Book Read Free

Alef Science Fiction Magazine 009

Page 21

by MoZarD


  sko staklo. PROFESOR je za trenutak

  Slažeš li se, Meri?

  pogleda, a zatim nastavlja.

  PRVI UČENIK

  PROFESOR

  Da, gospodine. Ali mislim da sam

  Pretpostavićemo da je temperatura.

  razumela.

  unutrašnje strane sto stepeni celzijusa,

  tačka ključanja vode. Na spoljnoj strani

  DRUGI UČENIK

  temperatura je nula stepeni, tačka

  Šapuće TREĆEM UČENIKU:

  mržnjenja.

  Isuse, kakav uštogljenko.

  Meri, reci razredu šta to znači.

  PROFESOR

  PRVI UČENIK

  Ronalde, imaš li šta da primetiš?

  Brzo

  To znači da je jedino mesto u sistemu

  DRUGI UČENIK

  gde je moguća tečna voda zapremina

  Ne, gospodine. Osim da mislim da sam i

  kore narandže.

  ja razumeo

  Razred očekivano reaguje.

  PROFESOR

  Vrlo dobro. Šta još?

  110

  PRVI UČENIK

  ŽAK

  Posle nekog vremena.

  Dvoumi se.

  Svuda okolo biće para i led?

  Naše sunce?

  PROFESOR

  PROFESOR

  Ponovo pogledava MUVU, ali odlučuje

  Nipošto! Lekcija od prošle večeri isko‐

  da je pusti na miru.

  ristila je Rigel kao primer. Zar je nisi na‐

  U pravu si, ali te nisam to pitao. Neko

  učio?

  drugi? Mark?

  ŽAK

  ČETVRTI UČENIK

  Uh... gospodine... imali smo... pad na‐

  Spušta ruku.

  pona prošle noći i nikako nisam mogao da

  Tamo gde nema vode, nema života

  je naučim.

  onakvog kakvog ga mi poznajemo. To je

  zato što je u životu zasnovanom na

  PROFESOR

  ugljeniku... potrebna voda...

  Odmahuje glavom

  Da mi je da dobijem dolar svaki put...

  PROFESOR

  Ritmički udara lenjirom o dlan.

  ... kao manje‐više univerzalan rastvarač,

  Žak, tvoj zadatak za večeras je da na

  u pravu si. I zato se ta oblast zove

  četiri strane napišeš zadatak o biosferi. U

  biosfera. Bios na grčkom znači život, a

  njemu ćeš objasniti zašto je verovatnije

  samo u toj sferi život može opstati. Emi?

  da ćeš naići na naseljenu planetu oko

  vrele zvezde, nego oko relativno hladne.

  PETI UČENIK

  Ali prošle godine gospođica Harknes,

  ŽAK

  profesorica biologije, rekla je da je bio‐

  Da, gospodine.

  sfera sav vazduh i voda i... zemljiste na

  Zemlji, na kojima biljke i životinje mogu

  PROFESOR

  opstati.

  I pročitaćeš ga sutra razredu. I odgo‐

  voriti na pitanje

  PROFESOR

  Priča o padu napona je istinita. Čak i u

  Mrzovoljno:

  ovom uzrastu ŽAK zna fiziku i astronomiju

  Reč može imati više značenja. .

  bolje od PROFESORA. Inače, Viljem

  MUVA prestaje da zuji i ŽAK je pogledom

  Gilbert je profesor muzičkog vaspitanja.

  traži. ŽAK pokušava da ne upada u oči, ali

  Sutradan u zadatku ŽAK će istaći da, po

  to je teško, pošto je najviši u učionici, a

  PROFESOROVOJ definiciji, Zemlja nije

  ćef alfabeta smestio ga je u prvi red.

  unutar Sunčeve biosfere (jer da Zemlja

  nije okružena vazduhom, temperatura na

  PROFESOR

  površini prelazila bi tačku ključanja vode,

  Žak? Možeš li svoju pažnju usmeriti na

  kao što je to slučaj na Mesecu) i, prema

  mene?

  tome, ne bi mogla podržavati život. Ta‐

  ŽAK

  kođe će napomenuti da je besmisleno

  Da, gospodine.

  meriti veličinu Rigelove biosfere, jer mla‐

  ŽAK je već jedanaest godina u Americi i

  de, plave zvezde ne formiraju planete.

  nema ni primese francuskog akcenta.

