Tako se ta magla poigravala sa čulima, gusta magla iznad jezera Eskalot.
– Spremno je, Ciri – kaza muklo čarobnica. – Tvoja lađa čeka.
Ciri skloni kosu sa čela i ušmrknu.
– Izvini se gospođicama iz Montekalva, Tris – kaza. – Ali ne može biti drugačije. Ja ne mogu da ostanem kada Geralt i Jenefer odlaze. Jednostavno ne mogu. One to moraju razumeti.
– Moraju.
– Onda zbogom, Tris Merigold. Svako dobro, Nevene. Zdravo svima.
– Ciri – šapnu Tris. – Sestrice... Dozvoli mi da otplovim sa vama...
– Sama ne znaš šta tražiš, Tris.
– Da li ću te još nekada...
– Sigurno – prekinu je odlučno.
Ušla je u lađu, koja se zaljuljala i istog časa počela da isplovljava. Da iščezava u magli. Oni koji su stajali na obali nisu čuli ni najmanji pljusak, nisu videli talase, niti pokret vode. Kao da to nije bila lađa, već sablast.
Dugo su još mogli videti sitnu i lepršavu Cirinu siluetu, videli su kako se dugačka pritka odguruje o dno, kako barka još ubrzava i brzo klizi.
A posle je već bila samo magla.
Slagala me je, pomisli Tris. Nikada je više neću videti. Neću je videti, jer... Vaesse deireadh aep eigean. Nešto se završava...
– Nešto se završilo – Neven kaza izmenjenim glasom.
– Nešto započinje – priključi mu se Jarpen.
Odnekud iz grada glasno zakukurika pevac.
Magla brzo poče da se podiže.
*
Geralt otvori oči, koje je kroz kapke dražila igra kontrasta. Ugledao je nad sobom lišće, kaleidoskop treperavog lišća pod suncem. Ugledao je grane teške od jabuka.
Na slepoočnici i obrazu oseti delikatan dodir prstiju. Prstiju koje je poznavao. Koje je voleo toliko da je bolelo.
Boleli su ga i stomak, grudi, rebra, a tesan korset zavoja jasno ga je uveravao da grad Rivija i trozube vile nisu bili sneni košmar.
– Lezi mirno, voljeni moj – Jenefer reče ljupko. – Lezi mirno. Ne pomeraj se.
– Gde smo, Jen?
– Zar je to važno? Zajedno smo. Ti i ja.
Ptice su pevušile, zelentarke ili drozdovi. Mirisali su trava, bilje, cveće. Jabuka.
– Gde je Ciri?
– Otišla je.
Promenila je pozu, delikatno oslobodila ruku ispod njegove glave i legla pored njega na travu, kako bi mogla da mu gleda u oči. Posmatrala ga je gramzivo, kao da je želela da se nasiti prizora, kao da je htela da se nagleda za rezervu, za celu večnost. I on je posmatrao nju, a čežnja mu je davila grlo.
– Bili smo sa Ciri na lađi – priseti se. – Na jezeru. Zatim na reci. Na reci snažnog toka. U magli...
Njeni prsti pronađoše njegovu ruku i stisnuše je snažno.
– Lezi mirno, voljeni moj. Lezi mirno. Ja sam pored tebe. Nije važno šta se zbilo, nije važno gde smo bili. Sada sam pokraj tebe. I nikada te više neću pustiti. Nikada.
– Volim te, Jen.
– Znam.
– Ali ipak – uzdahnu – hteo bih da znam gde smo.
– I ja – kaza Jenefer, tiho i ne odmah.
*
– I to je – Galahad uskoro upita – kraj tvoje priče?
– Ma otkud ti to – usprotivi se Ciri, trljajući stopalo o stopalo, isterujući osušen pesak koji joj se prilepio za prste i stopala. – Ti bi hteo da se priča tako završava? Kako da ne! Ja ne bih htela!
– Pa šta je bilo dalje?
– Normalno – frknu. – Uzeli su se.
– Ispričaj.
