by MoZarD
potrča prema Nemcu i hitnu koplje. Ono
do trideset sedam milijardi ljudi. Kolike su
okrznu Geringovu glavu i on vrisnu, stade
mi šanse da ikad nađem mog zemaljskog
i poče da traži oružje, ali Barton ga skoli.
supruga?«
Obojica se sručiše na zemlju i valjahu se,
»K tome, ja te volim. Da, znam, nisam
gušeći jedan drugog.
postupala kao da te volim. Ali nešto se u
Nešto udari Bartona u potiljak. Ošamu‐
meni promenilo. Možda zbog svega kroz
ćenom, popusti mu stisak. Gering ga
šta sam prošla. Ne verujem da bih te
gurnu na tlo i skoči do koplja. Zgrabivši
mogla voleti na Zemlji. Moguće da bih
ga, diže se i krenu ka opruženom Bar‐
bila očarana, ali bi me, takođe, nešto
tonu. Barton pokuša da stane na noge, ali
odbijalo, čak plašilo. Ne bih ti mogla biti
kolena kao da su mu bila od gita, i sve mu
dobra žena. Ovde, mogu. Pre, biću ti
se vrtelo. Gering se odjednom zatetura,
dobra prijateljica, jer se ne čini da ovde
jer mu je Alisa obuhvatila noge s leđa, i
po‐stoji ikakva vlast ili verska ustanova,
pade napred. Barton se još jednom
koja bi nas mogla venčati. To, samo po
napregnu, ustade, zatetura se i pade
sebi, govori koliko sam se promenila. Da,
preko Geringa. Ponovo su se valjali, dok
mirne duše mogu živeti s čovekom s
je Gering stezao Bartonu vrat. Onda
kojim nisam venčana... Ali to si ti.«
jedno koplje kliznu preko Bartonovog
»Ne živimo više u viktorijanskom
ramena, zaparavši mu kožu, i zari se
dobu«, rekao je Barton. »Kako bi nazvala
kamenim vrhom u Geringov vrat.
ovo doba... Mešovita era? Mešovito
Barton ustade, izvuče koplje i zabode ga
doba? Najzad, to će biti Rečna kultura,
u čovekov debeli stomak. Gering pokuša
Obalski svet, mnoštvo Rečnih kultura.«
da se uspravi, ali pade mrtav. Alisa se
»Ako bude trajalo«, reče Alisa. »Počelo
skljoka na zemlju i zaplaka.
je naglo, može se završiti isto tako brzo i
Bitka je okončana u zoru. Dotad su
neočekivano.«
robovi iz svih zatvora pobegli. Geringovi i
Izvesno je, mišljaše Barton, da zelena
Tulijevi ratnici behu pali između dve sile,
Reka, i travnata poljana, i šumovita brda,
Onondaga i robova, kao zrna između dva
i bezmerne planine, ne izgledaju poput
mlinska kamena. Indijanci, koji su
Šekspirove nematerijalne vizije. Bili su
verovatno napali samo zbog pljačke i
čvrsti i stvarni, tako stvarni kako su
otmice robova i njihovih zdela, behu se
stvarni ljudi koji sada idu ka njemu, Frigit,
povukli. Ukrcali su se u svoje čunove i ka‐
Monat, Kaz i Ruač. On iziđe iz kolibe i
nue i veslali jezerom. Nikom nije padalo
dočeka ih.
na pamet da ih goni.
Kaz poče priču. »Davno, pre nego govo‐
rio engleski dobar, ja video nešto. Ja
17
probao da ti kažem onda, ali ti ne razu‐
meš. Ja video čovek koji nema ovo na
Naredni dani behu puni posla. Po gru‐
čelu.«
boj proceni, najmanje polovina od 20.000
On pokaza na centar svog čela, a potom
stanovnika Geringove male kraljevine, bili
ostalih.
su ubijeni, teško ranjeni, oteti od strane
»Ja znam«, nastavi Kaz, »ti to ne možeš
Onondaga, ili pobegli. Rimljanin Tulije
videti. Ni Pit i Monat ne mogu. Niko više
Hostilije, očito je bio umakao. Preživeli su
ne može. Ali ja vidim to na svačijem čelu.
izabrali privremenu vladu. Targof, Barton,
Osim kod tog čoveka kojeg sam davno
Sprus, Ruač i još dvojica, činili su izvršni
pokušao da uhvatim. Onda, jednog
komitet, sa znatnom, ali privremenom
danas, video jedna žena to nema, ali ti
120
ništa ne kažem. Sada, vidim treću osobu
»da smo odlučili da učinimo sve moguće,
koja to nema.«
kako bismo od tebe saznali istinu.
