Alef Science Fiction Magazine 010

by MoZarD

  za večnost?

  vao kad bi ga dotakla rukom.

  Kako se to živi, menjajući s vremena na

  Bila je to kratka, vrlo sadržajna poruka.

  vreme telo...

  Glas koji je drhtao objašnjavao joj je gde

  85

  INTERVJU TOMAS DIŠ

  OPTUŽEN DA JE

  Sekonal, Elavil!...

  Trg Ujedinjenja nije uvek bio ovakav.

  PESIMISTA

  Majkl Murkok je jednom rekao da je trg

  dobio svoje ime po tome što je bio

  poslednje bojište u Američkom Građan‐

  skom ratu. Ludo, ja sam mu verovao. Za

  Njujork, grad kontrasta. Ovde sam na

  istinu, ovde postoje neke veze sa ame‐

  Četrnaestoj ulici, šetam pored New

  ričkim radničkim pokretom: središta

  School Graduate Faculty, čiste, moderne

  mnogih proizvodačkih unija još uvek su

  zgrade. Unutar nje je divna muzejska iz‐

  prisutna u ovim starim, dostojanstvenim

  ložba fotografija sa nadrealističkim pejza‐

  zgradama, izvan kojih stoji stari, ponosni

  žima, ali zavese na prozorima su navuče‐

  union čovek, u nasrtljivim klikama u ča‐

  ne zato što napolju, na prljavom trotoaru,

  sovima za ručak, piljeći u prosjake i

  tek samo preko puta izloga, tamo je

  muvatore i koji su teglili za sobom vino u

  Prljavi Grad, nakrcan propalicama, trokar‐

  boci od pinte u papirnim kesama i

  taškim mućkarošima i dama zaodenutim

  ogromne dvadesetvatne i desettalasne

  sa krpama i sa kesama iz kupovine, i žva‐

  Pa‐nasonik stereo zvučnike koji trešte sa

  kajućim prostacima, narkomanima koji se

  hi‐tovima radio stanice WBLS.

  klimaju nalakćeni na požarnim hidranti‐

  Dosta čudno, ja tražim jednu adresu

  ma. Četrnaesta ulica, klientela iz Porto‐

  ovde, adresu pisca koji je poznat na polju

  rika, roba sa Tajvana. I to kakva roba! U

  naučne fantastike za svoj civilizovani,

  radnjama drečavim i nestalnim, kao što

  gotovo elitistički senzibilitet. On je prese‐

  su ulični buvljaci za vreme karnevala,

  lio u jednu bivšu kancelarijsku zgradu

  ovde su plastični tanjiri za ručak, i vaze,

  koja je bila preobraćena iz komercijalnog

  plastične igračke, plastično cveće i voće,

  u stambeni status. Trg Ujedinjenja je na

  plastične Isusove figurice, plastični name‐

  ivici Čelsija za koji se uzima da je novi

  štaj, plastične pantalone i jakne — sve u

  Soho, zona gde se, teoretski, umetnici i

  šarenim i svetlim bojama, delujući pri‐

  pisci useljavaju i popravljaju stare zgrade

  rodno. A izvan prodavnica su mračni ki‐

  sve dok, kada se popravka završi, oglaši‐

  coši sa povijenim šeširima u senci, u

  vači i vlasnici galerija ne »otkriju« pod‐

  kožnim opasačima, sa crvenim i naran‐

  ručje i preokrenu ga u bogati, moderni

  džastim perikama, i afro‐frizurom... putu‐

  deo grada.

  jući trgovčići sa kebabom kuvanom na

  Teoretski, ali JOŠ UVEK NE. U međuv‐

  lizajućim plamenovima drvenog uglja u

  remenu, ovovekovna šesnaestospratnica,

  aluminijumskim ručnim kolicima... stari

  bivša kancelarijska zgrda jeste jedna od

  luckasti ljudi prodavajući ogromne balo‐

  odličnih pionirskih predstraža. Primljen

  ne... muvatori svake vrste. Zatim dalje,

  sam od uniformisane straže na uličnom

  kroz neprestano udaranje fanfara brze

  ulazu, i uzeo sam lift do jedanaestog

  muzike, i automobilskih sirenama, pro‐

  sprata. Ovde upadam u koridor nedavno

  šavši kroz Narodnu banku, stoji Trg Uje‐

  urađen od neobojenih listova plastičnih

  dinjenja, pod senkom Klajn Signa. Klajno‐

  ploča, sada oslikan grafitima, ali prvo‐

  vu poštovanu staru radnju izbacili su iz

  klasnim grafitima, porukama društveno‐

  biznisa lokalni trgovci i ona je godinama

  prosvetljenih podstanara koji kritikuju

  ležala prazna, ali njena raspadajuća fa‐

  vlasnika zgrade zbog njegove navodne

  sada još uvek se ocrtava nad skverom,

  nesposobnosti da obezbedi održavanje!

