Alef Science Fiction Magazine 006

by Unknown

  Lev Ruač iziđe iz vode i prede rukama

  bio sam biohemičar. Ali veći deo popu‐

  preko svog mršavog tela da strese kapi.

  lacije, naročito oni koji su računali, narod‐

  Iziđe i Barton i sede pored njega. Alisa mu

  ne mase i političari, odbijali su da veruju

  okrenu leda, da li namerno ili ne, nije bilo

  dok nije postalo suviše kasno. Mere su

  načina da ustanovi, naravno.

  preduzimane kako se situacija pogor‐

  »Ne uživam samo u tome što sam

  šavala, ali su uvek bile preslabe i pre‐

  ponovo mlad«, reče Lev svojim teško

  kasne, i nisu išle naruku grupama koje bi

  akcentovanim engleskim. »Raduje me što

  izgubile novac, ako bi one bile efikasne.

  opet imam ovu nogu.«

  Ali to je duga, tužna priča, a ako smo kod

  Potapša se po desnom kolenu.

  izgradnje kuća, najbolje je da počnemo

  »Izgubio sam je u saobraćajnoj nesreći

  odmah posle ručka.«

  na auto‐putu u Nju Džersiju, kad mi je

  Alisa iziđe iz vode i obavi telo rukama.

  bilo pedeset godina.«

  Sunce i povetarac začas je osušiše. Podiže

  Nasmeja se i reče; »Bilo je ironije u

  travnatu odeću, ali je ne obuče. Vilfreda

  takvoj situaciji, koju bi neki nazvali

  je zapitkivaše o njoj. Alisa odgovori kako

  sudbinom. Benu me zarobili Arapi dve

  joj odeća isuviše izaziva svrab, ali će je

  godine ranije, kada sam tražio minerale u

  sačuvati da je nosi noću, ako zahladni.

  pustinji, u državi Izrael, shvataš...«

  Alisa je prema Vilfredi bila učtiva, ali

  »Misliš Palestini?« reče Barton.

  primetno uzdržana. Slučajno je čula veći

  »Jevreji su osnovali nezavisnu državu

  deo razgovora i znala je da je Vilfreda bila

  1948«, reče Lev. »Ti o tome, naravno, ne

  fabrička devojka koja je postala pros‐

  znaš. Jednom ću ti sve ispričati. Tako, bio

  titutka, a potom umrla od sifilisa. Ili je bar

  sam zarobljen i mučen od strane arapskih

  Vilfreda mislila da ju je bolest ubila. Nije

  gerilaca. Neću u detalje; pozli mi kad se

  upamtila umiranje. Bez sumnje, kao što je

  prisećam. Ali pobegao sam te noći,

  veselo rekla, prethodno je bila izgubila

  premda ne pre nego sam dvojicu tresnuo

  pamet.

  po glavi kamenom i još dvojicu pogodio iz

  Alisa, čuvši ovo, još se više udalji.

  puške. Ostali su umakli, i ja sam pobegao.

  Barton se smešio, pitajući se šta bi radila

  Imao sam sreće. Pokupila me je jedna

  da zna da je i on patio od iste bolesti,

  vojna patrola. Međutim, dve godine

  koju je dobio od jedne robinje u Kairu

  kasnije, kada sam bio u Americi, vozeći

  kada je, prerušen u muslimana putovao u

  auto‐putem, jedan kamion, veliki semi, i

  Meku 1853. godine. Bio je »lečen« i um

  to ću opisati kasnije, presekao mi je put,

  mu nije fizički oboleo, premda je imao

  preklopio se nadvoje, i ja sam se sudario s

  žestoke mentalne patnje. Ali stvar je bila

  njim. Bio sam teško povređen i desna

  u tome da je uskrsnućem svakome dato

  noga mi je amputirana ispod kolena. Ali

  sveže, mlado i neobolelo telo, i prošlost

  poenta ove priče je u tome što je vozač

  jedne osobe na Zemlji ne treba da

  kamiona bio rođen u Siriji. Tako, vidiš,

  određuje odnos druge osobe prema njoj.

  trebalo je da me Arapi uhvate, i jesu,

  Ne treba nije »ne«, međutim, ne bi

  premda me nisu ubili. Taj posao delo je

  trebalo.

  našeg prijatelja sa planete Tau Ceti. Iako

  On stvarno nije mogao da okrivi Alisu

  ne mogu reći da je učinio išta

  Hergrejvz. Ona je bila proizvod svog

  čovečanstvu, izuzev što mu je ubrzao

  društva — kao sve žene, bila je ono što su

  uništenje«.

  muškarci od nje napravili — i imala je

  »Kako to misliš?« upita Barton.

