by MoZarD
sam finansira brod?!«
dve udružene porodice odricale od sva tri
»Ne prenagljuj, dragi. Potpisali bi i Gas i
broda, kupujući na kredit jedan novi, veći,
Dipon ... u svakom slučaju, bilo bi to kao da
dovoljan za sve.
imam gotovinu.«
Prošlo je trideset godina otkako se Sisu
»Iako je njihova kreditna sposobnost...«
odvojio od svoje porodice. Za tri decenije
»Uskočila bi i Nova Hanzea pa bi ...«
uspeha i napretka — u to nema sumnje —
»Roda! Pre dva Skupa bila si mlada ali
dospeo je u situaciju da se i sam prepolovi.
sigurno znaš da su dugovi podjednaki za sve
Međutim, na prethodnom velikom Skupu
... ne samo za Hanzeu. Bilo je jednoglasno.«
pre deset godina, Baka je sa matičnim,
»Bila samo dovoljno stara da se udam
roditeljskim brodom odlučila da uđe u
za tebe, Fjalare. Nemoj meni da tumačiš
investiciju radi kupovine trećeg broda. Novi
Zakone. Ali, Nova Hanzea će uskočiti kad se
brod je priredio banket u čast Sisua, potom
ukaže prilika ... bez obizra a ... i to u
115
potpunoj tajnosti. Nije važno što će troškovi
On gotovo prestade da diše. »Roda, jesi
prenosa pojesti mnogo ... Da li si stigao da
li ti pri čistoj svesti?«
vidiš Galaktičku Lambdu?«
»Jesam.«
»Nije potrebno. Bilo mi je dovoljno da je
»Postoji čitavo tuce kapetana koji bi više
vidim spolja. Nema noge.«
od mene voleli da budu izabrani. Ja nikada
»Ah, ti. Osamdeset gravitacija ne bih
neću biti Komodor — štaviše, to i ne želim.«
tako prosto nazvala »nemanjem nogu«!«
»Mogu da sredim da budeš Pomoćnik;
»Bi, bi, samo ako bi lično morala da
Komodor Denba namerava da podnese
sediš za komandama i brineš! Brodovi
ostavku odmah
a
n kon izbora novog
Lambdine klase predviđeni su za spore
pomoćnika. Nije važno, komodor ćeš
vožnje unutar sfere Hegemonije, za to su
postati već na sledećem Skupu.«
vrlo dobri.«
»Besmislica!«
»Suviše si konzervativan, Fjalare.«
»Zašto su ljudi tako nepraktični!? Fjala‐
»Što se tiče sigurnosti broda, uvek ću
re, ti misliš samo na
kontrolnu sobu i posao.
biti konzervativan.«
Da je po tebi, i da te ja nisam gurala, nikada
»Nema sumnje. A ja ću morati d
a na‐
ne bi stigao ni do zamenika kapetana.«
đem rešenja koja odgovaraju tvojim predra‐
»Jesi li ikad gladovala?«
sudama. Međutim, klasa Limbde je upravo
»Ne žalim se, dragi. Za mene je bio veliki
jedna takva mogućnost. Postoji, dakle, brod
dan u životu kada me je Sisu usvojio. Usluge
znaš‐već‐koji. Biće jeftin, kažem ti.«
nam se pružaju i sa drugih strana, ne samo
Kapetan slegnu ramenima. »Ah, nesreć‐
od Gasa i Dipona. Pomoći će nam svaki
nog li broda.
brod sa kojim se udružimo. Nameravam,
»Potrebno je stvarno generalno čišćenje
doduše, da stvar ostavim otvorenom do
da bi ti se iz glave izbacile te rđave ideje.
posle izbora — a probne ponude imala sam
Pomisli samo na cenu.«
tokom čitavog jutra, sve jaki brodovi, dobro
»Taj znaš‐već‐koji brod je čak i nešto
povezani. Na kraju krajeva, postoji i Nova
gore od rđave ideje. Nikada nisam čuo da
Hanzea.«
prvi oficiri izvršavaju samoubistvo. Ili da
»Šta je sa Novom Hanzeom?«
kapetan ode u ludnicu. Pitam se šta li se to
»Hanzeati će te predložiti i bićeš izabran
dešava s tobom?«
aklamacijom.«
»I ja se pitam. Ali, brod je ovde. I
»Roda!«
prodaje se. Nema tog broda koji ne može
»Nećeš morati ni prstom da mrdneš! Ni
da se kupi.«
ti ni Torbi. Vas dvojica ćete se jednostavno
»Pitam se da li je tako.«
pojaviti u javnosti i figurirati kao dva šar‐
»Ne budi sujeveran, dragi. To je pitanje
mantna muškarca, ne kao političari. Sve ću
brižljivog postupanja sa ritualima, što je
ja to urediti. Uzgred, prekasno je da povu‐
moja briga. Možeš čak i da zaboraviš na
čemo Loin iz igre ali ću i to srediti. Tvoja
znaš‐već‐koji brod. Čini mi se da ćemo to
majka nije spoznala celu situaciju. Želim da
uraditi zajedno sa još jednim brodom.«
se moji sinovi ožene — glavno je, međutim,
»Molim? Mislio sam da planiraš da ga
da se Torbi ne oženi, dok ne prođu izbori.
