by MoZarD
alegorije. Storijom o Čeličnom Generalu,
nasamaren.
Princu Pobunjenika stvorio je moćan
A u Branerovom ostvarenju oni samo
arhetipski lik čijeg se vlasništva u svojoj
iskaču k'o džinovi iz Aladinove lampe,
kulturnoj baštini ne bi postideo nijedan
pretvarajući ono što je započelo kao kri‐
narod! Potraga za svakim od Setovih
minalistički roman u SF. I to SF one naj‐
oružja, na primer, basna je za sebe — na
banalnije vrste: posetioci iz budućnosti
čelu sa kosmičkim kovačima, Nornima,
otimaju osećanja nas divljaka iz dvadese‐
koji »zvezdanu palicu« naplaćuju novim
tog veka da bi ih prošvercovali i unovčili u
očima, koje će uskoro izgubiti, samo da bi
dvadeset petom veku. S tim da na kraju
videli svoje alatke na trenutak.
92
Svako ko je voleo Gospodara svetlosti,
ZANIMLJIVOSTI
neće ostati ravnodušan ni prema Stvore‐
njima svetlosti i tame. O nekoj mono‐
Fanzini su značajna aktivnost svakog SF
toniji nema ni govora, jer Zelazni je
kluba. Izmislili su ih Amerikanci, u prvi
majstor kao niko drugi da o istoj stvari
poznati broj datira iz maja 1930. godine.
priča na dva različita načina, ili da istim
Ime mu je bilo The Comet, a izlazio je u
Njujorku. Prvi pokušaji pokretanja fan‐
rečima opiše dva suprotna dogadaja.
zina kod nas datiraju iz 1976. godine, a
prvi broj prvog domaćeg SF fanzina (Par‐
sek) pojavio se u januaru 1977. godine.
Brajan Oldis, poznati engleski SF pisac,
objavio je 1966. godine putopis »Gradovi
i kamenje«, u kome je detaljno opisao
svoje putešestvije kroz Jugoslaviju. Od
SF terminologija
svih naših mesta u najprijatnijem sećanju
ostao mu je Ohrid, za koji kaže da mu je
atmosfera veličanstvena, ikone izuzetne,
U našoj književnoj terminologiji
a hrana nenadmašna.
postoje ustaljeni termini: roman,
Gernzbek i Vels su, pored ostalog i
novela, pripovetka i crtica, pri če‐
imena dva kratera na Mesecu. Kembel,
mu je podela izvršena u zavisnosti
Vajnbaum i opet Vels su imena tri kratera
od strukture dela, a ne po dužini.
na Marsu. Vels je najrasprostranjeniji, ali
U naučnoj fantastici, međutim, u
to je za sada.
SAD napravljena je druga podela,
Pre dvadeset godina, Judit Meril i Kejt
koju ćemo vam ovde predstaviti i
Vilhelm su ispitale 150 SF pisaca da bi ut‐
vrdile kakvo je njihovo raspoloženje kada
koju ćemo, radi lakšeg snalaženja,
je u pitanju američki rat u Vijetnamu. Za
usvojiti za upotrebu. U američkoj
rat su glasali: Pol Anderson, Frederik
terminologiji postoji pet termina:
Braun, Džon Kembel, Robert Hajnlajn,
»short‐short story«, »short story«,
R.A. Laferti, Lari Niven, Džek Vans, Džek
»novelette«, »novella« i »novel«,
Vilijamson. Protiv rata su bili, pored os‐
prevodimo ih kao: »minijatura«,
talih i: Isak Asimov, Džejms Bliš, Rej Bred‐
»priča«, »noveleta«, »novela« i
beri, Filip K. Dik, Tomas Diš, Harlan Eli‐
»roman«. Minijatura ima od nula
son, Filip Hoze Farmer, Hari Harison,
Ursula Legvin, Fric Lajber, Džoana Ras,
do hiljadu reči, što je otpnlike
Robert Silverberg, Donald Volhajm...
nešto više od tri šlajfne teksta. U
Iz SAD nam stižu vesti o uspehu filma
SAD priča ima od 1000 do 7500
King Kong 2, a mi koristimo priliku da vas
reči, znači: tri do dvadeset pet
podsetimo da, pored ovog, postoji još
šlajfni. U nagrađivanju, medutim,
dvadeset jedan film u kojima se pojav‐
oni nemaju kategoriju minijature
ljuju džinovski majmuni. Prvi je snimio
pa se i pričice od jedne strane
Hari Hojt još 1925. godine, najčuveniji je
nadmeću u kategoriji priče. Nove‐
onaj iz 1933. od Merijena Kupera i Er‐
lete obuhvataju dela dužine izme‐
nesta Šedseka, a najviše novca je doneo
King Kong Džona Gilirmina iz 1976.
