Alef Science Fiction Magazine 004

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 004 > Page 26
Alef Science Fiction Magazine 004 Page 26

by MoZarD


  A onda naglo potrča ka ulazu.

  »Kovač« podiže obrve. »Je li? Rudbek od

  Rudbeka?«

  DVADESET PRVA GLAVA

  »Hoću da okončam neke stvari.« Torbi se

  priseti i da mora da dovede u red imovinu

  Torbi je u velikom foajeu pronašao

  svojih roditelja. »A onda sam slobodan.

  prijemnu kabinu i, probivši se kroz gomilu

  Znam da je bezobrazluk od jednog ordo‐

  koja je kuljala napolje, ušao u nju. Jedan

  nansa treće klase — ne, ne, čin mi je skinut,

  nevidljivi kontralt je rekao: »Otkucajte svoje

  zbor incidenta — od jednog običnog gar‐

  ime. Naziv odeljenja i kancelariju izgovorite

  diste da govori o X‐korpusu ali mislim da

  u mikrofon. Čekajte dok se ne pojavi svetio

  imam stvari koje mogu da budu od koristi.

  a tada saopštite na kojoj ste dužnosti.

  Poznajem Narod... mislim, Slobodne trgov‐

  Podsećamo vas da je radno vreme isteklo i

  ce... Govorim nekoliko jezika... Znam kako

  da se prihvataju samo hitni slučajevi.«

  se treba ponašati u Devet svetova... Bio

  Torbi Otkuca »Torbi Beslim« a onda reče;

  sam tamo, ne previše, nisam ni astrogator,

  »X‐korpus«.

  ali, putovao sam. Sem toga, video sam kako

  Čekao je. Traka krete ispočetka. »Otku‐

  Poup... pukovnik Beslim radi. Možda bih i ja

  cajte svoje ime, Naziv odeljenja i kance‐

  mogao da radim na tome.«

  lariju...« Traka se iznenada zaustavi. Jedan

  »Moraš voleti ovaj posao da bi mogao da

  muški glas reče; »Ponovite to.«

  ga obavljaš. Često je to... vrlo gadno... stvari

  »X‐korpus.«

  koje čovek neće jednostavno da uradi iz

  »Dužnost?«

  poštovanja prema sebi...«

  »Bolje da proverite ime u arhivi.«

  »Ali, ja sam bio rob! Znate li to? Možda

  Posle nekog vremena iz zvučnika za‐

  može da pomogne onaj ko poznaje sećanja

  cvrkuta jedan ženski glas; »Sledite svetio

  jednog roba!«

  iznad glave. Nemojte ga izgubiti.«

  »Možda. Premda bi to moglo da bude

  Sledio je svetio do lifta koji ga odvede do

  previše emotivno. Osim toga, trgovina

  neobeleženih vrata, odakle ga jedna osoba

  robljem nije sve za šta smo mi zaintere‐

  — neuniformisana — povede još kroz dvoje

  sovani. Kad čovek dođe kod nas, mi mu ne

  117

  obećavamo određeni posao. Čini ono što

  kojoj je načičkan zvezdama dominirao

  mu se kaže. Meni se eto dogodilo da sam

  stereo‐ekran. Bio je veći od svih koje je

  zainteresovan za trgovinu robljem. Mnogo

  Torbi do tada video.

  drugih ljudi nema pojma da ona uopšte i

  Zbog komplikovanih kontrola morao je da

  postoji. Očekuješ li da svet poveruje u

  se raspita o podešavanju a onda se bacio na

  neverovatne priče iz udaljenih svetova?

  posao. Različitim svetlima bojio je zvezde i

  Zapamti: Manje od jednog procenta ljudske

  prostore između njih. Dok je radio, nije

  rase napušta svoju rodnu planetu.«

  ništa objašnjavao. Oficir ga je ćutke

  »Pretpostavljam. U svakom slučaju, ne

  posmatrao. Potom se odmaknuo korak

  veruju u robove«.

  nazad i rekao: »To je zasada sve što znam«.

  »To i nije najveća nesreća. Teranska He‐

  »Propustio si nekoliko«. Ving Maršal do‐

  gemonija nije imperija; to je prosto vodstvo

  dade slici nekoliko žutih svetala, nekoliko

  u slobodnoj konfederaciji planeta. Razlika

  crvenih a potom, radeći lagano, ubaci još

  između onoga što bi Garda mogla da učini i

  pola tuceta izgubljenih brodova. »Ovo je

  onoga što joj je dopušteno vrlo je drastična.

  sve po sećanju. A vidim da vas je zain‐

  Ako si došao ovamo misleći da ćeš za života

  teresovalo, odmah ste se uključili. »Maršal

  uspeti da ukineš ropstvo, grdno si se pre‐

  se odmaknu od ekrana. »Pa, Beslime,

  vario. Naša najoptimističkija prognoza je —

  pitanje je postavljeno. Jesi li spreman da

  kroz dva veka. A za to vreme ropstvo će se

  odgovoriš?«

  pojaviti na planetarna koje danas nisu još ni

  »Mislim da je u sve ovo prste umešao

  otkrivene. Nije to problem koji može jed‐

  upravo Galaktićki transport! Ne svi ali si‐

  nom zasvagda da se reši. U pitanju je stalni

  gurno dobar broj ključnih ljudi. Snabde‐

  proces.«

  vanje brodovima. Opravke i gorivo. Možda

  »Želim da znam mogu li da pomognem?«

  finansiranje«.