  potvrđujući bankrotirajući položaj ovog

  (Mr. Elis Saks. Smesta štrajkujemo!) i

  područja. Dok na samom skveru — brate

  ovde, dospeo sam do čeličnih vrata

  moj, ovde su, imam ih, andeoski prah,

  prethodno obojenih lateks belom bojom,

  hašiš, kokain, THC, trava, kiselina, Valium,

  vrsta boje koja pokupi svaki otisak prsta i

  86

  ne može lako da se opere. Nema zvona,

  okoline i u isto vreme na udaljenosti od

  tako da mora da se udara na vrata, ali

  nje, sa svojim vlastitim ironičnim

  svejedno, ovo je mesto gde živi Tomas M.

  pogledom. Nije uvek išlo tako dobro sa

  Diš.

  samim geto‐stanovnicima — dugoročnim

  Gospodin Diš otvara vrata. On je ekst‐

  rezidentima u naučnoj fantastici. Neki od

  remno visok, srdačan i uljudan, vrlo

  njih nisu bili srećni da vide takvog

  gostoprimljiv. Uvodi me unutra, i ovde,

  elegantnog estetu kao što je Diš koji je

  unutra, sve JESTE zaista civilizovano.

  »ot‐krio« susedstvo iskoristivši jeftin

  Debeli, novi tepih i kauč i zavese i divan

  smeštaj za svoje sumnjive ciljeve.

  stari mahagoni okrugli sto — i pogled na

  Dišov prvi roman ilustruje ovaj mo‐

  Trg Ujedinjenja, koji je toliko dole ispod

  menat. Čitaoci naučne fantastike pre‐

  da šareni trgovci nestaju u beznačajnosti.

  poznali su ga kao priču o stranim

  Prijatno je a takav je i gospodin Diš,

  zavojevačima Zemlje, tradicionalno kao

  gostoprimljivo nudeći široki asortiman

  temu prisutnu kod Velsovog RATA

  jela i pića za zakusku. Ne samo takva

  SVETOVA i hiljade drugih. Ima samo jedna

  raznolikost kakva je na raspolaganju u

  poteškoća: u svim drugim romanima

  domaćim restoranima na trgu, nego ih on

  ovog tipa, Zemlja dobija a došljaci bivaju

  nudi sa značajno većom srdačnošću i

  nadvladani. U Dišovom romanu (sa vo‐

  finesama.

  ljom nazvan GENOCIDI, Zemlja gubi a

  Njujork, grad kontrasta, ali takođe i

  došljaci ubijaju sve. Već je izgledalo kao

  grad visokih zakupnina, tako da čak i

  da je Diš namerno zbijao šalu sa onim

  dobrostojeći, sasvim uspešni pisac u

  tradicionalnim načinom pričanja kojim su

  svojim srednjim godinama mora da se

  oduvek bile ispričane priče na polju

  nastani u nepoželjnom susedstvu da bi

  naučne fantastike.

  rešio problem svog smeštaja. Ali stvar je

  Naravno, on na ovo gleda drugačije:

  u tome da je gospodin Diš putovao

  »Po meni, oduvek je bilo estetički neus‐

  naširoko i naduga
čko tako da se posvuda

  pešno videti neku ogromnu i dobro

  gde je išao prilagodio načinu življenja, on

  opremljenu stranu silu kako tiho pada na

  je znao da spoljna okolina izgleda

  kraju romana. Po meni izgleda da je

  nevažno. U Dišovoj prirodi je da napravi

  savršeno ispravno ako kažemo, da budem

  takvu atmosferu kao da je kod kuće,

  pošten, da se pravo interesovanje za ovu

  svojim dobrim raspoloženjem i snagom

  vrstu priče vidi u nekoj razornoj katak‐

  svoje volje, ne osećajući se nikada

  lizmi koja će ZBRISATI SVET. Postoji

  nelagodno ili nezgodno, bez obzira na

  veličina u onoj ideji koju svi drugi

  okolnosti. Možda je to njegova visina, ili

  odbacuju i nipodaštavaju. Moj argument

  možda su to njegova neumoljiva

  je bio to da jednostavno napišem knjigu u

  samokontrola i elegantni maniri: uvek je

  kojoj neće biti opljačkana lepota i

  izgledalo da je on i deo svoje okoline ali u

  zadovoljstvo kraja. «

  isto vreme i na odstojanju od nje, kao i na

  Društvu naučnofantastičara, Dišova ide‐

  višem planu u istom smislu.

