by MoZarD
mnogo kurziva i rečenice kao, 'Ševnuo je
velika ružičasta stvar koja je nameravala
svoj hemskamer i odfrotirao do Bileguma'
nekog da pojede, i pojela ga.«
— ne želim da čitam knjigu gde moram
»Imitirao sam sve što mi se dopadalo.
da učim čitav novi rečnik. Toliko je mnogo
Imao sam kratke priče koje bih započeo
ljudi na polju naučne fantastike — neću
kao Rej Bredberi, a završio kao Klark
ih imenovati — koji nisu naročito dobri
Ešton Smit. Ili još gore, počinjale bi kao
pisci. Oprašta im se što pišu nespretno, ili
kod Džejmsa Kejna a završavale kao kod
neoriginalno, ili pomalo dosadno, zato
H. P. Lavkrafta. Bio sam običan blesavi
što je to naučna fantastika.
klinac. A još i danas, biće prikaza koji će
»Ali samo zato što radiš u žanru, ne bi
reći, 'Najblaže što možemo reći o Stivu
smelo da ti se dopusti da pišeš jadnu
Kingu jeste da nema neki naročiti stil'.
prozu. Ne sme da ti se dopusti da kažeš,
Nikad ga nisam imao, znam. Ali mislim da
'Ja mogu da pišem ovakvu prozu zato što
ima dosta kritičkog interesovanja za
je, u kontekstu naučne fantastike, to
pisanje koje je lepo, pre nego za pisanje
sjajno spisateljstvo.'«
koje može da posluži, a mene više
Možda će čitaoci naučne fantastike biti
interesuje ogoljavanje. Ne želim da u
uvredeni ovakvom kritikom od čoveka koji
knjizi ljudi uopšte vide moje lice«.
je već priznao svoju slabost prema
U stvari, izgleda da on skreće u pisanje
knjigama kao što je Žedni su. Ali verujem
u najpopulamijem, kolokvijalnom idiomu,
da je King veoma analitičan čitalac čak i
kao da bi išta drugo nosilo rizik da izgleda
kad tvrdi da žudi za jevtinim zado‐
pretenciozno. Iz nekog razloga, koji ne
voljstvima.
mogu da uočim, pretencioznost ga
Kada je počeo da piše, pisao je naučnu
mnogo brine. To je jedna od tema o
fantastiku.
kojima očigledno nerado govori.
»Mislim da mi je sigurno bilo sedam ili
»Kada neko pokušava da od toga što je
osam. Bio sam bolestan, prosto stalno
pisac napravi 'stvar', dovoljno je loše«,
bolestan, od iste stvari koju i danas imam
kaže on. »Ono što je još gore, jeste kada
— bronhitisa. Jedne godine uopšte nisam
te ljudi zovu Autorom, a ti im to dopustiš.
išao u školu, samo sam ležao u postelji i
To je strašno!«
pisao puno priča. Bio sam veoma svestan
»Na koledžu bih se muvao unaokolo sa
koliko sam loš, pa sam ponekad kopirao
knjigom Džona D. Mekdonalda, ili zbir‐
tuđe priče, sve dok mi neko nije rekao, 'O
kom kratkih priča Roberta Bloha, a neki
Stivi, to ne valja! Za to možeš da odeš u
seronja bi uvek rekao, 'Zašto to čitaš?' A
zatvor!« ,
ja bih rekao, 'Hej, taj čovek je sjajan pisac'
»Počeo sam da šaljem stvari negde u
I, u stvari, Mekdonald je napisao roman
dvanaestoj, časopisima kao što su
sa naslovom Kraj noći za koji sam spre‐
Fantastic ili Fantasy and Science Ficition.
man da uđem u polemiku da je jedan od
Te priče su bile odevene u ruho naučne
najvećih američkih romana u dvadesetom
fantastike, dešavale su se u svemiru, ali
veku. Može se svrstati uz Smrt trgo‐
bile su, u stvari, horor‐priče. Jedna od
vačkog putnika: može se svrstati uz
nekoliko dobrih bila je o rudaru asteroida
Američku tragediju.
