Alef Science Fiction Magazine 012

by MoZarD

  teret iskušenja prstena moći i nama

  ispunjeno...

  ispričaju povest...

  A sad, i druga strana zaslužuje par reči,

  jer bez nje ne bilo ni priče...

  TEMA E09 HOBITI: Tradicija i Predstavnici

  AUTORA na Srednjoj zemlji

  TEMA F10 SAURON, »NESLOBODNI«

  NARODI: Priroda zla

  1937. Tolkin je izmislio pomalo smešna,

  simpatična bića za tipičnu bajku koju je

  Nećemo posebno opisivati »neslobod‐

  pisao: Hobit, ili tamo i opet nazad. Kao i

  ne«. Svi su oni došli iz kolektivnog

  sama knjiga, oni su samo utelotvorenje

  nesvesnog. Bilo da su već postojali u

  bajkovitosti. Pišući je, nije ni znao kakvog

  mitovima, kao zmajevi, ili ih je Tolkin

  drveta seme je posejao. Prsten koji Bilbo

  odatle specijalno upecao za svoju

  — »junak« — nalazi je obični »prsten

  pripovest. Ipak opišimo jedno stvorenje

  nevidljivosti«.

  Tek

  će

  kasnije

  u

  koje dobro predstavlja Tolkinov pogled

  Tolkinovom umu »postati« strašni jedan

  na zlo.

  prsten.

  Na ulazu u mračnu zemlju, Mordor

  Uz mnogo muka, Tolkin je otkrio da je

  »junaci« sreću Šelobu. To je zao duh u

  kroz hobite našao način da prezentira

  obličju divovskog pauka, otelotvorenje

  svet čija starija doba su tada već

  »duha proždiranja« koja bi najradije

  »postojala« ali kasnija istorija je tek

  ždrala »dok je ceo svet ne bi mogao

  trebalo da se odigra. I nije slučajno što u

  zadržati«. Sauron je koristi kao stražara,

  epu koji je usledio oni ne samo da su

  ali ona, baš kao i on služi samo sebi. Njen

  glavni likovi već su i njegovi autori:

  predak je Ungolijanta »zao duh došao iz

  Gospodar prstenova je ispričan iz

  spoljne praznine«. Plela je mreže od »ne‐

  njihovog ugla.

  svetlosti« tj. odsustva svetlosti i oko sebe

  Zašto baš oni, najmanji (i po visini i po

  i u umovima bića, a hranila se samom

  značaju), rustični, zainteresovani samo za

  svetlošću. Njena daleka naslednica,

  svoje sitne događaje u svojoj sitnoj

  Šeloba, zadovoljava se materijalnijom

  Pokrajini i za to da sve ostane kao što je i

  hranom. Međutim, najvažnije je da je

  bilo? Pa, baš zato! Oni su toliko bajkoviti

  Ungolijanta u pomami gladi na kraju

  da su najobičniji — i po Tolkinu,

  proždrla samu sebe. Zlo mora da bude

  najnormalniji — u sekundarnom svetu.

  upereno protiv nekog i ako nema protiv

  Ako svaki od naroda zastupa nešto ili

  koga, okrenuće se ka sebi. Zlo nekako,

  nekoga onda hobiti zastupaju autora koji

  zna da je negativno. Ono ima ugrađenu

  se krije iza njih kao prevodilac »njihove«

  osobinu pada. Ali to je samo potencijal na

  Crvene knjige Vestmarča čiji je ep jedan

  kome se mora mnogo raditi kao što

  deo!

  Tolkin u svom epu opetovano prikazuje.

  Šta stvara tradicija, po Tolkinu kako je

  Ali čarobnjak Gandalf kaže: »ništa u

  to prikazao preko hobita? Ćvrstoću po

  početku nije bilo zlo.« Pa, kako nastaje?

  potrebi, »true heart« (otprilike: držanje

  Naravno, žudnjom za moći van svog

  samozadatog),

  držanje

  obećanja,

  »domena« i potencijala, i željom za vla‐

  isterivanje stvari na čistinu da ne bi bile

  danjem. A ta želja proizilazi iz žudnje da

  nejasne, vernost, veru da je dobro

  se stvara van muzike, odnosno matrice

  stvarno, moguće i postojano, »svoje

  sveta. Rezultat toga je nesposobnost da

  čuvamo, tuđe nećemo« i naravno gomilu

  se stvarno stvori bilo šta već da se

  sitnih negativnih osobina kao što je

  iskrivljuje i unakazuje postojeće. Najgore

  recimo tvrdoglavost (sic?), zadrtost. Sve

  delo palog Vale, Melkora, su orki —

  124

  travestija visokih vilenjaka. To mu je

  Ipak, Tolkin je o zlu najviše rekao kroz

  jedna od glavnih osobina: pakosno

  ključni lik Goluma. To je stvorenje koje je

  parodiranje.

