by MoZarD
više od... za jedan takav revolver i dvadeset i pet kredita bilo bi isuviše malo.
Misterija prodavnice oružja postala je odjednom velika i značajna koliko i njegova
crna sudbina. Ali stariji čovek je ponovo počeo da govori:
— A sad, skinite sako kako bih mogao da vam namestim revolver.
Fara ga je automatski poslušao. Osećao je veliko uzbudenje pri pomisli da će kroz
nekoliko minuta izaći na ulicu, opremljen za samoubistvo i da sad nema nikakve prepreke do njegove smrti.
Ma koliko to čudno delovalo, odjednom ga obuze razočaranje. Nije mogao to da
objasni, ali negde u podsvesti nadao se da će u ovoj prodavnici, oružja... da će možda...
šta?
Zaista, šta? Uzdahnuo je teško. Ponovo je bio svestan da stariji čovek govori:
— Možda biste više voleli da izadete na stražnja vrata. Tako će biti manje sumnjivo.
U Farau se stvori neki otpor. Nejasno je bio svestan da ga taj čovek drži za mišicu i da ga gotovo gura prema zidu na kojem je pritisnuto nekoliko dugmića... znači, tako se to radilo... i pojavila su se vrata.
Fara je mogao da vidi cveće kroz otvor u zidu i bez reči se uputio prema njemu. Bio
je napolju pre nego što je to i shvatio.
Stajao je nekoliko trenutaka pokušavajući besomučno da shvati konačnost svoje situacije. Ali ništa mu nije bilo jasno sem da je okružen ljudima. Mozak mu je bio poput balvana nošenog brzom strujom kroz noć.
A kroz tu tamu rašla je svesnost nečeg lošeg. Da nešto nije u redu, bilo je prisutno
u njegovoj potsvesti kad je krenuo ulevo, prema ulazu u prodavnicu oružja.
A onda je sve postalo jasno i usledio je pravi šok. Jer... on, Fara, nije bio u Gleju i prodavnica oružja nije bila na mestu gde se domalopre nalazila. Umesto prodavnice...
Nekoliko ljudi prošlo je pored Faraa pridružujući se koloni koja je tekla ulicom. Ali Fara nije obraćao pažnju na te ljude; njegov mozak, njegovo celo biće bili su koncentrisani na mašinu koja je stajala tamo gde se nekad nalazila prodavnica oružja.
Mašina se uzdizala visoko gore prema nebu, pet velikih, metalnih cevi, svaka sto
stopa dugačka, čiji vrhovi su se presijavali na suncu.
To nije bila nikakva zgrada, već mašina. Ceo donji deo cevi treperio je svetlošću, uglavnom zelenom i crvenom, a povremeno plavom i žutom. Dok je posmatrao, dva puta je zelena svetlost blesnula u crveno.
Druga cev je treperila belom i crvenom svetlošću. Metalna površina treće cevi emitovala je samo plavu i žutu svetlost koja se naizmenicno palila i gasila.
Na četvrtoj cevi nalazila se serija natpisa koje je Fara počeo da shvata.
Belo
— Rođenja
Crveno
— Smrti
Zeleno
— Život
Plavo
— Imigracija na Zemlju
Žuto
— Emigracija
I peta cev je bila sva ispisana i davala je konačno objašnjenje:
Populacije
24
Sunčev sistem
19,174,463,747
Zemlja
11,193,247,361
Mars
1,097,298,604
Venera
5,141,053,811
Mesec
1,724,863,971
Brojevi su se menjali čak i dok ih je gledao, skačući gore‐dole, menjajući se čas gore, čas dole. Ljudi su umirali, rađali se, selili na Mars, Veneru, Mesec, drugi su se ponovo vraćali, spuštajući se svakog minuta u hiljade svemirskih luka. Život se nastavljao svojim gigantskim tokom... a ovo ovde predstavljalo je čudesno
svedočanstvo takvog toka.
— Stani bolje u red — rekao je prijatan glas iza Faraovih leđa. — Treba prilično vremena da se obradi svaki individualan slučaj.
