by MoZarD
skoro čistog ugljen‐dioksida, pod pritis‐
»Kralj i četiri kraljice«. ..)
kom koji iznosi između 50 i 90 atmosfera,
i sa temperaturom između 400 i 500
• Maksim Jakubovski je pre tri godine
stepeni Celzijusa. Neka od najboljih i
izbrojao da postoji čak 81 SF roman
najlepših dela ovog žanra na ovaj su način
kome se u naslovu nalazi reč »dark« ‐
zauvek zastarela. U takvim slučajevima,
»taman« nasuprot dvadesetjednom
moramo da konstatujemo da je priča bila
»svetlom« romanu. Takođe je pobro‐
plauzibilna, ali više nije.
jao 20 romana sa imenima godišnjih
U pogledu stila i načina izlaganja, SF
doba u naslovu, od toga po dva pro‐
priča nipošto ne mora da bude, i zapravo
leća i jeseni, šest zima i deset leta.
ne treba da bude, opterećena detaljnim
naučnim i tehničkim objašnjenjima na
• Neki poznati amerićki SF pisci rođeni su
svakom koraku; a plauzibilnost ne mora
daleko od SAD. Isak Asimov u carskoj
da bude savršena, potpuna. Naučna fan‐
Rusiji, Aldžis Badris u Istočnoj Pruskoj,
tastika nije dramatizovani udžbenik fizike.
Hugo Gernzbak u Luksemburgu. Ni
Još jedan termin značajan za prou‐
neki Britanci ne zaostaju: Balard je
čavanje SF je koherentnost. SF priča je
rođen u Kini, J. R. R. Tolkin u Južnoj
koherentna, ako ima logički početak,
Africi, Peter Dikinson u Zambiji a Doris
sredinu i kraj, ako su njeni delovi po‐
Lesing u Persiji.
vezani i međuzavisni, tako da čine logičku
i smisaonu celinu. Fantazija ne mora uvek
• Poznat je slučaj trideset i jedne spi‐
biti koherentna.
sateljice koje se redovno potpisuju
Sada je moguće reći: beletristički teks‐
muškim imenima, dok se samo šest
tovi sa dramskom radnjom koji prikazuju
muškaraca odlučilo na ženske pseu‐
zamišljena putovanja u svemir spadaju u
donime i to povremeno (Tomas Diš i E.
SF ako su u velikoj meri plauzibilni i kohe‐
C. Tab među poznatijima).
rentni; a ako nisu, onda spadaju u fan‐
taziju ili u neku drugu književnu vrstu.
• Među američkim SF piscima postoje i
dva Indijanca: Craig Strete i Russel
Bates.
84
• Priča »Noć pada« Isaka Asimova
vremeno najpopularniji SF magazin, a i
najobjavljivanija je SF priča svih
sada se vrlo dobro kotira, prema ne‐
vremena ‐ zastupljena je u šesnaest
kima bio je majka a prema nekima
antologija. Na drugom mestu je »Pokaj
maćeha. Pol Anderson je u njemu
se Harlekine, reče Tiktokman« Harlana
objavio 82 priče, Randal Garet 77,
Elisona, objavljena 14 puta, a samo je
Mari Lajnster 60, A. E. Van Vogt 59,
još osam priča reprintovano više od
Džek Vilijamson 56, Isak Asimov 50,
deset puta.
Kliford Simak 45, Robert Hajnlajn
36... a pogledajte sada listu imena koja
• Među najpopularnijim stranim SF knji‐
nikada nisu uspela da se probiju na
gama u SSSR‐u nalaze se »Marsijanske
njegove stranice (podaci iz 1984.
hronike« Reja Bredberija, »Solaris« i
godine): Brajan Oldis, Balard, Rej
»Nepobedivi« Stanislava Lema, »Priče«
Bredberi, Semjuel R. Dileni, Tomas Diš,
Šeklija i »Ja, robot« Asimova.
Filip Hoze Farmer, Daniel Galoj, Ursula
Legvin, Majkl Murkok, Kejt Roberts,
Kordvajner Smit, Robert Bloh...
