by MoZarD
Krešimir Ljubić
„Battlestar galactica", „Star wars"; Cor‐
41000 ZAGREB
ben/Poe „House of Usher", Miller „Ro‐
Šišićeva 13
nin"; posteri Fossa i Bonnestela, „Heavy
tel. (041) 686‐640
metal", Epic magazine, „Fandom directo‐
ry" 1986/87.
Organizovana kupovina i prodaja stanh SF
knjiga i časopisa održava se svakog čet‐
Žiga Leskovšek
vrtka, u prostorijama Društva prijetalja
61000 LJUBLJANA
naučne fantastike „Lazar Komarčić"
Gosposka 9
(Beograd, NUBS, Mitropolita Petra 8,
soba 2 ili 33, od 19 do 21 čas). Pristup
slobodan
85
KNJIGE ŽIGA LESKOVŠEK
Književno
elementi priče su, prema tome, duševne
promene koje protagonisti otkrivaju sa
remek-delo
svakim kilometrom predenog puta do
udaljenog samostana, u kome bi trebalo
da otkriju tajnu besmrtnosti. Vezuju ih
Robert Silverberg: »Knjiga loba‐
zajedničko želje i strahovi, jer znaju da je
nja«, Mladinska knjiga, Ljubljana,
cena besmrtnosti sam život. Besmrtnost
su, naime, mogli dosegnuti samo dvojica,
1987. godine
a druga dvojca su, pokušavajući to, našli
smrt. Mada su na izgled uloge unapred
Robert Silverberg je verovatno jedan od
raspodeljene, pravi izbor skriva se u sple‐
najvećih živih pisaca koji pišu na engles‐
tu svesnih i nesvesnih htenja svakog pro‐
kom jeziku, a svakako najbolji pisac koji
tagoniste, htenja koja ga neumitno vode
je ikada ušao u SF žanr. Napisao je dese‐
ka usudu. Mladalačka pustolovina, koja
tak romana koji spadaju u riznicu toga
je u početku imala primesu zabave i feri‐
žanra i kojima je doslovno preobrazio SF
jalnog izleta, sve više se preobražava u
književnost i dao joj nove, dotad nesluće‐
morbidno i zastrašujuće putovanje. Pisac
ne dimenzije.
izuzetno efektno gradira duševni preob‐
»Knjiga lobanja«, koja je nedavno, na
ražaj protagonista, koji, po ličnom priz‐
slovenačkom jeziku, izišla u izdanju Mla‐
nanju o čoveka nedostojnom delovanju
dinske knjige, u ediciji »Zenit« i u prevo‐
koje su sami prouzrokovali, izbija na
du Bogdana Gradišnika, spada u sam vrh
površinu priče i dalje se, neminovno,
njegovih najboljih ostvarenja. To je psi‐
stepenuje do kraja.
hološka studija četvorice glavnih junaka,
»Knjiga lobanja« je pravo književno re‐
lovaca na besmrtnost. Iako o uobičajenoj
mek‐delo, koje su čitaoci, još kad je ob‐
kompoziciji i zapletu romana gotovo da
javljeno, uvrstili u najuži izbor za najbolji
nema ni pomena, delo je komponovano
SF roman godine, da bi potom čitavih de‐
iz čitavog niza događaja koji u početku
setak godina bila prepuštena zaboravu.
oštroumno zamišljenu situaciju, lagano
Snaga piščeve kreativnosti i umetnički
vode ka neizbežnom kraju.
doživljaj pisane reči, koje je Robert Silver‐
Piščev pristup razgolićivanju najskroviti‐
berg ostvario u ovom delu, bili su, naime,
jih kutaka ljudske duše sve četvorice pro‐
daleko ispred dela takozvanih klasika SF
tagonista takav je da je svako poglavlje
žanra, kao što su Asimov ili Klark. Ako na
namenio jednome od njih, njegovoj ličnoj
ovaj roman gledamo s te tačke gledišta, i
ispovesti. Tako on naizmenično otkriva
posle petnaestogodišnjeg zaborava, on
psihološke komponente pojedinih aktera,
kao i svako književno remek‐delo, ostaje
pa ih sa izuzetnom umetničkom uverlji‐
večito svež i aktuelan.
vošću konfrontira spoljašnjem svetu, koji
je sve do prelomnog trenutka priče funk‐
cionalno isključen iz pripovednog toka.
