Alef Science Fiction Magazine 012

by MoZarD

  trebalo je da prode puno godina i lutanja.

  Nesvršeni student Fakulteta političkih na‐

  uka u Beogradu (ostala su dva nepolo‐

  žena ispita), isprobao se kao novinar,

  scenarista nekih strip‐crtača, radio‐ama‐

  ter i muzičar (u lokalnom rock‐bendu).

  Zahvaljujući činjenici da su ga izbacili iz

  »Vesti« i »Ježa«, dobili smo SF početnika.

  A da zna da piše i SF literaturu, ukapirao

  je tokom »Orvelove 84«, pet godina

  izdavaču »Andromeda Press«. Konačno,

  nakon što je postao »štitonoša«. Neki će

  oktobra 1988. godine, pojavila se i

  se verovatno setiti prve njegove objav‐

  »Zlatna knjiga«, u ediciji »Znak Sagite«,

  ljene priče »Svemirska bajka«, štampane

  samostalnog izdavača iz Beograda,

  u »Siriusu«, 1979. godine. To mu,

  Bobana Kneževića.

  međutim, za sada, nije otvorilo vrata u

  • Da krenemo od kraja. Ti si jedini ili

  ovom časopisu. Elem, po poslednjim

  jedan od retkih, jugoslovenskih SF pisaca

  tračevima, tamošnje je uredništvo ipak

  koji objavljuje vani. Kako je sve to

  odlučlo da ponovo reskira malo papira i

  krenulo?

  za njega. Čestitamo!

  — Kažu da nisam jedini. Tačnije, ima

  Priče je još objavljivao u »Alefu«,

  indicija da su Zoran Živković i još neki

  »Politikinom zabavniku« i »SF internati‐

  objavili po jednu priču. U Americi ili

  onalu« (dobro ste pročitali, reč je o

  Japanu. Međutim, Krsto Mažuranić, koji

  američkom magazinu!). Dečje novine će

  važi za poznavaoca prilika, rekao mi je da

  mu, 1987. godine, objaviti prvi roman

  sam ja jedini. Kako je došlo do moje

  »Oreska«, a u pripremi je i drugi »Dobro

  saradnje sa američkim izdavačem? Nećeš

  jutro, Kristina«. Ovaj potonji se inten‐

  verovati, sve je to išlo nekako obično. U

  zivno prevodi za američkog izdavača, koji

  »Emitoru«, glasilu beogradskog kluba

  već fura Draganove priče u pomenutom

  »Lazar Komarčić«, pročitao sam obaveš‐

  magazinu. Reč je, inače, o kalifornijskom

  tenje preneto iz »Lokusa«. Pisalo je da

  109

  nezavisna, kalifornijska kuća »Andromeda

  Odgajan sam, kao i većina ovdašnjih au‐

  Press«, traži romane nepoznatih pisaca.

  tora, pod dogmom da je zapadni SF

  Kako nisam imao preveden roman, a ni

  krajnja granica i da se izvan njega nema

  mogućnosti da to obavim za neko

  šta tražiti. Pišući prve svoje priče, osećao

  normalno vreme, poslao sam kratku priču

  sam veliku sputanost. Svaki časopis ima

  »Govnokradica«. Nakon toga, skoro sam i

  neka svoja pravila. Priča to mora da

  zaboravio celu stvar. Onda se čovek javio.

  ispoštuje da bi uopšte bila uzeta u obzir.

  Napisao mi je da oni do tada nisu izdavali

  Taj period zato i smatram nekim svojim

  priče, ali da upravo kreću sa časopisom

  »prvim krugom« stvaranja. E, onda se

  antologijskog tipa, koji bi donosio priče.

  desila priča »Biciklista«. Radeći na njoj,

  Zamolio me je da proširim svoju priču na

  otkrio sam da se prilično dobro snalazim

  najmanje desetak strana, i da mu

  u toj građi. Osetio sam da je sve manje

  pošaljem sve što imam prevedeno. Pos‐

  »papirnog« i izveštačenog u mom

  lao sam, zajedno sa onom prvom, osam

  pisanju. Bio sam, međutim, sumnjičav

  priča i on ih je sve prihvatio. Za sada su

  prema tržišnoj vrednosti toga što radim.

  objavljene dve, a ostalih šest čekaju na

  Mislim na prihvatljivost kod izdavača.

  red. Takođe je izvesno da će mi, nakon

  Ipak, vrlo brzo sam ostavio takva

  što te priče izadu u »SF internationalu«,

  razmišljanja i jednostavno se pomirio sa

  objaviti i knjigu sa zbirkom priča.

