Alef Science Fiction Magazine 006

by Unknown

  ĆURČIĆ & ANÐELKOVIĆ (zaokružiti):

  VRISAK ZVEZDA

  1.MONOLIT 2

  2.Priest: INVERTIRANI SVET

  3.Ćurčić Anđelković: Dva romana

  ZEMLJA ZA DOBRE

  4.Pohl: ČOVJEK PLUS

  5.Adams: VODIČ KROZ GALAKSIJU

  LJUDE

  po ukupnoj ceni ……………. dinara koje ću

  platiti poštaru prilikom prijema pošiljke.

  Dva romana u jednoj knjizi, najznačajnije

  domaće SF izdanje u 1987. godini.

  __________________________________

  4000 dinara

  (ime i prezime)

  FREDERIK POHL

  __________________________________

  (poštanski broj i mesto)

  ČOVJEK PLUS

  __________________________________

  (ulica i broj)

  (NEBULA 1976) Više nego čovek? Bliska

  Narudžbenicu popuniti čitko štampanim

  budućnost bez iluzija, spajanje čoveka sa

  slovima i poslati na adresu:

  mašinom zbog viših interesa... Jedan

  Boban Knežević

  sasvim neobični pokušaj osvajanja Marsa.

  11070 Novi Beograd

  Pohl na vrhuncu svoje stvaralačke snage.

  Poštanski fah 19.

  4000 dinara

  107

  9

  Droga je kriva; mora da je ona oslobodila

  Probudio se obasjan sivom svetlošću

  jarost i frustraciju. Tako sam krenuo

  lažnog svanuća, koje Arapi zovu vučji rep.

  ovamo, i onda sam naišao na još dva

  Monat, Kaz i devojčica još su spavali.

  čoveka, ali oni su spopadali ženu, ovu

  Češao je neko vreme svrbljive ogrebotine

  ženu. Mislim da se ona nije toliko opirala

  od oštre trave, a onda se izmigoljio iz

  odnosu, koliko tome što su želeli da je

  ležaja. Vatra beše ugašena; kapi vode

  istovremeno napadnu, ako znaš šta hoću

  caklile su se na lišću i vrhovima travki.

  da kažem. Svejedno, ona je vrištala, ili

  Drhtao je od hladnoće. Ali nije osećao

  pokušavala da vrišti, i opirala se, a oni su

  umor ni slabost, kao očekivane posledice

  upravo krenuli da je biju. Tu sam ih ja

  dejstva droge. Pronađe svežanj suvog

  udario pesnicom, pa ih šutnuo, i potom

  bambusa u travi pored jednog drveta.

  tresnuo zdelom.«

  Iskoristi ga da zapali vatru i ubrzo beše

  »Zatim sam pokupio ženu, uzgred, ime

  ugodno. Potom spazi kontejnere od

  joj je Lođi ( Loghy), i to je sve što znam o

  bambusa sa vodom i otpi iz jednog. Alisa

  njoj, pošto nisam razumeo ni reč njenog

  je sedela uspravljena na gomili trave i

  jezika, i ona je pošla sa mnom.«

  zlovoljno ga posmatrala. Koža joj beše

  Opet se nasmeši. »Ali mi uopšte nismo

  naježena.

  stigli tamo.«

  »Dođi, zagrej se!« reče on.

  Prestao je da se smeši i naježio se.

  Ona se izmigolji iz trave, ustade, ode ka

  »Potom smo hodali praćeni kišom, mu‐

  bambusovom vedru, naže se, zagrabi vo‐

  njom i gromom, koji su dolazili kao božji

  de rukama i poprska lice. Zatim čučnu uz

  gnev. Mislio sam da je to, možda, ne smej

  vatru, grejući ruke na jednom plamičku.

  se, strašni sud, da nam je Bog popustio

  Kad su svi nagi, kako brzo i najumereniji

  uzdu za jedan dan, kako bi nam priuštio

  gube svoju umerenost, pomisli on.

  da sami sebe osudimo. A potom ćemo

  Nešto kasnije Barton začu šuštanje tra‐

  biti bačeni u rupu«.

  ve sa istočne strane. Pojavi se ćelava gla‐

  Nasmejao se ukočeno i rekao, »Bio sam

  va Pitera Frigita. Krupnim korakom iziđe

  agnostik od svoje četrnaeste godine, i

  iz trave, sa gologlavom ženom za sobom.

  umro sam sam u devedesetoj, iako sam

  Iskrsnuvši otud, ona otkri mokro, ali lepo

  mislio da pozovem sveštenika. Ali malo

  telo. Oči joj behu krupne i tamnozelene, a

  dete što se bilo uplašlilo starog Boga Oca,

  usne malo predebele da bi bile lepe. Ali

  i Paklenog ognja, i Prokletstva, još je

  ostale crte njenog lica bile su izvrsne.

  pogođeno, čak i u starom čoveku. Ili u

  Frigit se široko osmehivaše. Rukom je

  mladiću koji je ustao iz mrtvih.«

  okrenu i pogura ka vatri.