koji je otkrio ružičastu kocku, a iz kocke je
»Ali ljudi bi videli sliku na naslovnoj
počela da izlazi sva ta materija i potiskuje
strani, džepnu knjigu Zlatna medalja sa
ga nazad dalje i dalje u njegovu svemirsku
nekom ženom kojoj slatkiši ispadaju iz
kolibicu, probijajući se kroz vazdušne
bluze, pa bi rekli, 'To je đubre'. Ja bih
komore, jednu po jednu. I ta stvar ga se
onda, 'Jeste li ikada pročitali nešto od
na kraju dočepala. Svi časopisi naučne
ovog momka?' 'Ne, sve što treba da ura‐
fantastike su je vratili, zato što su
dim jeste da pogledam tu knjigu, i da
prokleto dobro znali da u njoj nema
znam'. To je bilo moje prvo iskustvo sa
nauke, da nema tuđinaca koji pokušavaju
kritičarima koji su, u ovom slučaju, bili
da komuniciraju koristeći psioničke talen‐
moji profesori na koledžu.«
109
»Uvek sam voleo tu vrstu literature, i to
radiš to, što znači da ako to izgubiš,
sam oduvek želeo da pišem. Trebalo bi da
ostaješ bez ičega«.
postoji neka srednja oblast, gde to možeš
»Posle objavljivanja 'Keri', moja žena
da radiš sa izvesnom plemenitošću,
Tabi bila je jako ogorčena na mene, i
umesto da budeš ili a) šlohmajstor ili b)
govorila, 'Zaradio si sav taj novae, uspeo
neko ko govori 'Hej, svi samo pričaju da
si, hajde malo da ga trošimo'. Ali u sebi
sam ja samo popularan pisac. Oni ne
sam bio nesiguran, dugo vremena, i
shvataju koliko je moja duša senzitivna'.
govorio, 'Čuj, ne verujem u ovo. Niko to
Trebalo bi da postoji mesto u sredini gde
ne može da uradi. Ovo ne možeš da
možeš da kažeš, — 'Pokušavam da radim
uradiš dva ili tri puta'. Mislio sam, uspeh
što bolje mogu onim što imam, i da
se nikada neće ponoviti, i da zato treba
stvorim stvari koje su poštene bar onoliko
da zavrnemo slavinu. Možda će deca za
koliko i ijedan proizvod nekog zanatlije.'«
večeru jesti 'Cheerios' i puter od kikirikija,
U svoju novelu »Leš«, u zbirci Godišnja
ali — to je okej! Neka in! Ja ću da pišem.«
doba, King je uključio i nešto što je
A onda, kao da oseća da sve ovo počinje
izgleda bilo jedna od njegovih najranijih
da zvuči suviše ozbiljno, dodaje:
kratklh priča — i ruga se njenim pomalo
»Uvek sam smatrao da je biti pisac kao
samodopadljivim stremljenjima time što
nekakav trzaj, kao da umeš ovo da radiš.«
kaže da je »bolno nezrela...« Može li išta
(Mrda palcem, koji ima dupli zglob).
biti ozbiljnije? Literarnije?« — kao da je
»Jedino što to« — ponovo mrda njime —
to najveća moguća neprilika.
»ne donosi nikakav novac. Ali posebnost
»Leš« takođe opisuje, izgleda autobio‐
ili želja da se sve zapiše jesu isti takav
grafsko, detinjstvo među decom niže
trzaj«.
srednje klase, bez perspektive; gotovo
Pitam ga da li, kao neki drugi pisci,
antiliterarna podloga, gde nema mesta
oseća da piše za neku od
ređenu osobu.
nikome ko se prepušta afektacijama.
»Mislim da može biti. Stvarno mislim da
»U porodici iz koje potičem«, kaže on,
se o meni radi; ali kao da zaista postoji
»mnogo se cenilo kada zadržavaš sve za
meta prema kojoj sve to teče. Uvek me je
sebe. Visio sam sa decom, radio na
zanimala ideja da mnogo pisaca proze
kolima, bavio se sportovima — morao
piše svojim očevima, zato što su ih očevi
sam da igram fudbal, zato što sam bio
napustili.« (Kingov otac je napustio
velik. Kad ne igraš fudbal, a velik si, to
porodicu u vreme kad je on bio beba).
znači da si jebeni peder, jel'da? U sebi,
»Ne znam ima li tu nečega ili ne. Ali
osećao sam se drugačije, i mnogo puta
postoji taj osećaj da to ide prema nekoj
nesrećno. Ali taj deo sebe zadržavao sam
tački, kada je najbolje.«
za se‐be. Nikad nisam želeo da iko do
Čini se da niko ne može zahtevati
toga dođe. Mislio sam da će to ukrasti
potpuniji stav o kreativnom procesu od
ako saznaju šta mislim o ovome ili onome
ovoga, tako da grabimo sledeću temu, a
ili nečem trećem. Nije da se toga stidim,
ona je očigledna: horor romani. Šta misli
već želim da to zadržim sam za sebe to
da je najvažniji element horora?
razmotrim«.