  »Ne znam. Ne zato što si sebe opisao kao

  »Mmmm... «

  mlađeg regruta... na ovom mestu imamo

  »Moguće je, zar ne?«

  isti čin... X‐korpus je ideja, ne organizacija.

  »Znaš šta bi ti odgovorili na optužbu da

  Nisam zabrinut šta Torbi Beslim može da

  trguju robljem?«

  učini; on nešto može da učini, makar bio u

  »Ne da trguju. Ne direktno, barem... «

  pitanju posao prevodioca... Ali, Rudbek od

  »Svejedno, u vezi sa trgovinom... Najpre

  Rudbeka... hm, pitam se.«

  bi rekli da nikad nisu čuli za trgovinu

  »Ali, rekao sam vam da napuštam sve

  robljem ili pak da su u pitanju najobičnije

  ono!«

  glasine. Potom bi ti rekli da oni, u svakom

  »Pa... pričekajmo dok ne napustiš. Po tvo‐

  slučaju, samo prodaju brodove — je li pro‐

  joj sopstvenoj izjavi, spreman si da se

  davač noževa, na primer, odgovoran ako

  upišeš već danas... ne, ne... A šta je sa

  muž zakolje ženu?«

  drugim razlogom? Da nešto dodaš izveštaju

  »Slučajevi baš nisu uporedivi.«

  pukovnika Beslima?«

  »Ne bi priznali. Rekli bi da ne krše nikakve

  Torbi je oklevao. »Gospodine, pukovnik

  zakone i čak poricali da negde može posto‐

  Brizbi, moj starešina, rekao mi je da je

  jati ropstvo... uostalom, šta ih je briga za

  Pou... pukovnik Beslim dokazao vezu iz‐

  ono što neko radi toliko svetlosnih godina

  među trgovine robljem i velikih proizvođača

  daleko... U tome bi bili u pravu. Poricali bi

  zvezdanih brodova.«

  da bilo šta znaju zato što neće da priznaju.

  »Rekao ti je to?«

  Ili bi neka dobro izdresirana osoba preturila

  »Da, gospodine. Možete zaviriti u izveštaj

  mišljenje da ropstvo — ako postoji — i nije

  pukovnika Beslima.«

  tako rđava stvar, pošto je znatan deo sta‐

  »Nije potrebno. Nastavi.«

  novništva mnogo srećniji ako ne mora da

  »Pa... je Ili govorio o Rudbeku« Ga‐

  snosi odgovornost slobodnog čoveka.

  laktičkom transportu? «

  Potom će dodati da bi brodove — ukoliko

  Kovač je razmatrao pitanje. »Zašto pitaš

  ne oni — prodavao neko drugi. To je sa
mo

  mene ako je tvoja kompanija umešana u to.

  posao, i tako dalje.«

  Ti nam reci.«

  Torbi stvori sliku bezimenih malih Torbija,

  Torbi uzdahnu. »Imate li Galaktogled?«

  u mraku, beznadežno uplakanih od straha,

  »Dole u hodniku.«

  samoće i bolova, u ćelijama robovskih

  »Mogu li da ga upotrebim?«

  brodova koji bi mogli biti — njegovi. »Jedan

  »Zašto da ne?« Ving Maršal ga povede

  udarac bičem izmenio bi njegov naduveni

  kroz privatni prolaz do konferencijske sale u

  mozak!«

  118

  »Svakako. Ali, mi ne možemo da šibamo.

  razgovaraju.

  Ponekad se pitam zašto to ne smemo da

  Torbi joj je prepričao šta mu je rekao Garš

  radimo.« Maršal pogleda na ekran.

  a onda odlučio da kaže i ostalo. »Juče sam

  »Snimiću ovo. Sadrži činjenice koje zajedno

  zatražio da se priključim Gardi.«

  još nisu bile razmatrane. Hvala što si došao.