Fara je zurio u tog čoveka.
— U red? — promrmljao je i osetio da mu se grlo odjednom steglo.
Kretao se slepo napred, ispred tog mladeg čoveka. Kroz glavu mu je prolazila jedna
te ista misao: mora da je ovako i Džor bio transportovan na Mars. A onda mu pade na
um nešto drugo.
— Slučaj? — rekao je gnevno. — Pojedinačan slučaj.
Onaj mladi čovek gledao je upitno svojim plavim očima.
— Mora da znaš zašto si ovde — rekao je konačno. — Ne bi te poslali ovamo da je
sud prodavnice oružja mogao da reši tvoj problem. Ne postoji drugi razlog zbog kojeg
se dolazi u Informativni centar.
Fara je nastavio da hoda pošto je sada bio u redu, u redu koji se brzo kretao oko
one ogromne mašine. Farau se činilo da se kreću prema jednim vratima koja su vodila u unutrašnjost te velike, metalne konstrukcije.
Znači, to je bila u isto vreme i zgrada i mašina.
Problem, razmišljao je, pa, naravno, on je imao problem, beznadežan, nerešiv, potpuno zamršen problem. Problem tako duboko ukorenjen u osnovnoj strukturi
Imperijalne civilizacije da bi se ceo svet morao preokrenuti da bi ga pravedno rešio.
Trgao se primetno kad je video da je pred ulazom. Strašna pomisao prostruji mu
kroz glavu. Za koju sekundu biće neizbežno podvrgnut... čemu?
Unutra se nalazio dugačak, sjajan koridor sa brojnim, potpuno providnim
hodnicima koji su se račvali od glavnog koridora. Onaj mladi čovek rekao je iza Faraovih leda:
— Jedan je praktično prazan. Hajdemo.
Fara je išao ispred i odjednom je počeo da drhti. Primetio je već ranije da na kraju
svakog hodnika sede za stolom mlade žene koje ispituju muškarce i... i, bože, da li je moguće da sve to...
Postao je svestan da se zaustavio ispred jedne od onih devojaka. Bila je starija nego što je izgledala iz daljine — preko trideset godina ali bila je lepa. Osmehnula se prijatno, ali neodređeno i rekla:
— Vaše ime, molim?
Dao ga je bez razmišljanja i mrmljajući dodao da je iz Gleja.
— Hvala — osmehnula se ponovo. — biće mi potrebno nekoliko minuta da nađem
vaš dosje. Hoćete li sesti?
Nije primetio stolicu. Seo je i srce mu je tako snažno udaralo da je jedva disao.
Najčudnije od svega bilo je to što nije ni o čemu razmišljao i što ga je obuzimalo sve 25
veće uzbuđenje.
Trgao se kad je shvatio da mu se devojka ponovo obraća, ali do njegovog napetog
mozga doprle su samo parcijalne reči:
— ... Informativni centar je... u biti... biro za statistiku. Svaka rođena osoba...
registruje se ovde... stepen obrazovanja, promena adrese... zanimanje... i životna dostignuća. Sve te podatke dobijamo posredstvom Imperijalnog saveta za statistiku i...
posredstvom agenata... iz svake komune.
Farau se činilo da propušta vitalnu informaciju, i kad bi mogao da se koncentriše i
sluša bolje... Napinjao se, ali uzalud. Živci su mu bili napeti kao strune i...
Pre nego što je mogao išta da kaže, čulo se jedno »klik« i jedna tanka, tamna ploča
kliznula je na ženin sto. Podigla ju je i razgledala. Trenutak kasnije rekla je nešto u mikrofon, nakon čega su se još dve ploče pojavile na njenom stolu. Proučila ih je ravnodušno i podigla konačno pogled.
— Interesovaće vas da znate — rekla je — da je vaš sin, Kajl, uz pomoć mita od
pet stotina kredita obezbedio sebi mesto u Imperijalnoj vojsci.