– Aaa, šta tu ima da se priča? Bila je bogata svadba. Svi su došli. Neven, mati Neneke, Iola i Eurneid, Jarpen Zigrin, Vesemir, Eskel... Koen, Milva, Angulema... I moja Mistle... I ja sam bila tamo, medovinu i vino pila. A oni, to jest Geralt i Jenefer, kasnije su imali vlastitu kuću i bili su srećni, veoma, veoma srećni. Kao u bajci. Razumeš?
– Zašto plačeš, o, Gospodarice Jezera?
– Uopšte ne plačem. Oči mi suze od vetra. Tačka!
Ćutaše dugo, gledajući kako kugla sunca, raspaljena do crvenila, dotiče vrhove planina.
– U suštini – Galahad na kraju prekinu tišinu – mnogo je čudna bila ta priča, oj, čudna. Zaista je, gđice Ciri, neobičan svet iz kojeg si pristigla.
Ciri glasno ušmrknu.
– Da – nastavi Galahad, otkašljavši nekoliko puta, pomalo deprimiran njenom ćutnjom. – Ali i ovde, kod nas, isto se zbivaju začuđujuće avanture. Uzmimo na primer, ono što se dogodilo ser Gavejnu sa Zelenim Vitezom... Ili mome stricu, ser Borsu, i ser Tristanu... Dakle slušaj, gđice Ciri, ser Bors i ser Tristan su jednom krenuli na zapad, ka Tintagelu. Put ih je vodio kroz divlje i strašne šume. Idu, idu, gledaju, stoji bela košuta, a pored dama, u crno odevena, zaista, crnju crninu ni u morama nećeš videti. A lepa ta dama, da lepšu na celom svetu nećeš videti, pa, možda kraljica Gvinevra... Ugleda vitezove ta dama što stoji kraj košute, rukom mahnu i na taj način im se obrati...
– Galahade.
– Molim?
– Ućuti.
Zakašljao je, zabrektao, zaćutao. Oboje ćutaše, posmatrajući sunce. Ćutaše veoma dugo.
– Gospodarice Jezera?
– Zamolila sam te da me ne zoveš tako.
– Gđice Ciri?
– Reci.
– Pođi sa mnom u Kamelot, o, gđice Ciri. Videćeš, kralj Artur će ti ukazati čast i poštovanje... A ja... Ja ću te uvek voleti i klanjati ti se...
– Ustani sa kolena, odmah! Ili nemoj. Kad si već tamo, protrljaj mi stopala. Strašno su mi ozebla. Hvala. Baš si srce. Rekla sam: stopala! Stopala se završavaju kod članaka!
– Gđice Ciri?
– Sve vreme sam tu.
– Sunce se naginje ka zapadu...
– Tačno – Ciri sape kopče na čizmama i ustade. – Osedlajmo konje, Galahade. Ima li u okolini neko mesto gde ćemo moći da prenoćimo? Ha, vidim po tvojoj faci da poznaješ ovu teritoriju isto kao i ja. Ali nema veze, krenimo na put, ako budemo morali da spavamo pod golim nebom, onda ćemo negde dalje, u šumi. Od ovog jezera se prostire... Zašto tako gledaš?
– Aha – domisli se, videvši kako je pocrveneo. – Smeška ti se konak pod grmom leske, na ćilimu od mahovine? U naručju čarobnice? Slušaj, mladiću, ja nemam nikakvu želju...
Zastade, gledajući u njegovo rumenilo i bleštave oči. U lice koje u suštini i nije bilo ružno. Nešto joj stisnu želudac i abdomen, a nije bila glad.
Šta se sa mnom zbiva, pomisli. Šta se sa mnom zbiva?
– Ne dangubi! – gotovo je dreknula. – Sedlaj pastuva!
Kada su već bili na sedlima, bacila je pogled na njega i zasmejala se. Pogledao ju je, a pogled mu je bio izbezumljen i upitan.
– Ništa, ništa – reče slobodno. – Nešto mi je samo prošlo kroz glavu. Put pod noge, Galahade.
Ćilim od mahovine, pomisli, suzdržavajući kikot. Ispod žbuna leske. A ja u ulozi čarobnice. De, de.
– Gđice Ciri?
– Molim?
– Hoćeš li poći sa mnom u Kamelot?
Ispružila je ruku. I on ispruži ruku. Spojiše dlanove, idući bok uz bok.