  ja o »lepoti i zadovoljstvu« izgledala je

  Na primer, u svom pisanju: puno je

  pomalo depresivno, i oni su ga optužili, i

  putovao, gotovo kroz svaki žanr i tehniku:

  ne prestaju da ga optužuju, da je

  poeziju, naučnu fantastiku, beletristiku,

  pesimističan autor. On odgovara:

  filmske scenarije, misterije, istorijske

  »Kakva je to vrsta KRITIKE koja kaže da

  romanse. I na svakom polju učinio je da

  je autor pesimista? Mogli bismo da

  se oseća kao kod kuće, nikada nelagodno

  imenujemo brojne obožavane pisce koji

  i neugodno, pišući sa istom neumoljivom

  su zaista bili pesimisti i čija dela cenimo.

  kontrolom i elegantnim manirima.

  Bezvezno je ponuditi to kao kritiku.

  Uzmimo, na primer, njegov poduhvat

  Obično sve se svodi na to da ja iznosim

  na polju naučne fantastike. On se ubacio

  jedan moralni stav koji je neugodan osobi

  tek samo pre nekoliko godina u ovaj

  koja čita priču. To znači da ja imam

  literaturni geto. Ipak on je oduvek ostao

  pogled o bitisanju koji nameće ozbiljna

  samo posetilac radije nego član, deo

  pitanja o kojima on nije spreman da

  87

  diskutuje; pogled na činjenicu da je čovek

  su smrt i porez, smatraju nerešivim, i na

  smrtan, ill na primer da ljubav umire.

  sisiem bogaćenja se ne gleda kao na tota‐

  Mislim da ta sama činjenica što moja

  litarijanskog monstruma koji će izazvati

  mašta ide do većih udaljenosti nego što

  revolt ugnjetenih masa. Ne bi trebalo da

  su oni spremni da putuju, pokazuje da

  se do radikalnih rešenja lakše dolazi u

  postoji taj ograničen pogled na život više

  fantastici nego u realnom životu. Uglav‐

  zbog njih a ne zbog mene«.

  nom sva naučna fantastika predstavlja

  Romentari slični ovima vodili su, za

  svetove u kojima se društvena reforma

  uzvrat, do druge kritike — na primer, da

  može ostvariti nekim herojem u pripovesti

  se Diš postavlja kao intelektualac.

  o nekom simboličnom činu pobune, ali

  »O pa ja sam uvek podrazumevao da

  svet u ovoj knjizi nije nalik na to, i stoga

  sam intelektualac,« odgovara on prosto‐

  nema razloga da bi budućnost bila

  dušno. »Ne mislim da je to stvar toga da

  takva.«

  sam se ja tako postavio.«

  Postoji li neki argument da bi sva

  »Moje namere u pisanju nisu nikada

  naučna fantastika trebalo da bude ne‐

  bile da se učlanim i postanem clan kluba.

  milosrdno povezana sa realnošću svako‐

  Ne osećam se neprijateljski prema svojoj

  dnevnog života?

  publici, zaista ja sam joj naklonjen, ali

  »Ne kažem da bi svaki pisac trebalo da

  pisati nešto drugo osim onoga u čemu

  bude realista, ali s obzirom na etički sen‐

  UŽIVAM značilo bi popustiti mojoj publici,

  zibilitet uključen u rad mašte, bio bi

  a ja mislim da bi to bilo za osudu. Mislim

  potreban jedan kompleks moralnog razu‐

  da svaki autor koji zauzdava svoje nadah‐

  mevanja sveta. U umetnosti koju volim, ja

  nuće radi nekog pretpostavljenog nedo‐

  zahtevam ironiju, na primer, ili jedno‐

  statka inteligencije ili komplikovanosti na

  stavno neki osećaj toga da pisac ne govo‐

  strani svojih čitalaca jeste... pa, to je

  ri nečuvene laži o životu koji živimo.«

  žalosno ponašanje.«

  Ja uzvraćam da nije nužno loša stvar

  Dakle Diš je stalno pisao na onom nivou

  ako pisac traži neko pojednostavljenje

  na kojem udovoljava sebi, i stalno su ga

  većih problema realnog života, ili bar

  čitaoci naučne fantastike pogrešno shva‐

  povremeno bežanje.