— Šta? — zapanjio se Fara. Napola se digao sa stolice, ali pre nego što je mogao
još nešto da kaže, mlada žena je rekla otresito:
— Moram vam reći da prodavnice oružja ne preduzimaju mere protiv pojedinaca.
Vaš sin može da zadrži taj svoj posao i novac koji je ukrao. Nas ne interesuju moralne korekcije. To je stvar određene ličnosti i društva kao celine... a sad ispričajte mi ukratko u čemu je vaš problem.
Preznojavajući se, Fara se vrati
o u stolicu. Mozak mu je radio grozničavo, želeo je
da čuje nešto više o Kajlu. Počeo je nesigumo:
— Ali... ali šta... kako... — Pribrao se i prigušenim glasom opisao šta se dogodilo.
Kad je završio, devojka je rekla:
— Produžićete sada u sobu sa imenima...potražite svoje ime i, kad se ono pojavi,
idite pravo u sobu 474. Upamtite, 474... a sad, molim vas, krenite, red je prilično dugačak.
Osmehnula se učtivo i Fara je krenuo pre nego što je bio i svestan toga. Okrenuo
se da još nešto upita, ali jedan stariji čovek sedao je već na njegovu stolicu. Fara je pohitao velikim koridorom, svestan čudnog, eksplozivnog zvuka koji je dopirao odnapred.
Goreći od nestrpljenja otvorio je vrata i zvuk se poput teškog malja sručio na njega., Zvuk je bio tako kolosalan i neverovatan da je Fara stao kao ukopan. A onda je taj
zvučni tornado počeo vizuelno da se uobličava.
Ljudi, ljudi, svud ljudi. Na hiljade ljudi nalazilo se u tom širokom auditorijumu i svi su nestrpljivo šetali gore‐dole i zurili sa frenetičnim interesovanjem u dugačku tablu, izdeljenu u kvadrate i svaki kvadrat je bio obeležen slovom po alfabetskom redu. Ta ogromna tabla sa spiskom imena protezala se celom dužinom te velike prostorije.
Soba sa imenima, pomislio je Fara dok je gledao u veliku tablu, i njegovo ime će se
pojaviti u kvadratu »K«, a onda...
Bilo je to kao beskonačna igra pokera u kojoj se sa napetošću posmatraju
prevrnute karte.
Imena su se neprestano palila na tih dvadeset i šest kvadrata i ljudi bi vikali kao poludeli, neki su čak padali u nesvest, a galama je bila užasna... nepodnošljiva.
Svakih nekoliko minuta palilo bi se svetlo na tabli, upozoravajući sve prisutne:
26
»Potraži svoje inicijale«
Drhteći celim telom, Fara je tražio svoje inicijale. Svakim sekundom činilo mu se da
više neće izdržati. Želeo je da viče za tišinu.
Odjednom, pomislio je izbezumljeno:
»Neću da pravim budalu od sebe. Ja...«
— Klark, Fara... — žmignulo je na tabli. — Klark, Fara...
— To sam ja! — uzviknuo je Fara. — Ja!
Niko se nije okrenuo; niko nije obraćao ni najmanju pažnju. Fara se lagano uputio
preko sale ka beskonačnom redu ljudi koji se formirao u jednom od sporednih hodnika.
Tišina koja je vladala ovde bila je isto toliko nepodnošljiva kao i ona galama u sali.
Bilo je teško koncentrisati se na onaj pojam broja... 474.
Bilo je apsolutno nemoguće pretpostaviti šta se nalazi iza... 474.
Soba 474 bila je mala. Bila je oskudno nameštena: samo jedan manji pisaći sto i dve stolice. Na stolu se nalazilo sedam fascikli, svaka u drugačijoj boji. Fascikle su bile poređane ispred jedne velike, mlečnobele kugle koja je počela da svetli prigušenom svetlošću. Iz nje je progovorio dubok, muški glas:
— Fara Klark?
— Da — potvrdio je Fara.
— Pre nego što donesemo presudu o vašem slučaju — nastavio je glas mimo —
želim da uzmete fasciklu u plavoj boji. Videćete da li je Peta interplanetama banka pravilno postupila prema vama i sve će vam biti potpuno jasno.