kupimo sami?«
Jesi li išao u arhivu?«
»Upravo sam istraživala našu platežnu
»Naravno.«
moć. To je zasada važnije od samostalnosti
»I, šta ima novo? Moglo bi biti od
novog broda.«
izuzetne važnosti?«
»Naravno da jeste! Platežna moć, dobar
Krosa uzdahnu. »Torbi nije rođen u
odbrambeni sistem, radni kapital, puno‐
Narodu.«
krvni oficiri — nemamo toliko ljudstva da
»Šta? Besmislica! Pa ta identifikacija nije
napunimo dva broda. Uzmi samo kon‐
sigurna... hm... koji brodovi nedostaju?«
trolora paljbe. Ako . . . «
»Rekao sam da nije iz Naroda! Nema
»Prestani da se sekiraš. Sve mi to
izgubljenih brodova, kao ni nekog deteta
možemo priuštiti. Fjalare, da li bi voleo da
čiji je slučaj identičan sa Torbijevim. Morao
budeš zamenik Komodora?«
bi da bude mnogo stariji nego što jeste. Ili
116
mnogo mlađi.«
»Ne umem ja to bolje od tebe. Ne samo
Ona sumnjičavo zavrte glavom. »Ne
da je Torbi fin momak nego je i naj‐
verujem.«
briljantniji
g
tra ač koga smo ikada imali na
»Hoćeš da kažeš da ne želiš da
brodu.«
poveruješ?«
»Tragači!«, reče ona ogorčeno. »Ma, ko
»Ne verujem! Iz Naroda je, sasvim
još brine o tome? Fjalare, ako misliš da ću
sigurno. To može da se tvrdi i na osnovu
dopustiti da se jedan od mojih sinova vrati
njegovog hoda, ponašanja, finog duha,
među frakije... «
svega... Hm... zaviriću lično u Arhivu.«
»On j ste
e
fraki.
«
»Samo napred. S obzirom da ne veruješ
»Nije. On je Sisu, kao i ja. Ja sam
meni ... «
usvojena, on je osvojen. Oboje smo bili Sisu
»Fjalare, nisam tako rekla... «
i zauvek ćemo to stati.«
o
»O, da, jesi. Kad bih ti rekao da napolju
»Na svoj način. Nadam se da će on u
pada kiša, a tebi se kiša ne sv
iđa, ti bi... «
srcu zauvek ostati Sisu Ali, poslednji dug
»Da te Bog sačuva!«
mora biti vraćen.«
»Nema potrebe da gubiš živce... «
»Taj dug je odavno isplaćen! U potpu‐
»Žao mi je, Fjalare.« I odmah potom
nosti!«
nastavi mirnijim glasom. »Neće boleti ako
»Glavna knjiga to ne iskazuje.«
pogledam, zar ne? Čisto da proširim tra‐
»Gluposti! Beslim je želeo da se dečko
ganje, da zavirim u nearhivirani materijal...
vrati porodici. Nekoj frakijevskoj porodici,
znaš već kakvi su ti službenici sa starim ar‐
ukoliko frakiji uopšte imaju porodicu. Mi
hivskim podacima... Hm... Pomoglo bi mno‐
smo mu dali porodicu — našu sopstvenu,
go kad bismo znali ko su Torbijevi roditelji...
naš klan. Nije li to bolje vraćanje duga od
i to pre izbora. Do tada neću dopustiti da se
neke buvama nagrizene frakijevske poste‐
ženi, mogla bih da dobijem važnu pordšku
lje? Ili ti podcenjuješ Sisu?«
ako bi se sačekalo da prođu izbori, i
Prvi oficir ga ljutito pogleda a on gorko
venčanje bi moglo da se...«
pomisli kako je čista krv Naroda mogla da
»Roda!«
proizvede i bolje umove. U cenjkanju sa
»Molim, dragi? Čitava grupa Vega mogla
frakijima on nikada nije gubio mirnoću; ali,
bi da se poljulja ako bi se utvrdilo Torbijevo
Majka — i sada Roda — mogli su uvek da ga
poreklo... i ako njihova ćerka... «
izbace iz takt
a.
