Alef Science Fiction Magazine 008

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 008 > Page 21
Alef Science Fiction Magazine 008 Page 21

by MoZarD


  zauvek lišeni brade, baš kao da su

  Ne, rekao je Barton sebi. Ne. Eto te

  obrezani.

  opet. Iako si verbalni cinik, uvek si previše

  Drugu uvredu nisu mogli ispraviti, ali

  praštao, bio prečesto spreman da predeš

  prvu jesu, donekle. Premazivali su predeo

  preko rana koje su ti nanesene, i daš

  iznad gornje usne i bradu tamnom

  napadaču još jednu šansu. Ne budi više

  tečnošću dobijenom od sitno samlevenog

  lud, Bartone.

  drvenog uglja, ribljeg tutkala, hrastovog

  Ni posle tri dana nije bio siguran u

  tanina i još nekoliko sastojaka. Posve‐

  Geringa.

  ćeniji su koristili boju za tetoviranje i

  Barton beše uzeo ime Abdul ibn Haru‐

  trpeli bolne ubode u dugačkim linijama,

  na, devetnaestovekovnog gradanina Kai‐

  oštrom bambusovom iglom.

  ra, Egipat. Imao je više razloga za to

  Sad je Barton bio dvostruko prerušen,

  prerušavanje. Jedan je bio što je izvesno

  ali je bio stavljen na milost i nemilost

  vreme govorio arapski i znao kairski

  čoveku koji ga je mogao izdati prvom

  dijalekt tog vremena, a imao je i oprav‐

  prilikom. Želeo je da privuče nekog od

  danje da pokrije glavu peškirom umota‐

  Moralnih, ali ne nekog ko bi bio upućen u

  nim u turban. Nadao se da će mu ovo

  njegov identitet.

  pomoći da promeni svoj izgled. Gering to

  Barton je želeo da bude siguran da

  ni jednom rečju nije porekao. Barton je u

  može umaći, pre nego što bude uhvaćen

  to bio prilično siguran, jer su on i Gering

  u mrežu. Bila je to opasna igra, poput

  najveći deo vremena provodili zajedno.

  hodanja po užetu iznad jame sa gladnim

  Bili su smešteni u istoj kolibi, dok se nisu

  vukovima, ali je želeo da je igra. Pobeći će

  prilagodili lokalnim običajima i započeli

  tek kada to postane apsolutno neophod‐

  probni rad. Tu je spadala i intenzivna

  no. Ostalo vreme biće plen u lovu na

  vojna obuka. Barton je bio jedan od naj‐

  lovca.

  većih mačevalaca devetnaestog veka, a

  Još uvek mu je vizija Mračne kule i

  takođe je znao svaki zahvat u borbi

  Velike zdele obuzimala misli. Čemu igra

  oružjem ili rukama. Nakon što je, u ni‐

  mačke i miša, kad je on u stanju da jurne

  zovima testova, pokazao svoje sposob‐

  na same bedeme zamka u kom

  nosti, srdačno je primljen za regruta. U

  pretpostavlja da je komanda Moralnih?

  stvari, obećano mu je da će postati

  Ili, ako juriš nije dobra reč, da se prikrade

  instruktor, kad dovoljno ovlada jezikom.

  do Kule i uvuče se kao što miš ulazi u

  Gering je gotovo isto tako brzo zadobio

  kuću — ili u zamak. Dok ga mačke svuda

  poštovanje ovdašnjih ljudi. Na stranu sve

  budu tražile, miš će se ušunjati u Kulu, a

  njegove mane, ali mu nije nedostajala

  tu se miš može pretvoriti u tigra.

  hrabrost. Bio je jak i vešt sa oružjem,

  Pri ovoj pomisli se nasmejao, privukavši

  veseo, mio kad mu treba, a nije bio

  znatiželjne poglede dvojice sobnih drugo‐

  daleko iza Bartona ni u ovladavanju

  va: Geringa, i jednog Engleza iz sedam‐

  jezikom. Bio je brz u sticanju i korišćenju

  naestog veka, Džona Kolopa. Njegov

  autoriteta, kako i dolikuje bivšem

  smeh bio je poruga sebi u tigrovoj koži.