• Dvehiljadita godina vrlo je privlačna za
SF pisce. Čak osam puta su smestili
radnju svojih romana u tu godinu i to
istakli u naslovu. Trihiljadita je pome‐
nuta samo jednom, četirhiljadita tako‐
đe. Najdalja godina pojavljuje se u
romanu A. E. Van Vogta »200.000.000
A. D.«
• Inteligentne
životinje
su
dosta
• Samo je šest SF autora objavilo više od
obrađivana tema u naučnoj fantastici.
milion reči pre svog tridesetog rođen‐
Začetnik takve ideje je Vels u svom
dana: Džon Braner, R. L. Fantorpe,
romanu »Ostrvo doktora Moroa«, a
Dean R. Kunc, Majkl Murkok, Robert
prihvatili su je mnogi autori. Najčešće
Silverberg i Brajan Stejblford. Rekorder
se kao inteligentna životinja posmatra
među njima je Fantorpe sa preko 100
delfin (postoji osam romana na tu
romana. Silverberg je drugi sa 22
temu), a zatim slede majmuni, psi i
romana i preko 100 priča.
mačke. Od ostalih životinja nijedna
nikada nije pomenuta dva puta:
• Astoundig SF magazin, sada Analog,
miševi, pacovi, daždevnjaci, mravi...
koji izlazi od 1930. godine, svoje‐
85
FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ
MUVA (THE FLY)
Kronenberg koristi prostor da u nama
stvori lagan i neprimetan otrov. Šok do‐
1986 ‐ SAD/Kanada
lazi vizuelno — jednom od najbrutalnijih
sekvenci u analima velikih ekrana (scena
Ako se odlući da se napravi rimejk ne‐
obaranja ruku u baru). Odatle kreće
kog dela, postoji ogroman rizik i oprav‐
dani strah od neuspeha. Nije lako postići
snagu originala, dati originalnost, a pri
tom poštovati original. Uostalom, postoji
i ukus nove generacije publike, a i nju
treba zavesti. To su veliki problemi i ve‐
liki izazov, koji samo povećavaju vred‐
nost ovog remek‐dela Kronenberga.
Sačuvavši polaznu tačku, izmenivši rezul‐
tat priče i tok drame, davši joj stalnu
naučnu (SF) potku i snažan zvuk savre‐
menog horora, Kronenberg je napravio
najbolje fantastično delo godine.
Film je tragedija jednog čoveka sa ko‐
jim se svako može identifikovati. Ta tema
monstruozne metamorfoze, gde telo
naučnika postaje primalac životinje koja
se razvija u njemu, dok se ne stope
potpuno, dozvoljava Kronenbergu da se
razmahne u svojoj omiljenoj temi
organske i mentalne degeneracije i, pre
svega, transformacije ljudskog tela.
Prvi deo filma slika nam portrete troje
protagonista. Brandl je tragalac, naučnik‐
genije, čistunac idealista. Bez iskustva sa
spoljnim svetom i svojom ličnošću, uz
vrtlog horora bez šanse za beg. Žrtvi
pomoć Veronike otkriva ljubav, snagu lju‐
nema spasa. Snovi je čekaju sa još gorim
bavi i strasti, te stiče mogućnost da uoči
morama. Košmar porođaja je pandan
uticaje duše na telo. Uz Veroniku i njenu
junakovoj stvarnosti. On u sebi nosi mon‐
ljubav, u njegov život stupaju patnja i
struma
koji se hrani njegovim teJom i du‐
ljubomora, oličena Veronikinim bivšim
šom. Brandlova ljudska suština je samo
ljubavnikom.
daleka uspomena. A Veronika nema
Paralelno sa produbljivanjem svog in‐
snage. Nemoćna je da spreči neumitni
timnog života, Brandle privodi kraju i
gubitak voljenog bića. Njemu nema pov‐
istraživanje na teleportaciji. Ljubavna
ratka od monstruozne mutacije, ali ni njoj
priča traje, eksperimenti takođe, ali...
nije lako. (Da li ste nekad voleli osam‐
jedna neopreznost, jedna muva u komori
deset kilograma tešku muvu?)
za teleportaciju i kreće lanac metamor‐
U najčistijoj tradiciji horor žanra, ople‐
foza. Organsku transformaciju prati i pro‐
menjenog SF primesama, prefinjenim hu‐
mena ličnosti. Brandl stupa u zamku nat‐
morom i, pre svega, tragičnom ljubav‐
čoveka. Opijen iskustvom organske evo‐
nom pričom, Kronenberg žonglira stra‐
lucije, on gubi svoju Ijudskost te se sve
vom i humorom, praveći film o avanturi
više predaje Muvi. U torn spletu sudbina.
