by MoZarD
Pokušava da zarađuje za život pišući
Pošto je nadaren pisac, pridružuje se
filmske scenarije, ali ne stvara ništa od
grupi mladih stvaralaca koji, oslobođeni
bilo kakve važnosti. Posle sedam godina
stare cenzure, eksperimentišu sa živo‐
života u izgnanstvu, umire.
tom, ikonoklastičnom umetnošću. Uskoro
Sada, 1973. godine, trideset godina kas‐
postaje veoma cenjen pisac. Međutim,
nije, pedeset dve godine pošto je napi‐
razdoblje slobode traje samo nekoliko go‐
san, njegov veliki roman još nije štampan
dina. I dok Revolucija učvršćava teško ste‐
u njegovoj zemlji.
čenu pobedu, on joj se ne pridružuje; on
Ovo je, naravno, skica za istinski roman‐
ostaje jeretik. Njegov pogled na svet je
biografiju. J. je Jevgenij Ivanovič Zamjatin;
nezavisan, ironičan i kritičan. On ne
njegov roman za koga mislim da je najbo‐
prihvata pohvale i priznanja bez pitanja.
lje naučnofantastično delo ikada napisa‐
Zbog toga nova vlada vidi u njemu ne‐
no, zove se Mi. U Rusiji, kao da nema
patriotu, destruktivni element, opasnost
imena. On ne postoji. Cenzurisan je.
— baš kao i prethodna. J. mnogo ne
brine; on uživa u opasnosti. Nastavlja da
O cenzuri tržištem
piše. Na vrhuncu stvaralačkih moći
Zamjatinov život bio je tragedija; bio je i
završava roman. To je naučnofantastični
trijumf jer on nikada nije koristio silu
roman, negativna utopija. Roman je bri‐
protiv svojih neprijatelja; nije ih napadao,
ljantno svedočanstvo upereno protiv
nije se čak ni branio. Govorio je, glasno i
rastuće strogosti i autoritatizma njegove
jasno, pametno i hrabro, sve dok je
države i strasna povelja slobodi. To je ro‐
mogao da govori a da ne izda ono što je
mantična, maštovita, pametna, snažna i
voleo; kad to kao izbeglica više nije
predivna knjiga — možda najbolji nauč‐
mogao, zaćutao je.
nofantastični roman ikada napisan.
Bilo bi korisno češće ga se prisećati, jer
Tri godine kasnije, prokrijumčarena ko‐
kad se u Americi govori o cenzuri često se
pija rukopisa štampa se u inostranstvu.
gunđa. Radikali gunđaju Establišmentu,
Knjiga se prevodi i objavljuje na mnogo
Bela kuća gunđa štampi — niste fer,
jezika — ali ne i u domovini, na mater‐
imate predubeđenja, prikrivate istinu —
njem jeziku.
samo čekajte, imaću vas već.
Deset godina kasnije, iscrpljen nepre‐
Jedini način da pobedite zabrane, pritis‐
kidnom kampanjom koju birokrate i dru‐
ke i cenzuru — a tamo gde ima institu‐
govi pisci vode protiv njega, on moli šefa
cionalizovane moći ima i cenzure — jeste
države da mu dozvoli da napusti zemlju.
da je odbacite. Ne da joj odgovarate u
»Molim da mi se dozvoli odlazak u
stilu — ako pokušate da me ućutkate ja
inostranstvo«, piše on, »s pravom da se
ću pokušati da ućutkam vas — već da
91
odbacite njeno značenje i njene ciljeve.
naravno, ograničeni. Suknja kraća ili duža
Da je potpuno zaobiđete. Da budete veći
nekoliko centimetara, rever centimetar
od nje. To je ono što je Zamjatin uradio.
širi; ove godine roman je propao, ali je
Imao je veći duh od svojih neprijatelja i
fiktivno novinarstvo prava stvar; u nauč‐
svesno je odbio da dopusti da ga njihova
noj fantastici vreme Holokausta je prošlo,
niskost zarazi i smanji njegovu veličinu.
ali je Prirodna sredina u centru pažnje.
On nije želeo da igra prljave male igre.