Mada je kraj romana, suprotno prividnoj
lakoći pripovedanja, neočekivano ispreki‐
dan, a u razrešavanju pojedinačnih ljud‐
skih sudbina izuzetno dubok i dovršen,
svaki akt protagonista samo je neminov‐
na posledica njihovih svesnih ili nesves‐
nih htenja. Suština romana i najznačajniji
86
Pomicanje granica
SF žanra
Robert Silverberg: »Umiranje iz‐
nutra«, Znak Sagite, Beograd,
1987.
Roman Roberta Silverberga »Dying Insi‐
de« izišao je nedavno kao samostalno
prevodilačko izdanje u Beogradu, pod na‐
slovom »Umiranje iznutra«. Roman spa‐
da u sam vrh piščeve bogate i plodne
spisateljske karijere i nesumnjivo je naj‐
veće dostignuće SF literature koja je pos‐
većena problemu telepatije. Pre petnaest
godina objavljen je u SAD, a igra slučaja
htela je da se ove godine pojavi na jugo‐
slovenskom tržištu istovremeno sa slove‐
načkim izdanjem Silverbergove »Knjige
kontaktima sa drugim osobama, mada su
lobanja«, koju takođe uvrštavamo među
svi njegovi pokušaji, upravo zbog njegove
najznačajnija SF dela našega vremena.
različitosti, unapred osuđeni na propast.
Roman »Umiranje iznutra« je priča o
Neuspeh u braku, slom u poslovnom ži‐
telepati, kome je počela da sahne spo‐
votu i, pre svega, teška kriza u odnosima
sobnost čitanja tuđih misli. Protagonista,
sa vlastitom sestrom kojoj svoju različi‐
kome je, zbog telepatske moći, svet bio
tost ne može da sakrije, ocrtavaju beziz‐
otkriven kao na dlanu, zapada u grdne
laznost njegova položaja. Protagonista se
životne nevolje. Gašenje neobične spo‐
zbog specifičnih karakternih crta i načina
sobnosti gura ga na prag novog životnog
života na koji je navikao, koji mu diktira
razdoblja. Pisac je izvanredno doživljeno i
neobičan telepatski dar, ne može uklju‐
produbljeno ocrtao karakterni razvoj
čiti u normalan život.
glavnoga junaka, pa se on sve više uda‐
»Umiranje iznutra« takođe je karak‐
ljuje od ustaljenog načina života i poku‐
terni roman, koji je napisan sa izuzetnom
šava da se prilagodi novim zakonitostima
pronicljivošću i dubokim razumevanjem
opstanka. U priči se takođe otkrivaju
čovekove suštine. Silverberg je veliki
stremljenja i bojazni protagonisite kome
majstor pisane reči, pa »Umiranje iznut‐
se ruše životni okviri. Uprkos tome što
ra« predstavlja gotovo neverovatan pri‐
sposobnost čitanja tuđih misli nudi glav‐
mer spisateljske virtuoznosti i s te je
nom junaku bezbroj mogućnosti za ispu‐
tačke njegovo najbolje ostvarenje. Ako se
>
njavanje životnih potreba, Silverberg je
pri tome vratimo nešto malo u istoriju, u
moć telepatije iskoristio kao žarište za
vreme od pre petnaestak godina kad je
prikaz frustacija protagoniste, upropaš‐
Silvelrberg napisao i »Umiranj iznutra« i
ćenog privatnog života i potpunog sloma
»Knjigu lobanja«, doći ćemo do nevero‐
pri pokušaju normalnog uključivanja u
vatnog otkrića. Oba romana bila su u
ljudsko društvo. Glavna odluka karakter‐
najužoj konkurenciji za nagrade Hugo i
nog slikanja je u produbljenoj obradi
Nebula, a Silverberg je iz izbora za nag‐
ličnih trauma, koje pre svega izviru iz
radu sam povukao roman »Umiranje
neostvarenih svesnih ili podsvesnih želja.
