu ili prikaza iz sna ili priče,
fabulu, dok drugi rade zanatski deo posla
može da bude šta god zaželi pod jednim
‐ pisanje i crtanje! To znači biti Ime!
uslovom, ali je taj uslov apsolutan, a to je
1975. godine, kada jc pokupio "duplu
da budi strahopoštovanje (awe)" W. H.
krunu" sa Povratkom Dželata bio mu je
Auden
nominovan i roman Prolaz u pesku
Govoreći o trojici autora SF‐a koji u
(Doorway in the Sand), najbolja od nje‐
njemu bude strahopoštovanje, Sterdže‐
govih vrcavih, duhovitih storija brzog
nu, Farmeru i Bredberiju, Zelazni je
tempa. Postoji jedna neobična paralela
napisao: "Oni znaju šta je sveto na onaj između junaka ovog romana, Freda
specijalni trans‐subjektivni način gde
Kasidija, i junaka Ruže, Galindžera. Koliko
lične specifičnosti odjednom popuštaju i
je Galindžer duhovni produkt i signal
postaju univerzalne i osvetljavaju ljudsku
šezdesetih, toliko je to Kasidi za sedam‐
situaciju poput božične jelke osvetljene
desete. Čak se i između načina pripo‐
neonom." Ova izreka, kao i sam izbor
vedanja može povući takva paralela.
autora, odlično osvetljava njegov pristup
Koliko je Ruža seriozna, sa naglašenim
SF‐u kao mitotvoračkoj kategoriji.
110
Gospodar svetlosti (1968) je u doba
boga Mudrosti i Magije ‐ reč je o onome
njegove najveće kreativne slave očekivan
što se u engleskom ustalilo kao 'magick',
sa velikim interesovanjem jer mu je to bio
prava magija, ovde u obliku izuzetno
prvi "pravi" roman ‐ svi prethodni su retkih PSI sposobnosti, za razliku od
proširenje novela. Kao kostur ima sasvim
'magic', što je obično mađionlčarstvo. On
ortodoksnu SF fabulu. Reč je o planeti na
mora da uništi Ono‐što‐vrišti‐u‐Noći,
kojoj bivša posada broda "Zvezda Indije"
prastarog boga, ili čak Boga(!?), i
izigrava vrio uverljive i po potrebi pri‐
uspostavi predašnji red u Središnjim
sutne Hindu bogove uz pomoć izvedenih
svetovima kojima je legitimni gospodar, i
PSI‐moći i super‐tehnologije, i tako drži
istovremenim pokušajima uzurpatora,
ostatak, populacije u pokornosti i prisil‐
Anubisa i Ozirisa, da unište njega.
nom "srednjem veku". Jedan od njih
Ocene oba romana, naročito Gospo‐
odbacuje svoj božanski aspekt iz doba
dara..., bile su i ostale, uprkos toliko
osvajanja planete, navlači moralno‐
potrebnoj vremenskoj distanci, dijamet‐
ideološku i fizičku pojavu Bude, tradi‐
ralno suprotne. Za neke je to fascinantno
cionalnog neprijatelja Hindu religije, i bori
i kreativno delo (N. Baron). Za Karfa Jokea
se za civilizacijsko, prvenstveno tehno‐
ovaj roman je predodređen da postane
loško, "prosvetljenje" masa.
SF klasika. To je "organski" roman, Stvorenje svetlosti i tame (1969) je
istovremeno prožet "socijalnom brigom",
njegov sledeći i, na žalost, poslednji
humorom i sublimnošču. Nasuprot mno‐
obimniji pokušaj sa već postojećim moti‐
gima, on misli da ovde Zelazni ima naj‐
vima. Zahvaljujući nedostatku adekvatne
čvršću kontrolu nad svojim pisanjem. "S
najave, sticaju okolnosti i, prvenstveno,
obzirom na močvaru materijala od koga
katastrofalnoj grešci izdavača u proceni
je isklesan, ovaj roman je u krajnjoj
trenutka za izdavanje ‐ što je u Americi od
analizi sasvim izuzetan." Ali, za Oldisa baš
presudne važnosti! ‐ roman je u početku
to je "svođenje kompleksnog i snažnog
olako odbacivan uz komentare kako
mita na strip formulu", a za Džoanu Ras Zelazni sada "'iskotrijava' egipatske
obećava više nego što pruža a ljušturi
bogove da izvedu svoju tačku na žuru"
priče nedostaje "unutrašnjost" ‐ "meha‐
(Oldis i Vingrouv).*
nizam fabuliranja je zadovoljen: to je
Zbog toga se Zelazni nije više upuštao u
sve". Najzad za Oldisa i Vingrou
va (U
ovakve eksperimente sa formom i
milijardu godina...) to je "avanturistička izrazom, mada su Stvorenja...možda
priča o formi i haosu". Brz tempo i
njegov najinteresantniji zahvat u sferu
vijugava složenost ‐ prvo nekarakte‐
"klasične" mitologije. Ovde je odbacio ristično, a drugo tako karakteristično za
potrebu da racionalizuje mitološke likove,
Hindu mitski epos! ‐ njima "više liče na bilo pojavnom formom bilo mestom
impresivan strip u prozi...! uprkos svim
radnje, već ih je samo "SF‐izovao"
njegovim uzbuđenjima i mesmerizuju‐
smeštajući ih u jedan za SF moguć
ćem, hipnotičkom presijavanju to ostaje
univerzum i stavljajući ih u interakciju sa
visoko zabavna konfekcija, a ne kom‐
više‐manje klasičnim likovima uobičajene
pleksno i homogeno umetničko delo".
postave uglavnom kosmičke opere.
