Alef Science Fiction Magazine 020

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 020 > Page 23
Alef Science Fiction Magazine 020 Page 23

by MoZarD


  ‐ KOLEGE (PZ 1956)

  ‐ OSUĐENIK (PZ 1976)

  ‐ SAVRŠENSTVO (PZ 1965)

  ‐ TERAPIJA (PZ 1957)

  ‐ ČUDESNI DAN (PZ 1958)

  Durman, Rastislav

  ‐ JELOVNIK ZA TELEPATE (PZ 1979)

  ‐ MEDVEĐI ZUB (VN 30.09.89)

  ‐ PITAĆE ONI, REĆI ĆU JA (PZ 1979)

  ‐ SNEŽANA IZ AUTOMATA (PZ 1980)

  ‐ SNEHANIČAR (VN 23.02.89)

  ‐ USPOMENA SA GODIŠNJEG ODMORA (PZ 1979)

  120

  ‐ ŠPEDITERSKA POSLA (PZ 1979)

  Ivančević, Nebojša

  ‐ SAN SE OSTVARIO (PZ 1978)

  Ivkov, Slobodan

  ‐ O NAPREDOVANJU POLJOPRIVREDE, UOPŠTE (A 12)

  ‐ ONI SU TU, SIGURNO (A 16)

  Ivosić‐Santo, Vera

  ‐ U NASLONJAČU (A 15)

  Jakšić, Zoran

  ‐ AFRIKA (PZ 1972)

  ‐ GDE JE ARTUR? (PZ 1961)

  ‐ GRETA JE IZA VRATA (PZ 1950)

  ‐ LJUBIMAC (PZ 1966)

  ‐ LJUDI I VUKOVI (PZ 1973)

  ‐ NA DVORU CRNE KRALJICE (PZ 1935)

  ‐ PRODAVAČ KIŠE (PZ 1971)

  ‐ SA PERDITOM (PZ 1960)

  ‐ UGASITE MESEC (PZ 1952)

  Janković, Ratko

  ‐ NERAZUMLJIVA REČENICA (PZ 1963)

  Jeel Rolf (pseudonim)

  ‐ BUĐENJE (VN 24.08.89)

  ‐ GDE ŽIVI KLAUDIJA? (VN 19.10.89)

  ‐ ŽRTVOVANJE (VN 15.06.89.)

  ‐ IZVOR HARMTNIJE (VN 07.09.89)

  ‐ KONTAKT UMOVA (VN 07.01.89)

  ‐ NEBESKI KANJON (VN 13.04.89)

  ‐ NIZAK UDARAC (VN 04.05.89)

  ‐ NLO (VN 23.03.89)

  ‐ OBIČNO JUTRO (VN 26.01.89)

  ‐ OBOŽAVALAC M. M. (VN 06.07.89)

  ‐ OSTVAREN NAUM (VN 28.12.89)

  ‐ SEĆANJE NA ZABORAV (VN 16.02.89)

  ‐ SOLENOV BUNAR (VN 20.07.89)

  ‐ SVEMIRSKI OSVAJAČ (VN 25.05.89)

  ‐ HARIJEV DAR (VN 29.09.89)

  Jovanović, Neven

  ‐ PJEVAČI (S 163/164)

  Jovanović, Tihomir

  ‐ MUTANT (S 155/156)

  Juvenalis, P (pseudonim) ‐ BUDUĆNOST TREĆE VRSTE (VN 07.12.89)

  ‐ ROĐENDAN (VN 09.11.89)

  Kopčinović, Svjetlana

  ‐ LEPTIR (S 157/158)

  Lavrek, Andrija

  ‐ FAKTOR MUTACIJE (A 15)

  Lazović, Vladimir

  ‐ PLAĆENIK (S 155/156)

  ‐ U PEĆINI (PZ 1938)

  Momčilović, Gordan

  ‐ POBEDNIK(S152)

  Nedeljković, Aleksandar B. ‐ ZAŠTITNICA (PZ 1941)

