by MoZarD
Kaza po glavi. Kaz se zgrči. Monat šutnu
glavi i ramenu, koje je trebalo ušiti, iako
jednog stražara u prepone i uze njegovo
je krv stala. Boja mu se povratila, premda
koplje.
su ga bolela leđa i bubrezi.
Barton se više ničega nije sećao. Pro‐
»Eto, sada smo robovi«, reče Frigit.
113
»Dik, mnogo si razmišljao o robovskom
»To ne opravdava što si pisao laži o
uređenju. Kako ti se sada čini?«
celoj grupi«, reče Frigit.
»To je bilo istočnjačko ropstvo«, kaza
»Laži. Pisao sam istinu!«
Barton. U ovakvoj vrsti ropstva, rob nema
»Možda si mislio da su one istina. Ali ja
šanse da se izbori za svoju slobodu. Niti
pripadam dobu u kom se nedvojbeno
tu ima kakvog ličnog osećanja između
znalo da nisu. Čak niko, pri zdravoj
roba i posednika, izuzev mržnje. Na
pameti, iz tvog vremena, ne bi trebalo da
istoku je bilo drugačije. Naravno, kao u
veruje u takvu besmislicu«.
svim ljudskim uređenjima, i tamo je bilo
»Činjenice su«, reče Barton, »da su
zlostavljanja«.
jevrejski zajmodavci u Damasku naplaći‐
»Tvrdoglav si čovek«, reče Frigit. »Jesi li
vali siromasima hiljadu posto kamate na
zapazio da su, najmanje polovina robova,
pozajmicu. Činjenice su da su ovo čudo‐
Jevreji? Većinom, Izraelci, s kraja dvade‐
višno zelenaštvo sprovodili, ne samo kad
setog veka. Ona devojka tamo rekla mi je
su u pitanju Muslimani i hrišćani, već i
da je Gering uspeo da uspostavi ropstvo
njihov rođeni narod. Činjenice su da su,
zdela zapodevanjem antisemitizma u ovoj
dok su me moji protivnici u Engleskoj
oblasti. Naravno, on je morao već
optuživali za antisemitizam, mnogi Jevreji
postojati, da bi se mogao probuditi. Kada
u Damasku stali u moju odbranu. Činje‐
se, uz Tulijevu pomoć, domogao vlasti,
nica je da sam protestovao protiv Turaka,
porobio je mnoge od svojih bivših
koji su jevrejsku sinagogu u Damasku pro‐
pristaša«.
dali grčkom pravoslavnom episkopu da je
Potom nastavi: »Zlo je u tome što
preobrazi u crkvu. Činjenica je da sam
Gering nije, uslovno rečeno, istinski anti‐
pokupio osamnaest Muslimana da svedo‐
semita. Lično je intervenisao, sa Himle‐
če u korist Jevreja. Činjenica je da sam
rom i ostalima, da spase Jevreje. Ali, on je
zaštitio hrišćanske misionare od Druza.
čak gori nego da samo uistinu mrzi
Činjenica je da sam upozorio Druze da ta
Jevreje. On je oportunist. Antisemitizam
debela, masna, turska svinja, Rašid‐paša,
je bio talas plime u Nemačkoj; da bi
pokušava da ih podstakne na pobunu,
zauzeo ikakav položaj, morao si da jašeš
kako bi ih mogao masakrirati. Činjenica je
na talasu. Tako, Gering je jahao tamo,
da su se, kad sam opozvan sa dužnosti
kao što je jahao ovde. Jedan antisemita,
konzula, zbog laži hrišćanskih misionara i
poput Gebelsa ili Franka, veruje u prin‐
sveštenika, Rašid‐paše i jevrejskih lihvara,
cipe koje javno zastupa. Istina »principe
hiljade hrišćana, Muslimana i Jevreja
izopačene i pune mržnje, ali još uvek
okupili da protestuju, premda je već bilo
principe. A visokog, debelog, bezbrižnog
kasno«.