  činjenicom da moram baš tako da pišem,

  »Govnokradica« je objavljen pod nazivom

  pa šta bude. Onda su došle priče: »Kad

  »Jail house blues«.

  zlo spava«, »Slovenska« i, konačno,

  • To sve izgleda nekako neverovatno?

  roman »Zlatna knjiga«. Boban (Knežević)

  Prava naučnofantastična priča?

  je to nazvao »Kosovskim ciklusom«. Ja,

  —

  Apsolutno

  nikakvu

  vezu

  ili

  ipak, ostajem pri svome. Dakle, reč je

  menadžera nisam imao. Napisao sam

  samo o »drugom krugu« u mom

  pismo, čovek je odgovorio, i krenulo je...

  stvaranju.

  • Znači li to da i ostali jugoslovenski

  • Zašto baš kosovska tematika? Je li to

  autori mogu probati?

  povlađivanje trenutnoj situaciji, ili je ipak

  — Mislim da većina naših autora, koji

  izraz autorskog stava?

  imaju objavljenih priča ili roman, mogu

  — Prosto, kosovska tematika je tu, jer

  konkurisati na tom velikom tržištu. Pro‐

  je u svakome od nas. Isto kao i političko,

  blem je jedino pronaći pravi časopis.

  versko, nacionalno, ili ko zna koje još lu‐

  Dakle, onaj koji preferira baš tu vrstu SF‐

  dilo. Hoću da kažem, naša situacija je

  a, koju piše konkretni pisac. Jedini je

  totalno opredelila ono što ovog trenutka

  problem vezan za prevod. I finansijski I

  radim. Ali to nije ono osnovno što

  umetnički. Ali, ako se ne pokuša, onda

  potenciram u svom radu. U osnovi svega

  nikada nećemo znati vredi li to što

  je priča koja se dešava ovde i mora

  radimo. A najbolje merilo je upravo ovo

  sadržati sve što se ovde nalazi! Bilo bi,

  tržište koje poseduje ubitačnu konku‐

  čini mi se, idiotski da junak priče prolazi

  renciju. Ja lično, ne računam na neke

  našim ulicama, a ponaša se kao da seta

  enormne tiraže i uspeh preko noći. Bilo bi

  Njujorkom.

  mi drago da moja knjiga bar okupi jedan

  • Tvoja »Zlatna knjiga« nije čista SF lite‐

  krug od, recimo, nekoliko hiljada čitalaca.

  ratura. Ona, naime, ima pomalo epske

  Ljubitelja slovenske i balkanske tematike.

  fantastike, pomalo je na tragu (novog)

  • Pomenuo si pravu stvar. Reč je o

  srpskog nadrealizma, a opet poseduje i

  tematici. Međutim, ti si se, tek u nekoliko

  karakteristike SF‐dela. Da li to znači da si

  poslednjih priča i u »Zlatnoj knjizi«, oslo‐

  definitivno odustao od tržišnih zahteva, ili

  bodio klišea, koji su važeći za anglo‐

  je samo reč o eksperimentu?

  američku literaturu. Je li to proizišlo iz

  — To je jedna »nesvrstana knjiga«

  prilagođavanja inostranom izdavaču, ili je

  (smeh). Ulazeći u ovaj projekat, odbacio

  pre reč o promeni tvojih razmišljanja?

 
; sam sve zakone SF žanra, ili bilo kog

  — Bio je to upravo prelom u meni.

  drugog. Imao sam, jednostavno, priču

  110

  koja najbolje funkcioniše. Smeštena u ovu

  našu svakodnevnu fantastiku. To je

  svojevrsni balans izmedu neke čiste

  fantastike, SF‐literature i »glavnog toka«.

  Nijednog momenta ne pada u neku

  čvrstu kategoriju. Fioku! Rekli su mi da to

  nije pametno, sa stanovišta tržišta. Ali,

  kada sam završio prvu glavu, prestao sam

  da razmišljam o tome. Pozvao sam Igora

  (Kordeja) telefonom i rekao: »Imam je!«

  Potpuno sam uleteo u fazon. Forma mi

  više nije predstavljala problem. Jedne

  noći sam uspeo da uradim dve glave.

  • Kako je teklo pisanje »Zlatne knjige« i,

  uopšte, kako izgleda pisanje Dragana R.

  Filipovića?

