Alef Science Fiction Magazine 001

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 001 > Page 24
Alef Science Fiction Magazine 001 Page 24

by MoZarD


  poruku. Evo, pogledaj... da li se sećaš

  šavanja i zaboravljanja, a?«

  vremena kada sam te uspavao i razgovarao

  »Pa, naravno, Poupe! Ali, ne volim da te

  s tobom?«

  slušam kad govoriš na takav način. Živećeš

  »A? Pa spavam svake noći... I sada sam

  još dugo ‐ možda ćeš nadživeti čak i mene.«

  pospan.«

  »Moguće. A sada ćeš začepiti gubicu i

  »Još bolje,« Beslim ga je doveo u laki

  shišati. Potom ćeš učiniti onako kako ti

  trans ‐ sa nešto malo više teškoća, s obzi‐

  budem rekao.«

  rom da Torbi nije bio onako prijemčiv kao u

  »Da, gospodine.«

  dobu kada je bio dete. No, uspeo je; potom

  »Naći ćeš jednog čoveka — što može

  je preneo poruku u instruktor sna, uključio

  malo i da potraje ‐ i predati mu poruku.

  ga i omogućio Torbiju da sluša, sa posthip‐

  112

  notičkom napomenom da će biti u stanju

  zbog toga je prošle godine upravo i izbila

  da je savršeno izgovori kada se probudi.

  pobuna a Sargon je stao u odbranu trećeg

  Stvar je uspela. Sledeće noći u Torbijevu

  staleža.

  memoriju behu usađene druga i treća

  Da li je istina da Sargon nikada ne spava i

  verzija. Beslim ga je nekoliko puta testirao,

  da je njegovo oko u stanju da kontroliše sve

  koristeći za svaku verziju po jedno ime

  unutar Devet Svetova? Poup je rekao da je

  kapetana.

  sve to najobičnija glupost, da je Sargon

  Starac se nije usudivao da šalje Torbija

  čovek kao i svi drugi... Ali, svejedno, kako je

  izvan grada; robovima je bila neophodna

  uspeo da bude to što jeste, Sargon, pitao se

  dozvola za kretanje, čak se i od slobod‐

  Torbi.

  njaka tražila prijava maršrute... Međutim,

  Ostavio je za sobom fabrike i krenuo duž

  slao ga je po čitavoj metropoli. Tri devet‐

  ograde letilišta. Nikada ranije nije dospeo

  dana kasnije, Torbi je savršeno vladao

  toliko daleko od Place. Nekoliko brodova

  porukama i Beslim ga je uputio u oblast

  nalazilo se unutar radi popravke a dva su se

  letilišta, koje bi se pre moglo nazvati

  upravo gradila na čeličnim kobilicama. Neki

  zabranjenom vangradskom zonom nego

  brodovi su uzletali i Torbi je sa čežnjom

  delom grada. »Ponesi etiketu slobodnjaka a

  poželeo da i sam ode nekuda. Znao je da je

  zdelu ostavi kod kuće. Ako te policija

  zvezdanim brodom putovao dva puta ‐ ili tri

  zaustavi, reci im da na letilištu tražiš

  ‐ ali, bilo je to davno a putovanje u kavezu

  posao«.

  za robove nije ni smatrao putovanjem... Ne,

  »Misliće da sam lud«.

  ne, to ne beše putovanje!

  »Ali će te zato pustiti da prođeš. Oni

  Toliko je bio zanet posmatranjem bro‐

  koriste slobodnjake za čišćenje i slične

  dova da je gotovo prošao kraj tezge sa je‐

  poslove. Poruku drži u ustima. Onda, koga

  lom. Na nju ga je opomenula glavna kapija:

  tražiš?«

  bila je dvaput veća od ostalih, imala po

  »Niskog, riđokosog čoveka«, ponovi Tor‐

  strani čuvare i ogromni znak koji se nadvi‐

  bi, »sa velikom bradavicom na levoj strani

  jao nad njom, poznati znak sa žigom

  nosa. Vodi kiosk sa jelom, preko puta

  Sargona u sredini. Tezga se nalazila tačno

  glavne kapije. Nema bradu. Kupiću pitu s

  prekoputa kapije; Torbi se vešto provukao

  mesom i tutnuti mu poruku zajedno s

  kroz nju, šunjajući se između velikih vozila.

  novcem«.

  Međutim, čovek za kasom nije bio onaj

  »Tako je«.

  pravi; kosa mu je bila crna a nos bez bra‐

  Torbi je uživa u izletima. Nije ga čudilo što

  davice.

  je Poup izbegao da poruku prenese tele‐

  Otišao je na drugu stranu puta, odsedeo

  fonski, šaljući njega na put od pola dana ‐

  pola sata i vratio se. Od njegovog čoveka

  ljudi njegove klase ne koriste luksuzna

  nije bilo ni traga. Blagajnik je primetio

  sredstva komuniciranja. Što se tiče kraljev‐

  njegovu radoznalost te je Torbi bez okle‐

  ske pošte, nikada nije slao niti primao

  vanja koraknuo prema tezgi i rekao: »Imate

  pisma, pošto je držao da je to upravo

  li sok od kupine?«

  najriskantniji način slanja poruka.