  dugo posedovalo prsten. Ovaj ga je ko‐

  I što više to čini, sve više gubi moć za

  rumpirao ali ne dokraja jer je Golum rod

  kojom toliko žudi. Sauron, u početku je‐

  hobitima — što znači veoma čvrst u svom

  dan od Sila, gubi najzad moć da uzme ma

  prirodnom stanju. To stvorenje živi u

  kakvu materijalnu formu. U doba radnje

  neizrecivom, šizofrenom paklu. Straho‐

  on je tek moćni ali bestelesni zlokobni

  vito žudi za Njim, »svojim prekrasnim« a

  duh. Manifestuje se kao Oko‐što‐‐ne‐

  negde u sebi zna šta je To. Tolkin nam zlo

  trepće već neprestalno sumanuto zuri,

  predstavlja nalik opijumu. Po kineskoj

  prodirući do srži ali videći samo slabosti i

  poslovici: »Prvo čovek uzima opijum,

  potencijal za zlim što postoji u svakome.

  zatim opijum uzima opijum i, na kraju,

  Najgora sudbina koju Tolkin zamišlja je:

  opijum uzima čoveka.« Golum je na

  biti »svučen« sa dušom večno izloženom

  prelasku iz druge u treću fazu...

  prezrivom pogledu zlog oka koje će

  Ne, zli se ne osećaju dobro. To ih, na

  izopačiti, nipodaštavati i rugati se svim

  žalost, najčešće čini još više zlim...

  slabostima bića. Poštovanje privatnosti i

  slabosti — bolje rečeno specifičnih

  Savremena mitologija: FRODO ANTI‐

  osobina — svakog, pa i najnižeg jeste

  FAUST

  apsolutna osobina i prerogativ snaga

  — Potapajući ih u mit vidimo ih jasnije

  dobra.

  — C. S. Lewis

  Kao što je dobro personalizovano u

  predstavnicima čuvara —čarobnjacima —

  Zašto je određenim čitaocima toliko

  i, još više, »programiranim« proviđenjem

  apsolutno potrebno ono što Tolkin daje,

  tako je i zlo personalizovano u Saurpnu.

  u tolikoj meri da redovno, kad završe

  On, što se njega tiče, nije ni zao niti je na

  treći tom Gospodara prstenova ponovo

  ičijoj strani. On zastupa samo sebe.

  odmah počinju sa prvim? Odgovor leži

  Sigurno, ne svog palog gospodara. Apso‐

  duboko u psihi savremenog čoveka.

  lutni je monomanijak i tu leži njegova

  Uglavnom jasno je da sada mi, poput

  glavna slabost. »Mudra budala« kaže za

  Saurona, možemo da kontrolišemo

  njega Gandalf. On ne može da zamisli da

  prirodu, pa čak i umove ljudi, ali da svaki

  bi se neko ponašao drugačije od njega.

  dodir te kontrole neizbežno iskvaruje,

  Konkretno — da neko neće iskoristiti moć

  uništava, iskrivljuje.

  prst
ena već pokušati da ga uništi. Tako on

  Već smo rekli da je u većini fantastičnih

  ima »ugrađen« pad — u svojoj žudnji za

  epova ovog tipa zadatak nešto/nekoga

  moći. Sledeća važna osobina mu je

  naći i onada nešto s tim učiniti. U G. p. to

  pakost ili sadizam kako bismo mi to danas

  nešto postoji na početku — problem je

  nazvali — mada je to više od toga. Nije

  šta s Tim? Naravno, čini se ono najteže —

  dovoljno da bića izvršavaju njegovu volju

  ali ovom slučaju to je uništavanje

  — ona to moraju da čine protiv svoje

  predmeta. Da li je to moguće?. Težina i

  moći. Najviše voli da korumpira: da

  način kako je to učinjeno neizbežno su

  prijatelj izdaje prijatelja zaveden lažima.

  učinili da glavni nosilac prstena postane

  Ah, laži i izdaje. Najmoćnije sredstvo zla,

  heroj ovog doba. Bolje rečeno on

  pored iskušenja moći. Kako on uživa u

  simbolizuje nas... i zato bolje da »Frodo

  njima. Ali, baš zahvaljujući tome, on živi u

  živi!« jer inače... ovog puta smo možda

  stalnom stanju sumnje. Jer, opet, ako on

  pali zauvek.