Dovraga, pomisli, zašto da ne? Kladim se u sve pare da će se i u tom svetu pronaći zadatak za vešticu.
Zato što ne postoji takav svet u kojem ne bi bilo posla za vešticu.
– Gđice Ciri...
– Nećemo sada govoriti o tome. Hajdemo.
Išli su pravo ka zalazećem suncu. Iza njih je ostajala dolina u sumraku. Iza njih je bilo jezero, začarano jezero, jezero plavičasto i glatko kao izbrušen safir. Iza njih je ostajalo kamenje na jezerskoj obali. Borovi na padinama.
To je bilo iza njih.
A ispred njih je bilo sve.
KRAJ
{1} Tylwyth Têg – velška mitološka bića. (Prim. prev.)
{2} Drevni narod severne Škotske. (Prim. prev.)
{3} Božanski narod drevnog irskog folklora. (Prim. prev.)
{4} Latinizovan naziv za britsko kraljevstvo u postrimskoj Britaniji. (
Prim. prev.)
{5} Velški naziv za Devon, grofoviju u Engleskoj. (Prim. prev.)
{6} Grofovije u Velsu. (Prim. prev.)
{7} Beltane, Beltain, Beltine – keltski praznik početka leta. Proslavljao se u noći 30. aprila na 1. maj, tokom koje su gašena stara ognjišta i paljena nova. (Prim. prev.)
{8} Drveni klin ili metalna ili drvena vilica na koju se pričvršćuje veslo. (Prim. prev.)
{9} Jedna od najstarijih rasa ovaca poreklom iz jugozapadne Azije. (Prim. prev.)
{10} Oneiromancija ili tumačenje snova je veština proricanja budućnosti na osnovu interpretacije snova. (Prim. prev.)
{11} Drvena zidna oplata sobe, dvorane. (Prim. prev.)
{12} Batalističko, ratno slikarstvo. (Prim. prev.)
{13} Naziv potiče od titule koja se davala prestolonaslednicima francuskog prestola. Termin označava “pročišćena izdanja”, knjige koje su podlegle cenzuri kako ne bi loše uticale na omladinu. (Prim. prev.)
{14} Portret na kom je naslikana celokupna figura. (Prim. prev.)
{15} Slikarska tehnika; prikazivanje kako svetlo postupno prelazi u senku u želji da se stvori iluzija trodimenzionalnih predmeta u prostoru ili atmosferi. (Prim. prev.)
{16} Žućkastozelena vrsta hrizolita. (Prim. prev.)
{17} Ukras za vrat, najčešće u vidu obruča. (Prim. prev.)
{18} Zlatno ogledalo. (Prim. prev.)
{19} Mrki sirup koji ostaje posle ukuvavanja šećera. (Prim. prev.)
{20} Lepak. (Prim. prev.)
{21} magijski priručnik. (Prim. prev.)
{22} Stražarska kula u zamku. (Prim. prev.)
{23} Vrsta ptice, zove se još i veliki tetreb, tetreb gluvan. (Prim. prev.)
{24} Ime je znamenje. (Prim. prev.)
{25} Opasan, koji ugrožava opasnošću. (Prim. prev.)
{26} Lutajući pevač, glumac. (Prim. prev.)
{27} Mlado, tek isceđeno vino. (Prim. prev.)
{28} Skomoroh (rus. скоморох) je putujući glumac-komedijaš u staroj Rusiji. (Prim. prev.)
{29} Kršiti ruke – činit pokrete kojima se iskazuje očaj. (Prim. prev.)
{30} Vrsta insekta (lps typographus) koji pravi kanale u kori drveta, hrani se njime i uništava ga. (Prim. prev.)
{31} Nadzornik blagajne. (Prim. prev.)
{32} Poštovanje utvrđenog reda, poštovanje (ili pridržavanje) propisa (ili pravila, zakona). (Prim. prev.)
{33} Živela! (Prim. prev.)
{34} Kvintal je merna jedinica, iznosi oko 50 kg. (Prim. prev.)
{35} Donji očnjaci u divljih svinja. (Prim. prev.)
{36} Zbirka oružja umetnički razmeštenog po zidu. (Prim. prev.)
{37} Optička varka. (Prim. prev.)