  Petranović, Vesna

  ‐ JABUKA (S 157/158)

  Pihač, Branko

  ‐ NATJEČAJ (S 159/160)

  Popović, Vesna

  ‐ NAGRADA (A 12)

  Prodanović, Živko

  ‐ SAVRŠENO ORUŽJE (S 155/156)

  Raičević, Jovan

  ‐ JEDANAESTI OKTOBAR (PZ 1970)

  Raos, Predrag

  ‐ LJEPOTA I DOBROTA (S 157/158)

  ‐ SPAŠAVANJE SVIJETA (S 161/162)

  Remec, Miha

  ‐ DROMIDSKA SKULPTURA (S 161/162)

  ‐ NASLEDNA STRAŽA (A 14)

  Skenderov, Irina

  ‐ ČOVJEK I SVEMIR (S 157/158)

  Skrobonja, Goran

  ‐ BEZIMENA STVAR (A 17)

  121

  ‐ TOČAK (A 16)

  Trajković, Branislav

  ‐ VREMENSKI HAOS (VN 02.02.89) kao Bili Trej

  ‐ GOSPODAREV ROB (VN 14.12.89) kao Bili Trej

  ‐ DOKAZ (VN 09.03.89) kao Bili Trej

  ‐ KAZNA (VN 02.11.89) kao Bili Trej

  ‐ KARAMBOL (VN 02.11.89) kao Bili Trej

  ‐ KNJIGA ŽIVOTA (VN 03.08.89) kao Bili Trej

  ‐ LEDENI SPAVAČ (VN 21.09.89) kao Bili Trej

  ‐ NAISKAP (VN 30.03.89) kao Bili Trej

  ‐ NEPOBEDTVI (VN 23.11.89) kao Bili Trej

  ‐ PLANETA SMRTNI (VN 01.06.89) kao Bili Trej

  ‐ POVRATAK (VN 27.04.89) kao Bili Trej

  ‐ ROBOT I JA (PZ 1962)

  ‐ UDVARAČ (VN 02.11.89) kao Bili Trej

  ‐ ČELIČNI MOMAK (VN 13.07.89) kao Bili Trej

  Tezeus, Konstantin

  ‐ BUĐENJE (PZ 1944)

  (pseudonim)

  ‐ DVORIŠNI RAT (VN 11.05.89)

  ‐ OKRŠAJ (VN 22.06.89)

  ‐ TRI PITANJA (VN 14.09.89)

  Ćurčić, Slobodan

  ‐ VELIKI SKOK (VN 12.01.89) kao S. Tirkli

  ‐ DANAJSKI DAR (VN 29.06.89) kao S. Tirkli

  ‐ DIVLJA HORDA (VN 06.04.89) kao S. Tirkli

  ‐ DOKAZ (PZ 1968)

  ‐ JA, ANDROID (VN 08.06.89) kaoS. Tirkli

  ‐ KOSMIČKI GAMBIT (VN 05.10.89) kao S. Tirkli

  ‐ MAESTRO (VN 26.10.89) kao S. Tirkli

  ‐ PLANKTON (VN 16.11.89) kaoS. Tirkli

  ‐ POSLEDNJA DILEMA (VN 09.02.89) kao S.Tirkli

  ‐ POSLEDNJA EVA (VN 02.03.89) kao S. Tirkli

  ‐ PUKI SLUČAJ (VN 10.08.89) kao S. Tirkli

  ‐ RASKRSNICA (VN 23.12.89) kaoS. Tirkli

  ‐ TRAKA (VN 31.08.89) kao S. Tirkli

  ‐ U PROLAZU (VN 27.07.89) kao S. Tirkli

  Filipović, Dragan

  ‐ BEŽIMUNOĆ (A13)

  R. Flumiani, Andrej

  ‐ ELEKTRIČNI SIMULAKRUM (S 152)

  Franc, Mirna

  ‐ SVEMIR (S 157/158)

  Cerjan, Gordana

  ‐ SVIJET MAŠTE I BAJKI (S 157/158)

  122

  suludim umom stvorene, kakve znamo iz

  pulp‐ SF‐a. One postupaju sasvim logično,

  u skladu sa svojim »biološkim« imperati‐

  vima: nastoje da se reprodukuju, adap‐

  tiraju, da preoblikuju svoju okolinu u

  skladu sa svojim potrebama, a ovo

  Prikazi knjiga

  uključuje i eliminaciju svih pretnji, realnih

  ili imaginarnih, koje bi organski život

  Gregori Benford (Gregory

  mogao predstavljati.