»Hoće da kaže«, reče Monat, »da je
Mučenje je protiv principa svih za ovim
sposoban da opazi pouzdane simbole ili
stolom. Mi preziremo i gnušamo se onih
karakteristike na čelu svakog od nas.
koji pribegavaju torturi. Ali osećamo da je
Može ih videti samo na jakom suncu i pod
ovo takav spor u kom principi moraju biti
određenim uglom. I, svi koje je ikada
po strani.«
video, imali su ove simbole, izuzev troje
»Principi nikada ne smeju biti po
koje je spomenuo.«
strani«, reče Sprus uravnoteženo. »Cilj
»On mora da je sposoban da vidi malo
nikada ne opravdava sredstva. Čak i ako
dalje u spektru, nego mi«, reče Frigit.
takva postojanost znači poraz, smrt i
»Očito da onaj ko nam je stavio na čelo
nemogućnost saznanja«.
životinjski znak, ili kako ga zvali, nije znao
»Odviše toga je u pitanju«, reče Targof.
za specijalnu sposobnost Kazove vrste. To
»Ja, koji sam bio žrtva neprincipijelnih
kazuje da oni nisu sveznajući.«
ljudi; Ruač, kojeg su mučili više puta;
»Očito«, reče Barton. »Ni nepogrešivi.
ostali, svi se slažemo. Vatru i nož ćemo
Inače, ja se nikada ne bih probudio na
upotrebiti ako moramo. Neophodno je da
onom mestu pre uskrsnuća. Pa, ko je
doznamo istinu.
osoba koja nema te simbole na svojoj
»Sada mi kaži, jesi li ti jedan od onih,
koži?«
odgovornih za ovo uskrsnuće?«
Govorio je mirno, ali mu je srce ubrzano
»Nećete biti ništa bolji od Geringa i
kucalo. Ako je Kaz u pravu, može otkriti
njemu sličnih, ako me budete mučili«,
agenta bića koja su vratila celu ljudsku
reče Sprus. Glas poče da mu slabi. »U
vrstu u život. Hoće li to biti prerušeni
stvari, bićete mnogo gori, jer vi
bogovi?
prisiljavate sebe da budete poput njega,
»Robert Sprus!« reče Frigit.
kako biste dobili nešto, čega, možda,
»Da ne bismo brzopleto zaključili«, reče
uopšte nema. Ili, ako ga ima, možda nije
Monat, »ne zaboravimo da nedostatak
vredno cene«.
tog znaka može biti slučajan.«
»Reci nam istinu«, insistirao je Targof.
»Već ćemo to doznati«, reče Barton
»Ne laži. Znamo da mora da si agent;
preteći. »Ali, čemu simboli? Zašto treba
možda jedan od onih direktno odgo‐
da smo obeleženi?«
vornih.«
»Verovatno zbog identifikacije ili pre‐
»Iz onog kamena tamo izbija vatra«,
brojavanja«, reče Monat. »Ko zna, izuzev
reče Barton. »Ako odmah ne progov
oriš,
onih koji su nas doveli ovde.«
bićeš... uostalom, pečenje će biti najlakša
»Hajde da vidimo Sprusa«, predloži
od patnji koje ćemo ti prirediti. Ja sam
Barton.
stručnjak za kineske i arapske metode
»Najpre moramo da ga uhvatimo«,
mučenja. Uveravam te da oni imaju
odgovori Frigit. »Kaz je pogrešio što je
nekoliko vrlo prefinjenih načina za
spomenuo Sprusu da zna za simbole.
izvlačenje istine. A nije mi muka da svoje
Učinio je to jutros, za doručkom. Nisam
znanje sprovedem u praksu«.
bio tamo, ali oni koji jesu, kažu da je
Sprus, bled i znojav, reče: »Možeš se
Sprus pobledeo. Za nekoliko minuta se
lišiti večnog života, ako to učiniš. To će te,
izvinio, i od tada nije viđen. Razaslali smo
u najmanju ruku, vratiti daleko unazad na
tragače uzvodno, nizvodno i preko Reke,
tvom putu, odložiti krajnji cilj«.
a takođe i u brda.«
»A šta je to?« kaza Barton.
»Njegovo bekstvo je izvesno priznava‐
Sprus ga je ignorisao. »Mi ne možemo
nje krivice«, reče Barton. Bio je ljut. Je li
podneti bol«, mrmljao je. »Preosetljivi
čovek neka vrsta stoke žigosane za kakvu
smo«.
zlosrećnu svrhu?