  »Tore!«

  Ako budeš imao još nekih ideja, dođi

  »Oh, ne brini, ne odlazim. Ali, imam razlo‐

  ponovo.«

  ga. Garda je jedina organizacija koja poku‐

  Torbi shvati da njegova želja za prik‐

  šava da stane na put trgovini robljem. Ima

  ljučenje korpusa uopšte nije ozbiljno

  više razloga što ne mogu da se regrutujem

  shvaćena. »Maršale... ima i druga stvar koju

  sada.« Obavestio ju je o svojoj sumnji u

  bih mogao da uradim.«

  korporaciju Rudbek.

  »A to je?«

  Ona je prebledela. »Tore, to je najužas‐

  »Pre nego što se priključim korpusu, ako

  nija ideja za koju sam ikada čula. Ne mogu

  dopustite... ili možda kasnije... mogao bih,

  da ti verujem.«

  kao Rudbek od Rudbeka, da odletim

  »Voleo bih da dokažem da grešim. Ali,

  sopstvenim brodom i proverim ta mesta,

  neko ipak gradi njihove brodove, neko ih i

  označena crvenim. Možda bi šef mogao da

  održava. Robovlasnici nisu inženjeri. Oni su

  utvrdi stvari koje bi za agenta bile

  najobičniji paraziti.«

  preopasne?«

  »Još uvek ne mogu da poverujem u

  »Možda. Ali, ti znaš da je tvoj otac krenuo

  mogućnost postojanja ropstva!«

  u inspekciju. Nije imao sreće«. »Kovač« se

  On slegnu ramenima. »Deset udaraca

  počeša po bradi. »Ranije nismo smatrali da

  bičem uverili bi svakoga.«

  je to u pitanju. Dok se ti nisi pojavio živ,

  »Tore! Zar hoćeš da kažeš da su te

  računali smo da se desila prirodna

  šibali?«

  katastrofa. Jahta sa tri putnika i osam

  »Ne sećam se dobro. Ali, na leđima imam

  članova posade, bez ikakvog tereta, ne

  ožiljke«.

  izgleda kao vredan cilj za razbojnike. A oni

  Celim putem do kuće Leda je ćutala.

  dobro znaju šta rade.«

  Torbi je još jednom posetio Garša a onda

  Torbi je bio šokiran, »Sugerišete li da...«

  su, u društvu starije tetke, koja nikako nije

  »Ne sugerišem ja ništa. Ali, šefovi obično

  htela da se odlepi od njih, krenuli za Jukon.

  čeprkaju po poslovima svojih zaposlenih i

  Garš je bio pripremio papire koje je Torbi

  ponekad se opeku. A tvoj otac je sigurno

  trebalo da potpiše, kao i dva obaveštenja.

  proveravao.«

  »Prva akcija mora biti u Rudbeku, pošto je

  »Trgovinu robljem?«

  to pravno sedište tvojih roditelja. Drugo —

  »Ne znam. Inspekcija. U tom sektoru. A

  nešto sam iskopao u novinskim arhivama.«

  sada moram da se izvinem. Dođi ponovo do

  »Da?«

  mene... ili telefoniraj... neko će već doći do

  »Deda ti je dao lep broj akcija. O tome se

  tebe.«

  pisalo u vreme kada si rođen. Berzanski

  »Maršale, koji su delovi ovog razgovora

  žurnal navodi deonice po serijskim broje‐

  dostupni za druge ljude?«

  vima. Lupićemo ih i time, takođe — istog

  »Svi. Jer... »Maršal uzdahnu.«... retko ko

  dana. Ne razdvajamo udarce.«

  će poverovati da je ono o čemu govoriš

  »Vi ste stručnjak.«

  istina. Međutim, ako o svojim sumnjama

  »Koristi poštu za komunikaciju sa mnom.

  budeš govorio saradnicima s posla, možeš

  Ako moraš, telefoniraj. Pazi da te pritom ne

  razviti u njima snažna osećanja... neka od

  uhvate.«

  tih osećanja biće iskrena i poštena... A

  Torbi je razmislio o ovom zahtevu, pri‐

  ostala? Voleo bih da znam!«

  setivši se stalne okruženosti telohranite‐

  Torbi je tako kasnio da je Leda bila i ljuta i

  ljima. »Bilo bi bolje da vi — ili možda neki

  uznemirena. Međutim, morala je da prećuti

  mladi čovek — nazovete moju rođaku i

  objašnjenje, ne samo zbog mogućeg špiju‐

  saopštite joj šifriranu poruku. Njoj uglav‐

  niranje već i zbog starije tetke koju je

  nom telefoniraju mladi ljudi i neće biti

  pozvala da ukaže poštovanje Rudbeku od

  sumnjivo. Ona će mi preneti poruku a ja ću

  Rudbeka i ostale u vašingtonskoj kući i

  već naći načina da se javim.«

  preko noći. Ćutanje je potrajalo sve do

  »Dobra ideja. Taj će glas pitati devojku da

  sledećeg dana, dok se nisu mašli u Muzeju

  li zna koliko je još pazarnih dana ostalo do

  petog maja, gde su razgledali actečke

  Božića. Onda, u redu — vidimo se na sudu.«

  relikvije. Tu su mogli slobodno da

  Garš pruži ruku. »Biće veselo! I vrlo, vrlo

  119

  skupo za tebe. Doviđenja.«

  devet zatekne Garša u sudnici.