  Tako će steći opasnog neprijatelja, ni prvi

  Kada se kroz devet meseci bude vratio u

  ni poslednji put i verovatno bi pao na

  Švajcarsku, sa leđima koja sporo

  kursu da susret u prolazu nije skratio

  zaceljuju, njegov melodičan lozanski

  semestar.

  akcenat koji ga je okruživao dok je bio

  7

  dete, zauvek će biti izgubljen i govoriće

  svojim maternjim jezikom kao obrazovan

  Druga glava

  stranac.

  ...jajeta.«

  PROFESOR

  Kao u nekakvoj neverovatnoj cirkuskoj

  Priseti se onoga što su Meri i Mark

  tački, dreserski tim iznenada se pojavio

  upravo rekli i kaži mi koja će zvezda imati

  na manje od metar iznad površine druge

  veću biosferu: naše Sunce, ili vrela, plava

  planete Grumbridža 1618. Žestoko su

  zvezda kao što je Rigel?

  tresnuli i saznali da na planeti zaista

  postoji tečna voda. Preciznije, tečno

  111

  blato.

  AMONIJAK ........................................... ‐‐‐‐

  »Isuse Hriste!«

  HALOGENI ............................................ ‐‐‐‐

  » Merde! « Žak je najdalje pao i zato

  najdublje propao, sve do ramena,

  Ovo nije značilo da mogu da skinu

  »Stoj«, naredila je Tanja. »Neka se za

  šlemove. Prvo, bilo je previše vodene

  trenutak niko ne miče. Videćemo da li

  pare i ugljen dioksida: mirno sedeći u

  ćemo nastaviti da tonemo; da li je nalik

  stolici zadihali biste se kroz nekoliko

  na živi pesak.«

  minuta. A postoje i bakterije, virusi i

  »Mislim da nije«, reče Žak. »Mislim da

  nervni otrovi koje odela nisu u stanju da

  stojim na čvrstom tlu.«

  detektuju, ali koji bi mogli biti fatalni u

  »Onda pokušaj da hodaš.«

  koncentracijama manjim od jedan prema

  »Nema problema.« Hodajući, Žak je

  milion.

  proizvodio želatinozne, sisajuće zvuke, a

  Ali Dreseri su i strašnije svetove

  crno blato viskozno se kovitlalo iza njega.

  pokorili. Možda Grumbridž nikada neće

  »Uh, idem ka onom žbunju. Ili već šta je.«

  postati svemirski vrt, ali ako AED bude

  Planeta, koju su prosto zvali Grumbridž,

  zaključio da je vredan pažnje, ljudi će kroz

  bila je unutar biosfere svoje zvezde i

  nekoliko godina moći nezaštićeni hodati

  očigledno je posedovala primitivne oblike

  njegovom površinom.

  biljnog sveta. Međutim, ne i zelenog. Žak

  »Eh, da smo poneli miša«, reće Kerol..

  je krenuo ka organizmu koji je imao

  »Sledeći put. Ponećemo nazad malo

  prepoznatljivu

  stabljiku

  i

  obešene

  vazduha.«

  mesnate ploče koji bi se mogli nazvati

  listovima. Ali bili su boje mesa.

  8

  Grumbridž 1618 nalazio se visoko na

  nebu, skoro četiri put
a veći od Sunca

  Geoformiranje I

  gledanog sa Zemlje, ali je loše izgledao.

  (Iz Propovedi iz nauke Teodora Laskog,

  Bio je mutnonarandžast; posut crnim

  Copyright © 2071, Brum sindikat. Pre‐

  tačkama i izgraviran finim vrtlozima žutih

  štampano iz Vašington Post‐Tajms‐

  fakula. Njegova svetlost bila je ublažena

  Herald‐Star‐Njusa, 16. septembar 2071)

  gustom maglom, tako da se u njega

  moglo gledati bez čkiljenja.

  »Geoformirati« je glagol, neelegantan

  Bledožuta magla ograničavala je vid‐

  neologizam koji znači, prilično očigledno,

  ljivost na nekih 70 metara; u infracrve‐

  »promeniti u nešto što ima odredena

  nom spektru duplo duže. Na maksimumu

  svojstva Zemlje. «

  nejasno su nazirali nešto što bi moglo

  predstavljati ivicu šume. Ili barem grupu

  većih biljaka.

  Prva geoformirana planeta bila je sama

  »Dobra... dobra je to planeta.« U Tanji‐

  Zemlja.

  nom glasu osećao se tračak uzbuđenja.

