by Unknown
ĆURČIĆ & ANÐELKOVIĆ (zaokružiti):
VRISAK ZVEZDA
1.MONOLIT 2
2.Priest: INVERTIRANI SVET
3.Ćurčić Anđelković: Dva romana
ZEMLJA ZA DOBRE
4.Pohl: ČOVJEK PLUS
5.Adams: VODIČ KROZ GALAKSIJU
LJUDE
po ukupnoj ceni ……………. dinara koje ću
platiti poštaru prilikom prijema pošiljke.
Dva romana u jednoj knjizi, najznačajnije
domaće SF izdanje u 1987. godini.
__________________________________
4000 dinara
(ime i prezime)
FREDERIK POHL
__________________________________
(poštanski broj i mesto)
ČOVJEK PLUS
__________________________________
(ulica i broj)
(NEBULA 1976) Više nego čovek? Bliska
Narudžbenicu popuniti čitko štampanim
budućnost bez iluzija, spajanje čoveka sa
slovima i poslati na adresu:
mašinom zbog viših interesa... Jedan
Boban Knežević
sasvim neobični pokušaj osvajanja Marsa.
11070 Novi Beograd
Pohl na vrhuncu svoje stvaralačke snage.
Poštanski fah 19.
4000 dinara
107
9
Droga je kriva; mora da je ona oslobodila
Probudio se obasjan sivom svetlošću
jarost i frustraciju. Tako sam krenuo
lažnog svanuća, koje Arapi zovu vučji rep.
ovamo, i onda sam naišao na još dva
Monat, Kaz i devojčica još su spavali.
čoveka, ali oni su spopadali ženu, ovu
Češao je neko vreme svrbljive ogrebotine
ženu. Mislim da se ona nije toliko opirala
od oštre trave, a onda se izmigoljio iz
odnosu, koliko tome što su želeli da je
ležaja. Vatra beše ugašena; kapi vode
istovremeno napadnu, ako znaš šta hoću
caklile su se na lišću i vrhovima travki.
da kažem. Svejedno, ona je vrištala, ili
Drhtao je od hladnoće. Ali nije osećao
pokušavala da vrišti, i opirala se, a oni su
umor ni slabost, kao očekivane posledice
upravo krenuli da je biju. Tu sam ih ja
dejstva droge. Pronađe svežanj suvog
udario pesnicom, pa ih šutnuo, i potom
bambusa u travi pored jednog drveta.
tresnuo zdelom.«
Iskoristi ga da zapali vatru i ubrzo beše
»Zatim sam pokupio ženu, uzgred, ime
ugodno. Potom spazi kontejnere od
joj je Lođi ( Loghy), i to je sve što znam o
bambusa sa vodom i otpi iz jednog. Alisa
njoj, pošto nisam razumeo ni reč njenog
je sedela uspravljena na gomili trave i
jezika, i ona je pošla sa mnom.«
zlovoljno ga posmatrala. Koža joj beše
Opet se nasmeši. »Ali mi uopšte nismo
naježena.
stigli tamo.«
»Dođi, zagrej se!« reče on.
Prestao je da se smeši i naježio se.
Ona se izmigolji iz trave, ustade, ode ka
»Potom smo hodali praćeni kišom, mu‐
bambusovom vedru, naže se, zagrabi vo‐
njom i gromom, koji su dolazili kao božji
de rukama i poprska lice. Zatim čučnu uz
gnev. Mislio sam da je to, možda, ne smej
vatru, grejući ruke na jednom plamičku.
se, strašni sud, da nam je Bog popustio
Kad su svi nagi, kako brzo i najumereniji
uzdu za jedan dan, kako bi nam priuštio
gube svoju umerenost, pomisli on.
da sami sebe osudimo. A potom ćemo
Nešto kasnije Barton začu šuštanje tra‐
biti bačeni u rupu«.
ve sa istočne strane. Pojavi se ćelava gla‐
Nasmejao se ukočeno i rekao, »Bio sam
va Pitera Frigita. Krupnim korakom iziđe
agnostik od svoje četrnaeste godine, i
iz trave, sa gologlavom ženom za sobom.
umro sam sam u devedesetoj, iako sam
Iskrsnuvši otud, ona otkri mokro, ali lepo
mislio da pozovem sveštenika. Ali malo
telo. Oči joj behu krupne i tamnozelene, a
dete što se bilo uplašlilo starog Boga Oca,
usne malo predebele da bi bile lepe. Ali
i Paklenog ognja, i Prokletstva, još je
ostale crte njenog lica bile su izvrsne.
pogođeno, čak i u starom čoveku. Ili u
Frigit se široko osmehivaše. Rukom je
mladiću koji je ustao iz mrtvih.«
okrenu i pogura ka vatri.
