by MoZarD
Kao i Barouz, ni Dok Smit nije „veliki” pisac ‐ mada su mišljenja o literalnoj vrednosti njegovog dela dosta različita ‐ i, kao ni Barouz (izuzev u slučaju Tarzana) uopšte nije prevođen kod nas. U svakom slučaju, on ostaje verovatno najznačajniji predstavnih ovog podžanra i praotac superheroja.
Iste, 1934. godine kada se pojavio prvi nastavak LENSMAN SAGE i samo dve godine
posle prve storije o titanskom varvarinu, KONANU ZAVOJEVAČU, pojavio se jedan od najuticajnijih stripova svih vremena ‐ FLAŠ GORDON, Aleksa Rejmonda.
FLAŠ GORDON
ili, kosmička opera osvaja strip
O Rejmondovom crtačkom umeću, arhetipskoj snazi stripa FLAS GORDON i
njegovom ogromnom uticaju dostaje već razglabano. Iako mu nedostaju galaktičke razmere ‐ originalni FLAŠ GORDON odvija se u celosti na planeti Mongo ‐ on je nesumnjivo kosmička opera, sa naglašenim futurističkim i arhaičkim elementima, i
„društvenim uređenjem”. Naravno, Rejmond, a i kosmička opera uopšte, i ne
pokušavaju da ponude „racionalno objašnjenje” (koje tradicionalni SF toliko obožava) zašto neki svet izgleda baš tako. PEŠČANA PLANETA Frenka Herberta se opširno bavi ovim problemom, ali ta izvanredna knjiga ni u kom slučaju nije kosmička opera.
Nije nimalo slučajno što mnoge scene iz RATOVA ZVEZDA (i njegovih nastavaka) direktno vuku korene iz vizuelne poezije Aleksa Rejmonda: od kompozicije i stila, pa do kadriranja.
Do pojave RATOVA ZVEZDA ‐ a, u suštin, i dalje ‐ strip je bio najpogodniji medij za
kosmičku operu. Stripovskom naučnom fantastikom dominiraju avanturistika, super-heroji i herojska fantastika. Razloge ove pojave treba tražiti prvenstveno u interakciji tržišta i onoga što mu se u stripu nudi.
Brzina i tempo naracije, vođenje radnje od jedne do druge tačke napetosti („cliff‐
hanger” metod), serijalnost, vizuelni i verbalni stereotipi, bazično pojednostavljivanje stvari i potpuna fleksibilnost su karakteristike i podžanra kosmičke opere i strip medija.
Kosmička opera toliko odgovara tradicionalnim zakonitostima stripa da izgleda kao da
98
je potekla iz tog medija. Nemoguće je danas raditi kosmičku operu a da se ne zauzme
stav prema njenim stripovskim osobinama. Pogledajte samo RATOVE ZVEZDA (a šta bi
drugo?)
Interesantno je da danas na planu strip‐kosmička opera najzanimljivije stvari rade
Francuzi i Španci. I jedni i drugi imaju bogatu tradiciju viteških i avanturističkih romana, a, u principu, nisu opterećeni racionalnom stranom naučne fantastike.
Pored DALEKE PLANETE (to je stari engleski strip koji upravo ponovo izlazi u Stripoteci) kod nas možete povremeno naći u EKS‐u JASTREBOVE KOSMOSA (Cane ‐
Goulard) i ALISTERA BLISTOKA, VITEZA BESKRAJA koga radi francusko‐španski tim Godard‐Ribera (koliko je meni poznato, objavljene su samo tri epizode u EKS‐u: brojevi 96, 158 i 215‐6). Oba stripa imaju jasan žanrovski pristup i pokazuju izvanredno vladanje SF idiomima. Posebno ALISTER BLISTOK koji je divan strip, raspevan i bogat, sa preciznim i iznenađujuće svežim rešenjima i likovima, koji su ovde od presudnog značaja. Strip je obogaćen i blagonaklonim zezanjem na račun sopstvenog žanra. Inače, Ribera je i autor DRAKULETE ‐ najbolje parodije na taj žanr.
DR. ASIMOV
ili uspon i pad galaktičke imperije
Na današnje oblike kosmičke opere presudno je uticao Isak Asimov sa svojom trilogijom ZADUŽBINA i još nekoliko knjiga koje se uklapaju u isti „svemir”. Ovo delo izvorno je objavljeno u časopisu ASTOUNDING između 1942. i 1949. u devet zasebnih
priča. To je, do pojave RATOVA ZVEZDA, najpoznatija kosmička opera i, verovatno, najveći pojedinačni SF bestseler svih vremena.