  »Šta se desilo?« upita Barton. »Je li se

  »Izgledaš kao mačka koja je pojela

  svet okončao udarom groma i bleskom

  kanarinca«, reče Barton. »Šta ti je s

  munje? Koliko vidim, još postojiš, i nisi se

  rukom?«

  odrekao uživanja u grešnosti ove žene.«

  Piter Frigit pogleda zglobove svoje

  »Otkrili smo jednu kamenu zdelu u

  desne šake. Bili su otečeni, a bilo je i

  blizini planina, oko milju zapadno odavde.

  ogrebotina s unutrašnje strane.

  Izgubili smo se, lutali promrzli i mokri,

  »Tukao sam se«, reče. Pokaza prstom

  poskakujući kad god bi u blizini sevnula

  na ženu koja je čučala uz Alisu i grejala se.

  munja. Potom smo našli zdelu....Bila je

  »Sinoć je bila luda kuća dole kraj reke.

  opsednuta ljudima, ali izuzetno druže‐

  Mora da ta guma sadrži neku vrstu droge.

  ljubivim, i tu, u mnoštvu tela bilo je vrlo

  Ne bi verovao šta su ljudi radili. Ili bi?

  toplo, iako je kiša rominjala po travi.

  Konačno, ti si Ričard Frensis Barton. No,

  Najzad, odosmo na spavanje dugo pošto

  nema veze, sve žene, uključujući i ružne,

  je kiša stala. Kad sam se probudio,

  behu, kako‐tako, zauzete. Uplašilo me je

  pretraživao sam travu dok nisam pro‐

  sve što se događalo i onda sam pobes‐

  našao Lođi. Nekako se beše izgubila

  neo. Pogodio sam dvojicu ljudi zdelom,

  tokom noći. Činila se zadovoljnom što me

  onesvestio ih. Bili su napali jednu

  vidi, između ostalog, i dopada mi se. Reč

  desetogodišnju devojčicu. Mogao sam ih

  je o uzajamnoj privlačnosti. Zašto, možda

  ubiti; nadam se da jesam. Hteo sam da

  ću otkriti kad bude učila engleski. Poku‐

  devojčica pođe sa mnom, ali je ona

  šao sam tako i francuskim, i nemačkim, i

  otrčala u noć.«

  citatima ruskog, i litvanskim, i galskim,

  »Rešio sam da se vratim ovamo. Bio

  svim skandinavskim jezicima, uključujući

  sam počeo da se osećam loše zbog onog

  finski, klasični nauatl, arapski, hebrejski,

  što sam učinio toj dvojici, iako su zaslužili.

  irokeški onondaga, italijanski, španski,

  109

  latinski, moderni i homerski grčki, i

  Nebo je dotad postalo svetlije. Sunce je

  desetine drugih. Rezultat: belo gledanje.«

  još bilo s druge strane dvadeset hiljada

  »Ti si sigurno lingvist«, reče Barton.

  stopa visoke istočne planine. Otprilike

  »Ne vladam nijednim od tih jezika,

  pola sata kasnije, kontejner stena izbaci

&nbs
p; odgovori Frigit. »Mogu mnoge od njih da

  plavi plamen uz valjanje grmljavine.

  čitam, ali znam da izgovaram svega

  Grmljavina se, od kamenja duž reke, odbi

  nekoliko svakodnevnih fraza. Za razliku

  ka planini.

  od tebe, ja nisam znalac trideset devet

  Zdele su im dale slaninu i jaja, šunku,

  jezika... uključujući pornografiju«.

  tost, maslac, džem, mleko, četvrt dinje,

  Izgleda da čovek zna mnogo o meni,

  cigarete i punu šolju tamnosmeđih

  mislio je Barton. Koliko, otkriće kasnije.

  kristala, za koje Frigit reče da su instant‐

  »Biću iskren s tobom, Piter«, reče

  kafa. On ispi mleko, opra šolju u vodi u

  Barton. »Tvoj izveštaj o sopstvenoj

  bambusovom Kontejneru i stavi je na

  agresivnosti me zadivio. Nisam mislio da

  vatru. Kad je voda proključala, usu u nju

  si kadar da napadneš i izbiješ onoliko

  punu kafenu kašičicu kristala i promeša.

  ljudi. Tvoja osetljivost...«

  Kafa je bila izvrsna, a kristala beše

  »To je bila guma, naravno. Ona je

  dovoljno za šest šolja. Onda Alisa stavi

  otvorila vrata kaveza.«

  kristale u nezagrejanu vodu i otkri da nije

  Frigit čučnu uz Lođi i očeša svoje rame o

  neophodno upotrebiti vatru. Voda je

  njeno. Ona ga pogleda očima koje su bile

  proključala tri sekunda pošto su kristali u

  malo iskošene. Biće to lepa žena kad joj

  nju stavljeni.

  poraste kosa.