  Do sada je Benford svoje ciljeve ostva‐

  Benford)

  rivao uz pomoć lika koji se zove Najdžel

  Volmsli. Taj lik je tako izvrsno definisan, i

  Velika reka neba

  prilagođen Benfordovim potrebama, da

  (Great Sky River)

  stoji, uz lik Gali Fojla kod Alfreda Bestera,

  kao jedan od najupečatljivijih likova mo‐

  Iako je najbolje poznat po romanu Vre‐

  derne naučne fantastike. Ovoga puta

  menski pejzaž (Timescape), reputacija

  Benford je izabrao Kilina, člana porodice

  Gregorija Benforda na kraju će se ipak

  Bišop. Njihovi preci odabrali su planetu

  temeljiti, po svoj prilici, na nizu romana

  Snouglejd (»Snežna padina«, prim. prev.)

  koji je započet Okeanom noći (In the

  pri zvezdi Deniks, blizu galaktičkog cen‐

  Ocean of Night) i nastavkom toga, ro‐

  tra, kao sklonište pred nadirućom meha‐

  manom Preko mora sunaca (Across the

  ničkom civilizacijom. Međutim, došla su i

  Sea of Suns). Roman Velika reka neba

  mehanička bića, nastanila se na planeti,

  (Great Sky River) ne kompletira trilogiju,

  izmenila atmosferske prilike prema svo‐

  nego zapravo počinje novu etapu koja bi

  jim željama, a što se tiče ljudi, mašine su

  mogla postati trilogija. U novoj etapi

  se njihovom prisustvu prilagodavale sve

  Benford nastavlja da ispituje preokupa‐

  dok nisu ojačale dovoljno da predu u

  cije prethodne. Da bi istakao vezu između
/>
  veliki napad.

  prva dva romana i potonjih, Benford je

  Na početku romana Velika reka neba,

  sad iznova napisao završetak Mora suna‐

  Kilin i drugi preživeli pripadnici porodice

  ca i dodao novo završno poglavlje, čime

  Bišop beže; već šest godina je prošlo od

  je bliskije povezao taj roman sa Velikom

  kad je njihova Citadela pretvorena u

  rekom neba. Na osnovu već viđenog, ra‐

  ruševine i dim. Za tih šest godina oni su

  zumno je pretpostaviti da će se prva dva i

  svedeni na jednu bandicu kradljivaca koji

  svi potonji kasnije stopiti u jednu seriju.

  uvek beže i uvek su u opasnosti. Njihova

  Nesumnjivo, Velika reka neba je dostojan

  egzistencija je tako marginalna, da su svi

  naslednik Benfordovih ranijih ostvarenja.

  hotimice eliminisali svoj seksualni nagon,

  Njegova dosadašnja i ovo najnovije delo

  bar privremeno, jer naprosto nemaju

  pokazuju da je on jedan od najznačajnijih

  energije i za to. Iako su organska bića,

  SF pisaca danas.

