Book Read Free

Alef Science Fiction Magazine 006

Page 17

by Unknown


  niko ne želi da vas gleda kako igrate.

  Zemlji (»kada je magija nestala«, itd.). U

  Jedan razuman kriterijum, koji pisci

  ovim pričama magija se posmatra kao

  naučne fantastike većinom prihvataju,

  neka vrsta tehnologije koju smo izgubili, a

  jeste taj da pisac ne sme da pravi greške

  fabula se pridržava logičkih formula,

  koje su lako uočljive i za čitaoca laika —

  strogih kao u partiji šaha. Hajnlajn (Hein‐

  imajući pri tom na umu da je čitalac tvrde

  lein) je napisao svoje rane priče (Magija,

  naučne fantastike po pravilu jako načitan

  INC — Magic, INC.) slaveći u njima to isto

  i ne da se lako nasamariti, (pisci skloni

  čulo, osvajajući tako na racionalan način

  tvrdoj SF obožavaju da jedan drugoga

  teritoriju, za koju se ranije smatralo da je

  ulove u kakvom previdu; Hajnlajn me je

  sa one strane metoda tvrde fantastike.

  jednom ulovio u grešci po pitanju tačke

  Zahvaljujući svojoj vernosti spoljnim

  mržnjenja metana na niskim pritiscima i

  merilima istine, tvrda SF podseća na rea‐

  ja sam bio jako postiđen.) Međutim, još

  lističku prozu, utoliko što ona postaje

  je važnije od činjeničkog okvira razume‐

  pluralizam mogućnosti, koji se rukovodi

  vanje nauke, njenih metoda i njenog pog‐

  našim aktuelnim naučnim pogledom na

  leda na svet. Tipovi koji obožavaju tvrdu

  svet. Varijacije su dozvoljene, jer iste

  SF podsmevaće se svakom delu u kome je

  činjenice se mogu objašnjavati pomoću

  pogrešno prikazan način na koji naučnici

  novih teorija. Na primer, putovanje kroz

  misle o stvarima. S druge strane, roman

  vreme i putovanje brzinama većim od

  kao što je Crni oblak (The Black Cloud)

  brzine svetlosti mogu se nekako provući,

  Freda Hojla (Hoyle), u kome su realistički

  iako su verovatno nemoguća, ali je to vrlo

  prikazani naučnici koji se hvataju ukoštac

  teško dokazati. Štaviše, različite pred‐

  sa problemima, otkrivajući pri tom svoj

  stave o obema vrstama putovanja potiču

  stil ponašanja i svoje nastranosti, prim‐

  iz spekulativnog područja fizike — to su

  ljen je blagonaklono i čitaoci mu opraš‐

  Vilerove (Wheeler) »rupe od glista« koje

  taju ponekad krute likove i nespretno

  omogućuju kretanje kroz prostorno —

  stilizovanu prozu.

  85

  Ovaj zahtev za maštovitim realizmom,

  gotovo u fantastičnoj literaturi, tipično

  koji nalaže naučno ograničenje, predstav‐

  daju kao proizvod delo tipa fantazije. U

  lja osnovu druge glavne uloge nauke u

  naučnoj fantastici, naprotiv, nauka se

  naučnoj fantastici, a to je verodostojnost.

  pojavljuje kao nešto bezlično, a ne kao

  Naučna fantastika mora prožeti fantas‐

  nešto što proizilazi iz čoveka. Delo Toma

  tične događaje ubedljivim realizmom uz

  Godvina (Godwin) Hladne jednačine (The

  pomoć čitaočevog dragovoljnog odlaga‐

  Cold Equations) i pored svoje raspriča‐

  nja neverice. Dragoceno sredstvo pred‐

  nosti i melodramatičnosti, ipak je

  stavlja gomilanje dobro razrađenih deta‐

  efektno, jer vrlo jasno izlaže ovu situaciju.

  lja preuzetih iz solidnih naučnih saznanja.

  Nauka je u naučnoj fantastici predstav‐

  Pisac može da praktikuje »realizam

  ljena kao stvarnost dublja od intere‐

  prikazivanja« po C. S. Luisu (Lewis) na taj

  sovanja i potreba ljudskog roda, kao

  način što će razraditi imena, geografiju,

  neumoljivo deterministička sila, koja ni‐

  geografske karte, plemićke titule ili

  malo ne vodi brigu o našim ličnim preo‐

  nazive vladajuće strukture itd. kao u

  kupacijama, a ipak je u stanju da nam

  romanu Sa tihe planete (Out of the Silent

  otkrije neverovatne perspektive. Ona

  Planet). Ovo je poznata tehnika kako u

  može ili da nas zarobi u ravnodušnosti

  fantastičnoj prozi, tako i u naučnoj

  svemira, ili da nas oslobodi.

  fantastici, a njome su se koristili vrlo

  Ove dve reakcije na spoljnu stvarnost

  različiti pisci, od Tolkina (Tolkien) i C. J.

  obrađene su u romanu Poula Andersona

  Ceri (Cherryh).