Kod Asimova gotovo da nema direktnog kontakta sa nasiljem a sukobe kosmičkih
armada doživljavamo najčešće samo kao kretanje šarenih markera na
trodimenzionalnim „mapama” galaksije, ili kao priče njihovih učenika, baš kao i u grčkim tragedijama. Ličnosti su plastičnije ali i dalje jasno označene. Pojavljuje se ireverentni pozitivac ‐ koga, na izgled, ne zanima „pobeda pravde”, baš kao Hana Soloa u RATOVIMA ZVEZDA ‐ i „tragični negativac”. „Mazgovu” je dodeljena ova crna strana
kolača.
Elemente ovog prastarog sklopa naziremo u ličnosti Darta Vedera.
Gledano iz ugla kosmičke opere najznačajniji elementi ZADUŽBINE su „igre
skrivalica”, grandioznost i dugotrajnost koncepta i „master‐plan” galaktičkih razmera; sve ono što nosi osnovnu radnju i u serijalu RATOVI ZVEZDA ‐ mada je to tu tek naznačeno.
STAR WARS
Daljim razvijanjem naučne fantastike kosmička opera izgubila je žanrovsku čistoću,
rastapajući se u njenim drugim oblicima. Autori su sve više savladavali zanat pisane reči
‐ i danas, ipak, bazični SF medij. Ideje su postale osmišljenije i bolje obrađene, egzotični detalji svrsishodniji, sižeji „realističniji”, koherentniji i odgovarajuće motivisani, a publika je sve manje trpela glupost i naivnost (izuzev, izgleda, u holivudskom SF filmu pedesetih).
Najznačajniji oblik koji se pojavio jesu detaljno zamišljene i moguće slike svemira
koje, na žalost, često služe isključivo same sebi. Ovo možda najbolje rade Hal Klement i Lari Niven. Ovaj poslednji istovremeno je i naj'poznatiji savremeni autor ovog podžanra.
Njegov roman PRSTEN predstavlja tipično njegovo delo, verovatno najpoznatiji, ali sigurno ne i najbolje.
Pojavile su se i mnogobrojne parodije ‐ Hari Harisonov serija] STAINLESS STEEL
RAT. Drugi su počeli da koriste kosmičke opere u sasvim druge, „umetničke” i intelektualne svrhe (neka dela Semjuela Delanija i Brajana Oldisa) što je potpuno suprotno suštini podžanra kosmičke opere, ali lepo ilustruje fleksibilnost naučne 99
fantastike. Na žalost, kosmička opera ‐ a i celokupna naučna fantastika ‐ izgubila je svoj osnovni kvalitet: bazičnu naivnost (SF naiva?!). Interesovanje publike i stvaralaca otišlo je u drugom‐pravcu. Sve dok...
Sve dok RATOVI ZVEZDA nisu eksplodirali pred zaprepašćenim licem sveta,
potpuno i smišljeno prevazilazeći tradicionalnu SF publiku (Jedan deo te publike, verovali ili ne, duboko mrzi ove filmove smatrajući ih nečasnom degradacijom svog obožavanog žanra!!!). U svom majstorskom manipulisanju i eksploataciji osnovnih premisa kosmičke opere i namerno odabranim klasičnim SF idiomima serije RATOVI ZVEZDA predstavlja apsolutnu, ultimativnu kosmičku operu, koja u sebi praktično sumira ceo ovaj žanr.
I baš zato, karakteristično je da u SF relacijama ovi filmovi ne donose ništa naročito novo ‐izuzev u prezentaciji, naravno! Od svih potrebnih sastojaka Lukas na prvo.mesto stavlja njegovo veličanstvo šablon ‐ ne samo u narativnim zavatima i oblikovanju ličnosti, već i u namernom korišćenju SF klišea, žargona i „izuma”. Serija upravo kipti od šablona ‐ ali ti šabloni su ispolirani, očišćeni, shvaćeni. Ovi filmovi mogu se gledati kao čas majstorske manipulacije raznoraznim klišeima koji se neprestano pretapaju i posuvraćuju kao rukavice.
I ovim je, čini se, dat odgovor na pitanje o budućnosti kosmičke opere. Talas raznoraznih SF filmova koji sledi RATOVE ZVEZDA ‐ a posebno njihova gledanost ‐još je jedna usluga koju kosmička opera čini ćelom žanru. Bez obzira sa kolike visine njena
„ozbiljna” sabraća gledaju na nju i bez obzira da li interesovanje za nju raste ili opada kosmička opera opstaje, svaki put nova a ipak ona ista dobra stara poznanica.
Jer, na kraju krajeva, svi mi moramo, bar ponekad, da sanjamo.