đu 7500 i 17500 reči, novella je
duža od novelete, a najviše 40000
Najviše objavljenih SF priča u SAD ima
reči, što iznosi otprilike 135 šlajfni
Lord Dansani, 415. Ali, veliki broj tih priča
su minijaturne, a osamdesetak imaju po
teksta. Sve duže spada u roman.
jedva pola strane. Na drugom mestu je
Silverberg sa 350 priča, uglavnom dužine
izmedu dvadeset i šezdeset strana.
Apsolutni rekord pripada, ipak, japancu
Hoši Šiničiju za koga se tvrdi da ima
preko hiljadu objavljenih priča.
93
FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ
KRVOLOK (PREDATOR)
koncepciji bio sasvim drugačije zamišljen.
1987 ‐ SAD
U prvoj verziji (nazvanoj Lovac) radnja je
trebalo da se odvija na nekoj drugoj
Negde u vlažnim prašumama Južne
planeti, ali je ta borba izmedu čoveka i
Amerike odvija se krvavi lov na čoveka.
vanzemaljca na sličan način obrađena u
Lovac je biće sa druge planete, a divljač
Svemirskim brodolomnicima. Sledeća ver‐
Arnold.
zija priče (živa, zagađena, ukleta šuma i
U bespoštednoj borbi sa Staloneom oko
jedan čovek) bila je previše slična
gledanosti (čitaj: prihoda) svojih filmova,
Smaragdnoj šumi, a i scenario im se
mašinerija nekadašnjeg »mister univerzu‐
učinio nedovoljno komercijalnim.
ma« Arnolda Švarcenegera je izbacila još
Naravno, poslednji račun je ispao naj‐
jedan budući mega‐hit bioskopa i videa.
tačniji: vanzemaljci plus komandos jedna‐
Po starom, isprobanom receptu mešavine
ko je krvolok. A rezultat toga je to da je
akcije, naučne fantastike i horora, i uz
film za jedan vikend prikazivanja u SAD
pozadinu napumpanih znojavih mišića
doneo 12 miliona dolara, što je osam‐
dobili smo još jednu borbu titana.
deset posto od ukupnih troškova filma.
Radnja počinje tako što jedna grupa
komandosa stiže u džungle Južne Ame‐
rike da pokupi zarobljene vanzemaljce
(?). Svoju misiju prihvataju rutinski sve
dok ne naiđu na ostatke tri ljudska bića
obešena za noge, među kojima je iden‐
tifikacija nemoguća. Scenom ovih leševa
prekrivenih insektima počinje akcija. Ko‐
mandosi optužuju za masakr gerilce i na‐
padaju njihov logor. Tu ih, naravno, ras‐
turaju i stiču ženski lik — Elpidiu Karilu,
specijalizovanu za uloge južnoamerikanki.
Tada počinje i lov. Za komandosima se
kroz džunglu kreće monstrum
sa druge
planete, kameleon neverovatne surovosti
koji ih lovi (čitaj: masakrira) jednog po
jednog. Kada beštije zarobe Anu, Arnold
ostaje sam. E, tada se on strašno naljuti i
od divljači prerasta u strahovitog osvet‐
nika. Završna borba odigrava se blizu
vanzemaljskog broda...
Vanzemaljac ovde nije nimalo sličan
našem malom slatkom E.T‐ju. Karakteriše
ga surovost, krvožednost, životinjska ok‐
Pod vodstvom Džona Mektirnama, Švar‐
rutnost, stravičan glas kao dodatno oruž‐
ceneger je napravio film o lovcima »koji
je. Krvolok je, naravno, humanoid (zamis‐
znaju da love«. Samo, ovoga puta lov
lite mešavinu jastoga i raste) sa odlikama
prelazi u »rat« između monstruma i čo‐
kameleona, nepojmljivo ružnog lica, frizu‐
veka. Uloge lovca i lovljenog se naiz‐
re slične Vupi Goldbreg (prema zlim jezi‐
menično menjaju uz lokve krvi, mesa,
cima). Pod maskom je veteran Kevin
tone olova i uz pomoć vatrene stihije.