Istina da oba ova romana pojedno‐
Nasuprot tome, ma koliko ovi egipatski
stavljuju svoje mitološko zaleđe ne mora
bogovi bili pravi ‐ ili "pravi", kako se gleda se gledati kao nedostatak, već kao
‐ oni se više udaljuju od svojih uzora nego
artikulisan kreativni metod da se u lič‐
hindu surogati od svojih u Gospodaru
nom, krivom ogledalu odrazi savremeno
svetlosti. Ovde je kostur ortodoksna
društvo i da se sa njim komunicira.
fabula bajke u formi megakosmičke
Prvo; pojednostavljenje, ili bolje rečeno
avanture sa istim, megakosmičkimm
svođenje složenog duhovnog sistema
posledicama. U osnovi, to je priča o
Hindu mitologije u Gospodaru svetlosti
naporima Tota, Princa‐koji‐je‐bio‐Hiljadu,
na racionalan i mehanistički SF sistem
_______________________________________________________________________
* Eto, dešava se to i takvoj renomiranoj kući kao što je Doubleday! "Sticaj okolnosti se sastojao u tome da je bez najave, maltene kao ilegalno izašao krajem 1969. pa su ga progutala još aktuelna značajna dela prethodne godine, veoma plodne: npr. Androidi Fila Dika, Leva ruka tame Legvinove, pa i Ostrvo mrtvih samog Zelaznija ‐ a takvo preklapanje je nedopustivo, ako nije namemo kao što ponekad rade Silverberg, Farmer, Pirs Entoni, pa i Elison da bi izazvali lavinu i privukli pažnju na pojedinačne kvalitete dela. I taman da Stvorenja isplivaju, pokrio ih je plimni talas očekivanih stvari u 1970. na čelu sa bučno najavljivanim Prstenom!. Dodajmo tome "marketinšku" grešku samog Zelaznija, koju neće ponoviti! U kratkom razmaku izašao je sa još jednom obradom poznatih mitova, a neadekvatni odlomci u magazinima If i New Worlds nisu stvorili plodno tle, što je uobičajena američka praksa! Koliko je samo ne‐umetničkih faktora potrebno da bi jedno SF
delo, makar i etabliranog pisca, na tom monstr‐tržištu bilo primećeno!
111
dato je kao posledica i izraz nastojanja
simbola. "Onih koji poput ptica lete od savremenog čoveka, oslonjenog na the-predstave/koncepta do predstave, ne
nologiju, da izigrava bogove svog
ostavljajući svojim vazdušnim prolas‐
zajedničkog meta‐sećanja. Šta oni mogu
kom..." (A. Karter). Ne slučajno se Zelazni
biti više od jednostavnih strip‐likova? Dok
obraća baš stripu (strip‐film te vrste, Rat
ne napuste potrebu za ego‐božan‐
zvezda, se pojavio mnogo kasnije). Svoje
stvenošću i ne potraže sebe kao mitsko
znake‐simbole nudi u prepoznatljivoj for‐
božanstvo i pod‐ i nad‐svesti i postanu
mi ‐ ako zanemarimo egzotična zastranji‐
složeni strip‐likovi, što je sasvim druga
vanja ‐ čitaocima stripa novog, agresivnog
kategorija? A to su već i likovi iz Stvo‐
medija koji baš tada u šezdesetim,
renja... Oba romana su i pokušaj stva‐
transformišući se iz oblika "niže" zabave i ranja novih semantičkih i idejnih okvira za
na juriš osvajajući segment intelektualne
"stare" arhetipske izraze. Anđela Karter sub‐kulture koja upravo nadrasla svoju
je, pišući o postliterarnim aspektima SF‐a
marginalizaciju premeštanjem reflektora
stavila na papir i ovo: "(on) transformiše umetničke pažnje sa centra na tadašnju
domaći, svakodnevni svet Pisca u apo‐
periferiju kulturne arene. Nije, naravno,
kaliptični svet literarnog dela pomoću
reč o hipi‐pokretu koji se pokazao kao
sistema verbalnih transformacija unutar
kratkotrajni, samouništavajući bljesak na
mitskog ‐ tj. kulturno poznatog i prepoz‐
margini margine, već o kulturnim previ‐
natljivog ‐ okvira. Na ovaj način transfor‐
ranjima i traganjima kojima je i SF dao
miše sam svet u tekst."
svoj vidljiv, ali za sada nedovoljno merljiv
Drugo: na jednom planu u oba romana i
doprinos.