»Roda!«
Majka, onako tvrda i nepopustljiva, ni‐
»Ne prekidaj me, mili.«
kada nije tražila nemoguće... a Roda... no,
»Trenutak, sada ću ja govoriti! Ja sam
žena je bila nova u važnom poslu i...
Kapetan! Ženo, shvati, on je frakijevske krvi.
Odlučno joj se obratio: »Prvi oficiru, taj
Štaviše, Beslim je to znao i... dao mi je stro‐
nalog je bio predat meni lično a ne Sisuu. Ja
go zaduženje da mu pomognem da prona‐
nemam izbora.«
đe porodicu. Nadao sam se... i verovao da
»Zar tako? Vrlo dobro, Kapetane — o
će arhivi pokazati kako Beslim nije bio u
tome ćemo kasnije. Sada, uz sve poštovanje
pravu.«
koje gajim prema tebi... moram da radim.«
Kapetan slegnu ramenima i ugrize se za
usnu.
Torbi se divno provodio na Skupu, mada
»Hegemonijska krstarica stiže ovamo
ne u onoj meri u kojoj je očekivao; majka je
kroz dve nedelje. To će ti dati dosta
ponovo zahtevala da joj pomogne u za‐
vremena da se uveriš da ja mogu da
bavljanju prvih oficira sa ostalih brodova.
pretražujem arhivu kao i bilo koji drugi
Posetilac bi često sa sobom doveo kćer ili
službenik.«
unuku te je Torbi morao da zabavlja devoj‐
»Šta smeraš?«
ke kako zna i ume; odrasli su razgovarali o
»Zar sumnjaš? Dugovi se uvek vraćaju...
svojim poslovima. Činio je to na najbolji
A predstoji nam poslednji dug.«
mogućio način. Majčini posetioci su se
Žena ga zabezeknuto pogleda. »Mužiću,
naveliko raspitivali o Poupu; pokušavao je
da nisi sišao s uma?«
da bude učtiv ali ga je užasno nervirala
117
činjenica da je svako znao o Poupu više od
primer, imamo dva tragača.«
njega — jedino što nisu pominjale stvari
koje su se činile važnim. Činilo se da će doći
do preraspode
le dužnosti; Torbi je shvatao
da je on mlađi sin ali, Fric je takođe bio
neženja i... predložio je da se Fric dobro‐
voljno žrtvuje, uslugu će mu vratiti kasnije.
Fric se gorko osmehnuo. »Šta li to može
da mi nadoknadi provod na Skupu?«
»Pa... «
»Ozbiljno, stari moj. Majka me neće
poslušati, čak i ako bih bio dovoljno lud da
se ponudim. Ona uvek kaže šta joj leži na
srcu.«, zevnuo je Fric. »Ustalom, čoveče,
mrtav sam! Mala riđ osa
ok
sa Sent Luisa
želela je da igramo celu noć! Izađi i pusti
me da bar malo odspavam pre banketa.«
»Možeš li da mi daš žaket?«
»Očisti svoj. I budi tih.«
Međutim, upravo tog jutra, mesec dana
nakon prizemljenja, Torbi je izašao sa
Ocem. Majka nije imala prilike da im
promeni plan, nije se nalazila na brodu. Bio
je to Dan sećanja. Služba nije počinjala do
podneva ali je Majka otišla ranije, ne bi li
(Zdenko Čiček –
preduzela neke mere u vezi sa sutrašnjim
Slavonska Požega)
izborima.