  snagu karaktera i elastičnost mišljenja da

  »Milioni su umirali od gladi, čak je i

  se izdigne iznad pojedinih predrasuda

  Amerika bila na strogo racionisanoj dijeti,

  svog vremena i svoje klase. Dovoljno

  a zagađenost naše vode, zemlje i vaz‐

  dobro se bila prilagodila nagosti, i nije

  duha, ubijala je preostale milione. Nauč‐

  bila otvoreno odbojna ili prezriva prema

  nici su tvrdili da će pola zaliha kiseonika

  devojci. Uradila je sa Bartonom nešto što

  na Zemlji nestati za deset godina, jer je

  je bilo protiv principa života u otvorenoj i

  fitoplankton u okeanima — on je

  prikrivenoj indoktrinaciji. A to se dogodilo

  obezbeđivao pola zemaljskog kiseonika,

  u noći, prvog dana njenog života posle

  znaš — umirao. Okeani su bili zagađeni.«

  smrti, kada je trebalo da je na kolenima,

  »Okeani?«

  zapevajući bosannas zato što je »grešila«,

  »Ne veruješ? Dobro, ti si umro 1890, pa

  i obećavajući da više neće »grešiti«

  ti je teško da poveruješ. Ali neki ljudi su

  onoliko dugo dok ne bude stavljena na

  predskazivali 1968. upravo ono što se

  pakleni oganj.

  115

  Kako su koračali preko poljane,

  prisiljavaš me. Svejedno, sigurna sam da

  razmišljao je o njoj, okrećući, s vremena

  imaš nekakvo srce ispod tog ciničkog i

  na vreme, glavu da je vidi. Ta glava bez

  rugalačkog držanja. Videla sam ti suze u

  kose činila je da joj lice izgleda mnogo

  očima dok si nosio uplakanu Gvenafru.«

  starije, ali je bezdlakost uzrokovala detinji

  »Otkrila si me«, reče on smešeći se.

  izgled ispod pupka. Svi su nosili ovu

  »Vrlo dobro. Neka bude tako. Biću

  kontradiktornost, odrasli muškarac ili

  galantan, neću pokušavati da te zavedem

  žena iznad vrata, malo dete ispod trbuha.

  ili da te ikako zlostavljam. Ali, kad me

  Zaostade, dok se ne nađe kraj nje. To

  sledeći put vidiš da žvaćem gumu, bilo bi

  učini da je i pored Frigita i Lođi. Pogled na

  poželjno da se sakriješ. U međuvremenu,

  Lođi mogao bi mu doneti izvesnu dobit,

  dajem ti časnu re'č; ne moraš me se

  ako njegov pokušaj da razgovara s Alisom

  uopšte plašiti, sve dok nisam pod

  propadne. Lođi je imala lepo zaobljenu

  uticajem gume.«

  zadnjicu, oblika kao dva jajeta. A njihala

  Ona stade, razrogačenih očiju. »Planiraš

  se jednako opčinjavajuće kao Alisa.

  da je opet žvaćeš?«

  On progovori tiho: »Ako te je prošla noć

  »Sto da ne? Ona, neke ljude očito,

  toliko ožalostila zašto ostaješ sa mnom?«

  preobražava u divlje životinje, ali ne i

  Njeno lepo lice se iskrivi i poružne.

  mene. Ne žudim za njom, pa sumnjam da

  »Ja ne ostaj
em s tobom! Ja ostajem s

  formira naviku. Uobičavao sam da pušim

  grupom! Osim toga, razmišljala sam o

  opijum, s vremena na vreme, znaš, i

  prošloj noći, iako me boli. Moram biti

  nisam se tome odao, pa pretpostavljam

  pravedna. Ta gnusna guma sadržavala je

  da nemam psihološku slabost prema

  narkotik koji je učinio da se oboje

  drogama«.

  ponašamo... kako jesmo. Bar znam da je

  »Shvatila sam da si vrlo često bio

  ona kriva za moje ponašanje. A, ostavljam

  trešten pijan, gospodine Barton. Ti i onaj

  ti korist od sumnje.«

  odurni stvor, gospodin Svinburn.«

  »Znači, nema nade da će se ponoviti?«

  Ona ućuta. Jedan čovek ju je zovnuo i,

  »Kako možeš to pitati?! Naravno da ne!

  iako nije razumela italijanski, shvatila je

  Kako se usuđuješ?«

  njegov skaredni gest. Sva pocrvene, ali

  »Ne navaljujem«, reče. »Kako sam

  žustro požuri napred. Barton je prodorno

  shvatio, uradila si nešto što bi inače

  posmatrao čoveka. Beše to lepo građen,

  uradila, da te ne koče tvoje inhibicije. Te

  tamnoput mladić, velikog nosa, uvučene

  inhibicije su dobre — u izvesnim

  donje vilice i primaknutih očiju. Govor mu

  okolnostima, kao kad si zakonita supruga

  je bio kao u bolonjskih kriminalaca, a

  čoveka koga voliš u Engleskoj na Zemlji.

  tamo je Barton proveo dosta vremena

  Ali Zemlja više ne postoji, ne da znamo.

  istražujući etrurske relikvije i grobove. Iza

  Ni Engleska. Ni englesko društvo. Pa i ako

  njega beše još deset muškaraca,

  je ceo ljudski rod uskrsnut i rasut duž

  uglavnom isto tako neprivlačnih i bahatih

  reke i tada možda nikada više nećeš

  kao njihov vođa, i pet žena.

  videti svog supruga. Nisi više udata.