»Hoćeš li da govoriš?« reče Targof.
Tog popodneva, doboši su objavili da je
»Čak je i ideja samouništenja bolna i
Sprus uhvaćen. Tri sata kasnije, stajao je
izbegava se, izuzev kada je apsolutno
pred stolom Saveta, u novoizgrađenoj sali
potrebno«, mrmljao je Sprus. »Uprkos
za sastanke. Za stolom su sedeli članovi
činjenici što znam da ću živeti ponovo«.
Saveta. Vrata su bila zatvorena, jer su
»Na vatru s njim«, reče Targof dvojici
smatrali da je ovo nešto što će se
ljudi što su držali Sprusa.
efikasnije obaviti bez gužve. Međutim,
Monat podiže glas. »Trenutak samo.
Monat, Kaz i Frigit, takođe su bili prisutni.
Sprus, nauka mog naroda bila je mnogo
»A sada ti mogu reći i to«, kaza Barton,
naprednija od nauke Zemljana. Prema
121
tome, ja sam kvalifikovaniji da učeno
sve to, zar ne bi mislio da je to tvoja
pogađam. Možda te možemo poštedeti
etička dužnost?« upita Sprus.
bola od vatre, kao i bola zbog odavanja
»Da, ali ja bih uskrsnuo samo one
sopstvene svrhe, ako samo potvrdiš što
vredne uskrsnuća.«
ću ti reći. Tako, to ne bi bila izdaja u
»A šta ako ostali ne bi prihvatili tvoj
pravom smislu«.
kriterijum?« reče Sprus. »Da li zaista
Sprus reče: »Slušam«.
misliš da si dovoljno mudar i dobar da
»Po mojoj teoriji, ti si Zemljanin. Pripa‐
sudiš? Bi li se ravnao s Bogom? Ne, svi
daš dobu koje je, hronološki, mnogo
moraju dobiti drugu šansu, bez obzira
posle 2.008. godine naše ere. Mora da
koliko su bestijalni, sebični, uskogrudi ili
potičeš od nekoliko onih koji su preživeli
glupi. Potom, od njih će zavisiti... «
moj skener smrti. Sudeći po tehnologiji i
On zaćuta, kao da je zažalio zbog svog
moći koja je potrebna da bi se površina
izliva, i kao da ne namerava više ništa da
ove planete rekonstruisala u jednu og‐
kaže.
romnu rečnu dolinu, tvoje vreme mora
»Uz to«, reče Monat, »želeli biste da
da je usledilo mnogo posle dvadeset
načinite studiju čovečanstva kakvo je
prvog veka. Nagađam, reč je o
postojalo u prošlosti. Želeli biste da sni‐
pedesetom veku naše ere?«
mite sve jezike kojima su ljudi ikad govo‐
Sprus pogleda na vatru i potom reče,
rili, njihove običaje, filozofije, biografije.
»Dodaj još dve hiljade godina«.
Zbog toga su vam potrebni agenti, koji se
»Ako je ova planeta otprilike veličine
izdaju za uskrsle, da se pomešaju sa
Zemlje, na njoj može živeti samo ovoliko
narodima u dolini, beleže, posmatraju,
ljudi. A gde su ostali, mrtvorođenčad,
studiraju. Koliko će ovo proučavanje
deca koja su umrla pre pete godine,
trajati? Hiljadu godina? Dve? Deset?
imbecili i idioti, kao i oni koji su živeli
Milion?«
posle dvadesetog veka?«
»I šta je sa našim konačnim razmeš‐
»Oni su drugde«, odgovori Sprus. Opet
tajem? Treba li da ovde zauvek osta‐
pogleda vatru i stisnu usne.
nemo?«
»Moj narod«, reče Monat, »imao je
»Ostaćete ovde onoliko koliko vam je
teoriju da će jednom moći da vidi svoju
neophodno da se oporavite, viknu Sprus.
prošlost. Neću ići u detalje, ali bilo je
»Potom... »Zatvori usta, besno pogleda i
verovatno da se prošle radnje mogu vizu‐
reče: »Produženi kontakt sa vama, čini
elno otkriti i potom snimiti. Vremeplov je,
da, i najčvršći među nama, poprimaju
naravno, bio čista fantazija.
vaše osobine. Moramo i sami da se
»Ali šta ako je vaša kultura bila spo‐
oporavimo. Već se osećam nečistim. .. «
sobna da učini ono o čemu smo mi samo
»Stavite ga na vatru«, reče Targof.