Izveštaj u koji je Fara gledao, bio je u stvari spisak imena kompanija. Imena su bila poredana od A do Z i bilo ih je oko pet stotina. U spisku nije bilo nikakvog objašnjenja i Fara ga je automatski stavio u džep kad se iz kugle ponovo čuo glas:
— Ustanovljeno je da je Peta interplanetama banka u odnosu na vas počinila veliku prevaru i prema tome okrivljuje se za takav protivzakonit pokušaj.
— Banka je uspostavila kontakt sa vašim sinom, Kajlom, posredstvom čistača, osobe čiji je posao da pronalaze mladiće i devojke koji su moralno sposobni da bace ljagu na svoje roditelje ili druga lica. Za ovu uslugu čistač dobija osam procenata koji uvek isplaćuje osoba koja traži zajam, u ovom slučaju vaš sin.
— Banka je napravila prekršaj tako što su vas njeni ovlašćeni agenti lažno obavestili da su već isplatili vašem sinu deset hiljada kredita, a taj novac nije isplaćen sve dok nije dobijen vaš potpis.
— Poslužili su se i ucenom preteći vam da će vaš sin biti uhapšen zato što je podigao taj novac. Sledeća stvar je urota jer je banka vaš zahtev za zajam predala u ruke vašem konkurentu.
— Shodno tome, banka je kažnjena novčano u iznosu od trideset i šest hiljada tri
stotine kredita. Nismo dužni da vam kažemo na koji način je taj novac dobijen. Dovoljno je da znate da će ga banka platiti. Polovina tog novca biće prosleđena prodavnicama oružja, a druga polovina...
Čulo se jedno »klik« i uredan svežanj novčanica pojavio se na stolu.
— Druga polovina je vaša — rekao je glas i Fara je drhtavim prstima uzeo taj svežanj i stavio ga u džep. Uložio je velik napor da bi se koncentrisao na sledeće:
— Ne smete zaključiti da su vaše nevolje okončane. Za ponovno otvaranje vaše radionice u Gleju biće vam potrebno snage i hrabrosti. Budite diskretni, hrabri i odlučni i sigumo ćete uspeti. Ne oklevajte da upotrebite oružje koje ste nabavili da biste branili svoja prava. Plan će vam biti objašnjen. A sad udite na vrata pravo ispred vas...
Fara se pribrao uz velik napor, otvorio vrata i ušao unutra,.
27
Našao se u prigušeno osvetljenoj prostoriji koja mu se činiia poznatom. Video je čoveka sede kose koji je ustao sa stolice i krenuo mu u susret, osmehujući se dostojanstveno.
Fantastična, neshvatljiva avantura bila je gotova... nalazio se ponovo u prodavnici
oružja u Gleju.
Fara nije mogao da se načudi... ta velika, fascinirajuća organizacija osnovana je, u samom srcu jedne beskrupulozne civilizacije, civilizacije koja ga je za samo nekoliko dana lišila svega što je posedovao.
Fara se namrštio i rekao:
— Sudija... — oklevao je da izgovori to ime, namrštio se ponovo, zatim nastavio.
— Sudija je rekao, ako želim da povratim svoja prava, da ne oklevam da upotrebim...
— Pre nego što popričamo o tome — rekao je mirno stariji čovek — želim da pogledate tu plavu fasciklu koju ste doneli sa sobom.
— Fasciklu? — ponovio je Fara iznenadeno. Trebalo mu je prilično vremena da se
seti da je uzeo fasciklu sa stola u sobi 474.
Fara je zbunjeno proučavao spisak kompanija, ali nije mogao da pronađe svoju radionicu kao ni Petu interplanetamu banku. Konačno je podigao pogled.
— Ne razumem — rekao je — jesu li ovo kompanije protiv kojih ste morali da se...?
Sedokosi čovek se kiselo osmehnuo i zavrteo glavom.
— Nisam to mislio. Te firme predstavljaju samo frakciju od osam stotina hiljada kompanija koje su stalno registrovane u našim knjigama.