  Vidite: čovek ne može uništiti ekologiju

  Nije gledala turoban pejzaž, već infor‐

  planete ni hidrogenskim bombama ni

  maciju koja se pojavila kao lik u njenom

  bocama koje se ne vraćaju (sećate li ih

  vidnom polju:

  se?). On je jedino može promeniti. Čak i

  bezoblična radioaktivna bilijarska kugla

  GRAVITACIJA .................................... 0,916

  od planete ima ekologiju, premda ne

  TEMPERATURA ................................ 27,67

  složenu.

  PRITISAK ........................................... 0,894

  Čovek je počeo da geoformira Zemlju

  AZOT ................................................ 0,357

  sredinom dvadesetog veka. Na nesreću,

  ARGON ............................................. 0,297

  većinu ranih radova izveli su ljudi koji nisu

  KISEONIK .......................................... 0,212

  videli Zemlju kao zatvoren skup među‐

  VODENA PARA ................................. 0,051

  sobno povezanih sistema. Za njih je

  UGLJEN DIOKSID .............................. 0,047

  karakteristično da su se, na primer,

  METAN ............................................. 0,004

  kretali vozilima na benzin ili su kupovali

  KSENON ........................................... 0,003

  konzerve (koje su na sve moguće proklete

  OKSIDI SUMPORA ............................ 10E‐7

  načine pokušavale da zarđaju i vrate se u

  UGLJEN MONOKSID. ........................ 10E‐7

  zemlju). Zatim bi te konzerve odvozili do

  OKSIDI AZOTA .................................. 10E‐8

  mesta za reciklažu gde su nepovratno

  VODONIK SULFID ............................. 10E‐8

  sagorevali ugalj da bi konzerve istopili i

  112

  napravili još konzervi. U tom procesu

  Zbog toga pokušali su sa ograničenim

  koristili su vrlo ograničene zalihe fosilnih

  geoformiranjem Meseca, prekrivajući

  goriva — te su, sasvim slučajno, Nju

  krater Aristarh i ispunjavajući ga

  Džersiju poklonili jedan od najspekta‐

  vazduhom, vodom, ljudima i domaćim

  kulamijih zalazaka sunca sve od Jupitera

  životinjama. Međutim, bio je to preskup

  na ovamo.

  projekat da bi se održao, tako da je posle

  Opštije rečeno, problem je bio u tome

  nekoliko godina napušten.

  što ako nešto želite da popravite, morate

  Ćovečanstvo je moglo nastaviti da

  dodavati energiju. A uzimanje energije sa

  zauvek — koliko god to trajalo — živi u

  bilo kog dela Zemlje — bio to ugalj, uran

  tom stanju veštački postignutog sklada i

  ili vodopad — odraziće se i na ekologiju

  da nikada ne geoformira neku drugu

  Zemlje. Tako da i to morate popravljati. I

  planetu. Ali pre cetrdeset godina naš

  tako unedogled.

  svemir se izmenio zaslugom zalutalog

  Očigledno rešenje bilo je pribaviti

  groma koji je pogodio istraživačku zgradu

  energiju sa nekog drugog mesta. Sunce

  u predgrađima Koledž Parka u državi

  traći 99.999% svoje energije pokušavajući

  Merilend...

  da zagreje prazan prostor. Tako su,

  pritešnjeni, izbacili u orbitu nekoliko

  9

  satelita sa ogromnim ogledalima koja su

  sunčevu svetlost pretvarala u električnu

  LEVENT‐MEJEROVA TRANSLACIJA

  energiju. Električna energija se putem

  (Iz Nauke za svakoga Rasela Grenkea,

  velikih lasera, koji su se takode nalazili u

  Hartmen TFX, Čikago, 2059.

  brbiti, prenosila do zemaljskih kolektora.