Takozvani pop‐art predstavljao je čistu
Nije dopustio Staljina u duši.
srž umetnosti kao robe široke potrošnje,
Da bi došao do nečega takvog kakvo je
konzerve supe. Istinska novost, istinska
to svesno odbacivanje, čovek mora sa
originalnost je sumnjiva. Sve dok ona nije
svih strana da potpuno ozbiljno razmotri
tek nešto već poznato a prepravljeno, ili
pitanje cenzure. Zabrana rasturanja tako‐
nešto eksperimentalno po formi, ali ne‐
zvanog pornografskog materijala samo je
sumnjivo trivijalnog ili ciničnog značenja,
jedan aspekt ovog predmeta rasprave i,
nesigurna je. A mora biti sigurna. Ne sme
po mom mišljenju ne glavni; iako je sko‐
promeniti potrošača. Šokiraj ga, erater ce
rašnja odluka Višeg suda ponovo ras‐
bougeois, naravno; već sto pedeset
plamsala bitku na tom polju. Ponavljam,
godina to se radi; najstarija igra se
direktna politička cenzura je, u SAD, samo
nastavlja. Šokiraj ga, protresi, zagolicaj,
jedan aspekt problema. Hitan je, jer vlada
kinji i muči — ali mu ne dopusti da
može da što god hoće nazove »strogo
razmišlja. Ako razmisli, možda se neće
poverljivo« i zakopa, jer se policija i
vratiti da kupi sledeću konzervu supe.
poresko koriste za maltretiranje poznatih
Skoro beskrajna sloboda forme dostup‐
pisaca marksista, ali, po‐navljam, nije —
na modernom umetniku je, po mom miš‐
još — glavni predmet. On se tiče samo
ljenju, proizvod trivijalizacije umetnosti.
nekih od nas. Ono što utiče na svakoga
Ako umetnost njeni stvaraoci i potrošači
pisca, svaku knjigu izdatu u SAD, jeste
ozbiljno shvataju, onda potpuna sloboda
cenzura tržišta.
nestaje i mogućnost pravog revolucio‐
Mi nismo totalitarna država; i dalje smo
nalizma se ponovo pojavljuje. Ako se
demokratska zemlja i to ne samo po
umetnost shvati kao sport, kao pojam bez
imenu — ali demokratija je kapitalistička,
moralnog značenja ili kao samoizraža‐
korporacijska.
Naša
vrsta
cenzure
vanje bez racionalnog značenja ili kao
proističe iz prirode našega sistema. Naši
roba široke potrošnje namenjena tržištu,
cenzori su idoli težišta.
bez društvenog značenja, sve pada u
Zato je naša cenzura fluidna i promen‐
vodu. Pokriti stenu sa šest akri plastičnog
ljiva. Teško ju je definisati. Zabrana se vrši
pokrova nije ni manje ni više »kreativno«
a čovek je nije ni svestan; ona se odigrava
nego naslikati Stvaranje Adama na Siks‐
van njegovog vidnog polja.
tinskoj kapeli. Ali ako se umetnosti prizna
Mi nemamo Ždanova da nam kaže: »Ne
moralno, intelektualno i društveno znače‐
smete kritikovati vladu, ne smete pisati o
nje, ako su prava tvrđenja moguća, onda
teškim stvarima. Morate da pišete o
&nb
sp; kod umetnika samodisciplina postaje os‐
hrabrim vojnicima Otadžbine i srećnim
novni element stvaralaštva. A publiku
radnicima na hidroelektranama. Morate
posredništvo počinje da uznemirava. Iz‐
biti socijalistički realisti i morate se sme‐
davači, vlasnici galerija, menadžeri,
šiti.« Nema takvih naređenja, nema
producenti i trgovci postaju nemirni. Sve
apsolutnih normi, bilo pozitivnih bilo
dok se poslom bave zbog novca, srećniji
negativnih. Jedina norma koja vlada na
su ako se umetnost ne shvata ozbiljno.
tržištu je: Hoće li se prodati? A ta norma
Konzerve supe su daleko mirnije. Oni žele
je vrlo širok i promenljiv pojam.
proizvod koji će se prodati, brz obrt
Tamo gde vlada tržište, vlada moda.
kapitala, ugrađeno za starevanje. Oni
Lepe umetnosti, kao umetnost oblačenja,
neće velike, trajne, stvarne, zastrašujuće
kuvanja ili opremanja stana postaju pred‐
stvari.