100
Poručite pouzećem odabrane SF naslove edicije ZNAK SAGITE. Sve knjige su štampane
latinicom na finoj ofsetnoj hartiji, format 13x20 cm, povez broširan, plastificirane ‐
odličan izbor dela, profesionalni prevodi, dopadljiva likovna oprema.
1. Robert Silverberg ‐ UMIRANJE IZNUTRA
11000 dinara
Briljantna studija o telepatiji sa svi
m što ona nosi u sebi, u raznim fazama života glavnog junaka i pri različitim nivoima moći.
2. Philip K. Dick ‐ TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC
11000 dinara
U svetu u kome je apsolutno sve protiv njega, jedan čovek pokušava da opstane.
3. Gregory Benford ‐ VREMENSKI PEJZAŽ
18000 dinara
Jedini roman iz poslednjih deset godina koji putovanje kroz vreme predstavlja na svež i originalan način.
4. Roger Zelazny ‐ ZOVEM SE KONRAD
11000 dinara
Putovanje kroz fantazmagorične predele razrušene Zemlje u pokušaju da se ispuni neuobičajeni zadatak.
5. Roger Zelazny ‐ OSTRVO MRTVIH
11000 dinara
Dvojica se susreću na planeti koju je jedan oblikovao a drugi preobilikovao ‐ preostati može samo jedan.
6. MONOLIT 3
35000 dinara
Sadrži kompletni roman Džoa Haldemana „VEČNI RAT”, petnaestak novela i priča i obimni teorijski rad Brajana Stejblforda o podžanrovima u naučnoj fantastici.
NARUDŽBENICA
Ovim se pretplaćujem na sledeće knjige (zaokružiti):
1 2 3 4 5 6
po ukupnoj ceni od …………….…… dinara koje ću platiti poštaru prilikom prijema pošiljke.
Ime i prezime .....................................................................................................................
Poštanski broj i mesto .......................................................................................................
Ulica i broj ..........................................................................................................................
Narudžbenicu popuniti čitko štampanim slovima i poslati na adresu:
Boban Knežević, 11070 Novi Beograd, Poštanski fah 19
101
MENTALNI
MOST
Joe Haldeman:
MINDBRIDGE, 1977
Prevod sa engleskog:
Miodrag Milovanović
36
2. Poverljivost; nedostatak ksenofobije
Iznenađenje u noći
Predvodnica je smesta uzela situaciju u
ZA: Svom personalu uključenom u Pro‐
svoje ruke. Vrlo je dobro komunicirala na
jekt Baba‐roga.
jeziku znakova i, ponovo, nije pokazala
OD: Psih‐grupa (R. Svini, pred.)
nikakav znak straha.
POVODOM: Psihološki profil tuđinaca sa
3. Agresivnos t
Achernara
Bilo bi interesantno videti šta bi tudinci
U
učinili da Dreseri nisu pošli za njima.
bacujem vam ovo u sandučiće, jer ne‐
Ovako kako je, sve što imamo je
ma dovoljno vrednog materijala da
eksplozija nasilja na kraju i zvuk koji je
sazovem sastanak.
predvodnica načinila pre pokolja, a koji
Listu koja sledi prihvatite sa ogromnom
podseća na režanje. Međutim, ovo bi
dozom nepoverenja. Suština psihologije,
mogao biti normalan ton i boja glasa u
u jedinom smislu koji je ovde primenljiv,
njihovom jeziku.
sastoji se u iznalaženju doslednih
obrazaca stimulans‐reakcija u populaciji
4. Senzualnost (?)
pod nadzorom. U razmatranje su ušli sa
malim brojem stimulansa, a reakcije su
Jedan gest koji je predvodnica načinila
takve da za sada nemaju nikakvog smisla.
bio bi, kod ljudskih bića, otvoreno sek‐
sualan. Međutim, verovatnije je da je ona
Moguće karakteristike
samo pokazivala da Dreserima unutar
broda nisu potrebna odela. (Iako vredi
1. Hrabrost ili nedostatak brige za lično
setiti se da ljudsko društvo kada dopušta
stanje.
prirodnu, neseksualnu nagost, ograničava
Kao što je O'Brajenova na kocki prime‐
opseg gestova javno dopuštenih.)
tila, Dreser u GPEM odelu je prilično
5. Nezainteresovanost
opasan organizam, a i izgleda tako. Kada
su se prvi put susreli sa petoricom
Čini se da tuđinci, kada su pobili
Dresera, tudinci nisu nosili oružje, Niti su
Dresere, nisu uopšte bili zainteresovani
shvatali da im Dreseri mogu nauditi —
za njih. Moguće je da u njihovoj filozofiji
neprimerena pretpostavka u svetlu nji‐
ili psihologiji postoji nešto što ih sprečava
hovog stupnja tehnološkog razvoja — ili
da istraže mrtve. Kao ludačku pomisao,
ih nije bilo briga šta će se njima lično
neko bi mogao da pretpostavi da postoji
dogoditi (ovu teoriju podupire pasivna
ritual pročišćenja koji se mora proći posle
reakcija predvodnice na tešku povredu.)
