by MoZarD
sko staklo. PROFESOR je za trenutak
Slažeš li se, Meri?
pogleda, a zatim nastavlja.
PRVI UČENIK
PROFESOR
Da, gospodine. Ali mislim da sam
Pretpostavićemo da je temperatura.
razumela.
unutrašnje strane sto stepeni celzijusa,
tačka ključanja vode. Na spoljnoj strani
DRUGI UČENIK
temperatura je nula stepeni, tačka
Šapuće TREĆEM UČENIKU:
mržnjenja.
Isuse, kakav uštogljenko.
Meri, reci razredu šta to znači.
PROFESOR
PRVI UČENIK
Ronalde, imaš li šta da primetiš?
Brzo
To znači da je jedino mesto u sistemu
DRUGI UČENIK
gde je moguća tečna voda zapremina
Ne, gospodine. Osim da mislim da sam i
kore narandže.
ja razumeo
Razred očekivano reaguje.
PROFESOR
Vrlo dobro. Šta još?
110
PRVI UČENIK
ŽAK
Posle nekog vremena.
Dvoumi se.
Svuda okolo biće para i led?
Naše sunce?
PROFESOR
PROFESOR
Ponovo pogledava MUVU, ali odlučuje
Nipošto! Lekcija od prošle večeri isko‐
da je pusti na miru.
ristila je Rigel kao primer. Zar je nisi na‐
U pravu si, ali te nisam to pitao. Neko
učio?
drugi? Mark?
ŽAK
ČETVRTI UČENIK
Uh... gospodine... imali smo... pad na‐
Spušta ruku.
pona prošle noći i nikako nisam mogao da
Tamo gde nema vode, nema života
je naučim.
onakvog kakvog ga mi poznajemo. To je
zato što je u životu zasnovanom na
PROFESOR
ugljeniku... potrebna voda...
Odmahuje glavom
Da mi je da dobijem dolar svaki put...
PROFESOR
Ritmički udara lenjirom o dlan.
... kao manje‐više univerzalan rastvarač,
Žak, tvoj zadatak za večeras je da na
u pravu si. I zato se ta oblast zove
četiri strane napišeš zadatak o biosferi. U
biosfera. Bios na grčkom znači život, a
njemu ćeš objasniti zašto je verovatnije
samo u toj sferi život može opstati. Emi?
da ćeš naići na naseljenu planetu oko
vrele zvezde, nego oko relativno hladne.
PETI UČENIK
Ali prošle godine gospođica Harknes,
ŽAK
profesorica biologije, rekla je da je bio‐
Da, gospodine.
sfera sav vazduh i voda i... zemljiste na
Zemlji, na kojima biljke i životinje mogu
PROFESOR
opstati.
I pročitaćeš ga sutra razredu. I odgo‐
voriti na pitanje
PROFESOR
Priča o padu napona je istinita. Čak i u
Mrzovoljno:
ovom uzrastu ŽAK zna fiziku i astronomiju
Reč može imati više značenja. .
bolje od PROFESORA. Inače, Viljem
MUVA prestaje da zuji i ŽAK je pogledom
Gilbert je profesor muzičkog vaspitanja.
traži. ŽAK pokušava da ne upada u oči, ali
Sutradan u zadatku ŽAK će istaći da, po
to je teško, pošto je najviši u učionici, a
PROFESOROVOJ definiciji, Zemlja nije
ćef alfabeta smestio ga je u prvi red.
unutar Sunčeve biosfere (jer da Zemlja
nije okružena vazduhom, temperatura na
PROFESOR
površini prelazila bi tačku ključanja vode,
Žak? Možeš li svoju pažnju usmeriti na
kao što je to slučaj na Mesecu) i, prema
mene?
tome, ne bi mogla podržavati život. Ta‐
ŽAK
kođe će napomenuti da je besmisleno
Da, gospodine.
meriti veličinu Rigelove biosfere, jer mla‐
ŽAK je već jedanaest godina u Americi i
de, plave zvezde ne formiraju planete.
nema ni primese francuskog akcenta.