  110

  Šta ga je podstaklo da pomisli kako on,

  je bio rat, rat, rat. Na stranu sve drugo,

  običan čovek, može da učini nažao onima

  rat je, ipak, na ovom mestu bio dobar

  koji su oblikovali planetu, uskrsli milijarde

  (prema nekima)! Davao je draž životu i

  mrtvih i hrane i izdržavaju ove koji su

  otklanjao dosadu. Čovekova pohlepa i

  pozvani natrag u život? Skrši ruke, znajući

  agresivnost imali su i vrednu stranu.

  da je u njima i u mozgu koji ih vodi,

  Posle večere, svaki čovek i žena bili su

  sadržan krah Moralnih. Šta je bila ta

  slobodni da čine šta žele, sve dotle dok se

  strašna stvar koju je gajio u sebi, nije

  ne ogreše o lokalne zakone. Mogao je

  znao. Ali, oni su ga plašili. Kad bi samo

  trampiti cigarete i piće, kojima ga je

  mogao znati zašto...

  snabdevala zdela, ili ribu koju ju ulovio u

  Njegov smeh je samo jednim delom bio

  Reci, za jedan bolji luk i strele; štitove;

  poruga sebi. Drugi dao njega, verovao je

  činije i šolje; stolove i stolice; bambusove

  da je on tigar među ljudima. Ono si što

  frule; glinene trube; doboše od ljudske ili

  misliš, mrmljao je.

  riblje kože; retko kamenje (koje je

  Gering reče: »Imaš vrlo neobičan smeh,

  stvarno bilo retko); ogrlice načinjene od

  prijatelju. Nešto ženskasto, iz tako

  lepo spojenih i obojenih kostiju ribe iz

  muževnog čoveka. Kao... kao kad bačeni

  rečnih dubina, od žada ili izrezbarenog

  kamen skakuće po ledenom jezeru. Ili,

  drveta; obsidijanska ogledala; sandale i

  kao šakalov.«

  cipele; ugljene pisaljke; redak i skup

  »Imam nešto od šakala i hijene u sebi«,

  bambusov papir; mastilo i nalivpera od

  odgovori Barton. »Tako su moji klevetnici

  riblje kosti; šešire načinjene od dugačke i

  utvrdili — i bili su u pravu. Ali ja sam i više

  žilave trave s bregova; daščicu sa uzicom

  od toga.«

  koja, kad se vrti iznad glave, pravi buku;

  Ustade iz kreveta i poče da vežba, da

  mala kola za vožnju niz padinu brda;

  razgiba mišiće. Za nekoliko minuta, kre‐

  harfe načinjene od drveta, sa žicama

  nuće se ostalima prema kamenoj zdeli, uz

  oblikovanim od creva »ribe‐aždaje«;

  obalu Reke, da napuni svoju zdelu. Nakon

  hrastovo prstenje za prste na rukama i

  toga, sat vremena će trajati uređenje

  nogama; glinene statuete; i ostale

  okoline. Potom obuka, uz instrukcije za

  naprave, korisne ili ukrasne.

  rukovanje kopljem, batinom, praćkom,

  Kasnije je, naravno, došlo na red, i

  obsidijanskim mačem, lukom i strelom,

  vođenje ljubavi. Barton i njegovi drugovi

  kamenom sekirom, i za borbu golim

  iz kolibe, bili su, za sada, toga lišeni. Tek

  rukama i nogama. Sat za odmor, razgovor

  kada steknu građansko pravo, biće im

  i ručak. Onda sat na predavanju iz jezika.

  dozvoljeno da se presele u zasebne kolibe

  Pa svakodnevni, dvočasovni rad na iz‐

  i žive sa ženama.

  gradnji zidina koji označavaju granice ove

  Džon Kolop bio je nizak, vitak mladić, s

  male države. Polučasovni odmor, pa oba‐

  dugom žutom kosom, uskim ali prijatnim

  vezna milja trčanja za održavanje snage.
>
  licem, i krupnim plavim očima, sa vrlo

  Večera iz zdela, pa slobodna noć, izuzev

  dugim, povijenim crnim trepavicama. U

  za one koji su na stražarskoj dužnosti ili

  prvom razgovoru sa Bartonom je, pošto

  drugim zadacima.

  se predstavio, rekao: »Isporučen sam iz

  Ovakav raspored i ovakve aktivnosti bili mraka majčine materice — čije još? — na su zastupljeni u svim majušnim državama

  svetlo Boga zemaljskog 1625. godine.

  nizvodno i uzvodno, duž Reke. Gotovo

  Prebrzo sam ponovo sišao u matericu

  svugde je ljudstvo bilo u ratu, ili se za

  majke Prirode, nepokolebljiv u nadi u

  njega pripremalo. Građani su morali

  uskrsnuće i neprevaren, kako vidiš. Iako

  održavati kondiciju i pripravnost za tuču,

  moram da priznam da ovaj zagrobni život

  najbolju koju mogu pružiti. Vežbe su ih,

  nije onaj za koji su me pastori uveravali

  takođe, okupirale. Bez obzira koliko je

  da me očekuje. Ali, najzad, kako će oni

  vojnički život bio monoton, bio je bolji od

  znati istinu, siroti slepi đavoli što vode

  sedenja i potrage za zabavom. Sloboda

  slepce!«

  od briga zbog hrane, kirije, računa, od

  Nedugo potom, Kolop mu je rekao da je

  pipavih kućnih poslova i obaveza koje su

  član Crkve druge šanse.