{38} Zlatno ogledalo. (Prim. prev.)
{39} Zasluge kraljeva. (Prim. prev.)
{40} O hemoroidima. (Prim. prev.)
{41} Diplomatski kodeks. (Prim. prev.)
{42} Soltis je u staroj Poljskoj bila osoba koja je predstavljala lokalnu zajednicu, većinom seosku. (Prim. prev.)
{43} Inselberg, monadnok, ostrvska planina – izolovano brdo ili mala planina koja se nalazi usred ravne teritorije. (Prim. prev
{44} Scenske maske i komične figure. (Prim. prev.)
{45} Nadimak; u Rimu je cognomen bio treći deo regularnog imenovanja, najčešće se birao na osnovu neke karakterne crte ili fizičke vrline/mane. (Prim. prev.)
{46} Pesma pohvalnica, pesma u slavu. (Prim. prev.)
{47} Glavna, najjača kula u nekom zamku ili tvrđavi. (Prim. prev.)
{48} Spoljašnji odbrambeni zid utvrđenja sa puškarnicama. (Prim. prev.)
{49} Otvor na bačvi za točenje vina. (Prim. prev.)
{50} Velik posed. (Prim. prev.)
{51} Golem je biće iz jevrejske mitologije spravljeno od nežive materije. Izraz se koristi za osobu kojom je lako manipulisati. (Prim. prev.)
{52} Sve svoje nosim sa sobom. (Prim. prev.)
{53} Panacea je mitološko univerzalno sredstvo protiv svih bolesti. Alhemičari su tragali za ovim lekom kao eliksirom za večan život. Lek je dobio naziv po Panakeji, grčkoj boginji lečenja. (Prim. prev.)
{54} Trgovačko naselje. (Prim. prev.)
{55} Ukras u obliku volovske glave. (Prim. prev.)
{56} Laka konstrukcija za odmor ili kao zaštita od kiše i sunca. (Prim. prev.)
{57} Vratna marama od fulara. (Prim. prev.)
{58} (Lat. Elodea) – dugovečna vodena biljka. (Prim. prev.)
{59} Ledena kapa je ledena masa koja pokriva više od 50 000 km2 zemljine površine. (Prim. prev.)
{60} Lan – kraljevsko dobro sa kojeg su kmetovi regrutovani u pešadiju. (Prim. prev.)
{61} Vrsta lovačkog psa koju karakteriše stav svojstven samo toj vrsti. (Prim. prev.)
{62} Izgovor. (Prim. prev.)
{63} Kaša od raznih vrsta brašna ili ukuvanih trava. Upotrebljava se u obliku zavoja, kao sredstvo za održavanje vlage na ranama, otocima... (Prim. prev.)
{64} Najamnička pešadija. (Prim. prev.)
{65} Sudski izvršitelj (činovnik) čiji je posao, obično u sreskim sudovima, da uručuje opomene i sprovodi sudske naloge. (Prim. prev.)
{66} Gefrajter, kaplar u nekadašnjoj poljskoj vojsci. (Prim. prev.)
{67} Banderij, banderija – počasni konjički odred. (Prim. prev.)
{68} Polako, ali sigurno. (Prim. prev.)
{69} Ko voli dobru ženu stidi se svojih nedela. (Prim. prev.)
{70} Sveta Marijo, Majko Božja. (Prim. prev.)
{71} Plemeniti gospodine viteže. (Prim. prev.)
{72} Ðavolja rabota. (Prim. prev.)
{73} Crna magija! Vradžbina! (Prim. prev.)
{74} Red bratstva nemačkog doma Svete Marije u Jerusalimu ili Tevtonski red (Tevtonski vitezovi) jeste nemački rimokatolički verski red obrazovan krajem XII veka. Poljsko-litvanska vojska je porazila Red i slomila njegovu vojnu moć u bici kod Grunvalda 1410. (Prim. prev.)
{75} Stakato – odsečno, nevezano; naziv za vrstu muzičke artikulacije pri čemu se pravo trajanje tona skraćuje. (Prim. prev.)
{76} Tačka u kojoj je planeta najudaljenija od Sunca. Zemlja prolazi kroz afel svake godine početkom jula i tada je udaljena od Sunca 152,1 miliona kilometara. (Prim. prev.)
