by MoZarD
zauvek lišeni brade, baš kao da su
Ne, rekao je Barton sebi. Ne. Eto te
obrezani.
opet. Iako si verbalni cinik, uvek si previše
Drugu uvredu nisu mogli ispraviti, ali
praštao, bio prečesto spreman da predeš
prvu jesu, donekle. Premazivali su predeo
preko rana koje su ti nanesene, i daš
iznad gornje usne i bradu tamnom
napadaču još jednu šansu. Ne budi više
tečnošću dobijenom od sitno samlevenog
lud, Bartone.
drvenog uglja, ribljeg tutkala, hrastovog
Ni posle tri dana nije bio siguran u
tanina i još nekoliko sastojaka. Posve‐
Geringa.
ćeniji su koristili boju za tetoviranje i
Barton beše uzeo ime Abdul ibn Haru‐
trpeli bolne ubode u dugačkim linijama,
na, devetnaestovekovnog gradanina Kai‐
oštrom bambusovom iglom.
ra, Egipat. Imao je više razloga za to
Sad je Barton bio dvostruko prerušen,
prerušavanje. Jedan je bio što je izvesno
ali je bio stavljen na milost i nemilost
vreme govorio arapski i znao kairski
čoveku koji ga je mogao izdati prvom
dijalekt tog vremena, a imao je i oprav‐
prilikom. Želeo je da privuče nekog od
danje da pokrije glavu peškirom umota‐
Moralnih, ali ne nekog ko bi bio upućen u
nim u turban. Nadao se da će mu ovo
njegov identitet.
pomoći da promeni svoj izgled. Gering to
Barton je želeo da bude siguran da
ni jednom rečju nije porekao. Barton je u
može umaći, pre nego što bude uhvaćen
to bio prilično siguran, jer su on i Gering
u mrežu. Bila je to opasna igra, poput
najveći deo vremena provodili zajedno.
hodanja po užetu iznad jame sa gladnim
Bili su smešteni u istoj kolibi, dok se nisu
vukovima, ali je želeo da je igra. Pobeći će
prilagodili lokalnim običajima i započeli
tek kada to postane apsolutno neophod‐
probni rad. Tu je spadala i intenzivna
no. Ostalo vreme biće plen u lovu na
vojna obuka. Barton je bio jedan od naj‐
lovca.
većih mačevalaca devetnaestog veka, a
Još uvek mu je vizija Mračne kule i
takođe je znao svaki zahvat u borbi
Velike zdele obuzimala misli. Čemu igra
oružjem ili rukama. Nakon što je, u ni‐
mačke i miša, kad je on u stanju da jurne
zovima testova, pokazao svoje sposob‐
na same bedeme zamka u kom
nosti, srdačno je primljen za regruta. U
pretpostavlja da je komanda Moralnih?
stvari, obećano mu je da će postati
Ili, ako juriš nije dobra reč, da se prikrade
instruktor, kad dovoljno ovlada jezikom.
do Kule i uvuče se kao što miš ulazi u
Gering je gotovo isto tako brzo zadobio
kuću — ili u zamak. Dok ga mačke svuda
poštovanje ovdašnjih ljudi. Na stranu sve
budu tražile, miš će se ušunjati u Kulu, a
njegove mane, ali mu nije nedostajala
tu se miš može pretvoriti u tigra.
hrabrost. Bio je jak i vešt sa oružjem,
Pri ovoj pomisli se nasmejao, privukavši
veseo, mio kad mu treba, a nije bio
znatiželjne poglede dvojice sobnih drugo‐
daleko iza Bartona ni u ovladavanju
va: Geringa, i jednog Engleza iz sedam‐
jezikom. Bio je brz u sticanju i korišćenju
naestog veka, Džona Kolopa. Njegov
autoriteta, kako i dolikuje bivšem
smeh bio je poruga sebi u tigrovoj koži.