teoretisali? Šta ako ste vi snimili pona‐
»Saznaćemo celu istinu«.
osob svako ljudsko biće koje je ikad žive‐
»Ne, nećete!« viknu Sprus. »Ovo je
lo? Pronašli ovu planetu i konstruisali ovu
trebalo davno da učinim! Ko zna šta... «
Rečnu dolinu? Negde, možda ispod same
Pade na zemlju i koža mu dobi sivo‐
površine ove planete, koristili pre‐tvarače
plavu boju. Doktor Stajnborg, jedan od
energije u materiju, uticaj toplote rastop‐
članova Saveta ga pregleda, ali je svima
ljenog jezgra ove planete i snimke, da po‐
već bilo jasno da je mrtav.
novo stvorite tela mrtvih u tankovima?
Targof reče: »Bolje ga odmah odnesite,
Upotrebili biološke tehnike da podmla‐
doktore. Secirajte ga. Čekaćemo ovde vaš
dite tela i obnovite udove, oči i drugo, i
izveštaj«.
da preinačite svaki fizički defekt?«
»Sa kamenim noževima, bez hemikalija i
»Potom ste«, produži Monat, »načinili
mikroskopa, kakvu vrstu izveštaja možete
još snimaka novostvorenih tela i odložili
očekivati?« reče Stajnborg. »Ali učiniću
ih u nekakav ogromni memorija‐tank?
kako najbolje umem«.
Kasnije ste uništili tela u tankovima?
Telo je odneto. Barton kaza: »Milo mi je
Ponovo ih stvorili pomoću provodljivog
što nas nije naterao da priznamo da
metala koji je, takode, upotrebljen za
blefiramo. Da je držao jezik za zubima,
/> punjenje zdela? Ovaj može biti zakopan
porazio bi nas«.
ispod zemlje. Uskrsnuće se tad događa
»Vi onda zbilja niste nameravali da ga
bez pribegavanja natrprirodnim sred‐
mučite?« reče Frigit. »Nadao sam se da
stvima«.
ne biste ostvarili svoju pretnju. Da jeste,
»Veliko je pitanje, zašto?«
otišao bih, da više nikada ne vidim
»Da si ti imao u svojoj moći da učiniš
nijednog od vas«.
122
»Naravno da nismo to hteli«, reče Ruač.
zvao domom. Dom je za Bartona uvek bio
»Sprus je bio u pravu. Ne bismo bili bolji
mesto sa kog će da navali napred, gde će
od Geringa. Ali mogli smo pokušati i na
da se odmori, privremena tvrđava u kojoj
drugi način. Hipnozom, recimo. Barton,
piše knjigu o poslednjoj svojoj ekspediciji,
Monat i Stajnborg, bili su stručnjaci u
jazbina u kojoj isceljuje poslednje rane,
tome«.
komandni most sa kog je tražio nove
»Nevolja je što još uvek ne znamo
krajeve za istraživanje.
jesmo li došli do istine«, kaza Targof.
Dakle, svega dve nedelje posle Spruso‐
»Stvarno, mogao je lagati. Monat je izneo
ve smrti, Barton je osetio potrebu da
nekoliko nagađanja i, ako su pogrešna,
promeni mesto boravka. Bio je čuo gla‐
Sprus nas je mogao zavesti slaganjem s
sine da je na zapadnoj obali, oko sto milja
Monatom. Ne bih rekao da smemo biti
uzvodno, otkriven bakar. To je bila, ne vi‐
sasvim sigurni«.
še od dvanaest milja duga oblast, nase‐
Složili su se u jednoj stvari. Njihove
ljena Sarmatima iz petog veka pre Hrista i
šanse da otkriju drugog agenata po
Frizijcima iz trinaestog veka naše ere.
odsustvu simbola na čelu, propale su.
Barton nije u suštini verovao da je priča
Sada će oni — ko god da su — znajući za
istinita — ali, dala mu je opravdanje za
vidljivost znakova Kazovoj vrsti, preduzeti
putovanje. Krenuo je, ignorišući Alisinu
sve da spreče otkrivanje.
molbu da je povede sa sobom.
Stajnborg se vratio nakon tri sata.
Sada posle mesec dana, i raznih doživ‐
»Nisam našao ništa što bi ga razlikovalo
ljaja, ne svih prijatnih, došli su gotovo
od ijednog pripadnika homo sapiens
kući. Priča nije bila sasvim neosnovana.
vrste. Izuzev ove napravice«.
Postojao je bakar, ali u beznačajnim
Držao je crnu, sjajnu kuglicu, veličine,