ubijanja; oni nisu mogli da znaju da će
Drugo objašnjenje bilo bi neka vrsta
tela ubrzo nestati.
slepila kod donošenja sudova, egotizam
koji im ne dopušta da neku drugu rasu
Ostale tačke
smatraju za potencijalnu opasnost.
1. Osmesi
102
Iako se dvoje tudinaca često smešilo,
pripremimo da ih dočekamo.
nema razloga da se veruje da su oni
S druge strane, mogli su napustiti
pokušavali da prenesu osećanje prija‐
Achernar pre više od sto godina i biti
teljstva, da Dreserima odvuku pažnju. Čak
nam, ovog trenutka, pred vratima.
i u ljudskim kulturama smeh je često
Sa statističke tačke gledišta, ovaj strah
dvosmislen, ili čak negativan pokazatelj.
bi se mogao činiti iracionalnim. Unutar
Kod drugih primata, pokazivanje zuba je
sto petnaest svetlosnih godina oko
obično izraz agresivnosti.
Achernara ima nekih dvadeset hiljada
zvezda; zašto bi izdvojili baš našu?
2. Oruđa ili lutke.
Odgovor je, da su mogli biti sposobni da
Dr Bondi je sugerisao da tudinci koje je
otkriju našu civilizaciju. Dovoljno moćan
O'Brajenova srela, možda nisu bili »pravi«
radio‐prijemnik u regionu Achernara u
tuđinci, oni koji su sagradili zvezdani
ovom trenutku bi primao prenose
brod. Možda su samo bili naprave, roboti
potekle sa Zemlje iz 1938: neoboriv dokaz
od‐krvi‐i‐mesa, stvoreni da obavljaju
o postojanju tehnološke civilizacije.
opasne poslove.
Istina, signali bi bili slabi — u stvari, mi još
Ovo je zloslutna mogućnost u pogledu
nemamo
dovoljno
snažne
radio‐
njihove zapanjujuće sličnosti sa ljudskim
teleskope koji bi mogli da otkriju takav
bićima. Tuđinci su se pojavili manje od
signal. Ali, nemamo ni milju duge
pet minuta pošto su Dreseri dospeli na
svemirske brodove koji putuju brzinom
planetu. Ako su oni bili lutke stvorene da
bliskim brzini svetlosti.
mimikriraju ljudski oblik, onda su njihovi
Iz male količine podataka o njihovom
gospodari ili sposobni da za nekoliko
ponašanju i sposobnostima, nemoguće je
minuta pogode tačan oblik ljudske
reći koliko veliku opasnost tudinci zaista
anatomije, ili im je l
judski oblik već bio
predstavljaju. Ali očito je da je za
poznat. Teško je reći koje je objašnjenje
Agenciju jedino razumno rešenje da što
strašnije. Ako je tačno, prvo, suočeni smo
pre uloži sav dostupan novac i ljudske
sa rasom koja poseduje beskrajne
moći da bi saznali što je moguće više
psihičke i naučne sposobnosti (i očigledno
podataka o njima.
ne respektuje život). Ako je tačno drugo,
(U utorak, 14. jan., biće sastanak Psiho i
suočeni smo sa rasom koja nadzire ljudski
OSJ grupe, zajedno sa Planiranjem i
rod i očigledno zna gde se nalazi Zemlja.
Komitetom za odnose sa industrijom, da
bi se razgovaralo o pokrivanju troškova
3. Tuđinci kao neprijatelji
Projekta Baba‐roga. Neophodno je prisu‐
Pretpostavljamo da tuđinci nisu naselili
stvo svih zainteresovanih. Slušaonica B,
nijednu planetu bližu od Achernara,
13:30.)
pošto nismo uočili čudne eksplozije
35
gravitacionih talasa u okolini bližih
Autobiografija 2053
zvezda. Ovo ne znači da nisu na putu.
Box 5397
U svakodnevnom radu sa Levent—Me‐
Osvego, NJ 1312659
jerovom Translacijom težimo da zabora‐
3. januar 2053.
vimo, ili je ignorišemo, činjenicu da LMT
predstavlja vremeplov. Kada otkrijemo
Draga Kerol,
gravitacioni talas sa Achernara, to je za‐
Čini se da ću ovde provesti još jednu