  (Poul Anderson) Tau 0 (Tau 0). Jedan

  Jedan od metoda koji je čvrsto povezan

  kosmički brod sa beguncima nije u stanju

  sa tvrdom naučnom fantastikom, a nje‐

  da ukoči i nema izbora — mora da leti

  gov pionir je bio Hajnlajn, jeste koncen‐

  dalje, napuštajući našu galaksiju. Pribli‐

  trisanje pažnje na nekoliko iznenađujućih

  žavajući se sve više brzini svetlosti, na

  ali logičkih posledica koje proističu iz

  brodu počinju da deluju relativistički

  strukture jedne društvene zajednice ili

  efekti zbog kojih se vreme usporava. Brod

  tehnologije. Što su neočekivanije posle‐

  postaje svedok sveukupnog širenja našeg

  dice to bolje po delo. Iznenađenje zbog

  svemira za vreme kojeg se vrste živih bića

  neočekivanog detalja u svetu budućnosti,

  pojavljuju i nestaju. Ovde kosmološka

  koje je sadržano u autorovim premisama,

  nauka slika članovima posade viziju

  izaziva čuđenje i ubeđuje čitaoca da je

  onoga što se dešava izvan broda, a tu

  zamišljeni svet u delu »istinit«. Često

  spada tipično propadanje materije u sa‐

  najbolji rezultati dolaze od zapažanja

  mu sebe i ponovo rađanje svemira u

  kako sve ljudska bića mogu da na prijatan

  sledećem širenju. Direktno suprotno ovo‐

  način iskoriste zakone fizike. Kolonisti

  me, na samom brodu posada doživljava

  Meseca u Hajnlajnovom delu Opasnost sa

  slom pod pritiskom izolovanosti od

  Zemlje (The Menace from Earth) zapazili

  ikakvog trajnijeg ljudskog konteksta.

  su da mala gravitacija ne znači samo da

  Članovi posade povlače se u beskrajne

  čovek može da nosi veći teret na leđima

  epizode seksualnih promašenih avantura

  — on čak može da leti. U svom romanu

  i samosažaljenja. Ovde je nauka besko‐

  Rolingstounsi (The Rollingstones) osnov‐

  načna, a čovek slomljen njenom moći.

  na činjenica da je Mars peskovita planeta

  Ipak, neki članovi su uporni u svojim

  i da ima malu gravitaciju iskorišćena je

  nastojanjima da zadrže postojeću skalu

  tako da Stounsi zgrću ogroman profit, jer

  vrednosti i da izdrže putovanje sve do

  su shvatili da su bicikli ovde logično,

  trenutka kada mogu početi novu egzis‐

  jeftino, ali zanemareno prevozno sred‐

  tenciju na novoj planeti u novoj fazi kos‐

  stvo. Oni odlučuju da uvezu bicikle, a

  mičke evolucije. Tvrda naučna fa
ntastika

  njihova domišljatost predstavlja ponovnu

  je naročito uspešna kada otkriva surovi

  afirmaciju samostalnosti i samodovolj‐

  kontrast između ova dva stava; ne mogu

  nosti velikog broja heroja naučne

  da se setim nijednog dela, koje nije iz

  fantastike.

  oblasti naučne fantastike, u kome je ovaj

  Time što se koristi naukom u njenoj tre‐

  kontrast tako jasno dramatizovan.

  ćoj ulozi, kao simbolom, naučna fantas‐

  Zanimljivo je napomenuti da je

  tika se razlikuje najjasnije od dela koja

  Anderson uspeo da stvori ovu simboličku

  spadaju u tzv. fantazije. Otprilike u XIX

  viziju tako što je prekršio organičenje

  veku, nauka je široko prihvaćena kao bolji

  kojim se zahteva vernost zakonima fizike.

  način razumevanja sveta u kome živimo

  Njemu je bilo potrebno da njegov kos‐

  nego što ga pružaju religija ili mitovi, dva

  mički brod proputuje preostalih trideset

  elementa koji, ako se uzimaju zdravo za

  biliona godina, koliko traje širenje prema

  86

  spoljnjem prostoru, da bi održao aristo‐

  radio‐astronomi vodili debatu o filozofiji

  telovsko dramsko jedinstvo — da održi

  prisluškivanja vanzemaljske inteligencije.