čoveka koji to više nije. Slojevita balada o
86
jednoj neuobičajenoj zunzari prepuna
brodom »Nostromo«, u ulozi svojevrsne
suza, krvi i sluzi! Obavezno je treba gle‐
»Rambolkie« (ženske verzije Ramba i
dati, a to su nam omogućili:
Kobre) neumoljivo i odlučno kreće u ko‐
Dejvid Kronenberg (režiser), Stjuart
načni obračun. Ovoga puta, borba se
Kornfeld (producent), Ćarls E. Poge i
odigrava u svemirskoj koloniji, na planeti
Dejvid Kronenberg (scenaristi, po isto‐
tuđinaca. Armije monstruma suočavaju
imenoj noveli Džordža Langlana – objav‐
se sa Riplinim komandosima, a Ripli dobi‐
ljena kod nas u Siriusu broj 7), Mark Irvin
ja dostojnu protivnicu u kraIjici‐matici
(fotografija), C. Spajer (scenografija),
tuđinaca. Obračun je stravičan a pobed‐
Hauard Sor (muzika), Luis Kreg i Ted Ros
nik neizvestan.
(specijalni efekti). Za izgled monstruma
Snaga naučne fantastike je u tome da
zaslužan je Kris Valas, a glumili su: Džef
ona dozvoljava da prebrodite osnovnu
Goldblum
(Brandl),
Dina
Dejvis
temu. Tuđinci su ratni film akcije, hu‐
(Veronika), Džon Gets (Stejtis), Džoj Bošel
mora, horora, cinizma, Ijudskih odnosa i
(Tauni) i Dejvid Kronenberg (ginekolog).
nepredvidljivih neprijatelja. Za nastavak
ovog bioskopskog razbojnika, koji ruši sve
TUĐINCI (ALIENS)
rekorde u prihodima, otima sve nagrade
za SF ostvarenja, a kritika ga obasipa
1986 ‐ SAD/VB
samo hvalospevima (između ostalog, i
Ima nekih mesta u svemiru gde je bolje
kao najbolji nastavak nekog filma, što je
ne pustoloviti sam. Ovoga puta to je post‐
ovde bilo posebno teško jer je Osmi
ojbina tuđinaca. Misija glasi: uništiti! Ne
putnik sam za sebe bio izuzetan film),
dovesti... ne proučavati... uništiti!!!
»krivi su«: Džems Kameron (režiserj,
Zaista, ova najava filma je ujedno i
Dejvid Giler, Džems Kameron i Valter Hil
njegov sadržaj. Oni koji su voleli Osmog
(scenaristi), Džon Ričardson, Brajan
putnika (film čiji je ovo nastavak), sada
Džonson i Dag Bezvik (specijalni efekti) i
imaju zadovoljstvo više. »Tuđinci« ne do‐
Sten Vinston (kreator monstruma, po
čaravaju samo strah pred nepoznatim.
originalu H. R. Džidžera). Uloge: Sigurni
Cilj ovog remek‐dela Džemsa Kamerona
Viver, Mišel Blan, Lans Henriksen, Bil
nije više kosmički strah. Sa zastrašujuće
Pakston i dr.
radikalnosti i pesimizma prethodnika,
novi film nam donosi prelazak na akciju
punu pozitivnih emocija. Film se orijen‐
tiše manje metamorfozičnim a više pri‐
zemnim senzacijama (nije iznenađenje
ako znamo opus Kamerona, a i podatak
da je kao producent umešao prste veliki
mag akcije ‐ Volter Hil).
Ako je Osmi putnik bio film suočavanja
čoveka i nečeg nepoznatog, neuništivog i
nepredvidljivog, susret čoveka i moći koja
ga prevaziiazi i koju može pobediti samo
pomoću čuda, »Tudinci« nisu samo takav
košmar. To je film obračuna ljudi s
kosmičkim zlom.
Polazna tačka filma je preživeli iz prvog
dela, podoficir Ripli (za promenu, ne sa‐
mo lepa već i pametna i sposobna žena),
ojačala nakoh šoka opisanog u prvom
filmu i dovedena do očaja košmarom koji
nastavlja da je progoni u snovima. Pede‐
set sedam godina nakon avanture sa
87
KNJIGE MIODRAG MILOVANOVIĆ
Rodžer Zelazni:
završetka, već onaj karakterističan Zelaz‐
ON KOJI
nijev pristup pisanju koji podrazumeva
OBLIKUJE
veoma aktivno čitanje, dobro poznavanje
mitologije, istorije i teorije simbola, kao i
Biblioteka »Znak sagite«,
spremnost da se prihvati ponekad haoti‐
Beograd, 1986.