  to radi, ne može da zamisli da drugi nisu

  Dodajmo da je Tolkin, u svojoj

  takvi... A svoje najvernije sluge devet

  mudrosti, podelio, glavnog junaka na

  jahača nagradio je veštačkom besmrt‐

  četvoricu. Jer Frodo, Sam i šizofreni

  nošću koja je samo »razvlačenje« života a

  Smeagol‐Golum mogu samo zajedno da

  ne »više« života, dok nisu postali utvare.

  izvrše zadatak. Sam je sidro koje Froda

  U stalnim mukama, bez svoje volje, a

  povijenog pod teretom iskušenja drži na

  najveća muka je potpuna podređenost

  zemlji. Ali Sam je nosilac u jednoj od

  Njegovoj volji...

  najpotresnijih scena: kad usred Mordora,

  125

  pod

  užasnom

  težinom

  neumornog

  Sam Tolkin je list poredio sa indivi‐

  iskušenja prstena moći, što mu potpuno

  dualnom pričom na »Drvetu priča«

  sažiže um, Frodo ne može više ni da

  Simbol drveta stoji koliko za njegovo

  hoda. Sam odlučuje da, pošto već on ne

  celokupno delo toliko, još više, za živuću,

  može da uzme prsten, nosi svog voljenog

  rastuću tradiciju fantastike uopšte. Čini se

  gospodara zajedno sa prstenom... dve

  skoro

  nemogućim

  doprineti

  tom

  sićušne figure što se vuku šljakom

  prastarom čudu, dodati novi »list«. Ali

  lunarnog pejsaža Mračne zemlje...

  »seme drveta se može ponovo zasejati u

  Golumovu ulogu ne možemo otkriti

  svako tlu, pa čak i onom zagađenom

  sem da kažemo da u njemu mora da

  modernim industrijalizmom i svaki list,

  nadvlada zlo da bi Prsten bio bačen...

  hrasta, jasena i trna je jedinstveno,

  A Sam? Na kraju Frodo mora da ode u

  unikatno otelotvorenje starog tkanja«.

  Besmrtnu zemlju jer samo ona može da

  Ipak on je, instinktivno, napisao povest o

  zaleči rane koje su mu nanete. I ako se

  gašenju sekundarnog sveta. Zašto? Da

  sve bajke završavaju kako »on« dolazi

  pobudi žudnju za još mnogim? Ili kao

  »njoj« i »živeli su zauvek srećno« — a baš

  upozorenje?

  to Sam čini na samom kraju — onda je

  I na kraju, kakva je funkcija kreativne

  Sam, ruralni baštovan »izbijen« među

  fantastike danas. I, samim tim u čemu je

  silnicima sveta pravi junak epa! Da li je

  značaj ponovnog objavljivanja Gospodara

  moguće...?

  prstenova kod nas (a usput i sve češćeg,

  mada

  još

  stidljivog,

  pojavljivanja

  SILMARILION

  kvalitetne,

  savremene,

  kreativne

  Već smo rekli da je ovo posthumno

  fantastike »za odrasle«),

  objavljena zbirka pripovesti koje počinju

  Tolkin

  te

  funkcije

  definiše

  kao

  »U početku beše...« a završavaju krajem

  » Ozdravljenje, beg i utehu«.

  trećeg doba i, simboličnim prelaskom

  Ozdravljenje i izlečenje je » ponovo

  sekundarnog sveta u primarni. Prireivač

  zadobijanje jasnog pogleda na stvari«.

  je Tolkinov sin. Dobri profesor je na tome

  Poklon izlečenja nam treba više nego

  radio praktično celog života. Čini se da je

  ikad, u našim sauronskim deluzijama

  sam imao utisak da tako »stari« mitovi ne

  predugo smo zamišljali da nam je priroda

  mogu dobiti finalnu formu — ili da bar to

  rob a ne tihi gospodar. U iskustvu

  on ne može da učini. A ima nagoveštaja

  mitskog izlečenja » bićete upozoreni da je

  da nije bio siguran da to uopšte treba

  sve što ste imali ili znali bilo opasno i

  izneti pred publiku — to je bilo njegovo'.

  moćno, i nije bilo efikasno okovano,

  Nedovršenost je jasna — koliko po

  slobodno i divlje, ništa više vaše no što je

  izvesnim nekonzistentnostima toliko po

  ono bilo više.« Kreativna fantastika ima

  malo monotonom »arhipoetskom« jeziku

  moć da nas izleči od slepila nametnutog

  na kome se bez osveženja insistira.

  svakodnevicom, ponovnim otkrivanjem

  Perspektiva

  je

  sasvim

  drugačija,

  sveta oko nas i dobronamernim uvidom

  »ptičija«, mada se povremeno fokusira

  koji smo nekada imali u druge vrste,

  bliže na neke likove kao u pripovesti 'O

  drugačije umove. Pošto je ovo direktno

  Berenu i Lutieni' i još nekima. Da bismo

  domen SF‐žanra ovim se Tolkin i duhovno

  dali neku predstavu o brzini naracije,

  smešta u osnove žanra, kome bi inače

  recimo da ceo sadržaj G P.‐a čini samo

  pripadao samo zbog forme i posesivnosti

  polovinu poslednje glave.

  samog SF‐žanra.