  pomireni su sa činjenicom da u njima ima

  Benford je odlučio da ispituje ne samo

  mnogo bioničkih delova, koji im pomažu

  odnos čoveka prema univerzumu, nego i

  ali ih i čine bliskijim mašinama. Kilin

  ulogu svekolikog organskog života u uni‐

  koristi mehaničke dodatke nogama, radi

  verzumu. Da bi to postigao, upotrebio je

  bržeg kretanja; njegove oči mogu da

  neke od najstarijih tradicija naučne fan‐

  filtriraju razne delove spektra i da

  tastike i ispunio ih novim smislom i živo‐

  određuju tačnu udaljenost. Svako preži‐

  tom. U Benfordovom univerzumu, ljudski

  velo ljudsko biće nosi sa sobom i jedan ili

  rod, zajedno sa svim drugim organski

  više »aspekata«, umova drugih naselje‐

  baziranim živim bićima, zauzima poziciju

  nika; ti umovi su uneti u memorijske

  koja je daleko od gospodarske. Umesto

  čipove a čipovi zatim uključeni u vrat živih

  da budu gospodari svega što vide, or‐

  kolonista. To je obezbeđeno pre Nevolje.

  ganska bića moraju grčevito da se bore

  Njihovi neprijatelji su Mantisi, meha‐

  da opstanu u svakoj niši gde to mogu, da

  nički živi stvorovi impresivni kao i Snark u

  ih ne bi uništila mašinska inteligentna

  Okeanu noći, ali drugačiji. Mantisi su

  bića koja nastoje da učine univerzum bez‐

  najusavršeniji i najopasniji mašinski stvo‐

  bednim za svoj rod. Te mašine nisu one

  123

  rovi sa kojima su se kolonisti na

  Robert Silverberg, Na kraju zime (At

  Snouglejdu dotad susreli. Mantisi ih

  Winter's End). Izd. kuća »Vorner«

  nemilosrdno proganjaju, i povremeno

  (Warner). 0‐446‐51384‐9. Tvrdi povez,

  »požanju« poneko od ljudskih bića,

  ostavljajući

  samo

  spaljeno,

  sasvim

  404 str. 17,95 dolara, april 1988.

  sigurno mrtvo, telo.

  Roman Roberta Silverberga Na kraju

  Najzad jedan Mantis otkriva ponešto o

  zime pripada dobro znanoj tradiciji pisa‐

  univerzumu kako ga mehanička bića

  shvataju, i o činjenici da mehanička bića

  nja o povratku čovečanstva u civilizaciju

  imaju svoju verziju boga: njihov bog je

  posle planetarne katastrofe. Skorašnje

  jedan magnetski um koji živi u disku

  naučne teorije dale su Silverbergu super‐

  plavo‐usijane materije koja orbituje oko

  katastrofu: viševekovno bombardovanje

  zvezde‐pratilje Deniksa. Univerzum je

  Zemlje od strane kometa koje su

  uistinu čudniji nego što su to ljudi ikad

  pokrenute uticajem »zvezde smrti«. Na

  pretpostavili. Velikim delom univerzuma

  početku knjige, hiljadama godina posle

  upravlja jedna inteligencija tuđinskija od

  svega što je ljudskom umu pojmljivo.

  prvog kometnog udara, dugo ledeno

  Podjednako je jasno, u Benfordovom

  doba najzad popušta, a preživeli se

  univerzumu, da su mehanički umovi bili

  iskopavaju iz podzemnog sveta koji je već

  nesposobni da shvate dragocenu jedin‐

  nebrojeno mnogo generacija upoznao.

  stvenost života koji se mora proživeti

  Ne iznenađuje što ti naslednici Zemlje

  intenzivno zato što je konačan. Iako su

  nisu baš sasvim ljudska bića.

  obimno proučavali fenomen organskog

  Uskoro saznamo da je izgubljena civili‐

  života, Mantisi ne mogu shvatiti njegovu

  zacija njihove prošlosti bila kompleksna,

  najdublju misteriju.