  Nakon obeda, ispraše zdele i vratiše ih u

  »Tako sam uplašen i uznemiren«,

  kontejnere. Barton svoju zdelu priveza

  nastavi Frigit, »jer me je strah gneva,

  kaišem oko ručnog zgloba. Hteo je da

  želje za nasiljem koja ne leži preduboko u

  istražuje i nije, naravno, nameravao da

  meni. Bojim se nasilja zato što sam

  ostavi zdelu na kamenu. Iako je jedino

  nasilan. Bojim se šta će se dogoditi ako se

  njemu mogla koristiti, pakosni ljudi mogli

  ne bojim. Pakao, znao sam to četrdeset

  su je uzeti iz pukog zadovoljstva da ga

  godina. Mnogo dobrog mi je znanje

  vide umorenog glađu.

  donelo!«

  Barton je počeo da daje časove jezika

  On pogleda Alisu i reče: »Dobro jutro!«.

  devojčici i Kazu, a Frigit je doveo i Lođi da

  Alisa odgovori dovoljno vedro i čak se

  sluša. Frigitov predlog je bio da bi trebalo

  nasmeši Lođi, kada je bila predstavljena.

  usvojiti jedan univerzalni jezik, s obzirom

  Ona bi pogledala Bartona i odgovorila mu

  na mnogo, mnogo jezika i dijalekata,

  na direktna pitanja. Ali nije ćeretala s

  možda pedeset do šezdeset hiljada, kojim

  njim, niti mu priuštila išta izuzev strogog

  se ljudski rod koristio u nekoliko miliona

  lica.

  godina svog postojanja, i kojima se koristi

  Monat, Kaz i devojčica priđoše vatri

  sada duž reke. Koristi, ako je celo

  zevajući. Barton se prošunja oko logora i

  čovečanstvo uskrslo. Uostalom, imao je

  otkri da su Tršćani otišli. Neki behu

  predstavu o svega nekoliko kvadratnih

  ostavili zdele. Psovao ih je zbog

  milja uokolo, koje je video. No, ne bi to

  nemarnosti i kanio da ostavi zdele u travi

  bila loša ideja za propagiranje esperanta,

  i da im lekciju. Ali, najzad, stavi cilindre u

  sintetičkog jezika što ga je izumeo poljski

  kamena udubljenja.

  okulista,

  doktor

  Zamenhof,

  1887.

  Ako se njihovi vlasnici ne vrate,

  Gramatika mu je bila vrlo uprošćena i

  izgladneće ukoliko neko ne podeli s njima

  sasvim pravilna, a zvukovne kombinacije,

  svoju porciju, U međuvremenu, hrana u

  premda ne tako jednostavne da ih svako

  njihovim zdelama morala bi ostati

  tačno izgovori, relativno lake. A osnove

  netaknuta. On ih ne bi mogao otvoriti.

  rečnika bile su iz latinskog, sa mnogo reči

  Juče su otkrili da samo vlasnik zdele može

  iz engleskog, nemačkog, i drugih

  da je otvori. Eksperiment za dugačkim

  zapadnoevropskih jezika.

  štapom pokazao je takođe da vlasnik

  »Čuo sam o tome pre smrti«, reče

  mora da dotakne zdelu prstima ili drugim

  Barton. »Ali nikada nisam video nikakav

  delom tela da bi se poklopac otvorio.

  uzorak. Možda može postati koristan. No,

  Frigitova teorija bila je da je mehanizam u

  u međuvremenu, učiću ovo dvoje

  zdeli udešen prema jedinstvenoj voltaži

  engleskom.«

  kože vlasnika. Ili, možda, zdela sadrži vrlo

  »Ali većina ljudi ovde govore italijanski

  osetljiv

  detektor

  moždanih

  talasa

  ili slovenački!«

  pojedinca.