met stalnih promena jer je novitet, bez
Ponekad shvatam da je najzastrašujućiji
obzira na kvalitet, vrednost podložna zah‐
živ čovek Aleksandar Solženjicin. Živela
tevima tržišta, reklami. Ti noviteti su,
sam u istom svetu sa Staljinom i Hitle‐
92
rom, a u istoj zemlji sa Džo Mek‐Kartijem
nije roman kakav je želeo. To mu je prvi
i G. Gordonom Lidijem, i svi su me oni
roman i on uviđa da još puno toga ima da
plašili. Ali niko toliko koliko Solženjicin,
nauči; ali zna da će već sledeći biti bolji, a
jer niko od njih ne poseduje njegovu moć;
onaj posle njega, ako nauči zanat, biće
moć da me natera da se zapitam: Činim li
najbolji naučnofantastični roman ikada
pravo?
napisan. Međutim, ovaj prvi otkupljuje
Pitam se da li je razlog zbog koga u ovoj
filmski studio. Nude mu 50.000 dolara za
zemlji nema Solženjicina (i nema
prava. Kada dođe vreme, pakuje se i
Pasternaka, nema Zamjatina, nema
odlazi u Holivud. I sada, osam godina
Tolstoja) taj što mi ne verujemo da
kasnije, uspešan je filmski i TV scenarista.
možemo da ga imamo. Jer ne verujemo u
Ono što napiše dobrano izmene, može se
stvarnost umetnosti. Ono čudno u
reći, prosto kastriraju, pre nego što dođe
Rusima je da zaista veruju u umetnost, u
u produkciju, ali šta to briga čoveka koji
moć umetnosti da menja umove ljudi.
zarađuje 60.000 dolara godišnje? Nikada
Zato je i cenzurišu. Zato i imaju
nije seo da napiše sledeći roman, ali
Solženjicina. Rečeno je da svaka zemlja
hoće, čim otplati bazen sa toplom vodom
ima vladu kakvu zaslužuje. Dodala bih da
i devetu ženu.
svaka nacija ima umetnike kakve
I tako, nakon života punog slave i sreće,
zaslužuje.
on umire.
Trideset šest godina kasnije, pedeset
Skica za naturalistički roman
dve godine kasnije, njegov veliki roman
Naš junak X profesor je matematike u
nikada nije objavljen u njegovoj zemlji.
srednjoj školi i, uzgred, piše priče. Neke
Niti u bilo kojoj drugoj zemlji. Nikada
od njih šalje časopisima za naučnu
neće ni biti. Nikada ga nije ni napisao.
fantastiku; prodaje ih i počinje da se
Prihvatio je sud cenzora. Prihvatio je bez
sastaje sa nekim SF fanovima. Što više
pogovora vrednosti ustaljene u njegovom
ulazi u život pisca, on mu se sve više
društvu. A cena prihvatanja bez pitanja je
dopada. Tako da odlučuje: dosta je
tišina.
matematike, ja sam pisac, sa velikim P.
Privilegija, paranoja, pasivnost
Ali on mora da jede.
I tako, pre nego što počne da radi na
Najtužnija stvar u toj priči o gospodinu
planiranom velikom romanu, na brzinu
X‐u je ta da je on slobodan čovek. Svi smo
nažvrlja roman mača‐i‐mađije Vulg Vizi‐
mi slobodni. Slobodni smo da pišemo
got, koji će sigurno prodati. Postiže uspeh
pizdarije i govnarije; da Amerika pišemo
i izdavač traži serijalizaciju. On to i čini.
America; slobodni smo da pišemo ono što
Osam godina kasnije on i dalje piše o
želimo. Tu slobodu stvorili su nam
Vulgu Vizigotu. Poslednji nastavak = 14,
umetnici, pravnici i vlada tokom prve
zove se Otmica Eldriča Ičora.
polovine ovoga veka i to u tolikoj meri
Promenjen kraj. On počinje da piše ve‐
koja nije uspostavljena ni Ustavom iz
liki roman, ali mu prijatelj kazuje kako je
1783. Ona postoji. Slobodni smo, možda
bum pornića još u toku i da tamo leži lova
slobodniji nego što su bilo koji pisci ili
i agentu umesto njega nudi budalaštine.
javnost ikada bili.