»Šta se desilo?« upita Barton. »Je li se
»Izgledaš kao mačka koja je pojela
svet okončao udarom groma i bleskom
kanarinca«, reče Barton. »Šta ti je s
munje? Koliko vidim, još postojiš, i nisi se
rukom?«
odrekao uživanja u grešnosti ove žene.«
Piter Frigit pogleda zglobove svoje
»Otkrili smo jednu kamenu zdelu u
desne šake. Bili su otečeni, a bilo je i
blizini planina, oko milju zapadno odavde.
ogrebotina s unutrašnje strane.
Izgubili smo se, lutali promrzli i mokri,
»Tukao sam se«, reče. Pokaza prstom
poskakujući kad god bi u blizini sevnula
na ženu koja je čučala uz Alisu i grejala se.
munja. Potom smo našli zdelu....Bila je
»Sinoć je bila luda kuća dole kraj reke.
opsednuta ljudima, ali izuzetno druže‐
Mora da ta guma sadrži neku vrstu droge.
ljubivim, i tu, u mnoštvu tela bilo je vrlo
Ne bi verovao šta su ljudi radili. Ili bi?
toplo, iako je kiša rominjala po travi.
Konačno, ti si Ričard Frensis Barton. No,
Najzad, odosmo na spavanje dugo pošto
nema veze, sve žene, uključujući i ružne,
je kiša stala. Kad sam se probudio,
behu, kako‐tako, zauzete. Uplašilo me je
pretraživao sam travu dok nisam pro‐
sve što se događalo i onda sam pobes‐
našao Lođi. Nekako se beše izgubila
neo. Pogodio sam dvojicu ljudi zdelom,
tokom noći. Činila se zadovoljnom što me
onesvestio ih. Bili su napali jednu
vidi, između ostalog, i dopada mi se. Reč
desetogodišnju devojčicu. Mogao sam ih
je o uzajamnoj privlačnosti. Zašto, možda
ubiti; nadam se da jesam. Hteo sam da
ću otkriti kad bude učila engleski. Poku‐
devojčica pođe sa mnom, ali je ona
šao sam tako i francuskim, i nemačkim, i
otrčala u noć.«
citatima ruskog, i litvanskim, i galskim,
»Rešio sam da se vratim ovamo. Bio
svim skandinavskim jezicima, uključujući
sam počeo da se osećam loše zbog onog
finski, klasični nauatl, arapski, hebrejski,
što sam učinio toj dvojici, iako su zaslužili.
irokeški onondaga, italijanski, španski,
109
latinski, moderni i homerski grčki, i
Nebo je dotad postalo svetlije. Sunce je
desetine drugih. Rezultat: belo gledanje.«
još bilo s druge strane dvadeset hiljada
»Ti si sigurno lingvist«, reče Barton.
stopa visoke istočne planine. Otprilike
»Ne vladam nijednim od tih jezika,
pola sata kasnije, kontejner stena izbaci
&nbs
p; odgovori Frigit. »Mogu mnoge od njih da
plavi plamen uz valjanje grmljavine.
čitam, ali znam da izgovaram svega
Grmljavina se, od kamenja duž reke, odbi
nekoliko svakodnevnih fraza. Za razliku
ka planini.
od tebe, ja nisam znalac trideset devet
Zdele su im dale slaninu i jaja, šunku,
jezika... uključujući pornografiju«.
tost, maslac, džem, mleko, četvrt dinje,
Izgleda da čovek zna mnogo o meni,
cigarete i punu šolju tamnosmeđih
mislio je Barton. Koliko, otkriće kasnije.
kristala, za koje Frigit reče da su instant‐
»Biću iskren s tobom, Piter«, reče
kafa. On ispi mleko, opra šolju u vodi u
Barton. »Tvoj izveštaj o sopstvenoj
bambusovom Kontejneru i stavi je na
agresivnosti me zadivio. Nisam mislio da
vatru. Kad je voda proključala, usu u nju
si kadar da napadneš i izbiješ onoliko
punu kafenu kašičicu kristala i promeša.
ljudi. Tvoja osetljivost...«
Kafa je bila izvrsna, a kristala beše
»To je bila guma, naravno. Ona je
dovoljno za šest šolja. Onda Alisa stavi
otvorila vrata kaveza.«
kristale u nezagrejanu vodu i otkri da nije
Frigit čučnu uz Lođi i očeša svoje rame o
neophodno upotrebiti vatru. Voda je
njeno. Ona ga pogleda očima koje su bile
proključala tri sekunda pošto su kristali u
malo iskošene. Biće to lepa žena kad joj
nju stavljeni.
poraste kosa.