»Lik. Morate zavoleti ljude u priči, zato
»Umeo sam da pišem, i to je bio način
što nema horora bez ljubavi i bez
na koji sam sebe definisao, čak i kao dete.
osećanja. Horor je emocija kontrastna
Možda nisam mogao da postignem poen
našem shvatanju svih stvari koje su dobre
pored ćentarfora i možda sam u fudbalu
i normalne.
bio dobar samo kod levog zahvata za
»Ako ne možeš da daš lik u koji ljudi
obaranje. Znaš, obično sam imao jasne
veruju i prihvataju ga kao deo normalnog
tragove blokeja na leđima. Ali umeo sam
spektra, onda ne možeš da pišeš horor.
da pišem, i to je način kako i dalje
To je problem koji ima dosta romana iz
definišem sebe, a to je opasno, zato što
supermarketa: ne veruješ u ljude, pa zato
se upetljaš u sopstveni imidž, u svoju
ne veruješ ni hororu i ne bojiš se.«
muževnost; bilo šta, u to da možeš da
Zato su Kingova dela gotovo uvek o
110
svakodnevnim likovima u svakodnevnim
dobro, zato što taj niski zajednički
situacijama sa kojima čitalac u potpunosti
imenitelj predstavljaju ljudi kao što je
može da se identifikuje. Za neke ljude,
Sindi Šeldon, Džeklin Suzan, ljudi koji nisu
opet, njegova dela mogu da postanu
dobri.«
malo previše stvarna.
»Ali ja sam ubeđen da većina kritičara,
»Izazvao sam stvarno jaku reakciju pri‐
koji daju prikaze popularne proze, nema‐
čom »Dobar učenik« u Godišnjim dobi‐
ju za nju razumevanja kao za celinu. Kao
ma. Moj izdavač je zvao da protestuje.
da u njoj nemaju osnovu. U nekim po‐
Rekao sam, 'Pa, misliš li ti da je ona anti‐
ljima deluju skoro nepismeno. Ima toliko
semitistička?' Zato što je reč o nacis‐
popularne proze koju niko nikad ne vidi,
tičkom ratnom zločincu, i on počinje da
zato što ne dospe na Tajmsovu listu
trtlja sva ona stara sranja, kada ga klinac
bestselera. Postoje knjige koje nisu
u priči podstakne. Ali nije u tome bio
bestseleri, koje jesu popularna proza,
problem. To je bilo isuviše stvarno. Da je
koje su predivni romani, predivne priče.
ista priča bila postavljena u svemiru, to bi
Postoji momak po imenu Don Robertson;
bilo okej, zato što bi tada imao zgodan
mislim da je on jedan od najzanimljivijih
sloj onoga, 'To je samo kao‐bajagi, pa
pisaca u zemlji. Postoji jedan horor‐pisac
možemo mirno da ga otkačimo.'
koga čak ni verzirani ljudi nisu čitali; on je
»Bili su tom pričom tako uznemireni, pa
napisao Prevarene a ime mu je Tomas
sam mislio u sebi, 'Au, opet sam uspeo.
Kulenin, i on je zanimljiv pisac. Južnjački
Napisao sam nešto što se nekome
gotičar. Pomenuo sam ga u Mrtvačkom
stvarno uvuklo pod kožu'. A to baš volim.
plesu. A niko nikad nije dao prikaz
Volim osećaj da sam nekome posegnuo
romana Majkla Mekdauela u kritičkoj
baš među noge« — pravi živopisan
štampi, koliko ja znam, a ja mislim da je
pokret hvatanja — »eto tako. Uvek je
on jedan od vrhunskih romanopisaca u
postojao taj primitivan impuls kao deo
zemlji, u ovom trenutku. Niko ne piše
mog pisanja«.
bolje knjige koje se originalno pojavljuju
Obnovljena popularnost horora još je
kao džepne, od njega; ali njemu ne daju
relativno skorog datuma naravno. Neki
prikaze.«
pisci u Tvorcima snova žalili su se da nji‐
»Ne zanima me naročito kult ličnosti, ali
hova dela ne odgovaraju kategoriji proze,
ako mnogo radiš na knjizi, mrziš kada
i da zbog toga trpe. Kingov odgovor, kako
vidiš da je otkače u dva ili tri pasusa, ili da
se ispostavilo, bio je da razvije novu
je uopšte ne prikažu. Ni za jednu moju
kategoriju proze koja će odgovarati
knjigu nije se našlo mesta u nedeljnom
njegovim delima. On zna kako bi stvari
prikazu knjiga Njujork Tajmsa još od
izgledale da je pisao u drugo vreme.
