by MoZarD
šamar.
Ona je ustuknula, a zatim se povratila. »Ne, naravno da neće... Imaš pravo«.
»Ima li, dakle, mozga u njenoj glavi? I očiju koje vide? I usta kojima se hrani? I govori. Možda govori!«
»Govori«, ponovila je tupo. »Šta može da kaže? Sada, kada svako može da pređe
reku? Sada, kada svako može da plovi? Svet se okreće na glavu...«
»Rekla mi je da će se onog dana kada se pokrene, svet okrenuti na šarkama. Sada
se to dešava. Danas. Možda ovo nije prouzrokovao Edrik. Možda je to struja sama još
davno odlučila.«
»Šta će se DESITI?«
S vrha broda Hali je doviknula: »Mogu da vidim talasanje duž središne struje. Da,
kreće se!« Hali je naredila Zerniji da se popne gore i preuzme osmatranje a sama počela da silazi.
»Ono što će se dogoditi, Tamat, jeste da će ona proći pored nas, ovde, u Džangaliju. Ukoliko ne odluči da stane na pola puta.«
»Ako glava baca dovoljno vode da to predstavlja opasnost za male plovilice...
najbolje da olabavimo našu užad... Ili, čak, da ih pružimo oko sto pedalja. Hali!« Viknula je vođi palube koja je silazila.
»Čekajte« prekinula sam ih. »Povlačeći se sedamnaest milja na sat, ako nastavi da
dolazi, neće proći ovuda pre....« Računala sam. »Hm, sutra oko ponoći. Možda rano ujutru, prekosutra«.
»O, da, naravno... Sasvim tačno.«
»I, želim da je vidim kad bude prolazila«, dodala sam. »Izbliza«.
Hali nam se već bila pridružila. »Samo to?« Ton joj je bio sarkastičan. »Slušamo i
pokoravamo se. Zar ne, Zapovednice, hajde da prionemo i isplovimo sa SETNOM
GITAROM odmah, tako da Jalin može dobro da vidi!«
Tamat je stisnula usne. »Jalin ima... poseban... razlog što želi da budu blizu. Moglo
bi, vrlo lako, da se dogodi da će ona videti šta se događa... Hmm, da, verovatno ćemo
isploviti.«
Hali je buljila u nas, ne verujući. Ona nije znala ništa o mojoj prošlosti. Kada je SETNA GITARA prispela u Spenglstrim na sastanak, već je bilo prošlo šest nedelja otkako sam isplivala na obalu. Talasi glasina su se pretvorili u lako mreškanje.
»Posada neće smeti TOME ni blizu da priđe!« protestovala je Hali.
»Razgovaraću s njima. Sutra. Ili noćas. Ukratko: ova ovde Jalin je već dva puta prešla struju. Ona je poznaje. Provela je mnoge nedelje na zapadnoj obali. I vratila se.«
»Oh«, reče Hali. Izgledala je uvređeno. Zato što joj se Tamat nije ranije poverila.
»Oh«. Da sam bila na Halinom mestu to je, otprilike, sve što bi i meni palo na pamet.
Hali je bila veoma uvređena i mogla sam da vidim da je zbog svega strašno ljuta na
mene.
Tamat se okrenula ka meni. »Nije li struja u prelazu godine u svom najnižem stadijumu? Drogirana, ona mora da je postala još sporija, a ne brža?«
»Da, droga će je u početku usporiti. Onda će je ubrzati«. Kao što je i Marsijala ubrzala, frenetično jureći po svojoj kabini...»Postaće neobuzdana«.
Isključena iz ovog razgovora svojim neznanjem, Hali je izgledala još ozlojeđenija.
Kako je popodne prolazilo, stizale su nove poruke:
125
IZ SVETLIŠTA. GLAVA PROLAZI. REKA ČISTA NIZVODNO...
IZ MELONBIJA...
Ostale smo, možda, do ponoći sačekujući poruke — kasnije su bleskale lampe —
koje su govorile o uzvodnom povlačenju glave. Ipak, Tamat je prilično rano naredila da odemo pod palubu. Naredna noć biće dugačka i rizična. Objasnila je zašto i time ošamutila ćelu posadu.
*
* *
Sledeće noći smo od deset sati pripremale SETNU GITARU za plovidbu, radeći pri svetlosti naših lampi i onih sa keja.
Izbila je prepirka (ali ne sa Hali) oko toga da li treba da izlažemo riziku ovako lepu škunu. Neka manja barka predstavljala bi i manji gubitak, ako ga uopšte bude bilo. S
druge strane, barka se može lakše potopiti kada to živo brdo bude prolazilo.
Dva članice posade su dezertirale, mada je Tamat bila jedino spremna da ih smatra
privremeno izgubljenim na kopnu.