  Silmarilion donosi upravo neverovatno

  Beg, druga funkcija savremene fantazije

  bogatsvo mitskog materijala ali o tome

  nije » bekstvo dezertera« već » beg

  drugom prilikom jer će valjda, izgleda,

  zarobljenika« savremenih emocija » gađe‐

  najzad, uskoro, možda izaći na našem

  nja, besa, osude i pobune« protiv onoga

  jeziku jer su prava odavno otkupljena.

  što naziva »robotskim dobom, dobom što

  je izgubilo kontakt sa životom prirode kao

  FRODO ‐ SADA I ZAUVEK (Zašto Frodo?

  i samom ljudskom prirodom«. Opet, ma

  Ko je, na kraju krajeva, Gospodar

  koliko SF‐žanr bio opsednut robotima,

  Prstenova? )

  Tolkin je u skladu sa savremenim SF‐

  126

  žanrom.

 
Treću funkciju Tolkin doživljava kao

  toliko važnu da je može opisati samo u

  metaforama

  religioznog

  iskustva,

  stavljajući

  je

  rame

  uz

  rame

  sa

  najuzvišenijim žanrom — tragedijom. Kao

  što je pročišćenje tragedije »istinska

  forma drame (tragedije), njena najviša

  funkcija tako je suprotno istinito za

  fantastiku... čija funkcija je »uteha

  hepienda« koja može da dovede do

  »iznenadnog i čudesnog milosrđa...

  evangeliuma (anđeoskog hora, muzike

  sfera...) što daje bežeći trenutak osećaja

  sreće, sreće što egzistira iza zidina sveta«.

  Tolkin nam govori da u određenim

  trenucima fantazija tako može da deluje

  na duh da se ne može razlikovati od

  religioznog iskustva... »daleki odsjaj ili

  eho evangelijuma u stvarnom svetu«.

  I zato, uvek, negde...

  »Frodo živi« za nas, umesto nas, ako ne

  umemo ili nećemo sami.

  LITERATURA:

  Američka i engleska izdanja

  J. R. R. TOLKIEN:

  LORD OF THE RINGS (1966. 1974)

  SILMARILLION (1977)

  TREE AND LEAF (1965)

  THE ROAD GOES EVER ON (1967)

  takođe RANDEL HELMS: TOLKIEN'S

  WORLD (1974) P

  AUL H. KOCHER: MASTER OF MIDDLE‐

  EARTH (1972)

  J. E. A. TYLER: THE TOLKINE COMPANION

  (1976, 1978)

  Tolkine journal III, IV (1967.)

  J. Chevalier‐A. Gheerbrant: REČNIK

  SIMBOLA (1983)

  Robert Graves: THE WHITE GODDESS

  (1961.)

  127

  U SLEDEĆEM BROJU ALEFA MOĆI ĆETE DA PROČITATE

  DRUGI DEO DILEJNIJEVOG ROMANA »DRAGULJI SA

  APTORA«, • PRIČE HAUARDA PRONCINIJA, FRICA LAJBERA,

  ANĐELE KARTER, RANIJE NAJAVLJENIH MARKESA I AGATE

  KRISTI. OD DOMAĆIH AUTORA IMAĆETE PRILIKU DA ČlTATE

  DRAGANA R. FILIPOVIĆA I NAJNOVIJU PRIČU IZ NJEGOVOG

  KOSOVSKOG CIKLUSA: »BEŽIM U NOĆ«. TAKOĐE, BIĆE

  UVRŠTENE I NEKE OD VAMA DOBRO POZNATIH RUBRIKA:

  PRIKAZI KNJIGA, ZANIMLJIVOSTI, VESTI...

  ALEF 13

  Cena pojedinačnog primerka 4.900 dinara. Godišnja pretplata: 58.800 dinara. Polugo-dišnja pretplata: 29.400 dinara. Godišnja pretplata za inostranstvo: 39 DM, 270 Asch, 32 Sfr, 128 FF, 134 Skr, 31 USA $, 42 A $ i 42 C $

  Dinarska pretplata uplaćuje se opštom uplatnicom na žiro‐račun: 65700—603—6350 —