  — U pripremnom periodu prerađujem

  gomilu materijala koji mi je potreban za

  autentično pisanje. U pitanju je na hiljade

  stranica najrazličitije literature. Kad se

  suočim sa mašinom, onda sve te

  »pripreme« ostavljam sa strane. Stavim

  slušalice na uši, ubacim kasetu sa

  muzikom čija atmosfera odgovara filingu

  koji želim da postignem, i gazim. Bez

  prekida. Celu glavu, nezavisno od vre‐

  mena koje mi treba. To zna da bude baš

  iscrpljujuće. Recimo, radeći na liku

  da detaljno to ilustruje — šta će čitalac da

  Fatmira, utvare turskog vojnika, odlazio

  radi?

  sam na Stari grad, na mesto gde on

  • S tim u vezi je i »filmsko pripo‐

  »sedi«. Tu sam satima posmatrao Užice u

  vedanje«.

  magli, sve dok mi se u glavi ne bi oformila

  — Ovo su osamdesete godine. Film

  slika grada iz 19. veka. Moram da priz‐

  zahteva brzog gledaoca, koji se neće

  nam, to mi je često polazilo za rukom.

  osećati

  uskraćenim

  ako

  mu

  kroz

  Nekoliko puta sam čak osetio i onaj

  petominutni dijalog autor ne objasni o

  spokoj, svojstven islamu. To je tek uloga

  čemu se tu zapravo radi. Klinci na video‐

  »posmatrača« dogadaja koji neizbežno

  igrama imaju brže reflekse nego piloti

  dolaze. Kismet.

  super‐soničnih aviona. Zato ni književnost

  • U »Zlatnoj knjizi«, čitalac saznaje ka‐

  ne sme usporavati »brze«. Ko može —

  raktere i događaje kroz priču. Nema kla‐

  može, ko ne može — neće ni moći!

  sičnih »opisnih« delova.

  • Ako tome dodamo i mnoštvo dijalo‐

  — Mislim da je davno prošlo vreme

  ga?

  književnosti koja je »prozor u svet«.

  — Stvara se sažimanje. Dijalozima se

  Način »opisivanja«, koji pominješ, mogao

  mnoge stvari mogu skratiti. Ne moraš

  je biti zanimljiv »pismenim« ljudima koji

  trošiti ogromne količine papira za ono što

  se sa knjigom susreću dva ili tri puta u ži‐

  se može izraziti kroz tri replike. I sami

  votu. Pročitaju i kažu: »Jebote, jesi li

  dijalozi su svedeni na najminimalnije. To

  video kako je opisan Stari grad?!«

  nisu »knjiške« govorancije već sleng. Brz,

  Današnji čitaoci raspolažu s mnogo više

  direktan i ubitačan. Surov. Uvek me je

  predznanja i puno im je manje potrebno

  nervirala činjenica da niko ne govori

  da povežu stvari. Da oforme sliku u svojoj

  jezikom kojim se većina autora koristi u

  glavi. Ako ja treba sve da sažvaćem, a Igor

  svojim knjigama.

  111

  • Odakle saradnja sa Igorom i je li to

  drugim. Samostalni su izdavači i brži.

  već neka celina, u smislu koautorstva?

  Recimo, »Dobro jutro, Kristina« je moj

  — Igor je moj drug i to je najvažnija

  drugi roman, ali se još uvek nije pojavio.

  komponenta naše saradnje. On radi dru‐

  »Dečje novine« su nešto usporile. Zato

  gačijim izražajnim sredstvima, ali mislim

  ispada da je »Zlatna knjiga«, moj drugi

  da taj tekst i crtež — zajedno — izvrsno

  roman, a u stvari reč je o trećem. Doduše,

  funkcionišu. Sada planiramo i strip koji bi

  SF stručnjaci kažu da je u pitanju

  bio rađen po »Zlatnoj knjizi«. Biće još

  samoubilački akt Bobana Kneževića. Zato

  mnogo drugih lepih projekata. Igor bi,

  što je reč o jugoslovenskom autoru.

  recimo, voleo da mu napravim nešto,

  • Mi smo još uvek u fazi kada se koriste

  direktno za strip. Dakle, originalni

  pseudonimi.

  predložak.

  — Kod mene je to nemoguće. Kad

  • Ti imaš iskustvo i sa »zvaničnim« i sa

  pročitaš prve tri strane, odmah je jasno

  samostalnim

  izdavačima.