  Zemljane okupirale i sekirale, nije u celini

  Barton podiže obrve. Susreo se sa ovom

  bila blagoslov. Ovde se vodila velika bitka

  novom religijom na mnogim mestima duž

  protiv dosade, i vođe svih država bili su

  Reke. Barton, iako bezvernik, stavio je

  obuzeti smišljanjem načina da uposle svoj

  sebi u zadatak da temeljno istraži sve

  narod.

  religije. Ako znaš čovekovu veru, znaćeš

  U dolini Reke trebalo je da bude raj, ali

  najmanje pola čoveka. Ako znaš njegovu

  111

  ženu, znaćeš i drugo pola.

  istina na Zemlji. To je čak veća istina

  Crkva je imala nekoliko prostih načela,

  ovde. Ako ubiješ čoveka da mu začepiš

  pojedina zasnovana na činjenicama, a

  usta, on se pojavljuje drugde duž Reke. I,

  većinu na pretpostavkama, nadama i

  čovek koji je bio mučen sto hiljada milja

  željama. U ovom su bili srodni sa svakom

  daleko, dode da zameni prethodnog

  religijom rođenom na Zemlji. Ali,

  mučenika. Najzad će Crkva pobediti.

  »drugošanseri« su imali jednu prednost

  Onda će ljudi prekinuti ove beskorisne

  nad svim zemaljskim religijama. Nisu

  ratove što seju mržnju, i započeti pravo

  imali teškoća u dokazivanju da mrtav

  delo, jedino vredno delo, zadobijanje

  čovek može biti vraćen u život — ne

  spasenja.«

  jednom, nego počesto.

  »To što kažeš o mučenicima, može da

  »A zašto je čovečanstvu data druga

  se odnosi na bilo koga«, reče Barton.

  šansa?« reče Kolop tihim, ozbiljnim

  »Kad je rđav čovek ubijen, on se

  glasom. »Da li ono to zaslužuje? Ne. Sa

  pojavljuje da poseje svoje zlo drugde.«

  retkim izuzecima, ljudi su pakosni, bedni,

  »Bog će preovladati; istina uvek

  sitni, poročni, zatucani, veoma egoistični,

  pobeđuje«, odvrati Kolop.

  uopšte svađalice i prilično gadni.

  »Ne znam koliko je na Zemlji bila

  Gledajući ih, bogovi — ill Bog — treba da

  ograničena tvoja pokretljivost, ni koliko si

  povraćaju. Ali, u ovom božanskom

  dugo živeo«, reče Barton, »ali oboje mora

  bljuvanju je ugrušak sažaljenja, ako mi

  da je imalo vrlo uske granice, kad si tako

  praštaš upotrebu ovakvih slika pri

  slep. Toliko vidim.«

  izlaganju. Čovek, koliko god nedostojan,

  Kolop reče: »Crkva nije zasnovana samo

  posedije srebrnu žicu božanskog u sebi.

  na veri. Ona ima nešto vrlo faktičko, vrlo

  Nije puka fraza da je čovek stvoren

  supstancijalno, na čemu bazira svoja

  prema božjem liku. Nešto vredno je

  učenja. Kaži mi, Abdule, prijatelju, jesi li

  sačuvano i u najgorem od nas, i iz tog

  ikad čuo da je neko uskrsnut mrtav?«

  nečeg može da se oblikuje novi čovek:«

  »Paradoks!« uzviknu Barton. »Kako

  »Ko god da nam je pružio ovu novu

  misliš — uskrsnut mrtav?«

  priliku da spaserno svoje duše, zna tu

  »Postoje

  najmanje

  tri

  autentična

  istinu. Smešteni smo ovde, u ovoj rečnoj

  slučaja, i četiri još, za koje je Crkva čula,

  dolini — na ovoj tuđoj planeti, pod tuđim

  ali nije mogla da ih potvrdi. To su

  nebesima — da postignemo spasenje.

  muškarci i žene ubijeni na jednom mestu

  Koja nam je vremenska granica, ne znam,

  kraj Reke, i preneti na drugo. Neobično,

  niti znaju starešine moje crkve. Možda

  tela su im ponovo stvorena, ali bez iskre

  nema granice, ili je samo sto godina,

  života u njima. Pa, kako to?«

  možda hiljadu. Ali, mi moramo iskoristiti

  »Ne mogu da verujem!« reče Barton.

  to vremena koliko ga bude, moj

  »Pričaj mi. Slušam, jer govoriš znalački.«

  prijatelju.«

  Mogao je da veruje, jer je i drugde čuo

  Barton reče: »Nisu li tebe na Odinovom

  istu priču. Ali hteo je da vidi da li se

  oltaru žrtvovali Nordijci, koji su se držali

  Kolopove priča slaže sa ostalim.