  Copyright © Hartmen Haus

  Od tog trenutka, stvari postaju kompli‐

  2059. R28, C10:)

  kovanije, ali dovoljno je reći da je zaista

  bilo mnogo izuzetno jeftine energije koja

  Levent—Mejerova Translacija dobila je

  se mogla koristiti, a da se to ne odrazi na

  okolinu.

  ime po dvojici američkih naučnika, jednog

  Učinili su da pustinje procvetaju. Na

  koji je slučajno otkrio proces i drugog koji

  nesreću, priroda je perverzna što se tiče

  ga je unapredio u praktičnu napravu za

  poklona, pa ako jedna pustinja procveta,

  međuzvezdana putovanja.

  neko drugo savršeno mesto pretvoriće se

  u pustinju. Šta, do đavola, pošaljimo još

  Mnoga naučna otkrića dogodila su se

  jedan satelit. Bilo je potrebno tek

  slučajno. Na primer, element fosfor

  nekoliko satelita i stvarno, ceo svet

  otkriven je zato što je alhemičarev kuvar

  prekrila je zelena trava i povijeno žito, a

  zaboravio da skine večeru sa vatre (vidi

  vazduh je bio najslađi sa ove strane

  R12, C39). I Galvanijeva večera na kojoj

  Rajskoga vrta.

  su služene žablje nožice — koje su se

  To što je taj organski polusintetički raj

  zgrčile kada su ih dodimula dva različita

  bio prilično nestabilno zasnovan na

  metala — dovela je do pronalaska

  nekoliko miliona megavata koji su svake

  baterije (vidi R21, C53).

  sekunde priticali sa neba — ticalo se

  Slučaj koji se dogodio Tobijasu Dž.

  samo šačice naučnika i tehničara koji su

  Leventu nije bio kulinarski, već pre grom

  previše pušili i režali na supružnike.

  iz vedra neba. Njegovim rečima:

  Jedanaest milijardi ljudi živelo je sasvim

  ugodnim

  životom

  zahvaljujući

  tim

  P

  megavatima. Ali teoretičari su procenili

  ripremio sam eksperiment sa velikim

  da bi, ako energija zakaže, manje od jed‐

  (oko dva centimetra u prečniku) kris‐

  ne desetine preživelo sledeću godinu. A

  talom kalcijum bromida. Kalcijum bromid

  malo bi bilo vero
vatno da bi preživeli bili

  je »jonski provodnik« i zbog toga provodi

  vrlo civilizovani.

  elektricitet samo na relativno visokim

  Činilo se da će geoformiranje pružiti

  temperaturama.

  neku vrstu osiguranja protiv ove pri lično

  Svrha eksperimenta bila je da se za‐

  verovatne nesreće: načiniti altemativnu

  beleže promene u strukturi kristalne

  Zemlju, nezavisnu koloniju na drugoj

  rešetke u toku zagrevanja slabom elek‐

  planeti. Tako bi se čovečanstvo moglo

  tričnom strujom koja je prelazlla sa jed‐

  spasiti čak i da Zemlja propadne.

  nog lica na drugo. Specijalna vrsta elek‐

  113

  tronskog mikroskopa bila je usmerena na

  se zalepio za kožu i ostavio opekotinu.

  kristal.

  Metalni predmeti bili su okovani ledom i

  Te noći besnela je oluja i laboratorijska

  pušili su se — neka vrsta hladnoće kakvu

  svetla su nekoliko puta zatreperila, ali

  nikada nisam video izvan kriogenskih

  sam odlučio da nastavim sa eksperi‐

  eksperimenata.

  mentom. Jedini deo uređaja koji je bio

  Dok su vatrogasci cepali zid da dođu do

  povezan sa strujom bio je mali kalem za

  izolacije koja je tinjala, ja sam pozivao sve

  zagrevanje koji je okruživao kristal, a to

  naučnike i inženjere koje sam dovoljno

  nije bilo opasno. Laboratorija poseduje

  dobro poznavao da ih mogu podići od

  generator za hitne potrebe koji bi se

  stola sa večerom. Uz svetlost lampe

  automatski uključio u slučaju nestanka

  okupili smo se oko ostataka elektronskog

  struje.

  mikroskopa.

  Hirovito pražnjenje munje udarilo je u

  Baš te večeri Teo Mejer smislio je ono

  zid laboratorije (ignorišući gromobran na

  za šta se ispostavilo da je tačno

  krovu) i briljantnoplavi luk okružio je

  objašnjenje. Dok mi je doktor previjao

  kalem za zagrevanje, simultano sa

  prst, rekao je: »Tobijas, otkrio si pre‐

  udarom groma. Svetla su se ugasila i

  nosnik materije. Taj prst upravo se vratio

  osetio se oštar miris izgorele izolacije.

  sa puta do Jupitera.«

  Osetio sam oštar bol u prstu, ali

  očigledno nisam bio ni opečen, niti me je

  (— Tajm TFX, 16. okt. 2034, Copyright ©

  udarila struja.

  Tajm Ink., 2034).

 

‹ Prev