Uporišta, a taj prikaz je bio dug oko tri
»Pedesetih, uzeli bi rukopis Salemovog i
pasusa, i moralno tvrdim da tip knjigu
prepolovili ga, pa onda objavili kao naslov
nije pričitao, ili je to uradio površno.«
u 'Klubu zločina', a ja bih zaradio hiljadu
»Posle nekog vremena; ako dovoljno
petsto dolara. Postoji roman Ričarda
dugo živiš, i kada ostariš toliko da počneš
Metisona, Komešanje odjeka, objavljen
da parodiraš samog sebe ili zaista počneš
kao naslov u 'Klubu zločina' pedesetih.
da degenerišeš kao pisac, a i ti i tvoji
Niko nije hteo da ga pipne. Ali sad ga
savremenici uspeli ste da doživite sve
mogu nazvti 'horor romanom' pa je
svoje srčane udare, tada ljudi počnu da ti
komercijalan. A kritičari to u potpunosti
daju dobre prikaze — mahom zbog toga
gutaju. Kritičari će progutati skoro sve što
što si preživeo smrtonosnu trku. To je
im izdavač servira.«
vreme kada počinješ da dobijaš dobre
Najpre deluje kao da okleva da se žali
prikaze: pošto si završio sva svoja bitna
na kritike koje je dobio. Opet, očigledno,
dela.«
postoji izvesna uvređenost.
Dodaje da izgleda
da neki kritičari ne
»Neki kritičari kao da misle da nešto što
podnose njegove knjige jednostavno zato
je jako popularno ne može da bude zaista
što izdavači za njih toliko mnogo plaćaju.
111
Zbog toga je svoj sledeći roman Kristinu
Čini se da neko ko je toliko uspešan kao
prodao sa avansom od jednog dolara.
Stiven King ne bi više trebalo da ima
Kada dođe vreme, on će doneti honorar u
nikakve teškoće u radu sa urednicima,
vidu procenta od cene svake prodate
dogod je o njegovim delima reč. A opet,
knjige; ali nema unapred datog novca
taj uspeh stvara nove, sopstvene
zbog kojeg bi se kritičari žalili, a on će biti
probleme.
plaćen samo proporcionalno broju ljudi
»Volim da pišem tri verzije: prvu, drugu,
koji su zaista kupili knjigu.
i ono što smatram uredničkom verzijom,
Verujem da bi se on radije pouzdao u
kada sednem i proradim urednikove
procenu prosečnog kupca knjiga nego
kritike u glavi, pa čitavu knjigu ponovo
nekog kritičara — pa čak i urednika, kad
proturim kroz pisaću mašinu, i izglancam
je o tome reč.
uzgred i druge stvari. Ali, kako je nicao
»Čini mi se da dosta urednika izdanja u
uspeh za uspehom, bilo mi je sve teže da
tvrdom povezu poseduje senzlbilitet Ajvi
ubedim urednike da mi daju vremena da
Lige*. Ranije su bar izdavali pristojne
uradim tu treću verziju. Ono čega se sada
romane, čak i ako se oni nisu prodavali u
stvarno plašim jeste da će neki od njih
više od dve hiljade primeraka.«
reći, 'Mislim da je sjajno', samo zato što
»Ali sada kažu »—prelazi u snobovski
se uklapa u rok za objavljivanje. Svake
riaglasak—« 'Pa, u redu, moramo da
izdajemo taj grozan šund, pa ćemo se
godine sam na sve bržoj stazi. Trebalo bi
zato opredeliti za to.' I onda izaberu
danas da dobijem korekturu za Godišnja
najgore, najgroznije, nebulozne knjige da
doba. To je knjiga od šesto strana ali
ih guraju. Ne govorim o bestselerima —
Viking hoće da korekturu iščitam za pet
govorim o onima koje se stvarno snažno
dana, tako da može da uzme avans za
guraju i ne postanu bestseleri. Bila je
reklamu u kooperaciji još sa kućom za
jedna od tipa po imenu Vilijam Kinsolving
džepna izdanja i filmskom kompanijom
i zvala se Rođen sa vekom. To mora da
koja snima Jezovnik. Imaće strip Jezovnik