čan i nepovezan sled asocijacija.
» On koji oblikuje« možda ne poseduje
Naviknuti da pod pojmom nauke uglav‐
snagu jednog » Gospodara svetlosti«, ali
nom podrazumevamo tehniČke nauke,
predstavlja vrlo korisno štivo za svakoga
često smo skloni da i naučnu fantastiku
ko u naučnoj fantastici ne vidi samo me‐
poistovećujemo sa epskim storijama o
dugalaktičke sukobe i razmirice.
budućnosti u kojima jasno vidimo dostig‐
nuća tih istih tehničkih nauka: međuzvez‐
Teodor Sterdžen:
dane brodove, holoviziju, lek protiv kija‐
BULDOŽER
vice. Zbog toga je većina pisaca naučne
fantastike okrenuta prirodnim naukama i
UBICA
u njima traži poticaje za stvaranje svojih
Biblioteka »Supernova«,
priča i romana. Većina njih skoro pre‐
»Dnevnik«, Novi Sad, 1986.
ćutno podrazumeva u svojim delima da
čovekovo poimanje sebe nije više napre‐
Teodor Sterdžin je jedan od retkih pi‐
dovalo, da su one druge, »društvene
saca naučne fantastike koji je pronašao
nauke, ostale na istom stepenu razvoja.
pravu meru i uskladio svoje neosporne
Za njih, filozofija, sociologija ili psiholo‐
vrlo visoko spisateljsko umeće sa onim
gija kao da su zamrznute u današnjem
neumitnim zakonima žanrovske literatu‐
vremenu, a za mnoge i u jučerašnjem.
re. Njegovo gotovo savršeno vladanje
Zato je pravo osveženje naići na roman
engleskim jezikom i osećaj za ritam pri‐
koji
je u potpunosti okrenut psihijatriji,
povedanja gotovo su jedinstveni u svetu
okrenut čoveku. » On koji oblikuje« Ro‐
naučne fantastike.
džera Zelaznija (The Dream Master) pred‐
Sterdžin je počao da piše još 1939. go‐
stavlja pokušaj da se uz pomoć naučne
dine za tada vodeći SF časopis Astoun‐
fantastike prodre kroz slojeve čovekove
ding i već se tada sukobio sa postojećim
ličnosti i pruži jedno novo viđenje pri‐
establišmentom, jer njegove vizije se nisu
stupa socijalno neprilagođenim ljudima
slagale sa uobičajenim modelima pisanja
Glavni junak romana, Čarls Render je
naučne fantastike. Sterdžin je verovatno i
oblikovatelj, psihoanalitičar budućnosti
zbog toga u periodu od 1941. do 1946.
koji uz pomoć specijalne mašine može da
godine pauzirao i gotovo ništa nije
leči ljude pristupajući u njihove umove i
objavljivao.
tu oblikujući krizne situacije koje će kla‐
Izuzetak je novela Buldožer ubica (Kill‐
sičnim psihoanalitičkim putem dovesti do
dožer) koja je objavljena 1944. godine, u
izlečenja. Zaplet počinje kad kod njega
novembarskom broju Astoundinga. Rad‐
dolazi slepa devojka koja želi da i sama
nja novele odigrava se na usamljenom
savlada umetnost ‐ nauku ‐ oblikovanja.
pacifičkom ostrvu gde grupa graditelja
Nevolje koje nastaju usled njenog slepila
pokušava da načini sletnu pistu. Prilikom
dovode do neobičnog, ali ipak očeki‐
radova na ravnanju piste, radnici neho‐
vanog završetka.
tice oslobađaju davno zarobljeno elek‐
Ipak, glavna odlika romana nije ni neo‐
tronsko inteligentno biće koje se smešta
bična tema, niti nepostojanje klasičnog
u buldožeru i počinje da ubija radnike.
88
Pored izuzetno napete radnje, mae‐
stralno prikazanog sukoba dve mašine na
kraju knjige, ono što ovu parabolu o
krhkosti ljudske tehnološke civilizacije
čini velikim delom, jeste upravo nevero‐
vano svrsishodno korišćenje krajnje
stručnih termina koji ne deluju nimalo