Tako će steći opasnog neprijatelja, ni prvi
Kada se kroz devet meseci bude vratio u
ni poslednji put i verovatno bi pao na
Švajcarsku, sa leđima koja sporo
kursu da susret u prolazu nije skratio
zaceljuju, njegov melodičan lozanski
semestar.
akcenat koji ga je okruživao dok je bio
7
dete, zauvek će biti izgubljen i govoriće
svojim maternjim jezikom kao obrazovan
Druga glava
stranac.
...jajeta.«
PROFESOR
Kao u nekakvoj neverovatnoj cirkuskoj
Priseti se onoga što su Meri i Mark
tački, dreserski tim iznenada se pojavio
upravo rekli i kaži mi koja će zvezda imati
na manje od metar iznad površine druge
veću biosferu: naše Sunce, ili vrela, plava
planete Grumbridža 1618. Žestoko su
zvezda kao što je Rigel?
tresnuli i saznali da na planeti zaista
postoji tečna voda. Preciznije, tečno
111
blato.
AMONIJAK ........................................... ‐‐‐‐
»Isuse Hriste!«
HALOGENI ............................................ ‐‐‐‐
» Merde! « Žak je najdalje pao i zato
najdublje propao, sve do ramena,
Ovo nije značilo da mogu da skinu
»Stoj«, naredila je Tanja. »Neka se za
šlemove. Prvo, bilo je previše vodene
trenutak niko ne miče. Videćemo da li
pare i ugljen dioksida: mirno sedeći u
ćemo nastaviti da tonemo; da li je nalik
stolici zadihali biste se kroz nekoliko
na živi pesak.«
minuta. A postoje i bakterije, virusi i
»Mislim da nije«, reče Žak. »Mislim da
nervni otrovi koje odela nisu u stanju da
stojim na čvrstom tlu.«
detektuju, ali koji bi mogli biti fatalni u
»Onda pokušaj da hodaš.«
koncentracijama manjim od jedan prema
»Nema problema.« Hodajući, Žak je
milion.
proizvodio želatinozne, sisajuće zvuke, a
Ali Dreseri su i strašnije svetove
crno blato viskozno se kovitlalo iza njega.
pokorili. Možda Grumbridž nikada neće
»Uh, idem ka onom žbunju. Ili već šta je.«
postati svemirski vrt, ali ako AED bude
Planeta, koju su prosto zvali Grumbridž,
zaključio da je vredan pažnje, ljudi će kroz
bila je unutar biosfere svoje zvezde i
nekoliko godina moći nezaštićeni hodati
očigledno je posedovala primitivne oblike
njegovom površinom.
biljnog sveta. Međutim, ne i zelenog. Žak
»Eh, da smo poneli miša«, reće Kerol..
je krenuo ka organizmu koji je imao
»Sledeći put. Ponećemo nazad malo
prepoznatljivu
stabljiku
i
obešene
vazduha.«
mesnate ploče koji bi se mogli nazvati
listovima. Ali bili su boje mesa.
8
Grumbridž 1618 nalazio se visoko na
nebu, skoro četiri put
a veći od Sunca
Geoformiranje I
gledanog sa Zemlje, ali je loše izgledao.
(Iz Propovedi iz nauke Teodora Laskog,
Bio je mutnonarandžast; posut crnim
Copyright © 2071, Brum sindikat. Pre‐
tačkama i izgraviran finim vrtlozima žutih
štampano iz Vašington Post‐Tajms‐
fakula. Njegova svetlost bila je ublažena
Herald‐Star‐Njusa, 16. septembar 2071)
gustom maglom, tako da se u njega
moglo gledati bez čkiljenja.
»Geoformirati« je glagol, neelegantan
Bledožuta magla ograničavala je vid‐
neologizam koji znači, prilično očigledno,
ljivost na nekih 70 metara; u infracrve‐
»promeniti u nešto što ima odredena
nom spektru duplo duže. Na maksimumu
svojstva Zemlje. «
nejasno su nazirali nešto što bi moglo
predstavljati ivicu šume. Ili barem grupu
većih biljaka.
Prva geoformirana planeta bila je sama
»Dobra... dobra je to planeta.« U Tanji‐
Zemlja.
nom glasu osećao se tračak uzbuđenja.