  Čovek ga je sumnjičavo pogledao. »A ti

  Do svemirske luke trebalo je da prođe

  novaca?«

  kroz gotovo celu fabričku oblast. Uživao je u

  Tražio je dakle, da dokaže da je u stanju

  tom delu grada, tamo je uvek vrvelo od

  da plati. Izvadio je novčić koji je u trenu

  događaja, kipelo od života i atrakcija.

  nestao u blagajnikovoj ruci. »Evo ti boca.

  Saobraćaj je izbegavao vešto, a kamiondžije

  Nemoj da piješ tu pored blagajne. Te sto‐

  su ga psovale zbog mogućnosti da ga

  lice su mi potrebne«. Bila je to laž; oko

  zakače širokim branicima; zavirivao je kroz

  tezge je bilo na desetine stolica ali Torbi

  svaka odškrinuta vrata, pitajući se čemu sve

  nije bio uvređen, znao je svoj socijalni

  one silne mašine i zašto osobe iz trećeg

  status. Vratio se na drugu stranu puta ali

  staleža po čitav bogovetni dan provode

  ipak ne toliko daleko da bi blagajnik

  stojeći na jednom mestu, meharački obav‐

  pomislio da želi da pobegne s bocom. Pio je

  ljajući jednu te istu stvar ‐ ili su to bili

  lagano. Mušterije su dolazile i odlazile;

  robovi? Ne, oni to nisu mogli biti; robovima

  proveravao je svakoga, pomišljajući da bi

  ne beše dopušteno da dolaze u dodir sa

  riđokosi čovek i sam koristio vreme za

  električnim mašinama, sem na plantažama ‐

  ručak. Naćulio je uši.

  113

  Blagajnik mu je iznenada doviknuo:

  Pogledao je naokolo. Nalazio se u trgo‐

  »Pokušavaš li to da izneseš bocu?«

  vačkom kraju gde još nisu doprle fabrike i

  »Ne hvala«. I smesta otišao do tezge, sta‐

  radionice; bio je to haotični niz malih radnji,

  vivši bocu pred blagajnika. »Poslednji put

  sitnih zanatskih čatrlja, straćara, beznadež‐

  kada sam ovuda prolazio tu je radio jedan

  no malih preduzetnika... Izbio je iza neug‐

  riđokosi momak«.

  ledne perionice gde su se, beše očigledno,

  »Ti si prijatelj Crvenog?«

  svi poslovi još uvek obavljali ručno; zadnje

  »Pa, ne bi se baš moglo reći. Samo sam ga

  dvorište beše prepuno drvenih kada i

  vidao ovde. ponekad, kada bih svratio na

  konopaca za veš dok se iz dimnjaka dizala

  hladno piće...«

  para. Konačno je odredio lokaciju na kojoj

  »Daj da vidim tvoju dozvolu«.

  se nalazi; tezga gde
se zbio incident nalaziia

  »Šta? Meni nije potrebna... »Čovek je

  se sa prednje strane iste zgrade, otprilike

  zgrabio Torbija za zglob. Međutim, deča‐

  dva ulaza dalje a on se motao po dvorištu

  kova profesija načinila ga je stručnjakom za

  perionice 'Kućno pranje Mažestik ‐ najniže

  zbunjujuće udarce nogom, rukom, štapom i

  cene’.

  slično; sada je uzvratio i blagajnik je

  Mogao je jednostavno da prođe kroz

  očajnički pokušavao da dođe do vazduha.

  zgradu, ali, bolje prethodno da izvidi sve

  Kada se pribrao, optrčao je oko blagajne ali

  pravce... Pažljivo je obišao usamljenu

  je Torbi već uronio u saobraćaj. Nalazio se

  zgradu u dvorištu a onda provirio na aleju.

  na polovini ulice kada je shvatio da trči

  Patrola sastavljena od dva policajca kre‐

  prema glavnoj kapiji ‐ i da se blagajnik

  tala se alejom prema njemu! O, kako je

  upravo obraća za pomoć čuvarima kraj nje.

  pogrešio! Kakvu je užasnu grešku načinio

  Okrenuo se i počeo, u pognutom polo‐

  misleći da će ga ostaviti na miru!