Nakon obeda, ispraše zdele i vratiše ih u
»Tako sam uplašen i uznemiren«,
kontejnere. Barton svoju zdelu priveza
nastavi Frigit, »jer me je strah gneva,
kaišem oko ručnog zgloba. Hteo je da
želje za nasiljem koja ne leži preduboko u
istražuje i nije, naravno, nameravao da
meni. Bojim se nasilja zato što sam
ostavi zdelu na kamenu. Iako je jedino
nasilan. Bojim se šta će se dogoditi ako se
njemu mogla koristiti, pakosni ljudi mogli
ne bojim. Pakao, znao sam to četrdeset
su je uzeti iz pukog zadovoljstva da ga
godina. Mnogo dobrog mi je znanje
vide umorenog glađu.
donelo!«
Barton je počeo da daje časove jezika
On pogleda Alisu i reče: »Dobro jutro!«.
devojčici i Kazu, a Frigit je doveo i Lođi da
Alisa odgovori dovoljno vedro i čak se
sluša. Frigitov predlog je bio da bi trebalo
nasmeši Lođi, kada je bila predstavljena.
usvojiti jedan univerzalni jezik, s obzirom
Ona bi pogledala Bartona i odgovorila mu
na mnogo, mnogo jezika i dijalekata,
na direktna pitanja. Ali nije ćeretala s
možda pedeset do šezdeset hiljada, kojim
njim, niti mu priuštila išta izuzev strogog
se ljudski rod koristio u nekoliko miliona
lica.
godina svog postojanja, i kojima se koristi
Monat, Kaz i devojčica priđoše vatri
sada duž reke. Koristi, ako je celo
zevajući. Barton se prošunja oko logora i
čovečanstvo uskrslo. Uostalom, imao je
otkri da su Tršćani otišli. Neki behu
predstavu o svega nekoliko kvadratnih
ostavili zdele. Psovao ih je zbog
milja uokolo, koje je video. No, ne bi to
nemarnosti i kanio da ostavi zdele u travi
bila loša ideja za propagiranje esperanta,
i da im lekciju. Ali, najzad, stavi cilindre u
sintetičkog jezika što ga je izumeo poljski
kamena udubljenja.
okulista,
doktor
Zamenhof,
1887.
Ako se njihovi vlasnici ne vrate,
Gramatika mu je bila vrlo uprošćena i
izgladneće ukoliko neko ne podeli s njima
sasvim pravilna, a zvukovne kombinacije,
svoju porciju, U međuvremenu, hrana u
premda ne tako jednostavne da ih svako
njihovim zdelama morala bi ostati
tačno izgovori, relativno lake. A osnove
netaknuta. On ih ne bi mogao otvoriti.
rečnika bile su iz latinskog, sa mnogo reči
Juče su otkrili da samo vlasnik zdele može
iz engleskog, nemačkog, i drugih
da je otvori. Eksperiment za dugačkim
zapadnoevropskih jezika.
štapom pokazao je takođe da vlasnik
»Čuo sam o tome pre smrti«, reče
mora da dotakne zdelu prstima ili drugim
Barton. »Ali nikada nisam video nikakav
delom tela da bi se poklopac otvorio.
uzorak. Možda može postati koristan. No,
Frigitova teorija bila je da je mehanizam u
u međuvremenu, učiću ovo dvoje
zdeli udešen prema jedinstvenoj voltaži
engleskom.«
kože vlasnika. Ili, možda, zdela sadrži vrlo
»Ali većina ljudi ovde govore italijanski
osetljiv
detektor
moždanih
talasa
ili slovenački!«
pojedinca.