Osmehnuo se ponovo:
— Profiti tih kompanija prikazani na papiru nemaju nikakve veze sa njihovim stvarnim prihodima. Sve kompanije su upoznate sa tim i znaju da je to radi nas. Ono što ne znaju jeste koliko je stvarno velika ta razlika. Pošto želimo generalno poboljšanje u poslovnom moralu, više volimo da ih držimo u neznanju.
— Ono što je zajedničko za sve te kompanije na spisku jeste da su vlasništvo vladarke Ajšer.
— Imajući u vidu vaše ranije mišljenje o tom pitanju, ne očekujem da ćete mi verovati.
Fara je stajao mirno kao kip. Naravno da je verovao... verovao je čvrsto i potpuno.
Ono što ga je zaprepastilo bilo je da je ceo svoj život gledao kako ljudi propadaju... tonu u siromaštvo i nemilost... a za sve to osuđivao je njih.
Fara je zastenjao:
— Bio sam lud — rekao je. — Sve što su Vladarka i njeni službenici radili smatrao
sam pravednim. Pretpostavljam da bi me zadesila ista sudbina da sam govorio protiv Vladarke.
— Ni pod kakvim okolnostima — rekao je stariji čovek smrknuto — ne smete govoriti protiv njene visosti. Prodavnice oružja neće pružiti pomoć onome ko
je tako indiskretan. Razlog je sledeći: trenutno smo sklopili primirje sa Imperijalnom vladom.
Želimo da tako ostane i samo pod tim uslovom nećemo uvećavati, odnosno širiti svoj
posao.
— Poslednji velik pokušaj da se unište naše prodavnice oružja bio je pre sedam godina kad je divna Inelda Ajšer imala dvadeset i pet godina. Bio je to tajni pokušaj, zasnovan na jednom novom izumu, i propao je pukom slučajnošću zbog žrtvovanja 28
našeg čoveka od pre sedam hiljada godina. Možda vam to zvući misteriozno, ali neću
vam objašnjavati.
— Najgori period bio je pre otprilike četrdeset godina kad je svaki onaj za koga je
dokazano da je primao našu pomoć bio ubijen na zagonetan način. Možda će vas iznenaditi kad vam kažem da je i vaš tast ubijen u to vreme.
— Krilin otac! — zgranuo se Fara. — Ali...
Ućutao je naglo. Mozak mu je radio grozničavo. Krv mu je takvom žestinom jurila u
glavu da mu je vid bio za trenutak pomračen.
— Ali — uspeo je konačno da nastavi — rečeno je da je pobegao s nekom ženom.
— Uvek šire različite priče — rekao je stariji čovek, a Fara je ostao nem od zaprepašćenja.
Stariji čovek je nastavio:
— Uspeli smo konačno da to zaustavimo time što smo ubili tri ugledne ličnosti...
ličnosti koje su davale naredenja za izvršenje smrtnih presuda. Ali ne želimo da dođe ponovo da takvog krvoprolića.
— Niti nas interesuje ikakva kritika našeg tolerisanja tog zla. Važno je shvatiti da se mi ne mešamo u osnovni tok ljudskog postojanja. Mi ispravljamo zlo; delujemo kao
barijera izmedu ljudi i njihovih još beskrupuloznijih eksploatatora. Uopšteno govoreći, mi pomažemo samo poštenim ljudima, što ne znači da odbijamo da pomognemo i onima sa manje skrupula, ali naša pomoć se svodi samo na to da im prodamo oružje...
što je zaista velika pomoć, a to je jedan od razloga što vlada usmerava svu svoju snagu na ekonomsko šikaniranje.
— Četiri hiljade godina otkako je taj briljant ni genije, Valter S. Delani izumeo vibracioni proces i time omogućio postojanje ovakvih prodavnica, i postavio prve principe političke filozofije prodavnice oružja, mi pratimo postupke vlade koja se manifestovala demokratijom, zatim uzdržanom monarhijom i konačno apsolutističkom