Vidite: čovek ne može uništiti ekologiju
Nije gledala turoban pejzaž, već infor‐
planete ni hidrogenskim bombama ni
maciju koja se pojavila kao lik u njenom
bocama koje se ne vraćaju (sećate li ih
vidnom polju:
se?). On je jedino može promeniti. Čak i
bezoblična radioaktivna bilijarska kugla
GRAVITACIJA .................................... 0,916
od planete ima ekologiju, premda ne
TEMPERATURA ................................ 27,67
složenu.
PRITISAK ........................................... 0,894
Čovek je počeo da geoformira Zemlju
AZOT ................................................ 0,357
sredinom dvadesetog veka. Na nesreću,
ARGON ............................................. 0,297
većinu ranih radova izveli su ljudi koji nisu
KISEONIK .......................................... 0,212
videli Zemlju kao zatvoren skup među‐
VODENA PARA ................................. 0,051
sobno povezanih sistema. Za njih je
UGLJEN DIOKSID .............................. 0,047
karakteristično da su se, na primer,
METAN ............................................. 0,004
kretali vozilima na benzin ili su kupovali
KSENON ........................................... 0,003
konzerve (koje su na sve moguće proklete
OKSIDI SUMPORA ............................ 10E‐7
načine pokušavale da zarđaju i vrate se u
UGLJEN MONOKSID. ........................ 10E‐7
zemlju). Zatim bi te konzerve odvozili do
OKSIDI AZOTA .................................. 10E‐8
mesta za reciklažu gde su nepovratno
VODONIK SULFID ............................. 10E‐8
sagorevali ugalj da bi konzerve istopili i
112
napravili još konzervi. U tom procesu
Zbog toga pokušali su sa ograničenim
koristili su vrlo ograničene zalihe fosilnih
geoformiranjem Meseca, prekrivajući
goriva — te su, sasvim slučajno, Nju
krater Aristarh i ispunjavajući ga
Džersiju poklonili jedan od najspekta‐
vazduhom, vodom, ljudima i domaćim
kulamijih zalazaka sunca sve od Jupitera
životinjama. Međutim, bio je to preskup
na ovamo.
projekat da bi se održao, tako da je posle
Opštije rečeno, problem je bio u tome
nekoliko godina napušten.
što ako nešto želite da popravite, morate
Ćovečanstvo je moglo nastaviti da
dodavati energiju. A uzimanje energije sa
zauvek — koliko god to trajalo — živi u
bilo kog dela Zemlje — bio to ugalj, uran
tom stanju veštački postignutog sklada i
ili vodopad — odraziće se i na ekologiju
da nikada ne geoformira neku drugu
Zemlje. Tako da i to morate popravljati. I
planetu. Ali pre cetrdeset godina naš
tako unedogled.
svemir se izmenio zaslugom zalutalog
Očigledno rešenje bilo je pribaviti
groma koji je pogodio istraživačku zgradu
energiju sa nekog drugog mesta. Sunce
u predgrađima Koledž Parka u državi
traći 99.999% svoje energije pokušavajući
Merilend...
da zagreje prazan prostor. Tako su,
pritešnjeni, izbacili u orbitu nekoliko
9
satelita sa ogromnim ogledalima koja su
sunčevu svetlost pretvarala u električnu
LEVENT‐MEJEROVA TRANSLACIJA
energiju. Električna energija se putem
(Iz Nauke za svakoga Rasela Grenkea,
velikih lasera, koji su se takode nalazili u
Hartmen TFX, Čikago, 2059.
brbiti, prenosila do zemaljskih kolektora.