A ja sam se našla u posebnom, dvostrukom položaju, izgubivši odjednom svu
popularnost pošto sam bila razlog ovog noćnog izleta u opasnost — a istovremeno sam
bila i neka vrsta čuda. Sudeći po načinu na koji su neke od mojih sestara sa broda razgovarale, pomislili biste da sam lično odgovorna za ovako loše ponašanje struje.
Isplovile smo. Plovile smo polako, s malo jedara da bismo mogli da zauzmemo bolji
položaj.
Odmakle smo skoro polovinu puta kada je iz tame na severnoj strani počela da
bleska snažna signalna lampa. Ja sam bila oslobođena svojih redovnih dužnosti; ko je mogao da zna kakve će mi biti one vanredne?
HITNO. UZBUNA. IZ VERINO ŠILJKA, pročitah.
Tada sam prvi put videla taj pozivni znak. Izgleda da je bio postignut neki sporazum između rečne gilde i Osmatrača. Ukoliko ovo nije bila neka spontana poruka
koja se ubacila u svetlosni lanac.
... PRENESI DALJE. EKSPLOZIJA U GRADU. VATRA. JAUCI. POMETNJA. IZGLEDA DA
JE PRISTANIŠTE NAPADNUTO. VELIKI SPLAVOVI PRISTIŽU SA REKE. SA ZAPADA.
PRIPREMITE SVE GRADOVE: NAORUŽATI SE BILO KAKVIM ORUŽJEM DA SE ODBRANI
OBALA...
Tamat mi je divljački stegla ruku tako da me je zabolelo. Izgledalo je da misli da vrhovi njenih prstiju utiskuju reći u mene.
»To su Sinovi«, rekoh, trgnuvši se. »Osvajaju Verino...«
S bolom u srcu zamislila sam Adamove Sinove kako besne kroz taj lepi grad u kome
je, u njihovim očima, svaka žena bila veštica. »Naoružati se bilo kakvim oružjem«, zaista! Noževima i iglama? Roguljama i pijucima?
Tamat je konačno povratila moć govora. »Glava je mogla proći Verino tek pre petnaest časova! Kako su zapadnjaci mogli imati pripremljene splavove? I ljude, i oružje? Sem, ukoliko Edrikov plan nije uspeo? Sem, ukoliko on nije, zaista, otrovao struju. Prokleta da si, Jalin, za ovo što si uradila. PROKLETA DA SI. Ti si im rekla kako. I uništila si naše živote!«
U Verinu su bili usidreni pravi brodovi koji su plovili rekom — da ih Sinovi osvoje i
koriste...
Odjednom, naš je svet bio prepolovljen.
Sve je to izgledalo užasno nepošteno. Samo malo ranije cela reka i moj život bili su
rasprostrti preda mnom, puni mučno dalekih gradova, vidikovaca, sjajnih doživljaja, prijatelja, ljubavnika, brodova, snova. Sve što je bilo dobro, utkano u nepromenljivo bogatu tkaninu.
126
Sada je s tim, zauvek, svršeno — pre no što je zaista i počelo. Osećala sam se kao
da je neka džinovska ruka iznenada ugasila sunce i zvezde i isušila reku.
Zato što sam se osećala tako isušenom, počela sam da plačem.
»Ne budi takvo dete!« rugala se Tamat. »Zar se tako pozdravlja jedina prijateljica
koja žuri da te poseti? Dobro treba da gledaš da bi mogla da potapšeš Crva po glavi«.
»Prokletstvo«, jecala sam. »Ovo je BOL! Zar ne razumeš? Koliko nas je ikada ranije
osetilo takav bol?«
»Čestitam, Jalin. Ti donosiš taj bol«. Kako su Tamatine reči gorko zvučale.
I tako je SETNA GITARA nastavila napred prema ugovorenom mestu koji sam imala
sa glavom Crva, dok je tri stotine milja odatle počeo rat.
Kraj u sledećem broju
127
_______________________________________________________________________
ALEF ‐ SCIENCE FICTION MAGAZIN • Izdavač: NIŠRO »Dnevnik«, OOUR Izdavačka
delatnost, 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 • Direktor NIŠRO »Dnevnik«: JOVAN
SMEDEREVAC • Rukovodilac OOUR Izdavačka delatnost: ILIJA VOJNOVIĆ • Glavni i odgovorni urednik OOUR Izdavač
ka delatnost: TODOR ĐURIĆ • Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL • Lektor: JOVANKA STOJIĆEVIĆ • Korektori: ANĐELKA SILAK i
VIOLETA
FRENC
•
Štampa:
NIŠRO
»Dnevnik«,
OOUR
Štamparija
128