110
Šta ga je podstaklo da pomisli kako on,
je bio rat, rat, rat. Na stranu sve drugo,
običan čovek, može da učini nažao onima
rat je, ipak, na ovom mestu bio dobar
koji su oblikovali planetu, uskrsli milijarde
(prema nekima)! Davao je draž životu i
mrtvih i hrane i izdržavaju ove koji su
otklanjao dosadu. Čovekova pohlepa i
pozvani natrag u život? Skrši ruke, znajući
agresivnost imali su i vrednu stranu.
da je u njima i u mozgu koji ih vodi,
Posle večere, svaki čovek i žena bili su
sadržan krah Moralnih. Šta je bila ta
slobodni da čine šta žele, sve dotle dok se
strašna stvar koju je gajio u sebi, nije
ne ogreše o lokalne zakone. Mogao je
znao. Ali, oni su ga plašili. Kad bi samo
trampiti cigarete i piće, kojima ga je
mogao znati zašto...
snabdevala zdela, ili ribu koju ju ulovio u
Njegov smeh je samo jednim delom bio
Reci, za jedan bolji luk i strele; štitove;
poruga sebi. Drugi dao njega, verovao je
činije i šolje; stolove i stolice; bambusove
da je on tigar među ljudima. Ono si što
frule; glinene trube; doboše od ljudske ili
misliš, mrmljao je.
riblje kože; retko kamenje (koje je
Gering reče: »Imaš vrlo neobičan smeh,
stvarno bilo retko); ogrlice načinjene od
prijatelju. Nešto ženskasto, iz tako
lepo spojenih i obojenih kostiju ribe iz
muževnog čoveka. Kao... kao kad bačeni
rečnih dubina, od žada ili izrezbarenog
kamen skakuće po ledenom jezeru. Ili,
drveta; obsidijanska ogledala; sandale i
kao šakalov.«
cipele; ugljene pisaljke; redak i skup
»Imam nešto od šakala i hijene u sebi«,
bambusov papir; mastilo i nalivpera od
odgovori Barton. »Tako su moji klevetnici
riblje kosti; šešire načinjene od dugačke i
utvrdili — i bili su u pravu. Ali ja sam i više
žilave trave s bregova; daščicu sa uzicom
od toga.«
koja, kad se vrti iznad glave, pravi buku;
Ustade iz kreveta i poče da vežba, da
mala kola za vožnju niz padinu brda;
razgiba mišiće. Za nekoliko minuta, kre‐
harfe načinjene od drveta, sa žicama
nuće se ostalima prema kamenoj zdeli, uz
oblikovanim od creva »ribe‐aždaje«;
obalu Reke, da napuni svoju zdelu. Nakon
hrastovo prstenje za prste na rukama i
toga, sat vremena će trajati uređenje
nogama; glinene statuete; i ostale
okoline. Potom obuka, uz instrukcije za
naprave, korisne ili ukrasne.
rukovanje kopljem, batinom, praćkom,
Kasnije je, naravno, došlo na red, i
obsidijanskim mačem, lukom i strelom,
vođenje ljubavi. Barton i njegovi drugovi
kamenom sekirom, i za borbu golim
iz kolibe, bili su, za sada, toga lišeni. Tek
rukama i nogama. Sat za odmor, razgovor
kada steknu građansko pravo, biće im
i ručak. Onda sat na predavanju iz jezika.
dozvoljeno da se presele u zasebne kolibe
Pa svakodnevni, dvočasovni rad na iz‐
i žive sa ženama.
gradnji zidina koji označavaju granice ove
Džon Kolop bio je nizak, vitak mladić, s
male države. Polučasovni odmor, pa oba‐
dugom žutom kosom, uskim ali prijatnim
vezna milja trčanja za održavanje snage.
>
licem, i krupnim plavim očima, sa vrlo
Večera iz zdela, pa slobodna noć, izuzev
dugim, povijenim crnim trepavicama. U
za one koji su na stražarskoj dužnosti ili
prvom razgovoru sa Bartonom je, pošto
drugim zadacima.
se predstavio, rekao: »Isporučen sam iz
Ovakav raspored i ovakve aktivnosti bili mraka majčine materice — čije još? — na su zastupljeni u svim majušnim državama
svetlo Boga zemaljskog 1625. godine.
nizvodno i uzvodno, duž Reke. Gotovo
Prebrzo sam ponovo sišao u matericu
svugde je ljudstvo bilo u ratu, ili se za
majke Prirode, nepokolebljiv u nadi u
njega pripremalo. Građani su morali
uskrsnuće i neprevaren, kako vidiš. Iako
održavati kondiciju i pripravnost za tuču,
moram da priznam da ovaj zagrobni život
najbolju koju mogu pružiti. Vežbe su ih,
nije onaj za koji su me pastori uveravali
takođe, okupirale. Bez obzira koliko je
da me očekuje. Ali, najzad, kako će oni
vojnički život bio monoton, bio je bolji od
znati istinu, siroti slepi đavoli što vode
sedenja i potrage za zabavom. Sloboda
slepce!«
od briga zbog hrane, kirije, računa, od
Nedugo potom, Kolop mu je rekao da je
pipavih kućnih poslova i obaveza koje su
član Crkve druge šanse.