Geringa, nije, u stvari, bilo briga za
»Takođe je činjenica da, ni tebi, ni ikom
Jevreje. Jedino je želeo da ih iskoristi«.
drugom, nisam dužan da odgovaram za
»Bravo«, reče Barton, »ali, kakve to
svoje postupke«
veze treba da ima sa mnom? Ah, da. Taj
Zašto je Frigit izneo tako nebitnu stvar,
pogled. Pripremaš se da mi održiš
u tako neprikladnom času? Možda je
predavanje«.
pokušavao da se spase samooptuživanja,
»Dik, ja se tebi divim, kako sam se retko
iskaljivanjem straha i ljutnje na Bartonu.
kome divio. Volim te, kao što čovek voli
Ili je stvarno osećao da je njegov heroj
čoveka. Srećan sam i ushićen što mi je
podbacio.
ukazana posebna milost da ti se pri‐
Lev Ruač je sedeo sa glavom u šakama.
družim, kao što bi, recimo, i Plutarh bio,
Podiže glavu i reče suvo: »Dobrodošao u
da je sreo Alkibijada ili Tezeja. Ali nisam
koncentraconi logor, Bartone. Prvi ti je
zaslepljen. Znam tvoje mane, kojih nije
put. Za mene je to stara priča, čije me
malo, i žalim zbog njih«.
ponovno slušanje zamaralo. Bio sam u
»Koja je, ovog puta?«
nacističkom logoru, i umakao. Bio u rus‐
»Ta knjiga. Jevrejin, Ciganin i islamist.
kom, i umakao. U Izraelu sam, zarobljen
Kako si mogao napisati tako nešto? Do‐
od Arapa, umakao«.
kument mržnje, pun svadljivih koještarija,
»Tako, možda mogu i sada umaći. Ali,
narodnih priča, praznoverica. Ritualna
kuda? U drugi logor? Izgleda da im nema
ubistva, zaista«.
kraja. Čovek ih večno gradi i stavlja u njih
»Još sam bio ljut zbog nepravdi koje
večitog zatvorenika, Jevrejina, ili kojeg
sam trpeo u Damasku. Da budem isteran
god. Čak se i ovde, gde smo počeli iznova,
iz konzulata, zbog laži svojih protivnika,
gde sve veroispovesti i sve predrasude
među kojima...«
treba da budu razbijene na nakovnju
114
uskrsnuća, malo šta izmenilo«.
se načinio još viši i deblji zid.
»Zaveži«, reče čovek do Ruača. Imao je
Uveče su robovi odvedeni natrag u
riđu kosu, jako ukovrdžanu, plave oči, i
zatvor. Tu su, većinom, gotovo smesta
lice, koje je moglo biti lepo, da mu nos
zaspali. Ali Targof, riđi Izraelac, čučnu uz
nije bio slomljen. Bio je visok šest stopa, i
Bartona.
imao telo rvača.
»S vremena na vreme dopre ponešto
»Dav Targof ovde«, reče čvrstim oksfo‐
do ušiju«, reče. »Čuo sam za borbu, tvoju
rdskim naglaskom. »Bivši komandant u
i tvoje posade. Takođe sam čuo da si
izraelskoj ratnoj mornarici. Ne obraćajte
odbio da se pridružiš Geringu i njegovoj
pažnju na ovog čoveka. On je jedan od
svinji.«
starovremskih Jevreja, pesimist, kukavica.
»A šta si čuo o mojoj ozloglašenoj
Pre bi cvileo uza zid, nego ustao i borio se
knjizi?« upita Barton.
kao čovek«.
Targof se osmehnu i reče: »Nisam bio
Ruaču zastade reč u grlu, a onda izusti:
čuo za nju, dok mi Ruač nije skrenuo
»Ti, arogantni Izraelče! Borio sam se,
pažnju. Tvoji postupci dovoljno govore.
ub
ijao. I, nisam kukavica. Šta ti sada radiš,
Uostalom, Ruač je vrlo osetljiv na takve
hrabri ratniče? Zar nisi rob, koliko i mi
stvari. Ne možeš ga ozbiljno optužiti,
ostali?«
zbog svega kroz šta je prošao. Ali ja ne
»Stara je to priča«, kaza jedna žena. Bila
mislim da bi se ponašao kako jesi da si
je visoka, crnokosa i, sigurno bi bila lepa,
onakav, kakav on tvrdi da jesi. Mislim,
da nije bila tako mršava. »Stara priča.
ipak, da si dobar čovek, tip kakav nam
Borimo se međusobno, dok naši
treba. Pa...«
neprijatelji pobeđuju. Baš kako smo se
Usledili su dani i noći teškog rada i
bili, kad je Tit opseo Jerusalim, i ubili više
mršavih obroka. Barton je iz nezvaničnih
svojih, nego Rimljana. Baš kako...«
izvora saznao o ženama. Vilfreda i Fatima
Dvojica ljudi joj se okrenuše i sve troje
bile su u Kambelovom stanu. Lođi je bila s
glasno raspravljahu dok ih stražar ne
Tulijem. Alisa je držana uz Geringa
poče udarati stapom.
nedelju dana, a zatim predata poručniku
Kasnije, kroz natečene usne, Targof
Manfredu fon Krišarftu. Pričalo se da se
saopšti. »Ne mogu ovo da trpim, ne
Gering žalio na njenu hladnoću i hteo da
dugo, Uskoro... dobro, moje je da smak‐
je da svojim telohraniteljima da čine s
nem tog stražara.«
njom što im je volja. Ali fon Krišarft ju je
»Imaš plan?« upita željno Frigit, ali
tražio.