  Bilo je očevidno da su hteli još žena za

  Upamti... dok nas smrt ne prisvoji? Umrla

  svoju grupu. Takođe je bilo očevidno da

  si i, dakle, rastala se. Osim toga, nema

  će hteti da otmu kameno oružje

  udaje na nebesima.«

  Bartonovoj grupi. Bili su naoružani samo

  »Ti si bogohulnik, gospodine Barton. Či‐

  svojim zdelama i bambusovim štapovima.

  tala sam o tebi u novinama, a čitala sam i

  neke od tvojih knjiga o Africi i Indiji, pa i

  11

  onu o mormonima u Sjedinjenim Država‐

  ma. Takođe sam slušala i priče, i u većinu

  Barton je govorio oštro i njegovi ljudi se

  teško mogla poverovati, jer su te pred‐

  primakoše. Kaz nije razumeo ni reč, ali je

  stavljale tako poročnim. Reginald je bio

  odmah shvatio šta se događa. Zaostade

  vrlo ogorčen kad je pročitao tvoju Kasidu.

  da načini zaštitnicu sa Bartonom. Njegov

  Rekao je da tako prljavu ateističku

  životinjski izgled i sekirica u ogromnoj

  literaturu nije imao u svojoj kući, i sve je

  šaci malo obuzdaše Bolonjce. Sledili su

  tvoje knjige bacio u peć.«

  grupu, uz bučne komentare i pretnje, ali

  »Ako sam ja tako poročan, a ti se osećaš

  se nisu suviše približavali. Međutim, kada

  kao posrnula žena, zašto ne odeš?«

  stigoše u brda, vođa bande izreče ko‐

  »Moram li sve ponoviti? Moguće je da u

  mandu i oni napadoše.

  drugoj grupi bude čak neko gori. Zatim,

  Mladić primaknutih očiju, vičući i vit‐

  kako si bio ljubazan da naglasiš, ne

  lajući zdelom na kaišu, jurnu na Bartona.

  Barton odmeri zavitlaj cilindra i potom

  116

  hitnu bambusovo koplje upravo kad je

  posle smrti?«

  zdela lučno odlazila. Kameni šiljak zari se

  »Ako budemo dovoljno dugo živeli,

  u čovekov trbuh i on pade na bok sa

  možda ćemo otkriti. Vas dve ste se vrlo

  zabodenim kopljem. Podljudski je oborio

  dobro obračunale s njima«.

  vitlajući zdelu štapom koji mu ona izbi iz

  Alisa reče: »Učinila sam što se moralo

  ruke. On priskoči, sečivom sekirice udari

  učiniti«, i ode. Bila je bleda i tresla se.

  napadača u teme i čovek pade

  Lođi, za razliku od nje, izgledaše

  okrvavljene lobanje.

  oraspoložena.

  Mali Lev Ruač pogodi jednog napadača

  Stigli su do kamene zdele pola sata pre

  zdelom u bradu, a zatim pritrča i skoči na

  podneva. Stvari su se promenile. U

  njega. Gazio je po licu čoveka, koji

  njihovoj, sasvim maloj udolini, bilo je oko

  ustajaše. Ovaj pade natrag; Rauč se

  šezdeset ljudi, od kojih su mnogi radili na

  oslobodi i duboko mu zaseče rame svojim

  komadima chert‐a. Jedan čovek držaše se

  chert nožem. Čovek, vrišteći, ustade i

  za okrvavljeno oko u koje mu je upalo

  pobeže.

  parče kamena. Još nekolicina imahu

  Frigit se poneo bolje nego što je Barton

  okrvavljena lica, ili se držahu za stučene

  očekivao, pošto je pobledeo i počeo da se

  prste.

  trese kada ih je banda prvi put izazvala.