Zemljane okupirale i sekirale, nije u celini
Barton podiže obrve. Susreo se sa ovom
bila blagoslov. Ovde se vodila velika bitka
novom religijom na mnogim mestima duž
protiv dosade, i vođe svih država bili su
Reke. Barton, iako bezvernik, stavio je
obuzeti smišljanjem načina da uposle svoj
sebi u zadatak da temeljno istraži sve
narod.
religije. Ako znaš čovekovu veru, znaćeš
U dolini Reke trebalo je da bude raj, ali
najmanje pola čoveka. Ako znaš njegovu
111
ženu, znaćeš i drugo pola.
istina na Zemlji. To je čak veća istina
Crkva je imala nekoliko prostih načela,
ovde. Ako ubiješ čoveka da mu začepiš
pojedina zasnovana na činjenicama, a
usta, on se pojavljuje drugde duž Reke. I,
većinu na pretpostavkama, nadama i
čovek koji je bio mučen sto hiljada milja
željama. U ovom su bili srodni sa svakom
daleko, dode da zameni prethodnog
religijom rođenom na Zemlji. Ali,
mučenika. Najzad će Crkva pobediti.
»drugošanseri« su imali jednu prednost
Onda će ljudi prekinuti ove beskorisne
nad svim zemaljskim religijama. Nisu
ratove što seju mržnju, i započeti pravo
imali teškoća u dokazivanju da mrtav
delo, jedino vredno delo, zadobijanje
čovek može biti vraćen u život — ne
spasenja.«
jednom, nego počesto.
»To što kažeš o mučenicima, može da
»A zašto je čovečanstvu data druga
se odnosi na bilo koga«, reče Barton.
šansa?« reče Kolop tihim, ozbiljnim
»Kad je rđav čovek ubijen, on se
glasom. »Da li ono to zaslužuje? Ne. Sa
pojavljuje da poseje svoje zlo drugde.«
retkim izuzecima, ljudi su pakosni, bedni,
»Bog će preovladati; istina uvek
sitni, poročni, zatucani, veoma egoistični,
pobeđuje«, odvrati Kolop.
uopšte svađalice i prilično gadni.
»Ne znam koliko je na Zemlji bila
Gledajući ih, bogovi — ill Bog — treba da
ograničena tvoja pokretljivost, ni koliko si
povraćaju. Ali, u ovom božanskom
dugo živeo«, reče Barton, »ali oboje mora
bljuvanju je ugrušak sažaljenja, ako mi
da je imalo vrlo uske granice, kad si tako
praštaš upotrebu ovakvih slika pri
slep. Toliko vidim.«
izlaganju. Čovek, koliko god nedostojan,
Kolop reče: »Crkva nije zasnovana samo
posedije srebrnu žicu božanskog u sebi.
na veri. Ona ima nešto vrlo faktičko, vrlo
Nije puka fraza da je čovek stvoren
supstancijalno, na čemu bazira svoja
prema božjem liku. Nešto vredno je
učenja. Kaži mi, Abdule, prijatelju, jesi li
sačuvano i u najgorem od nas, i iz tog
ikad čuo da je neko uskrsnut mrtav?«
nečeg može da se oblikuje novi čovek:«
»Paradoks!« uzviknu Barton. »Kako
»Ko god da nam je pružio ovu novu
misliš — uskrsnut mrtav?«
priliku da spaserno svoje duše, zna tu
»Postoje
najmanje
tri
autentična
istinu. Smešteni smo ovde, u ovoj rečnoj
slučaja, i četiri još, za koje je Crkva čula,
dolini — na ovoj tuđoj planeti, pod tuđim
ali nije mogla da ih potvrdi. To su
nebesima — da postignemo spasenje.
muškarci i žene ubijeni na jednom mestu
Koja nam je vremenska granica, ne znam,
kraj Reke, i preneti na drugo. Neobično,
niti znaju starešine moje crkve. Možda
tela su im ponovo stvorena, ali bez iskre
nema granice, ili je samo sto godina,
života u njima. Pa, kako to?«
možda hiljadu. Ali, mi moramo iskoristiti
»Ne mogu da verujem!« reče Barton.
to vremena koliko ga bude, moj
»Pričaj mi. Slušam, jer govoriš znalački.«
prijatelju.«
Mogao je da veruje, jer je i drugde čuo
Barton reče: »Nisu li tebe na Odinovom
istu priču. Ali hteo je da vidi da li se
oltaru žrtvovali Nordijci, koji su se držali
Kolopove priča slaže sa ostalim.