  Tačno u deset na glavnim vratima se

  DVADESET I DRUGA GLAVA

  pojavio sudija. »Brader je podmitio ovoga«,

  primeti Garš.

  »Jesi li se lepo proveo?« Ujka Džek se

  »Šta? Zašto smo onda uopšte i dolazili?«

  osmehivao. »Zamalo da organizujemo

  »Ti me plaćaš da ja vodim brigu. Svaki su‐

  poteru. To ti baš nije lepo, dečko«.

  dija je dobar kad zna da je pod prismotrom.

  Torbi je poželeo da ga udari u lice, ali su

  Pogledaj iza sebe.«

  mu ruke još uvek bile svezane. Ujka Džek je

  Torbi se okrete. Mesto je bilo krcato

  prestao da se osmehuje i okrenuo je glavu

  novinarima i ugledni građani jedva da su

  prema sudiji Braderu. »Tore, nisi cenio sve

  našli mesta. »Obavio sam dobar posao.«

  ono što smo sudija Brader i ja učinili za tvog

  Garš pokaza prstom na prednji red. »Dasa

  oca i tvog dedu. Naravno da mi znamo šta

  sa velikim nosem je ambasador Proksime.

  je najbolje. Ali, zadao si nam grdne nevolje i

  Stara lopuža kraj njega je predsednik

  mi ćemo ti pokazati kako postupamo sa ne‐

  sudskog komiteta. A... « Garš zastade.

  valjalim dečacima
koji nemaju poštovanja

  Torbi nije mogao da primeti ujka Džeka,

  za neke stvari. Učimo ih, Sudijo, spremni?«

  ali je za jednim od stolova sedeo Brader —

  Sudija Brader se divlje nasmeši i dohvati

  nije gledao u Torbija. Nije bilo ni Lede.

  bič. »Prebacite ga preko stola«.

  Osetio se usamljenim. Okončavši formal‐

  Probudio se teško dišući, sav okupan

  nosti oko otvaranja procesa, Garš sede i

  znojem. Uh, kakav ružan san! Pogledom je

  prošaputa. »Poruka za tebe. Mlada žena mi

  klizio po maloj hotelskoj sobi, pokušavajući

  je rekla da ti prenesem: Mnogo sreće!«

  da se seti gde se nalazi. Kretao se bez

  Torbi je učestvovao samo u polaganju

  prestanka, ponekad prevaljujući i pola

  zakletve. Dok je izgovarao drevne reči o

  planete u jednom danu.

  iskrenosti i istini, primetio je u prvom redu

  Pazio je da ne privlači pažnju; imao je

  penzionisanog šefa pravde Vrhovnog Hege‐

  novu legitimaciju, besprekornu, potpuno

  monijskog Suda. Jednom je u Rudbeku

  nalik pravoj. Nije bilo teško. Odavno je

  obedovao sa njim.

  spoznao da su podzemni svetovi svuda isti.

  Mada se svaka stavka beskrajno odu‐

  Setio se — nalazi se u Južnoj Americi.

  govlačila u raspravi, na jednom mestu se

  Oglasio se krevetski alarm — ponoć je,

  naslutilo približavanje dramatičnog toka:

  vreme da krene. Obukao se i bacio

  sud je podržao jednu Braderovu primedbu

  mrzovoljan pogled na prtljag. Ostaviće ga.

  a svi prisutni skočili su na noge, negodujući.

  Potom je pomoćnim stepenicama sišao u

  Sav crven u licu, sudija je viknuo: »Tišina, ili

  sporedni hodik i nestao na ulici.

  ću isprazniti sudnicu!«

  Tetka Lizi se nije dopala hladnoća na

  Visoki ambasador Veganskog saveza nag‐

  Jukonu ali je ipak izdržala. Neko je nazvao i

  nuo se prema sekretarici i nešto joj

  podsetio Ledu da je do Božića ostalo svega

  došapnuo; ona je izvadila bešumnu ste‐

  nekoliko pazarnih dana. U Uranijum Situju

  nografsku mašinu i izdiktirala nekoliko

  Torbi je uspeo da se javi Garšu. »Videćemo

  rečenica.

  se u okružnom sudu, odeljenje četiri, u

  Sudija je pročistio grlo.

  devet i pedeset devet, četvrtog januara

  »Mora se, dakle, zaključiti da se Krejton

  ujutru. Sve se rešilo.«

 

‹ Prev