  Barton se oneraspoložio, ali nije mogao

  Zdela mu je bila pričvršćena kaišem oko

  ništa da uradi. Jedina nada za ponovno

  levog, a sekirica oko desnog zgloba.

  zadobijanje

  prostora

  mirnim

  Jurnuo je na grupu i, pogođen u rame

  povlačenjem, bila je da će oskudica vode

  zdelom, čiji je udar ublažio tako što ga je

  oterati uljeze. Ta se nada brzo istopila.

  delimično blokirao svojom zdelom, pao

  Jedna žena mu reče da na oko milju i po

  na bok. Jedan čovek podiže obema

  zapadno postoji mali slap. Pada sa vrha

  rukama bambusov štap da ga zarije u

  planine nagibom jednog kanjona u obliku

  Frigita, ali se ovaj otkotrlja, podiže zdelu i

  strele, u veliku rupu samo dopola

  zaštiti se od štapa. Potom se pridiže,

  napunjenu. Konačno, treba da se prolije,

  udari čoveka glavom i zanese ga natrag.

  poteče kroz bregove i razlije se po

  Obojica se nađoše na zemlji, Frigit

  poljani. Ako nije, naravno, kamen u

  odozgo, i njegova kamena sekira kresnu

  podnožju planine survan dole da načini

  čoveka dvaput u slepoočnicu.

  kanal za bujicu.

  Alisa beše hitnula svoju zdelu u lice

  »Ili, ako ne načinimo vodovodne cevi od

  jednom čoveku, a zatim je pokušala da ga

  velikog bambusa«, reče Frigit.

  ubode vraški oštrim vrhom svog koplja od

  Staviše zdele na stenu. Svako pažljivo

  bambusa. Lođi mu otrča sa strane i

  osmotri svoje pravo mesto, pa pričekaše.

  pogodi ga u glavu štapom tako jako, da je

  Nameravali su da se pokrenu kad zdele

  pao na kolena.

  budu pune. Lokacija na pola puta između

  Tuča beše gotova za šezdeset sekundi.

>   vodopada i kamene zdele bila bi povoljna,

  Ostali muškarci pobegli su sa svojim

  a možda ne bi bili u tolikoj gužvi.

  ženama za petama. Vođu, koji je jaukao,

  Plavi plamen sunu iz kamena, upravo

  Barton okrenu na leđa, i izvuče svoje

  kad je sunce dostizalo zenit. Ovog puta

  koplje iz rupe u njegovom stomaku. Vrh

  zdele donese antipasto salatu, italijanski

  se ne beše zabo dublje od pola inča.

  crni hleb sa belim lukom i otopljenim

  Čovek se uspravi i, uhvativši se za ranu

  puterom, špagete i ćufte, punu čašu

  iz koje je liptala krv, otetura preko polja.

  suvog crnog vina, grožđe, još kristala

  Dvojica iz bande behu onesvešćeni, ali će

  kafe, deset cigareta, jednu cigaretu

  verovatno preživeti. Čovek kojeg je napao

  marihuane, jedan cigar, još toalet‐papira,

  Frigit beše mrtav.

  komad sapuna i četiri čokoladna krema.

  Amerikanac je naizmenično crveneo i

  Neki su se žalili da ne vole italijansku

  bledeo. Ali nije izgledao skrušen ili

  hranu, ali niko ne odbi da jede.

  zgađen. Ako mu je ičeg bilo u izrazu, beše

  Grupa, pušeći cigarete, hodaše duž

  to ushićenje. I olakšanje.

  podnožja planine ka slapu. On beše na

  Rekao je: »To je prvi čovek kog sam ikad

  kraju trougaonog kanjona, gde je izvestan

  ubio. Prvi!«

  broj muškaraca i žena podigao logor oko

  »Sumnjam da će biti i poslednji«, kaže

  jame. Voda je bila ledeno hladna. Po

  Barton. »Osim ako ne budeš prvi ubijen.«

  ispiranju zdela, sušenju, i ponovnom

  Ruač, gledajući leš, reče: »Mrtav čovek

  punjenju vedara, krenuše nazad, u pravcu

  ovde isti je kao mrtav na Zemlji. Pitam se

  kamenog kontejnera. Posle pola milje,

  kuda odlaze ovi što su ubijeni u životu

  izabraše brežuljak pokriven borovima,

  117

  izuzev na vrhu, gde je raslo veliko

  Kaza po lobanji, koja je imala oblik vekne

  gvozdeno drvo. Tu beše i mnogo

  hleba. Kaz ga je gledao i Barton mu

  bambusa svih veličina. Pod upravom Kaza

  prodrmusa glavu, pokazujući da će

  i Frigita, koji su živeli nekoliko godina u

  shvatiti zašto kad nauči engleski. Ali

  Maleziji, posekli su bambus i podigli

  zanemari svoju nameru i zastade, trljajući

  kolibe. Bile su tć kružne građevine, sa

  sopstveno teme. Uistinu, beše obraslo

  jednim vratima, i prozorom nasuprot

  veoma nežnim maljama.