Osam godina kasnije on i dalje piše
Skoro sam u predivnoj knjizi Đovanija
porniće. Poslednji se zove Duboko
Gracinija o Solženjicinu pročitala sledeći
pazuho.
pasus:
Promenjen kraj = 2. On ne piše porniće,
»Kulturna industrija, sujeta i bes koji
već stripove. Ili ljubiće? Ili međunarodne
osećaju intelektualci kad vide da moć klizi
špijunske romane? Međutim, on će ipak
iz njihovih ruku tako su zamaglili poglede
napisati taj ozbiljan roman čim otplati
zapadnih pisaca, da su ih naterali da
erkondišn i električni otvarač konzervi.
poveruju da je to što nisu proganjani od
Promenjen kraj = 3. On ipak napiše
strane policije njihova privilegija.«
roman. Dobar je i dobro se prodaje. Ali
Ja sam zaista veoma spora. Tri dana
kad ga odštampanog pročita shvata da to
mozgala sam nad ovom rečenicom sve
93
dok nisam shvatila šta je Gracini hteo da
prodajem?
kaže. Naravno, hteo je da kaže da to nije
Kada nema utvrđenih pravila, nema »ti
njihova privilegija već pravo.
smeš« i »ti ne smeš«, teško je čak i
Ustav, koji je revolucionaran dokument,
primetiti da si cenzurisan. Sve se odigrava
veoma je jasan po tom pitanju. On nam
tako bezbolno. Još je teže shvatiti da sam
ne garantuje, dozvoljava, dopušta slobo‐
sebe možeš cenzurisati, opsežno, nemilo‐
du govora. On ne daje vladi takav auto‐
srdno — jer taj čin cenzure, s punim
ritet. On postavlja slobodu govora kao
društvenim odobravanjem, zove se »pisa‐
pravo — kao činjenicu.
nje za tržište« i čak ga neki pisci koriste za
Vlada ne može garantovati to pravo.
proveru najcenjenijeg oblika postojanja,
Ona ga može samo prihvatiti ili ga pobiti i
profesionalizma.
sprečiti silom
.
Zaista, razlikovanje slobodnog prega‐
Naša vlada ga, uglavnom, prihvata;
laštva od samocenzure zahteva naj
ruska uglavnom odbija. Ali to ne znači da
neprijatniji stepen budnosti koji često
mi nemamo nijednu privilegiju koju Zam‐
prelazi u paranoju.
jatin nije imao, ili koju Solženjicin nije
Napokon, knjiga može da bude odbijena
imao. Mi imamo, prosto, isto neotuđivo
prosto zbog toga što je loše napisana.
pravo.
Izdavači poseduju ukus, kvalifikaciju i
Ali oni su svoje koristili. Oni su radili.
norme. Potpuno nesposobni pisci brane
Jesmo li mi?
se; »Oni se plaše da štampaju moje
Moja se priča jednom pojavila u Plejbo‐
delo«. Zaista, veoma je lako pridružiti se
ju sa potpisom »U. K. Le Gvin«. Ovo se
toj rulji i uviđati zaveru u svakom
desilo zato što je u trenutku kada je
odbijenom delu. Kako neko može da
urednik književne rubrike već prihvatio
bude siguran?
priču, neko drugi iz firme seo i napisao
Znam za mnoge glasine o knjigama koje
pismo pitajući me da li mogu da koriste
izdavač za izdavačem odbija jer smatra da
samo inicijal mog imena dirljivo objašnja‐
je tema opasna, ali dokaza nemam. Sve
vajući »mnogi naši čitaoci zaplašeni su
dok ih ne dobijem ne mogu da rasprav‐
pričama koje su napisale žene«. U to
ljam o tim slučajevima. Mogu samo da
vreme sve sam primila kao šalu i složila
nagađam uzimajući u obzir nekoliko
sam se čak produbljujući njihovo prikriva‐
takvih slučajeva unutar polja naučne
nje time što sam napisala u onome što su
fantastike: da knjige nisu bile »sub‐
tražili od mene za stranu posvećenu
verzivne« ili »šokantne« — ma šta to
biografiji autora: »Priče U. K. Le Gvin nisu
danas značilo — već da su to bile ozbiljne,
napisane od strane U. K. Le Gvin već od
moralno, društveno i etički ozbiljne knjige
druge ličnosti istog imena«. Mislim da
i da se ta osobina ozbiljnosti učinila izda‐
sam vrlo malo razmišljala o tome osim
vačima kao veoma nesigurna investicija.
što sam sve to primila pomalo zbunjeno i
»Ozbiljan« je neodgovarajuća reč.
neznatno podrugljivo i da sam neodređe‐
Želela bih da mogu da pronađem drugu,
no prihvatila da, pošto tako dobro plaćaju
ali predsednik Nikson je usmrtio reč
pisce, imaju pravo i na svoje sitne kap‐