Copyright © Hartmen Haus
Od tog trenutka, stvari postaju kompli‐
2059. R28, C10:)
kovanije, ali dovoljno je reći da je zaista
bilo mnogo izuzetno jeftine energije koja
Levent—Mejerova Translacija dobila je
se mogla koristiti, a da se to ne odrazi na
okolinu.
ime po dvojici američkih naučnika, jednog
Učinili su da pustinje procvetaju. Na
koji je slučajno otkrio proces i drugog koji
nesreću, priroda je perverzna što se tiče
ga je unapredio u praktičnu napravu za
poklona, pa ako jedna pustinja procveta,
međuzvezdana putovanja.
neko drugo savršeno mesto pretvoriće se
u pustinju. Šta, do đavola, pošaljimo još
Mnoga naučna otkrića dogodila su se
jedan satelit. Bilo je potrebno tek
slučajno. Na primer, element fosfor
nekoliko satelita i stvarno, ceo svet
otkriven je zato što je alhemičarev kuvar
prekrila je zelena trava i povijeno žito, a
zaboravio da skine večeru sa vatre (vidi
vazduh je bio najslađi sa ove strane
R12, C39). I Galvanijeva večera na kojoj
Rajskoga vrta.
su služene žablje nožice — koje su se
To što je taj organski polusintetički raj
zgrčile kada su ih dodimula dva različita
bio prilično nestabilno zasnovan na
metala — dovela je do pronalaska
nekoliko miliona megavata koji su svake
baterije (vidi R21, C53).
sekunde priticali sa neba — ticalo se
Slučaj koji se dogodio Tobijasu Dž.
samo šačice naučnika i tehničara koji su
Leventu nije bio kulinarski, već pre grom
previše pušili i režali na supružnike.
iz vedra neba. Njegovim rečima:
Jedanaest milijardi ljudi živelo je sasvim
ugodnim
životom
zahvaljujući
tim
P
megavatima. Ali teoretičari su procenili
ripremio sam eksperiment sa velikim
da bi, ako energija zakaže, manje od jed‐
(oko dva centimetra u prečniku) kris‐
ne desetine preživelo sledeću godinu. A
talom kalcijum bromida. Kalcijum bromid
malo bi bilo vero
vatno da bi preživeli bili
je »jonski provodnik« i zbog toga provodi
vrlo civilizovani.
elektricitet samo na relativno visokim
Činilo se da će geoformiranje pružiti
temperaturama.
neku vrstu osiguranja protiv ove pri lično
Svrha eksperimenta bila je da se za‐
verovatne nesreće: načiniti altemativnu
beleže promene u strukturi kristalne
Zemlju, nezavisnu koloniju na drugoj
rešetke u toku zagrevanja slabom elek‐
planeti. Tako bi se čovečanstvo moglo
tričnom strujom koja je prelazlla sa jed‐
spasiti čak i da Zemlja propadne.
nog lica na drugo. Specijalna vrsta elek‐
113
tronskog mikroskopa bila je usmerena na
se zalepio za kožu i ostavio opekotinu.
kristal.
Metalni predmeti bili su okovani ledom i
Te noći besnela je oluja i laboratorijska
pušili su se — neka vrsta hladnoće kakvu
svetla su nekoliko puta zatreperila, ali
nikada nisam video izvan kriogenskih
sam odlučio da nastavim sa eksperi‐
eksperimenata.
mentom. Jedini deo uređaja koji je bio
Dok su vatrogasci cepali zid da dođu do
povezan sa strujom bio je mali kalem za
izolacije koja je tinjala, ja sam pozivao sve
zagrevanje koji je okruživao kristal, a to
naučnike i inženjere koje sam dovoljno
nije bilo opasno. Laboratorija poseduje
dobro poznavao da ih mogu podići od
generator za hitne potrebe koji bi se
stola sa večerom. Uz svetlost lampe
automatski uključio u slučaju nestanka
okupili smo se oko ostataka elektronskog
struje.
mikroskopa.
Hirovito pražnjenje munje udarilo je u
Baš te večeri Teo Mejer smislio je ono
zid laboratorije (ignorišući gromobran na
za šta se ispostavilo da je tačno
krovu) i briljantnoplavi luk okružio je
objašnjenje. Dok mi je doktor previjao
kalem za zagrevanje, simultano sa
prst, rekao je: »Tobijas, otkrio si pre‐
udarom groma. Svetla su se ugasila i
nosnik materije. Taj prst upravo se vratio
osetio se oštar miris izgorele izolacije.
sa puta do Jupitera.«
Osetio sam oštar bol u prstu, ali
očigledno nisam bio ni opečen, niti me je
(— Tajm TFX, 16. okt. 2034, Copyright ©
udarila struja.
Tajm Ink., 2034).