  stare religije, iako ovaj svet nije Valhala

  Podudarala se, čak i u imenima mrtvih.

  koju su im obećali njihovi sveštenici? Ne

  Naime, te ljude i žene su identifikovali oni

  misliš li da gubiš vreme, uzalud

  koji su ih dobro znali na Zemlji. Svi oni su

  propovedajući, po njima? Oni veruju u

  bili sveti, ili bezmalo sveti ljudi; jedan je

  iste stare bogove i jedino su svoju teolo‐

  zbilja bio proglašen za sveca na Zemlji. Po

  giju malo prilagodili ovdašnjim uslovima.

  teoriji, oni su postigli stanje svetosti, pa

  Upravo, koliko se i ti držiš svoje stare

  više nije bilo neophodno da prolaze kroz

  vere.«

  »čistilište« na planeti Reci. Njihove duše

  »Nordijci nemaju objašnjenja za svoju

  otišle su nekud... i ostavile suvišni prtljag

  novu okolinu«, reče Kolop, »ali ja imam.

  tela za sobom.

  Imam razložno objašnjenje, ono do kojeg

  Uskoro će, kako Crkva veli, još njih snaći

  će Nordijci konačno doći i vatreno u njega

  isto. I njihova tela ostaće za njima. Ko‐

  poverovati, kao što sam ja. Ubili su me,

  načno. nakon izvesnog vremena, dolina

  ali malo uporniji član Crkve će napre‐

  Reke ostaće pusta. Svi će se osloboditi

  dovati i razgovarati s njima pre nego što

  svoje grešnosti i mržnje, i prosvetliće se

  ga razapnu u drv
enom okrilju svog drve‐

  ljudskom i božanskom ljubavlju. Čak i

  nog idola i probodu mu srce. Ako ih on ne

  najizopačeniji, oni koji izgledaju nepov‐

  odvrati od toga, sledeći misionar hoće.«

  ratno izgubljeni, moći će da napuste svoje

  »Da je krv mučenika šeme crkve, bilo je

  fizičko biće. Sve što je potrebno da se

  112

  postigne ovakva milost, jeste ljubav.

  »U suprotnosti sa navikama, jeste. Ali,

  Barton uzdahnu, nasmeja se grohotom i

  čovek može postati nešto drugo u odnosu

  reče, 'Plus ca change, plus c'est la meme

  na ono što je bio, nešto bolje — ako ima

  chose. Još jedna slatka priča, da ljudima

  snagu volje i želju.«

  da nadu. Stare religije su diskreditovane

  Barton odseče gnevno 'ne' i oholo

  — iako neki odbijaju da se suoče sa tom

  otkorača. Kolop je tužno zavrteo glavom,

  činjenicom — tako da se nove moraju

  ali je i dalje bio srdačan kao i obično. Ne

  izumeti.«

  bez smisla za humor, ponekad je Bartona

  »To ima smisla«, reče Kolop. »A imaš li

  nazivao svojim »petominutnim obraćeni‐

  ti bolje objašnjenje zašto smo ovde?«

  kom«, što se nije odnosilo na vreme koje

  »Možda. Umem i ja da slažem priče.«

  mu je bilo potrebno da ga pridobije za

  U stvari, Barton jeste imao objašnjenje.

  versku zajednicu, nego na vreme posle

  Međutim, nije ga mogao reći Kolopu.

  kojeg je Barton zajednicu napustio.

  Sprus je kazao Bartonu ponešto o identi‐

  Tada je Kolop dobio svog drugog ob‐

  tetu, istoriji i svrsi svoje grupe, Moralnih.

  raćenika, Geringa. Podrugljiv osmeh i

  Mnogo od tog što je rekao, slagalo se s

  porugaj bili su sve što je Nemac

  Kolopovom teologijom.

  ispoljavao prema Kolopu. Onda je opet

  Sprus se ubio pre nego što je govorio o

  počeo da žvaće gumu snova, i košmari su

  »duši«. Verovatno je »duša« morala da

  počeli.

  bude deo ukupne organizacije. Jer, kada

  Dve noći Kolop i Barton nisu mogli da

  telo postigne »spasenje« i prestane da

  spavaju od njegovog stenjanja, koprcanja

  živi, ne bi bilo ničeg što će poneti esen‐

  i vrištanja. Trećeg dana uveče; pitao je

  cijalni deo čoveka. Pošto je postzemaljski

  Kolopa da ga primi u Crkvu. Medutim,

  život mogao biti objašnjen fizičkim ter‐

  morao je da se ispovedi. Kolop je morao

  minima, »duša« je takođe morala biti

 

‹ Prev