drugim delima koja se bave mitologijama
Baš u doba kada se Zelazni peo ka
i fantazijom o moći postoji karakte‐
vrhuncu karijere Veliki Sten Li (Stan Lee)
ristično strip‐pojednostavtjivanje sa svim
je dovršavao svoju veliku kreaciju: trans‐
njegovim manama ali i prednostima.
formaciju malokrvnog sveta super‐heroja
Ponekad ‐ ne i uvek, na žalost ‐ Zelazni
u vitalan Marvel Univerzum, živo tkivo
uspeva da se vine do "pene na talasu
koje ne prestaje da raste, mada sve više
kreacije", što je njegov izraz, i dosegne izrasta u svoj šablon. Dao je svojim
jedan
drugi
plan
gde
baš
ova
likovima mitske dimenzije, a storijama
pojednostavljenost sveta teksta rada ono
formu i katkad snagu epa. U ovom smislu
"trans‐subjektivno" usložnjavanje znače-najkarakterističniji je serijal‐saga o Toru,
nja njegovog mitološkog materijala, pri‐
"stripizacija" nordijskih bogova (možda se bližavanje onom Audeovom svetom biću
zato Zelazni nikada nije detaljnije
i, najzad, rađanje meta‐realne začuđe‐
prihvatio nordijske mitologije?), zatim
nosti i strahopoštovanja. I, paradoksalno,
kosmički lik Galaktusa, i najzad njegov
često baš one "najstripovskije" scene glasnik, a Sten Lijev vrhunac i labudova
najviše odišu i dočaravaju duh prastarih
pesma. Srebrni Letač, "istinski" mitološki mitova, kao što su bitka kod Retre iz
lik ponikao iz stripa (1971), jednom
Gospodara ili sukob Seta i Onoga‐što‐
nogom u sferi "starih" mitova, a drugom Vrišti iz Stvorenja...
u sferi novih, gde su se već smestili Flaš Treće: koliko ovo slikanje stripa rečima
Gordon, Tarzan, Supermen i kompanija.
odražava kontekst samih romana, toliko
Sten Li je učinio još nešto: definitivno je odražava i pokazuje jedan od bitnih os-afirmisao i ugradio u strip mnogobrojne
lonaca duhovnog i kulturnog konteksta u
SF koncepte i artefakte kao nešto već
kome su nastali. Zelazni se svesno obraća
dato, svima blisko, žrtvujući, istina često,
mnogo širem krugu čitalaca od onih koji
svežinu pa i smisao koji imaju u SF‐u.
redovno prate SF. Usuđujući se da se
Srećom SF se pokazao kao neiscrpno
okuša u paradoksu: bujicama reči se
vrelo novih ideja.
obraća onima koje mnogi nazi‐vaju
I najzad, odnos Zelaznija prema stripu
postliteramom generacijom – generaci‐
pokazao se kao prava interaktivna veza:
jama muzike, stripa i fifma u šezdesetim
koliko je Zelazni koristio Marvel, Heavy
odnosno videa i kompjutera danas.
Metal autore itd. takav je bio njegov
Generacija koja je razvila senzibilitet
uticaj na drugu eksploziju serioznog stripa
zasnovan na čitanju jezika znakova‐
u sedamdesetim. Posebno na evropski,
112
jer američki strip teško nadrasla sopst‐
Ovim vrtoglavim kaskadama reči stvorene
vene komercijalne i duhovne, samona‐
su scene koje u najvećoj meri otvaraju
metnute premise.
vrata percepcije ka zemlji mitskog ‐ više
Starija naučna fantastika (do četrde‐
od puke upotrebe karakterističnih likova i
setih otpritike) često liči na strip ‐ i to po
parafraza mitskih scenarija. Takve su
nedostacima. Da bi se približili toliko
scene: Bitka kod Retre, Silazak u Helvel
žudenom "glavnom toku" morali su da se
(Bunar Pakla), Dolazak nebeskih kohorti
liše onoga što su smatrali suštinom,
na venčanje na nebu. Lov belih mačaka
praveći od sebe klasičnu psihozu. Zelazni i
Kanibure, pa i Semovo kockanje sa
drugi autori povratkom na prekembe‐
elementalima.
lovski SF i svesnim korišćenjem strip‐
U Stvorenjima svetlosti i tame stil je
metoda i slika otvaraju novi put ka
repetativan, nalik litaniji (chantu), katkad
"glavnom toku". Oslanjanjem na tada
sa sonornim prizvukom Tekstova Pira‐
adekvatan medij omogućuje se premi‐
mida ili Knjige mrtvih. Ponekad fraze iz
sa/poruka: medij je poruka, poruka je
opisa istih scena vesto koristi u opisima
medij ‐ tj. SF, a ne strip koji je njemu
savim drugačijih scena. Stilski eksperi‐
samo sredstvo.
ment da ceo roman napiše u sadašnjem
Svesti Gospodara... i Stvorenja... na veli‐
vremenu ima odlično pokriće u duhu
čanstvene stripove rečima je u najmanju
egipatske mitologije: i slike sveta uopšte:
ruku navođenje na pogrešan trag. U
dok su grčka i nordijska linearne, a hindu