  žaju, da vrluda izmedu vozila. Na sreću, bilo

  Da, nisu hteli da se okanu prekršioca, digli

  ih je dovoljno da ga prikriju. Put ga je sada

  su uzbunu! Šta sad? Brzo se povukao i

  vodio preko čitavog niza radilišta i stova‐

  pogledao okolo. Kuda? U praonicu? Ne, ne,

  rišta. Izbegao je nekoliko puta direktno

  Usamljena zgrada u dvorištu? Patrola će je

  naletanje na vozila i napokon ugledao spo‐

  sigurno proveriti. Da li da skupi snagu i

  rednu ulicu koja se pretvarala u uzani

  potrći... pravo u zagrljaj druge patrole! Iz

  prolaz, probio se između dva kamiona,

  iskustva je znao da policija za vrlo kratko

  stuštio uličicom što je brže mogao i sakrio

  vreme uspeva da uspostavi kordon oko

  iza jedne zgrade.

  nekog distrikta. Da se nalazio u okolini

  Čekao je. Osluškivao.

  Place, s lakoćom bi prošao kroz njihovu

  Nije čuo gonioce.

  mrežu ali ovde ne ‐ teren mu je bio

  U životu je bio već nekoliko puta gonjen i

  potpuno nepoznat.

  ta ga situacija nije dovodila do panike.

  Pogled mu je pao ha drvenu kadu za

  Gonjenje se uvek sastojalo iz dva dela:

  pranje veša... I za tili čas se uvukao ispod...

  najpre prekršajni kontakt a zatim zamara‐

  Skupio je kolena, zanemarujući bol od iverja

  juća akcija udaljavanja od mesta incidenta.

  koje mu se zabadalo u pogrbljena leđa.

  Danas je okončao sa prvim delom; preosta‐

  Plašio se da mu parče sukna nije štrčalo

  lo mu je da što brže napusti deo grada a da

  izvan kade ali, bilo je ionako prekasno da

  pri tom ne bude opažen, što je značilo da

  ispravi: čuo je da se neko približava kadi.

  treba da krene usiljenim maršom ali bez

  Zaustavio je dah. Neko je stavio nogu na

  ikakvih sumnjivih pokreta i gestova. Da bi

  stranicu.

  se uspešno izgubio, trebalo je da trčeći

  »Ej, majčice, zdravo da si mi!« Zagrmeo je

  skrene levo u jednu sporednu ulicu, potom

  muški glas. »Jesi li dugo bila odsutna?«

  ponovo levo na aleju — taktiku je osećao

  »Dosta dugo. Pazi na taj stub, srušićeš mi

  podsvesno. Potera se uvek udaljavala od

  sav veš!«

  centra; tezga sa hranom beše poslednje

  »Nisi slučajno videla jednog dečka ovde?«

  mesto gde bi ga očekivali. Procenio je da bi

  »Kakvog dečka?«

  se blagajnik za pet ili deset minuta morao

  »Pa, dečka, prilično visokog, sa retkim

  vratiti redovnom poslu a čuvari na čuvarska

  dlačicama na bradi. Bez sandala, samo

  mesta kraj kapije. Bilo je zabranjeno na‐

  sukno oko bedara«.

  puštati radno mesto... Dakle, mogao je

  »Neko je«, odgovori ravnodušno ženski

  slobodno da se uputi alejom put kuće.

  glas iznad Torbija, »protrčao ovuda kao da

  114

  ga juri njegov sopstveni duh. Ali, nisam ga

  prljav veš. Torbi je sve to podnosio sa

  videla, baš sam u tom trenutku pokušavala

  uvežbanim strpljenjem prosjaka.

  da podignem ovo dosadno uže«.

  Posle dužeg vremena kolica siđoše s tro‐

  »To je bio on! Kuda je otišao?«

  toara. Zaustaviše se a žena utišanim gla‐

  »Preko one ograde pa između kuća«.

  som reče: »Kada budem rekla, izađi s tvoje

  »Hvala ti, majčice. Hajdemo, Džubi«.

  desne strane i brzo se udalji. Budi hitar!«

  Torbi je čekao. Žena je nastavila sa pos‐

  »U redu. I hvala ponovo.«

  lom a posle izvesnog vremena došla do

  »Zaveži!« Kolica ponovo krenuše onda

  kade i sela na nju. Blago je lupnula neko‐

  usporiše, ne zaustavljajući se. Žena šapnu:

  liko puta rukom.,

  »Sad!«

  »Ostani tu gde si«, rekla je tiho. Onda se

  Torbi odbaci zavežljaj veša, oslobodi se i u

  ponovo udaljila.

  jednom se potezu nađe pred prolazom

  Torbi je strpljivo ležao iako su ga sve kosti

  između dve zgrade, što je zapravo pred‐

  bolele. No, pomirio se sa činjenicom da će

  stavljalo službeni put od aleje do ulice. Hi‐

  morati da ostane u tom položaju sve do

  tro se stušti prolazom ali se ipak osvrnu.

  mraka. Napuštanje ovog kraja po danu bilo

  Kolica su upravo zamicala za zgradom.

  je gotovo nemoguće, s obzirom da će

  Nije uspeo da joj vidi lice.

  policija zaustavljati svakoga osim plemića.