{77} Bergfrid ili donžon je poslednja kula odbrane, glavna kula. (Prim. prev.)
{78} Borbeni raspored. (Prim. prev.)
{79} Konjički kapetan (nem. Rittmeister). (Prim. prev.)
{80} Vrsta znamenja ili barjaka kvadratnog oblika sa nekoliko trakastih završetaka. (Prim. prev.)
{81} U heraldici se alerionom naziva figura orla raširenih krila bez kljuna i kandži. (Prim. prev.)
{82} Horugva (polj. choragiew, beloruski харугва) je bila osnovna organizaciono-taktička jedinica u konjici srednjovekovne Poljske i Belorusije. (Prim. prev.)
{83} Ađutant, pomoćnik, asistent. (Prim. prev.)
{84} Polukružna traka u obliku polumeseca na grudima ptice, najčešće orla. (Prim. prev.)
{85} Hirurška procedura koja se odnosi na otvaranje trbušne duplje. (Prim. prev.)
{86} Kornet, konjički zastavnik. (Prim. prev.)
{87} Šlem sa gvozdenom mrežom do ramena. (Prim. prev.)
{88} Ukras na šlemu ili vojničkoj kapi istočnjačkog porekla. (Prim. prev.)
{89} Smrt, kraj. (Prim. prev.)
{90} Sponton, esponton, polukoplje – vrsta kraćeg koplja koje se koristilo u periodu od 17. do 19 veka. Pri oštrici se nalazilo nekoliko bodlji ili kuka. (Prim. prev.)
{91} Podvodan, močvaran teren. (Prim. prev.)
{92} Povraćanje izmeta usled zamršenosti creva. (Prim. prev.)
{93} Jak udar vetra, iznenadna oluja na moru. (Prim. prev.)
{94} Karakterističan ukras pramca na velikim starim brodovima u vidu izrezbarene figure, najčešće ljudske, životinjske ili mitološke. (Prim. prev.)
{95} Drevni običaj “svođenja” mladenaca; prva bračna noć i telesno opštenje mladenaca u prisustvu svedoka. (Prim. prev.)
{96} Moli
tva za pokojnika. (Prim. prev.)
{97} Iz početka. (Prim. prev.)
{98} Jutarnja molitva za pokojnika. (Prim. prev.)
{99} Daća; pogrebni obred kod Starih Slovena koji se sastojao iz igara,plesa, gozbe i borbi u čast preminulog. (Prim. prev.)
{100} Pud je mera za težinu ravna 16,38 kilograma. (Prim. prev.)
{101} Brigandina, brigantina – vrsta oklopa. (Prim. prev.)
{102} Glas naroda. (Prim. prev.)
{103} Jednoglasno. (Prim. prev.)
{104} Osramoćena osoba, obrukana ličnost. (Prim. prev.)
{105} Revindikacija – postupak vraćanja imovine onome ko na nju ima pravo, traženje prava vlasništva. (Prim. prev.)
{106} Stanje koje bilo pre, prvobitno stanje, dosadašnje stanje. (Prim. prev.)
{107} Za opšte dobro. (Prim. prev.)
{108} Reči lete. (Prim. prev.)
{109} Ne možemo! (Prim. prev.)
{110} Alodijum, alodij – slobodno dobro, neopterećeno lenskim obavezama. (Prim. prev.)
{111} Nepokretno imanje koje prelazi nerazdeljeno i neotuđeno sa kolena na koleno u istoj porodici. (Prim. prev.)
{112} Ustaljena tradicija nasledstva gde prvorođenče ima prednost. (Prim. prev.)
{113} Poslednji predstavnik. (Prim. prev.)
{114} Skok (hosa) i pad (besa) cena vrednosnim papirima. (Prim. prev.)
{115} Način regrutacije najamne vojske u Poljskoj u XVII veku. (Prim. prev.)
{116} Hrčci (lat. gyromitra) su vrsta gljiva. (Prim. prev.)
{117} Najsiromašnija društvena klasa u Indiji; fig. siromašan, odbačen, potlačen, prezren čovek. (Prim. prev.)
Gospodarica Jezera Page 52