  Koji

  su

  da je reč o Jugoslovenu. Dakle, ne mogu

  korektniji?

  pisati pod pseudonimom, čak i da hoću. I,

  — Ma, isto ti je sa bilo kojim izdavačem.

  sve je više ljudi koji objavljuju pod svojim

  Najviše bi mi odgovaralo kada bih imao

  imenom. Recimo: Čurčić, Anđelković,

  dovoljno para da samostalno izdajem

  Raos... Jednostavno, dosta im je sakri‐

  svoje knjige. Ipak, sa nezavisnim izda‐

  vanja iza nevešto sročenih američkih

  vačem je mnogo lakše naći zajednički je‐

  imena. Jedino mi je žao što su neki

  zik. Dovoljno je pogledati naslovne strane

  talentovani momci prinuđeni na takve

  »Oreske« i »Zlatne knjige«, pa da ti sve

  kompromise, zbog hronične besparice.

  bude jasno. Onaj slajd na prvoj knjizi,

  Šteta!

  nema veze niti sa pričom niti sa bilo čime

  Dragan Stošić

  112

  ESEJ

  Peđa Vuković

  KO JE GOSPODAR

  PRSTENOVA?

  »FRODO LIVES! « (Frodo živi!) — Njujorški grafiti iz sedamdesetih »Svet se deli na one koji su pročitali Hobita i Gospodara prstenova i na one koji će to tek učiniti.« — Sunday Times

  Kako se moglo dogoditi da jedna dugač‐

  sedamdesetih, u doba smrti prof. Tolkina

  ka fantastična romansa, napisana u, na

  i '77 sa pojavom Silmariliona. Treću, ovog

  prvi pogled, već poznatom i mnogo puta

  puta forsiranu, doživeo je početkom

  korišćenom maniru herojske potrage

  osamdesetih, kao pratnja relativno neus‐

  (Heroic Quest) i bez — opet, na prvi

  pelom crtanom filmu Ralfa Bakšija

  pogled — posebnih novina i ezoteričnih

  Gospodar prstenova — prvi deo. (Gde li je

  uvida postane: prvo »tajno znanje« pola‐

  drugi?)

  ko širećeg kruga čitalaca od pedeset

  Dakle, pokušajmo da, ako možemo,

  četvrte do polovine šezdesetih a zatim...

  prodremo do srži ovog dela, i odgovorimo

  drugo, da krajem šezdesetih, možda


  na to pitanje — KAKO DOLAZI?

  ponesena opštim prevratom u »popu‐

  larnoj« kulturi, eksplodira u mega‐hit—

  PRVO: ŽANROVSKI IZVORI

  samo engleski izdavač je od '54. do'74.

  Kao što rekosmo Gospodar prstenova je

  objavi dvadeset i jedno izdanje, a Ame‐

  »herojska romansa« i po formi i po duhu.

  rikanci preko pedeset i postane sveopšte

  To je, u osnovi, srednjovekovni žanr, koji

  »tajno« znanje, sve do tvrdnje da je njeno

  se, opet, oslanja na mitove iz iskonskih

  poprište, Srednja‐zemlja u stvari pravi

  davnina — na kraju krajeva i »Ep o

  svet dok je ovaj samo njen iskrivljeni

  Gilgamešu« se vrlo lako može opisati kao

  odraz, senka senke?

  »herojska romansa«.

  Prvu ekspanziju Gospodar prstenova je

  Danas se ovaj žanr obično smatra pod‐

  doživeo u doba psihodelije (Do tada se

  žanrom spekulativne fantastike, naziva se

  širio postepeno ali neumoljivo što je

  žanrom mača i magije (Sword and

  postala karakteristika za način njegove

  Sorcery), u doba kad je Gp. napisan, bio

  propagacije, pa i kod nas.) Taj trenutak za

  je već više‐manje izgrađen. To su započeli

  njegovu eksploziju je pomalo čudan jer su

  Englezi krajem 19og. veka a dovršili

  se u SF‐žanru u drugoj polovini šezdesetih

  Amerikanci do početka pedesetih. (G.p. je

  dešavale sasvim druge stvari, a ta knjiga,

  pisan uz dosta muka u drugoj polovini

  kao što rekosmo, na prvi po‐gled ne nudi

  tridesetih i tokom četrdesetih a poslednji,

  nikakvu ezoteriju i kao da joj je jedina

  treći tom je izašao 1955.) Međutim, malo

  veza sa hipicima forsirana i prilično

  je verovatno da je Tolkin uopšte

  besmislena tvrdnja da hobiti puše travu.

  poznavao savremena dela žanra u kom je

  Srećom, kao što ćemo videti postoje

  pisao već se oslanjao na njegove korene.

  mnoge druge veze.

  Stvarni pomaci u ovom žanru učinjeni su

  Drugu ekspanziju je doživeo sredinom

  tek od druge polovine sedamdesetih,

  113

  prvo sa Donaldsonovim imitacijama Tol‐

  Anderson Mervyn Peake, L. Sprague de

  kina, a zatim... Ann McCaffrey je stvarala

  Camp, Lin Carter, Fritz Lieber koji je

  svoju Pern seriju, Ursula je stvorila

  među prvima pokušao da osveži žanr