  Stoga je noć predstavljala njegovu jedinu

  •

  šansu. Nije mogao da pretpostavi zašto ga

  Dva časa kasnije nalazio se u svom kraju.

  je nepoznata žena uzela u zaštitu ali to u

  Kliznuo je pored Beslima. »Nije u redu.«

  ovim trenucima nije ni bilo važno — važno

  Zašto nije?

  je da ga nisu našli.

  »Njuškala. Cela grupa.«

  Još nekoliko puta do kraja dana čuo je ko‐

  »Milostinju, ljubazna gospođo! Jesi li ih

  rake po dvorištu a onda, kada se sasvim

  izbegao? Milostinju, molim, u ime vaših

  smrklo, i škripu nepodmazanih točkova

  cenjenih roditelja!«

  »Kad podignem kadu, brzo predi u kolica.

  »Naravno.«

  Nalaze se tačno ispred tebe«.

  »Uzmi zdelu.« Beslim je kleknuo na ko‐

  Torbi nije odgovarao. Bio je zaslepljen

  lena i laktove i pošao.

  nekim svetlom, razaznao je kolica za gu‐

  »Poupe! Zar ne želiš da ti pomognem'?«

  ranje i za tren se našao u njima, pokuša‐

  »Ostani tu.«

  vajući što više da se sklupča u malom

  Ostao je, razdražen što Poup nije sačekao

  drvenom ramu. Preko njega je pala gomila

  kraj izveštaja. Pre policijskog časa požurio je

  veša
. No, u magnovenju je, pre nego što mu

  kući i zatekao Beslima u kuhinji, sa raštrka‐

  vidik beše sasvim zatvoren, uspeo da shvati

  nim priborom... Koristio se magnetofonom i

  da kada nije bila izložena pogledu sa strane;

  projektorom knjiga. Torbi je pogledao na

  plahte okačene na žici potpuno su je

  upravo projektovanu stranicu, shvatio da

  zaklanjale. Njegov nepoznati pomagač bio

  ne razume ni reč i upitao se kakvim se to

  je doista obazriv.

  čudnim jezikom koristi starac; svaka

  Par ruku izravna slojeve veša nad njim a

  pojedinačna reč beše sačinjena od sedam

  glas reče: »Budi miran sve dok ti ja ne

  slova, ni manje ni više.

  kažem da izađeš«.

  »Zdravo, Poupe. Hoćemo li da veče‐

  »U redu... i hvala milion puta. Platiću vam

  ramo?«

  jednog dana, kada se vratim...«

  »Nema mesta... i vremena. Pojedi malo

  »Zaboravi to«. Žena je teško disala. »Ne‐

  hleba. Šta se dogodilo danas?«

  kada sam imala muškarca. Sada je u rud‐

  Žvaćući hleb, Torbi ispriča celu priču.

  niku. Uopšte me nije briga šta si uradio ‐

  Beslim klimnu glavom.

  nikoga neću da predam patroli«.

  »Lezi sad. Ponovo ću koristiti hipnozu.

  »Oh, žao mi je...«

  Pred nama je duga noć.«

  »Zaveži«.

  Beslim je želeo da u dečakovu memoriju

  Kolica su se pokrenula i Torbi je ubrzo

  usadi nove likove, datume i krajnje besmis‐

  zaključio da su iz neravnog dvorišta

  lene reči od tri sloga.

  prešli na trotoar. Povremeno bi se zausta‐

  Zujanje Beslimovog glasa iz magnetofona

  vili; žena bi skinula deo zavežljaja, nesta‐

  bilo je prijatno:, Torbi se za kratko vreme

  jala na nekoliko minuta, vraćala se i ubacila

  115

  našao u lakom transu. U toku jednog pre‐

  Slobodni trgovački brodovi dolazili su i

  kida, kada mu je naredio da se probudi,

  odlazili, niko nije znao kuda, a događalo se

  reče: »Poupe, za koga je ova poruka?«

  da se u luci zadrže samo po nekoliko

  »Saznaćeš, ako ikada dobiješ priliku da je

  časova.

  uručiš. Ako ne budeš mogao da se setiš, reći

  Rekao je sebi da mora stići do kuće za pet

  ćeš mu da te dovede u laki trans i sve će biti

  minuta. — Poup će mu sigurno biti

  u redu.«

  zahvalan. Najgore što bi moglo da mu se

  »Kome da kažem?«

  desi jeste da ga starac izgrdi zbog napu‐

 

‹ Prev