Targof ne htede da odgovori.
Barton je bio u agoniji. Nije mogao da
U cik zore robovi behu probuđeni i
podnese da je zamisli sa Geringom i fon
odmarširali su ka zdeli. Ponovo su dobili
Krišarftom. Mora zaustaviti te zveri, ili bar
malo hrane. Posle jela, podeljeni su u
umreti u pokušaju da to učini. Kasno, iste
grupe i odvedeni na odredišta. Barton i
večeri, iz velike kolibe, koju je delio sa
Frigit, na severnu granicu. Morali su da
dvadeset pet ljudi, otpuzao je u Targof
rade teško, sa hiljadu drugih robova, po
ovu i probudio ga.«
ceo dan goli na suncu. Jedini im je odmor
»Rekao si da znaš da ja moram biti na
bio kad su, u podne, nosili zdele na stenu
tvojoj strani«, šapnuo je. »Kada ću
i jeli.
zadobiti tvoje poverenje? Sada ti mogu
Gering je nameravao da izgradi zid
reći i da, ako to sam odmah ne učiniš,
između planine i Reke; takođe je hteo da
nameravam da podstaknem bekstvo
podigne drugi zid, koji bi se protezao
moje grupe i svih koji hoće sa nama«.
obalom jezera punih deset milja, i treći,
»Ruač mi je rekao još nešto o tebi«,
na severnoj strani.
odvrati Targof. Stvarno nisam razumeo o
Barton i ostali morali su da iskopaju
čemu priča. Može li Jevrejin verovati
dubok rov, a potom da gomilu izvađene
nekom ko je napisao takvu knjigu? Ili,
zemlje ugrade u zid. Bio je to težak posao,
može li se takvom čoveku verovati da
jer su imali samo kamene motike, kojima
neće nasrnuti na saborce, kad zajednički
su udarali po tlu. Kako je korenje trave
neprijatelj bude potučen?«
obrazovalo gusto zamršenu, žilavu masu,
Barton zausti da izgovori nešto ljutito,
moglo je biti posečeno jedino u više
ali stade. Zanemeo je za trenutak. Zatim
pokušaja. Zemlju i korenje skupljali bi
mirno reče: »Pre svega, moji postupci na
drvenim lopatama i bacali na velike
Zemlji govore glasnije od ijedne moje
bambusove sanke. Njih su grupe vukle na
štampane reči. Bio sam prijatelj i zaštitnik
vrh zida, gde je zemlja istovarana, da bi
mnogih Jevreja; imao sam mnogo jev‐
115
rejskih prijatelja.«
»Mnogi od tvojih izraelskih zatvorenika
»Ta poslednja izjava je uvek uvod za
živeli su posle tebe«, reče Frigit.
napad na Jevreje«, kaza Targof.
»A, Jevreji!« Gering odmahnu lulom. »U
»Moguće. Bilo kako bilo, čak i da su
tome je nevolja. Predobro me znaju.
Ruačeve tvrdnje tačne, Ričard Barton,
Zlovoljni su kad pokušavam s njima da
kojeg vidiš pred sobom u ovoj dolini, nije
razgovaram, a previše ih je pokušalo da
Barton koji je živeo na Zemlji. Mislim da
me ubije radi svoje utehe. Ne da imam
je svaki čovek nešto drugačiji, zbog svog
nešto protiv njih. Ne volim naročito
iskustva ovde. Ako nije, nesposoban je da
Jevreje, ali imao sam mnogo jevrejskih
se promeni. Bilo bi bolje da je mrtav.«
prijatelja. ..«
»U toku četiristo sedamdeset i šest
Barton pocrvene.
dana, koliko sam živeo na ovoj Reci,
Gering, pošto povuče dim, nastavi:
naučio sam mnogo. Ja nisam nesposoban
»Firer je bio veliki čovek, uz izvesne
da menjam mišljenje. Slušao sam Ruača i
idiotarije. Jedan od njih, bio je njegov
Frigita. Često i strasno sam sa njima
stav prema Jevrejima. Ja sam, manje sam
raspravljao. I, ako to tada nisam želeo da
mario. Ali Nemačka mog vremena bila je
priznam, mnogo sam razmišljao o onom
anti‐jevrejska, i čovek je morao biti uz
što su govorili«.