»Može biti, premda dosad nemamo
110
nikakav pregled. Međutim, ja ne
»Naravno, gospodine Barton«, reče
nameravam da ostanem ovde, budi
Ruač. »Kako rekoste, kasnije. Samo sam
siguran.«
hteo da istaknem da vas smatram vrlo
»Mogao sam to da predvidim«,
sposobnom i jakom ličnošću, i da bih
promrmlja Frigit. »Uvek si bio nemiran;
voleo da se pridružim vašoj grupi. Mi smo
morao si da ideš dalje.«
u stanju anarhije, ako anarhiju možete
Barton ga prodorno pogleda i otpoče sa
nazvati stanjem, i mnogima od nas
lekcijama. Za oko petnaest minuta,
potrebna je zaštita.«
uvežbao ih je da prepoznaju i izgovore
Barton nije voleo da ga prekidaju. Mrko
devetnaest imenica, zamenica i nekoliko
pogleda i kaza; »Molim vas, dozvolite da
glagola: vatra, bambus, zdela, muškarac,
razjasnim. Ja...«
žena, devojčica, ruka, stopalo, oko, zub,
Frigit ustade i reče: »Evo i ostalih.
jesti, šetati, trčati, govoriti, opasnost, ja,
Zanima vas gde su bili?«
ti, oni, nas. Nameravao je da i sam nauči
Međutim, od onih devetoro, beše se
od njih koliko oni od njega. Jednom će
vratilo samo četvoro. Marija Tuči
moći da govori njihovim jezicima, koji god
objasnila je da su odlutali zajedno nakon
da su.
žvakanja gume i naposletku se našli kod
Sunce je obasjalo vrh istočnog venca.
jedne od velikih logorskih vatri na
Vazduh je postao topliji, pa su zapustili
poljanama. Zatim se štošta desilo; bilo je
vatru. Osećali su se dobro drugog dana
tuča i nasrtaja muškaraca na žene,
uskrsnuća. A gotovo ništa nisu znali o
muškaraca na muškarce, žena na
ovom svetu, ili kakva njihova konačna
muškarce, žena na žene, i čak napada na
sudbina treba da bude, ili ko određuje
decu. Grupa se raspala u haos, ona je
njihovu subinu.
> srela ostalo troje tek sat ranije, tragajući
Lev Ruač promoli svoje nosato lice kroz
u brdima za kamenim kontejnerom.
travu i upita; »Smem li da vam se
Lev je dodao još detalja. Rezultat
pridružim?«
žvakanja narkotične gume bio je tragičan,
Barton klimnu glavom, a Frigit reče;
zabavan, ili vrlo prijatan, zavisno, očito,
»Naravno, što da ne?«
od individualne reakcije. Guma je na
Ruač iziđe iz trave. Niska žena bele puti,
mnoge delovala kao afrodizijak, ali je
krupnih smeđih očiju i krasnih, nežnih
takođe imala i mnoge druge efekte.
crta lica, išla je za njim. Ruač ju je
Uzmimo muža i ženu, koji su umrli u
predstavio kao Tanju (Kovićj. Sreo ju je
Opčini, predgrađu Trsta, 1899. godine.
prethodne večeri i ostali su zajedno čim
Bili su uskrsli na odstojanju od šest stopa.
su otkrili da imaju nešto zajedničko. Bila
Plakali su od radosti što su ponovo
je rusko‐jevrejskog porekla, rođena 1958.
sjedinjeni kad toliki parovi nisu. Zahvalili
u Bronksu, Njujork Siti. Postala je
su Bogu za svoju dobru sreću, premda su
nastavnica engleskog, udala se za
imali nekoliko primedbi da ovo nije
biznismena koji je zgrnuo milion dolara i
obećani svet. Ali bilo je iza njih pedeset
pao mrtav kad je njoj bilo četrdeset pet,
godina bračne sreće, i sada su se radovali
ostavivši je slobodnu da se uda za divnog
zajedničkom bivstvovanju u večnosti.
čoveka sa kojim se volela petnaest
Samo nekoliko minuta pošto su oboje
godina. Šest meseci kasnije, umrla je od
sažvakali gumu, čovek je ugušio svoju
raka. Tanja, ne Lev, dala je ove činjenice, i
ženu, bacio njeno telo u reku, uzeo drugu
to u jednoj rečenici.
u naručje i sa njom otrčao u tminu šume.
»Sinoć
je
bio
pakao
dole
na
Drugi čovek skočio je na jedan od
poljanama«, reče Lev. »Tanja i ja smo, za
kamenih kontejnera i održao govor koji je
spas života, morali da otrčimo u šumu.
trajao svu noć, čak po kiši. Za nekolicinu
Tako sam odlučio da vas nađem i
koji su ga mogli čuti i manje onih koji su
zamolim da ostanemo ovde. Izvinjavam
slušali,
demonstrirao
je
principe
se zbog svojih prenagljenih primedbi od
savršenog društva i kako oni mogu biti