iznutra«. Sudbina je htela da Silverberg
Unutrašnji konflikti i frustracije protago‐
nije dobio nijednu od tih nagrada, iako je
niste doiaze do izražaja pre svega u
vreme pokazalo da su to nedvosmisleno
87
bili najbolji romani u konkurenciji. Ta
vremenom, a ne protiv njega, pomisli on,
naprosto istorijska krivica i dan—danas
onda ono ne može biti straćeno. Računa
ima odjeka u svetu, jer je gotovo neve‐
se čak i bol.«
rovatno da je nagrade dobio Isak Asimov
Ovo je velika knjiga. Nemojte je samo
za jedno od svojih slabijih dela. Silverberg
pročitati — kupite je. Kao i svaku drugu
je bio pisac koji je prosto rušio granice SF
takvu knjigu i nju često možete skinuti sa
žanra i ukazivao na pravce u kojima se on
police i u njoj iznova i iznova tražiti ono
može razvijati. Moralo je proteći gotovo
zbog čega čovek u krajnjoj liniji i čita:
deset godina, pa da i čitaoci i izdavači
mudrost, utehu, život.
shvate snagu kreativnosti i umetničke
Može se ovoj knjizi možda zameriti po‐
doživljenosti vrhunskih dela Roberta
nekad preterana eksplicitnost u iznoše‐
Silverberga i valja se nadati da objav‐
nju moralnih i političkih stavova, prena‐
ljivanje dva ovako kvalitetna SF romana u
glašeno osećanje prisutnosti autora koje
Jugoslaviji predstavlja značajan pomak u
se javlja tokom čitanja, kao i preoči‐
izdavačkoj delatnosti.
gledno korišćenje naučne fantastike kao
instrumenta za postizanje društvene kri‐
tike. Međutim, sve je to ništavno u po‐
Velika knjiga
ređenju sa rezultatom koji ova knjiga
postiže, a to je pomisao da ćete kad
dođete do kraja izgubiti neke drage ljude.
Ursula Legvin: ČOVEK PRAZNIH
Jer, Ursula Legvin nam, pored svega
ŠAKA, »Narodna knjiga«
ostalog, nudi knjigu o pravim ljudima,
iako ne Zemljanima, o ljubavi, nedaćama,
Beograd, 1987.
vernosti i žrtvovanju, o svemu onome što
čini život.
»Ispunjenje je, pomisli Ševik, funkcija
A to je, u savremenoj književnosti, ret‐
vremena. Traganje za zadovoljstvom je
kost.
kružno, atemporalno, ponavlja se. Traga‐
MM
nje za raznovrsnošću jednog gledaoca,
jednog lovca na uzbuđenja, čoveka koji je
sklon seksualnom promiskuitetu uvek se
okončava na istom mestu. Ono ima kraj.
Stiže do kraja i mora da krene iz početka.
To nije putovanje i povratak, već zat‐
voreni krug, zaključana soba, ćelija.
Izvan zaključane sobe pružaju se pro‐
stranstva vremena na kojima duh može,
uz sreću i hrabrost, da sazda krhke, pro‐
vizorne, neverovatne puteve i gradove
vernosti: prostranstva na kojima ne obi‐
tavaju ljudska bića.
Tek kad se jedan čin dogodi na tim
prostranstvima prošlosti i budućnosti on
postaje ljudski čin. Odanost koja potvr‐
đuje prošlosti i budućnosti, spajajući vre‐
me u celinu, jeste koren ljudske snage;
nije nikako dobro završiti bez nje.
I tako, osvrnuvši se na poslednje četiri
godine, Ševik ih je video ne kao straćene,
već kao deo zdanja koje su on i Takver
Insert iz filma »SUPERMEN IV«
podizali svojim životima. Kada se radi sa
88
FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ
SUPERMEN IV
slično. Borba stoleća.
– Potraga za mirom
Ovo bi mogao biti i najličniji Supermen
iz serije. Ovoga puta su probali da Su‐
permena približe običnom čoveku te da u
USA, 1986-87
njegovu ličnost ubace obične strahove i
sumnje. Sam Supermen nije više tako si‐
Ko zna šta bi bilo da jedan otac na Krip‐
guran u svoja dela. Možda najuzbudljivija
tonu nije strpao svoje dete u raketu i pos‐
scena u filmu je kada on svoje sumnje u
lao ga na ovu našu nesavršenu i prepunu
sebe i svoja dela poVerava Luis Lejn. Igran
poroka, planetu. Možda bi to dete posta‐
od strane Kristofer Riva (šta ćete pare
lo jedan obični srednjovečni službenik na
kvare ljude) ovaj četvrti deo pokušava da
svojoj (Kripton) planeti. Pio bi (Kripton)
bude ljudskiji te da Supermena prikaže
pivo (i podrigivao), gledao bi svoju (Krip‐
kao običnog čoveka snabdevenog nekim
ton) »Dinastiju« na svojoj (Kripton) televi‐
(najblaže rečeno čudnim) talentima...
ziji, gajio svoju (Kripton) dečurliju i
ali...
svađao se sa svojom (Kripton) suprugom.