Zeitgeist, ako je išta želeo da postigne u
»Mržnja prema Jevrejima je nešto
životu. Dosta o tome. Čak se ni ovde ne
usađeno u detetu«, kaza Targof. »To
može od njih pobeći.«
postaje deo nerva. Ne možeš je se
Brbljao je još neko vreme, a onda
osloboditi snagom volje, osim ako još nije
Frigitu postavio mnoga pitanja o sudbini
pustila koren, ili je volja neobično jaka.
svojih savremenika i istoriji posleratne
Zvonce zvoni, i Pavlovljevom psu ide voda
Nemačke.
na usta. Spomeni reč Jevrejin i nervni
»Da ste vi, Amerikanci, imali imalo poli‐
sistem jurne na tvrđavu nejevrejskog
tičkog osećanja, objavili biste rat Rusiji,
uma. Kao što, pri pomenu Arapa jurne na
čim smo mi kapitulirali. Borili bismo se s
moj. Ali ja imam realne osnove za mržnju
vama protiv boljševika i savladali ih.«
prema svim Arapima.«
Frigit ne odgovori. Gering tada ispriča
»Dovoljno sam se pravdao«, reče Bar‐
nekoliko »smešnih«, vrlo skarednih priča.
ton. »Ili ćeš me prihvatiti ili odbiti. Znaš
Zamoli Bartona da mu opiše svoje
šta ću da uradim.«
neobično iskustvo, koje je stekao pre
»Prihvatam«, odobri Targof. »Ako ti
uskrsnuća u ovoj dolini.
možeš da promeniš mišljenje, mogu i ja.
Barton beše iznenađen. Je li Gering o
Radim s tobom, hleb jedem s tobom.
<
br /> tom čuo od Kaza, ili je među robovima
Dopada mi se da verujem kako sam dobar
postojao špijun?
poznavalac karaktera. Reci mi, da si ti ovo
Ispričao je, do pojedinosti, sve što se
planirao, šta bi radio?«
dogodilo od vremena kad je otvorio oči,
Targof pažljivo slušaše. Nakon Barto‐
da bi se našao u predelu plovećih tela, do
novog objašnjenja, Targof klimnu glavom.
trenutka kad je čovek iz vazdušnog kanua
»Veoma nalik mom planu. Sada. ..«
uperio na njega metalnu cev.
»Vanzemaljčeva, Monatova teorija je da
16
su izvesna bića — zovimo ih Kogod, ili X
— posmatrala čovečanstvo od postmaj‐
Sledećeg dana, malo posle doručka, ne‐
munskog perioda. Najmanje dva miliona
koliko stražara dođoše po Bartona i Frig‐
godina. Ova super bića su, nekako,
ita. Targof je prodorno gledao Bartona,
snimila svaku ćeliju svih ljudskih bića koja
koji je znao šta ovaj misli. Ništa nije
su ikad živela, od momenta začeća,
moglo da se učini, osim da se odmaršira u
verovatno, do momenta smrti. To zvuči
Geringovu »palatu«. On je sedeo u velikoj
zapanjujuće, ali nije, ništa više nego
drvenoj stolici i pušio lulu. Zamolio ih je
uskrsnuće celog čovečanstva i preob‐
da sednu, i ponudio im cigare i vino.
likovanje ove planete u jednu rečnu doli‐
»Povremeno«, reče, »volim da se
nu. Snimci su možda rađeni za života
opustim i razgovaram sa nekim, mimo
snimanih. Ili je moguće da su ta superbića
mojih kolega, koji nisu preterano bistri.
uhvatila vibracije iz prošlosti, baš kao što
Naročito volim da pričam s nekim ko je
smo mi na Zemlji videli svetlost zvezda
živeo posle moje smrti. I sa ljudima koji
kakve su bile pre hiljadu godina.«
su bili poznati u svoje vreme. Imam po
»Monat, međutim, naginje prvoj teoriji.
nekoliko od obe vrste, dosad.«
Ne veruje u vremeplov, čak ni u užem
116
smislu.«
smrti i nastavio da vodi njegove pilote
»Monat veruje da su X čuvali te snimke.
protiv saveznika čak i po završetku rata.
Kako, ne zna. Ali ova planeta je potom
Ti nisi Rajhmaršal Hitlerove Nemačke, niti
preoblikovana za nas. Očevidno je to je‐
izbleglica kojeg je uhapsio poručnik
dan veliki svet Reke. U toku naše plo‐
Džerom N. Šapiro. Epenštajn i Šapiro, ha!