  glavne likove u životu. Zbog toga su mu

  Naravno, nauka ima i svoj estetski sadržaj

  bila potrebna ogromna ubrzanja, daleko

  koji se takode prenosi ovim tonom. I sam

  veća od onih koja bi ijedan kosmički brod

  se koristim ovakvim efektima u jednom

  mogao postići skupljanjem međuzvez‐

  poglavlju Vremena bega (Timescape) u

  danog vodonika i spaljivanjem tog vodo‐

  kome jedan fizičar uporno radi na

  nika u ugrađenim fuzionim reaktorima.

  matematičkoj strukturi jedne teorije,

  Bio je prinuđen da zaroni svoj brod

  opčinjen intelektualnom lepotom postup‐

  direktno u zvezde i da kroz njih proleti, da

  ka, ne primećujući pri tom da će se avion

  bi postigao veću reakcionu masu. Ali od

  kojim leti uskoro srušiti.

  toga bi brod morao biti razoren! Kako se

  (2) Kosmička mistika (primeri: opet

  izvukao iz ove teškoće? Jednom finesom

  Klark u Kraju detinjstva (Childhood's end)

  on je zaobišao problem, iskoristivši

  i u romanima iz dve hiljade i prve godine;

  argument iz teorije relativnosti za koji je

  Blišova serija Gradovi u bekstvu (Cities in

  znao da je netačan ali se nadao da će

  Flight); Makro‐život (Macrolife) Zebrov‐

  većini čitalaca izgledati dovoljno ubedljiv.

  skog (Zebrowski); Andersen u delu Tau 0 i

  Mislim da je u tome uspeo. Retko koji

  drugde; Stejpldon (Stapledon) naročito u

  čitalac je mogao da primeti kako je on

  romanu Zvezdotvorac (Starmaker), gde

  spretno uspeo da se izvuče iz tog škripca.

  bestelesna tačka gledišta istražuje i

  Ovo je jasan primer protivrečnosti izme‐

  iscrpljuje bezbroj sub — kosmosa.) Ovaj

  đu ograničenja koja nameće tvrda naučna

  ton predstavlja uvećani »hladni« glas i

  fantastika i drugačijih, književnih ciljeva

  nepristrasni pregled koji nam omogućuje

  pisca. Takvi problemi se povremeno

  nauka. Ovde je objektivnost tačka gle‐

  pojavljuju u svakoj vrsti realističke proze,

  dišta nekog (obično neimenovanog) višeg

  ali u naučnoj fantastici susrećemo ih na

  bića, često nalik na božanstvo. Razvitak i

  svakom koraku; oni neminovno snažno

  delovanje zakona fizike, često u kosmo‐

  utiču na strukturu i tok pripovedanja.

  loškim razmerama, prikazuje se kao

  uzorni primer jedne više logike i višeg

  GLASOVI ODOZGO

  poretka, na koji bi ljudska bića trebalo da

  reaguju sa mešavinom naučnog intere‐

  Ima više vrsta narativnog tona kojim se

  sovanja i mističnog obožavanja. Emocio‐

  često služe pisci naučne fantastike,

  nalno dejstvo ovde nastaje kao rezultat

  pomoću kojeg delimično postižu onaj

  traganja za redom i poretkom (i možda za

  tvrdi efekat. Ovi tipovi narativnog tona

  značenjem) u kosmosu, a to traganje

  doprinose stvaranju »protokola čitanja«,

  ujedno predstavlja afirmaciju uloge razu‐

  o kome govori Dilejni (Delany), pomoću

  ma. Pretpostavljam da ovakve grandi‐

  čega se čitaocu daju neposredni nago‐

  ozne perspektive predstavljaju sredstvo

  veštaji mogućih stavova prema mate‐

  borbe protiv osećanja bespomoćnosti na

  rijalu.

  taj način što se čitalac poistovećuje sa

  1. Hladni analitički ton: ovim tonom se

  univerzalnim poretkom stvari. Opisati

  najšešče služe Klark, Bliš, Klement, Niven i

  ovaj glas kao prikladan za problemsku

  drugi, (kod Klarka, narator je često isto‐

  priču u kojoj »problem« koji čitalac treba

  ričar — hroničar, namerno udaljen u vre‐

  da reši jeste pitanje: u čemu je skriveni

  menu od same akcije). Ovaj ton odražava

  smisao prividne ravnodušnosti svemira?

  naučnu literaturu u kojoj su najvažniji

  Da li inteligencija, upornost i radoznalost

  jasnost i preciznost. Istinski jezik

  imaju neku svrhu?

  najtvrđih nauka je matematika; neke

  (3) Mudrijaš iz najužeg kruga: ovakav

  priče i romani nastoje da odraze ovako

  ton se najčešće nalazi kod Hajnlajna, Pola

  čisto nepristrasno izlaganje činjenica i

  (Pohl) (Kapija — Gateway, Milioniti dan

  odnosa, bez nametanja ikakve otvorene

  Day Million), Haldemana (Večiti rat —

  ljudske pristrasnosti.