Opet on vršlja dragom nam Zemljom i
E... Da nije bilo te eksplozije, te rakete, i
popravlja šta se popraviti može, uzduž i
uopšte svega ostalog ne bi bilo valjda ni
popreko. Spašava sovjetskog astronauta,
proslave pedesetog rođendana Kal Ela
izvlači decu iz srca tornada, rekonstruiše
(alias Supermena) koji se slavi ove go‐
(?) veliki kineski zid, zaustavlja erupciju
dine. Naravno ne bi onda bilo ni ove se‐
Etne, tuče svojeg rivala po Mesecu i
rije filmova (ranije stripova) koji sve više
restauira statuu slobode!!!
počinju da podsećaju na legendarnu ja‐
Producenti u svakom slučaju nisu pazili
pansku »Godzilu« (najzad da neko drugi
na troškove. Pre svega Supermen IV treba
njih kopira) i to u stilu »Supermen protiv
(kao i prethodna tri) da bude spektaku‐
ovozemaljskih zločinaca«, »on protiv ono‐
laran, pa čak i strasniji nego svoji pret‐
zemaljskih zločinaca«, »on protiv Godzi‐
hodnici. Za to je potrebna i kakva‐takva
le«, »on protiv moje, svoje, vaše babe« i
priča. Supermen se bori za mir po celoj
slično...
planeti na sveopšti užas Leks Lutora. Na‐
I tako dok ja (apsolutno nesavršen)
ravno Supermenov omiljeni neprijatelj
&nb
sp; pišem ovo, on prelep, prepametan, pre‐
opet beži iz zatvora i na poslednjem
dobar, prejak po ko zna koji put leprša po
spratu Empajer Stejt Bildinga počinje da
ovom našem nesavršenom nebu i spaša‐
štancuje svoje veštačke ljude. Kreira svoje
va ovu našu u zlo ogrezlu Zemlju. Ishod
kopije i usput stvara nuklearnog čoveka.
naravno znamo jer (svašta — to se pod‐
Naravno on je nesavršen (i nedelotvoran
razumeva) on mora ostati živ i zdrav (da
po mraku). Tako počinje borba titana po
kucnem u drvo) ne bi li nam rodnu
ulicama metropolisa a završava u krate‐
planetu spasio i u četvrtom, petom, šes‐
rima Meseca.
tom... sedamnaestom nastavku. Da čo‐
Po prvi put u seriji postignuta je spon‐
vek poželi da je bar jednom ne spase.
tanost. Supermen IV je smešan, živahan,
Promene radi!!!
a opet film Sidnija J. Furija nastavlja tra‐
U ovoj novoj epizodi Supermen ponovo
diciju američkog spektakla. Pa ko voli...
sreće svog genijalnog protivnika Leks Lu‐
Produkcija — Kenon
tora. Naravno ovoga puta Leks mu servira
Režija — Sidni J. Furi
dostojnog protivnika. Nuklearni protivnik
Scenario — Laurens Koner & Mark Ro‐
je čovek snabdeven svim onim sitnicama
zental & kompanija DC stripova
bitnim za jednu dobru tuču. Može da leti,
Efekti — Harison Elenšou
ima izuzetnu snagu, IKS‐zrake i tome
89
Maska – Ričard Konvej
grupe međusobno različitih ljudi (i ko zna
kakvih stvorova) do cilja i susreta sa sve‐
ULOGE
zna mogućim preblagim stvorom.
Kristofer Riv — Supermen & Klark Kent
Naravno likovi su Mel Bruksovi ali iz‐
Džin Hekman — Leks Lutor
vedeni iz likova »Ratova zvezda«.
Džeki Kuper — Peri Vajt
Ćubaka, čupavi prijatelj; Han Sola ovde
Mark Mek Klur — Džimi Olsen
se zove Barf. A Barf je Mawg (ili ako vam
Džon Krijer — Leni
je jasnije biće polu‐čovek polu‐džukac).
Mark Pilkov — Nuklearni čovek
Masku Barfa je radio Ben Naje po liku
Margot Kider — Luis Lejn.