Torbijev um bio je ispunjen drugim
mislima. Služba će se okončati kolektivnih
sećanjem na Poupa. Otac mu je rekao da će
Torbi i otac napustiše Sisu dva sata pre
ga uputiti u postupak ali ga je to ipak
početka službe. Dok su izlazili, Kapetan mu
zabrinjavalo — nije ga umirivala čak ni
reče: »Imamo priliku malo i da se zabavimo
činjenica da će te več i
er biti izvedena
tamo... Memorijal je zgodna mogućnost,
predstava za koju se pripremao. Naprotiv.
ako mu priđeš na ispravan način... samo,
Predstava je počela da ga uznemirava od
ona sedišta su tvrda a ceremonija dugo
dana kada je otkrio da Fric ima kopiju
traje«.
teksta i vredno ga uči. Otvoreno je pitao
»Uh, oče... a šta ja treba da radim kad
Frica šta se dešava a ovaj mu je osorno
dođe red na Poupa... mislim, na Beslima?«
odbrusio, »Naravno, učim tvoju ulogu! Otac
»Ništa naročito. Za vreme propovedi
smatra da je to izvrsna ideja, u slučaju da se
sediš napred. Onda se izgovaraju oproš‐
onesvestiš ili slomiš nogu. Ne pokušavam
tajnice i molitve za mrtve. Znaš kako je to,
da ti ukradem slavu. Žele da se opustiš...
zar ne?«
ako uopšte možeš da se opustiš pred
»Nisam siguran«.
hiljadama koji bulje u tebe dok cmačeš
»Ispisaću ti postupak na hartiju, uosta‐
Loin?«
lom, videćeš kako to ja radim za moju
»Bi li ti mogao da se opustiš?«
Majku — tvoju Baku. Samo posmatraj a
»Mogao bih da pokušam.«, reče zamiš‐
kada dođe red na tebe, radi potpuno isto«.
ljeno Fric. »Loin
leda
izg
mazno... Možda bih
»U redu, Oče«.
ja trebalo da slomim nogu.«
»Sad se opusti. Sve će biti u redu«.
»Kako? Sopstvenim rukama?«
Na Torbijevo iznenađenje, otac krene
»Ne dovodi me u iskušenje, Torbi. To je
putem koji nije vodio ka Skupu — dade
samo mera predostrožnosti. Kao kad, na
znak da želi da koristi vozil
o i jedno se
118
smesta zaustavi kraj njih. Ukrcaše se i
Suze mu potekoše niz lice kad začu kako
krenuše. Vozila su bila brža i sumanutija od
Poupov glas dolazi iz njegovog grla ... »i
onih na Lozijanu, pa su do glavne stanice
moje najponiznije poštovanje tvojoj duboko
stigli za manje vremena nego što je bilo
uvaženoj majci. Govorim ti kroz usta mog
potrebno za razmenu pozdrava između njih
usvojenog sina. On ne razume suominški«.
i vozača. Međutim, vožnja je bila tako uz‐
»Oh, ali ja razumem suominški!«
budljiva da Torbiju nije bilo žao što je
»Nastavi«.
trajala kratko — iako nije uspeo da vidi
Kada Torbi stiže do dela u kome se
ništa od grada Artemisa. Iskrcali su se kod
nalazila rečenica: »Ja sam već mrtav« — bol
glavne
n
želez ičke stanice.
mu preseče grudi; Krosa snažno frknu kroz
Torbi se ponovo iznenadi videvši da otac
nozdrve i reče mu da nastavi. Torbi s
kupuje karte. »Kuda idemo?«
teškom mukom stiže do kraja stare poruke.
»Obilazak zemlje«. Kapetan pogleda na
Potom ga Krosa pusti da se isplače.
sat. »Imamo dovoljno vremena«.
»Čuo si središnji deo sine? Razumeo si
Mono‐voz je delovao kao vrlo brzo i
ga?«
udobno prevozno sredstvo.
»Da... da... čini mi se«.
»Kojom brzinom idemo, Oče?«
»Onda ti je jasno šta moram da
»Otprilike dvesto na sat«, odgovori
učinim?«
Krosa.
»Misliš... da moram da napustim Sisu?«
»Izgleda brže«.
»Šta je rekao Beslim? Kad prilike do‐
»Dovoljno je brzo da se slomi vrat. To
puste...« Ovo je prva prilika. Ja sam... mo‐
im je najveća brzina«.
rao sam da je iznudim. Ko zna, možda je i
Vožnja je trajala oko pola sata. Kraj
poslednja. Beslim mi te nije dao na poklon,
pruge behu načičkane čelične fabrike og‐
sine — samo te je iznajmio. A sad moram
romnih kapaciteta i Torbi je sa zapre‐
da vratim pozajmicu. Jasno ti je to, zar ne?«
pašćenjem zaključio da je Sargortska rezer‐
»Uh... pa, čini mi se«.
va tek majušno preduzeće u poređenju sa
»Onda — učinimo to!« Krosa poseže
usputnim džinovima. Stanica na kojoj su
rukom u džep svog kombinezona, izvadi
izašli iz voza nalazila se kraj dugog i visokog