stare religije, iako ovaj svet nije Valhala
Podudarala se, čak i u imenima mrtvih.
koju su im obećali njihovi sveštenici? Ne
Naime, te ljude i žene su identifikovali oni
misliš li da gubiš vreme, uzalud
koji su ih dobro znali na Zemlji. Svi oni su
propovedajući, po njima? Oni veruju u
bili sveti, ili bezmalo sveti ljudi; jedan je
iste stare bogove i jedino su svoju teolo‐
zbilja bio proglašen za sveca na Zemlji. Po
giju malo prilagodili ovdašnjim uslovima.
teoriji, oni su postigli stanje svetosti, pa
Upravo, koliko se i ti držiš svoje stare
više nije bilo neophodno da prolaze kroz
vere.«
»čistilište« na planeti Reci. Njihove duše
»Nordijci nemaju objašnjenja za svoju
otišle su nekud... i ostavile suvišni prtljag
novu okolinu«, reče Kolop, »ali ja imam.
tela za sobom.
Imam razložno objašnjenje, ono do kojeg
Uskoro će, kako Crkva veli, još njih snaći
će Nordijci konačno doći i vatreno u njega
isto. I njihova tela ostaće za njima. Ko‐
poverovati, kao što sam ja. Ubili su me,
načno. nakon izvesnog vremena, dolina
ali malo uporniji član Crkve će napre‐
Reke ostaće pusta. Svi će se osloboditi
dovati i razgovarati s njima pre nego što
svoje grešnosti i mržnje, i prosvetliće se
ga razapnu u drv
enom okrilju svog drve‐
ljudskom i božanskom ljubavlju. Čak i
nog idola i probodu mu srce. Ako ih on ne
najizopačeniji, oni koji izgledaju nepov‐
odvrati od toga, sledeći misionar hoće.«
ratno izgubljeni, moći će da napuste svoje
»Da je krv mučenika šeme crkve, bilo je
fizičko biće. Sve što je potrebno da se
112
postigne ovakva milost, jeste ljubav.
»U suprotnosti sa navikama, jeste. Ali,
Barton uzdahnu, nasmeja se grohotom i
čovek može postati nešto drugo u odnosu
reče, 'Plus ca change, plus c'est la meme
na ono što je bio, nešto bolje — ako ima
chose. Još jedna slatka priča, da ljudima
snagu volje i želju.«
da nadu. Stare religije su diskreditovane
Barton odseče gnevno 'ne' i oholo
— iako neki odbijaju da se suoče sa tom
otkorača. Kolop je tužno zavrteo glavom,
činjenicom — tako da se nove moraju
ali je i dalje bio srdačan kao i obično. Ne
izumeti.«
bez smisla za humor, ponekad je Bartona
»To ima smisla«, reče Kolop. »A imaš li
nazivao svojim »petominutnim obraćeni‐
ti bolje objašnjenje zašto smo ovde?«
kom«, što se nije odnosilo na vreme koje
»Možda. Umem i ja da slažem priče.«
mu je bilo potrebno da ga pridobije za
U stvari, Barton jeste imao objašnjenje.
versku zajednicu, nego na vreme posle
Međutim, nije ga mogao reći Kolopu.
kojeg je Barton zajednicu napustio.
Sprus je kazao Bartonu ponešto o identi‐
Tada je Kolop dobio svog drugog ob‐
tetu, istoriji i svrsi svoje grupe, Moralnih.
raćenika, Geringa. Podrugljiv osmeh i
Mnogo od tog što je rekao, slagalo se s
porugaj bili su sve što je Nemac
Kolopovom teologijom.
ispoljavao prema Kolopu. Onda je opet
Sprus se ubio pre nego što je govorio o
počeo da žvaće gumu snova, i košmari su
»duši«. Verovatno je »duša« morala da
počeli.
bude deo ukupne organizacije. Jer, kada
Dve noći Kolop i Barton nisu mogli da
telo postigne »spasenje« i prestane da
spavaju od njegovog stenjanja, koprcanja
živi, ne bi bilo ničeg što će poneti esen‐
i vrištanja. Trećeg dana uveče; pitao je
cijalni deo čoveka. Pošto je postzemaljski
Kolopa da ga primi u Crkvu. Medutim,
život mogao biti objašnjen fizičkim ter‐
morao je da se ispovedi. Kolop je morao
minima, »duša« je takođe morala biti