  Veze između Velike reke neba i Benfor‐

  sastojala se od više živih vrsta, i da je išla

  dovog ranijeg stvaralaštva su vidne.

  u svemir; bila je mnogo naprednija od

  Možda će zvučati preterano ako upore‐

  naše. Ovim je presečena jedna spona

  dimo postepeno sakupljanje Benfordovih

  bliskosti. Zato njeno mesto preuzimaju

  dela u celinu sa načinom kako je priroda

  druge spone: knjige Brajana Oldisa o

  formirala galaksiju Mlečni put (na koju se

  Helikoniji ostavile su trajan otisak na

  odnosi naslov romana — to je ta »velika

  koncept godišnjih doba dugih eonima i

  nebeska reka«), ali, poredenje neće biti

  sasvim neumesno. Iako se može čitati

  cikličnih civilizacija; putovanja po surovim

  sam za sebe kao dinamična avantura,

  terenima sa čudnovatom florom i faunom

  roman Velika reka neba je takođe i važna

  normalne su stvari u SF literaturi i u

  komponenta jedne od najvažnijih medita‐

  fantaziji; porušeni gradovi puni zatrpanih

  cija u savremenoj literaturi.

  čudesa takođe spadaju u to zajedničko

  nasleđe: a pripovest o brilijantnom,

  radoznalom mladiću u primi‐tivnom

  društvu arhetipska je na ovom polju.

  Silverberg ovim materijalom rukuje sa

  uvežbanom lakoćom i finim osećanjem za

  detalj, od doticaja motiva u imenima

  nekih likova pa sve do jakog realizma u

  scenama gde pleme, potreseno agorafo‐

  bijom, polazi u veliki svet. Jedini nedo‐

  stajući element je istinsko osećanje no‐

  vine. Čak i u kompleksnosti post‐kolapsne

  kulture, iznenađenja su malobrojna, a

  glatko odvijanje ove priče o opstanku i

  otkrivanju stavlja veće izazove pred

  protagoniste nego pred iskusne čitaoce.

  124

  Tanit Li (Tanith Lee) Bela zmija (The

  White Serpent). Izd. kuća DAW. 0‐88677‐

  267‐2. Meki povez, 396 strana, 3,95

  dolara, april 1988.

  Kad nije u modusu potrage za nečim

  (quest), herojska fantazija najčešće nudi

  suštu suprotnost labavoj pikarskoj fabuli:

  svi događaji su predodređeni sudbinom, i

  svi hitaju ka predodređenoj konfrontac
iji

  dobra i zla, haosa i sila reda. Uvedite

  dvosmislenost u takvu situaciju, i rezultat

  može biti elegantno ironičan — ili samo

  zbunjujući. Tanit Li se odavno posvetila

  elegantnim ironijama koje iskazuje kroz

  svoje fantazije o demonskim herojima i

  kvazi‐varvarskim civilizacijama na rubu

  propasti. U poslednje vreme, njena dela

  pokazuju znake promena, ambijenti su

  manje stilizovani, likovi su iz indijskih

  priča i iz drugih nedavnih dela manjeg

  obima. Sada Tanit Li unosi nove vizije u

  svoj svet Vis (Vis); naime, posle prva dva

  romana u toj seriji (Gospodar oluje i

  Anakire), dobili smo i treći, Belu zmiju.

  Roman počinje izvrsno, pričom o potla‐

  čenoj seljanki iz zabačenog kraja, o neo‐

  čekivanoj romansi, novim nepravdama, i

  konačnoj osveti. Rezultanta ovog jeste

  nastanak heroja, Regera (Rehger), koji će

  biti najvažniji gladijator / rob u velikom

  gradu. Dok prati svog junaka prema

  danima slave, Tanit Li pridodaje njego‐

  vom svetu socijalnu svest energičniju i

  informisaniju nego u staroj ironiji. Magija

  kao da dolazi maltene slučajno, a onda se

  događa u razmerama tako ogromnim da

  bi mogla biti pogrešno shvaćena kao

  prirodna katastrofa. Jasno se vidi da de‐

  luje sudbina koja spaja Regera i belu

  sveštenicu Aztiru, vraća Regerove rodite‐

  lje na čelo događaja, petlja po ljudskim

  sudbinama na način rezervisan za

  bogove, ali manje je očigledno kakvog

  smisla imaju te intervencije.

  Bela zmija, iako ima zrelu viziju i

 

‹ Prev