  The Forever War i dosta »hladnije« u

  (1) Odavde vode poreklo i uvodni citati

  drugim delima), Varlija (Varley) i Purnela

  iz istorijskih studija napisanih o dalekoj

  (Pournelle). Ovakav ton pruža upućenima

  budućnosti, Britanika galaktika itd.

  mogućnost da se međusobno prepoz‐

  Džejms Gan (Gunn) upotrebio je ovakav

  naju; to je neki ton vojničkog logora

  »glas« na potpuno nov način u svom naj‐

  prikladan za obuku svežih regruta. Ovde

  naučnije tvrdom romanu Slušaoci (The

  se o krupnim stvarima govori upadljivo

  Listeners) tako što je umetao poduže

  ležerno — to su aforizmi prošireni u

  citate iz naučne literature u kojima su

  sociološku mudrost, štosovi kojima se

  87

  čitave političke doktrine bacaju u koš,

  gentne ličnosti. To bi značilo da je

  zrnca istine naduvana i rascvetana kao

  osnovni pečat tvrde SF jedan stav. Možda

  neka vrsta intelektnih kokica. Verujem da

  je to i tačno; pretpostavljam da su

  ovakav ton privlači naročito adolescentne

  Godvinove Hladne jednačine postale tako

  čitaoce, kojima je p
otrebno da pojačaju

  popularno delo upravo zato što su izrazile

  svoje osećanje lične moći — često ste‐

  jedan stav koji su mnogi osećali ali nisu

  čeno putem poznavanje nauke i tehno‐

  bili u stanju da ga iskažu tako jasno. Ja

  logije — širenja domena te moći i to onih

  lično se opirem tome da se oslanjam na

  domena u kojima se verovatno osećaju

  tako pojednostavljenu klasifikaciju, mada

  manje sigurnim. Ovaj ton često stvara

  je ona delimično tačna, zvuči istinito. Pa

  atmosferu novopridošlih učesnika, a na‐

  ipak, tvrda naučna fantastika ne zauzima

  ročito ga vole oni čitaoci koji su počeli da

  uvek tako uprošćene stavove u odnosu

  uranjaju u svet naučne fantastike kroz

  na tuđince ili vanzemaljce, na primer — i

  Hajnlajnove »juvenilce« (varijante ovak‐

  kao što ću kasnije pokušati da prikažem,

  vog pisanja kasnije su dali Aleksej Panšin,

  vanzemaljac je možda ključni problem

  Džo Haldeman, Džon Varli i pisac ovih

  tvrde naučne fantastike. Ja sam ranije već

  redova).

  izrazio mišljenje (4) da mešanje sa

  vanzemaljcima predstavlja literarnu mo‐

  GLAVNA LINIJA NAUČNO ‐

  gućnost, a mene, ipak, očigledno smat‐

  FANTASTIČNOG FIKSA

  raju izrazitim piscem tvrde naučne

  fantastike.

  Martin Bridžstok (Bridgestock) primenio

  Moramo voditi računa o tome da

  je postojeću analizu psihologa Lijama

  »konvergentan« ne znači prosto auto‐

  Hadsona (Hudson) (3) na shvatanja

  ritarni, a »divergentan« ne mora da znači

  Brajana Stejblforda (Brian Stableford) (4) i

  u većoj men »kreativan« nego konver‐

  drugih autora prema kojima umetnička

  gentni tip. Ove uprošćene definicije,

  proza, uključujući i naučnu fantastiku,

  kakve vole diplomirani filozofi, ne uzima‐

  ima za svoje čitaoce funkciju održavanja,

  ju u obzir činjenicu da naučna kreativnost

  ne da bi ih nečemu poučila, nego da bi

  pripada drugačijoj vrsti nego što je

  pojačala njihove postojeće postavke i

  umetnička kreativnost, ali da zbog toga

  ideje. Ljudi koji postanu zavisni od ovog ili

  nije ništa manje teška, niti manje ori‐

  onog žanra ili podžanra čitaju, dakle, da

  ginalna. U književnosti XIX veka bilo je

  bi se tako »fiksali«.

  uobičajeno romantičarsko izjednačavanje

 

‹ Prev