  »Može biti, premda dosad nemamo

  110

  nikakav pregled. Međutim, ja ne

  »Naravno, gospodine Barton«, reče

  nameravam da ostanem ovde, budi

  Ruač. »Kako rekoste, kasnije. Samo sam

  siguran.«

  hteo da istaknem da vas smatram vrlo

  »Mogao sam to da predvidim«,

  sposobnom i jakom ličnošću, i da bih

  promrmlja Frigit. »Uvek si bio nemiran;

  voleo da se pridružim vašoj grupi. Mi smo

  morao si da ideš dalje.«

  u stanju anarhije, ako anarhiju možete

  Barton ga prodorno pogleda i otpoče sa

  nazvati stanjem, i mnogima od nas

  lekcijama. Za oko petnaest minuta,

  potrebna je zaštita.«

  uvežbao ih je da prepoznaju i izgovore

  Barton nije voleo da ga prekidaju. Mrko

  devetnaest imenica, zamenica i nekoliko

  pogleda i kaza; »Molim vas, dozvolite da

  glagola: vatra, bambus, zdela, muškarac,

  razjasnim. Ja...«

  žena, devojčica, ruka, stopalo, oko, zub,

  Frigit ustade i reče: »Evo i ostalih.

  jesti, šetati, trčati, govoriti, opasnost, ja,

  Zanima vas gde su bili?«

  ti, oni, nas. Nameravao je da i sam nauči

  Međutim, od onih devetoro, beše se

  od njih koliko oni od njega. Jednom će

  vratilo samo četvoro. Marija Tuči

  moći da govori njihovim jezicima, koji god

  objasnila je da su odlutali zajedno nakon

  da su.

  žvakanja gume i naposletku se našli kod

  Sunce je obasjalo vrh istočnog venca.

  jedne od velikih logorskih vatri na

  Vazduh je postao topliji, pa su zapustili

  poljanama. Zatim se štošta desilo; bilo je

  vatru. Osećali su se dobro drugog dana

  tuča i nasrtaja muškaraca na žene,

  uskrsnuća. A gotovo ništa nisu znali o

  muškaraca na muškarce, žena na

  ovom svetu, ili kakva njihova konačna

  muškarce, žena na žene, i čak napada na

  sudbina treba da bude, ili ko određuje

  decu. Grupa se raspala u haos, ona je

  njihovu subinu.

>   srela ostalo troje tek sat ranije, tragajući

  Lev Ruač promoli svoje nosato lice kroz

  u brdima za kamenim kontejnerom.

  travu i upita; »Smem li da vam se

  Lev je dodao još detalja. Rezultat

  pridružim?«

  žvakanja narkotične gume bio je tragičan,

  Barton klimnu glavom, a Frigit reče;

  zabavan, ili vrlo prijatan, zavisno, očito,

  »Naravno, što da ne?«

  od individualne reakcije. Guma je na

  Ruač iziđe iz trave. Niska žena bele puti,

  mnoge delovala kao afrodizijak, ali je

  krupnih smeđih očiju i krasnih, nežnih

  takođe imala i mnoge druge efekte.

  crta lica, išla je za njim. Ruač ju je

  Uzmimo muža i ženu, koji su umrli u

  predstavio kao Tanju (Kovićj. Sreo ju je

  Opčini, predgrađu Trsta, 1899. godine.

  prethodne večeri i ostali su zajedno čim

  Bili su uskrsli na odstojanju od šest stopa.

  su otkrili da imaju nešto zajedničko. Bila

  Plakali su od radosti što su ponovo

  je rusko‐jevrejskog porekla, rođena 1958.

  sjedinjeni kad toliki parovi nisu. Zahvalili

  u Bronksu, Njujork Siti. Postala je

  su Bogu za svoju dobru sreću, premda su

  nastavnica engleskog, udala se za

  imali nekoliko primedbi da ovo nije

  biznismena koji je zgrnuo milion dolara i

  obećani svet. Ali bilo je iza njih pedeset

  pao mrtav kad je njoj bilo četrdeset pet,

  godina bračne sreće, i sada su se radovali

  ostavivši je slobodnu da se uda za divnog

  zajedničkom bivstvovanju u večnosti.

  čoveka sa kojim se volela petnaest

  Samo nekoliko minuta pošto su oboje

  godina. Šest meseci kasnije, umrla je od

  sažvakali gumu, čovek je ugušio svoju

  raka. Tanja, ne Lev, dala je ove činjenice, i

  ženu, bacio njeno telo u reku, uzeo drugu

  to u jednoj rečenici.

  u naručje i sa njom otrčao u tminu šume.

  »Sinoć

  je

  bio

  pakao

  dole

  na

  Drugi čovek skočio je na jedan od

  poljanama«, reče Lev. »Tanja i ja smo, za

  kamenih kontejnera i održao govor koji je

  spas života, morali da otrčimo u šumu.

  trajao svu noć, čak po kiši. Za nekolicinu

  Tako sam odlučio da vas nađem i

  koji su ga mogli čuti i manje onih koji su

  zamolim da ostanemo ovde. Izvinjavam

  slušali,

  demonstrirao

  je

  principe

  se zbog svojih prenagljenih primedbi od

  savršenog društva i kako oni mogu biti