  tali kao rezultat toga. Njegov roman 334

  »Ljudi koji to žele sigurno su time do‐

  mračna vizija o Americi u budućnosti, bio

  voljno obskrbljeni. Svakako nema razloga

  je ako ništa manje onda barem dobro

  da ova veština ne primenjuje takav mo‐

  primljen od strane takvih čitaoca u

  ralno jednostavniji materijal, ali on ostaje

  odnosu na GENOCID i bio je osuden da je

  moralno jednostavan, i po meni on će

  još više deprimirajući pisac — čak

  uvek biti manje zadovoljstvo nego kad

  nihilističan.

  ista veština primenjuje sadržajniji moralni

  »Pa, nihilizam je prejorativ kojeg ljudi

  materijal. Čitalac kao taj koji povremeno

  izbacuju putem neuvažavanja jedne

  beži, želi knjigu koja završava sa po‐

  perspektive,« odgovara on. »Bila je to

  bedom heroja a ne sa dvosmislenom

  jedna od Agnevljevih reči. Agnev ju je

  nagodbom na kraju, mislim da takvu

  voleo zato što ona znači da neko ne

  knjigu ne možete imati. Ne poznajem

  veruje u ništa, i svakako, mi ZNAMO da

  ljude koji imaju moraine pobede u svom

  nas kao takve drugi ne uvažavaju. Ali to

  životu. Znam samo ljude koji vode manje

  takode nameće problem u šta verovati? U

  ili više dobar život.

  Boga? Je li on živi Bog. Jeste li ga videli?

  »Književnost koja ne pokušava da slika

  Jeste li govorili sa Njim ? Ako mene neko

  ovu realnost ljudskog postojanja poste‐

  zove nihilistom ja želim rukopis njegovih

  peno, i u potpunosti i snažno koliko god je

  razgovora sa Isusom, sve dok se ne

  to moguće, postaje manja nego život.

  uverim da nismo braća pod kožom.«

  Kome je potrebna?«

  A o knjizi 334 sam kaže:

  Tom Diš je roden u Ajovi 1940. i odras‐

  »Mislim da ono što uznemirava
neke

  tao u Minesoti, prvo u Mineapoliskom Sv.

  ljude jeste to da ona predstavlja svet u

  Pavlu (»oduvek moja dečačka zamisao

  kojem se ti mikroproblemi života, kao što

  velikog grada«) a zatim u brojnim manjim

  88

  gradovima. »Išao sam u seosku školu od

  Uzimam u obzir da je glavni faktor koji

  dve sobe tek polovinu vremena čelvrtog

  utiče na ljude da čitaju puno naučnu fan‐

  razreda... završivši četvrti razred u sle‐

  tastiku, i da je potom pišu, jeste zbog

  dećem gradu gde smo se preselili, u

  osećaja dečačke otuđeosti. Pitao sam

  Fairmontu, Minesota, koji je u pojasu

  Diša da li je on imao takvo iskustvo. On je

  kukuruza...«

  skeptičan:

  Kada je imao devet godina već je počeo

  »SVI mladi su skloni da se osećaju

  da piše: »Punio sam niklovane pločice sa

  otuđeno, zato jer je to njihova životna

  zapletima naučne fantastike izvučenim iz

  situacija. Vrlo često oni ne pronalaze

  jedne od Asimovljevih priča o misterioz‐

  karijeru, nemaju društveni krug za koji

  nim robotima. Da možemo da pronađe‐

  osećaju da je njihov, i shodno tome oni

  mo te pločice siguran sam da bi sličnost

  žale sami sebe. Sigurno je da je to nešto

  bila zapanjujuća. Ali mislim da su MOJE

  stvarno što vam se dogada, ali sa srećom

  priče još tada bile življe.« Smeje se

  pronalazite svoj put iz svega toga i vaš

  srdačno.

  društveni kalendar će se ispuniti i više se

  »Sećam se jednog momenta u desetom

  nećete žaliti na otudenje. Oženite se.

  razredu u srednjoj školi, kada sam go‐

  Malo oženjenih ljudi sa decom se žale da

  vorio svom učitelju engleskog jezika —

  su otuđeni.«

  uvek sam bio ljubimče svih svojih učitelja

  Sam Diš izgledao je vrlo društveno, za

  engleskog jezika i učinio sam ih svojim

  pisca, i mnogi od njegovih projekata bili

  saveznicima — i smislio sam dve alter‐

  su napisani u saradnji sa raznim drugim

  native. Jedna od njih bi me držala u

  autorima. Njegov prvi saradnik bio je

  sličnim gradovima na putevima praved‐

  Džon Sladek. »Počeli smo zajedno da

  nosti i dužnosti (ne mogu tačno da se

  pišemo u Njujorku u leto 1965, isprva

  setim šta bi to moglo da bude), a druga je

  samo nekoliko kratkih pričica, a zatim dva