Peter Hal. (Bio je mutant u Proročanstvu),
Scenario je, naravno, u svojoj osnovnoj
stvorenje iz plakara u istoimenom filmu,
94
vrsta jetija u Hariju i Handersonovima,
zombi u Jednoj mračnoj noći, zmaj u
Lavirintima i monstrumima...) Halov ko‐
mentar poslednje kreacije je taj da za
monstruma iz druge galaksije nije mogao
da primeni metode Brus Lia. Da bi pobe‐
gao od karate i kung fu tučnjave, Hal je
trenirao aerobik i proučavao srednjo‐
vekovne borbe. U kostimu Rika Bejkera
od dva metra i jedan centimetar rezultat
je fascinantan. Uz njih je majstor speci‐
jalnih efekata Stan Vinston. Za sve koji
vole Švarcenegerove filmove i savremeni
horor‐SF ovo ostvarenje će biti prava
poslastica.
Scenarista je uz pomoć jednog (pravog)
pisca bajki grupisao elemente klasičnih
LEGENDA (LEGEND)
priča, napravivši scenario o začaranom
kraljevstvu šume. U njegovom svetu žive
1985 ‐ SAD
ljudi, životinje, ali i mitološka šumska bi‐
Posle stravičnih vizija budućnosti u svo‐
ća. Svi su pod zaštitom para jednoroga
ja dva prva SF filma ( Osmi putnik i Istre‐
koji simbolišu svetlost, lepotu i ljubav. Na
bljivač), gde je dosegao same vrhove
drugoj strani, u dubini čarobne šume na‐
žanra, Ridli Skot pravi zaokret za sto
lazi se Gospodar tame, čiji je san da
osamdeset stepeni, uranja u svet čuda.
uništi, naravno, svetlost. Neoprezna prin‐
Bajke su na Ridlija Skota u mladosti iz‐
ceza Lili mu pruža priliku i sluge Tame
vršile presudan uticaj — razvile mu maštu
zarobljavaju jednoroga, te menjaju priro‐
i obogatile imaginaciju. Nakon svojih pre‐
dan poredak stvari u tom svetu. Počinje
đašnjih čisto SF filmova, Ridli Skot se
klasičan sukob dobra i zla — borba protiv
odužuje tom magijskom svetu, stvorivši
mračnog gospodara. Uz to, postoji i priča
film koji bolje nego ijedan ranije ( Magični
o traženju čistog herojskog bića kroz put
mač, Džek, ubica džinova) prodire u samu
hiljadu opasnosti do svetlosti (kao u Tam‐
dušu bajke, uspešno gotovo kao najbolja
nom kristalu). Prva verzija Hjorstbergo‐
ostvarenja Volt Diznija.
vog scenarija je bila preopširna, pa je
Na neki način, kult filmovi Osmi putnik i
izbačeno oko dvadeset minuta filma koji
Istrebljivač postali su filmovi za uži krug
prikazuju dvostranost ličnosti princeze
publike, vrlo određenog interesovanja.
Lili, što bi, uostalom smetalo gledaocima.
Ovoga puta, Skot se odlučuje da napravi
Ašeton Gorton je zaslužan za gotovo ve‐
film za širi auditorijum. Tematika bajki
ličanstven dekor filma. Teško je povero‐
pruža mu takvu komercijalnu dimenziju, a
vati da su svi ambijenti u filmu rađeni u
u isto vreme, mogućnost da se razmaše
studiju, a jesu. Na šest platoa londonskog
kreativnošću jednog stvaraoca koji ima
studija rekonstruisana je cela magična
nagon da stalno istražuje i pruža gledaocu
šuma, jezero, močvara, crno stablo (kra‐
nešto novo. Podlogu za takvu zaintere‐
ljevstvo mraka). Sam film je u prvoj verziji
sovanost publike, za takvu čudesnu stvar‐
osmišljen kao himna prirodi. Šuma se
nost izmišljenih svetova, možemo zapaziti
posmatra kroz ono što je u njoj najča‐
kod Lukasa i njegove sage o Zvezdanim
robnije. U prvoj postavci trebalo je da
ratovima. Publika željno prihvata taj ven‐
učestvuju sve životinje, stanovnici šume u
til za izlazak iz svakodnevice realnog
ljubavi sjedinjene pod vodstvom magič‐
života. Skotova Legenda ima sličan cilj, a i
nih jednoroga. To nije ostvareno, ali zato
sličnu publiku, ali vrata ovoga puta vode
imamo čitavu lepezu najfantastičnijih
u šumu detinjstva, čudesni fantastični
likova mašte sjedinjenih u jednom filmu
svet najlepših bajki koje smo slušali ili
(đavo, goblini, veštica, ljudožderi, kolosi,
čitali kao klinci.
jednorozi, elfi, patuljci, vile, panovi...)
95
Čak i samo zlo (tama) u filmu prikazano
GIBSON UOBLIČAVA
je u svojoj mračnoj, uzvišenoj lepoti.
ALIEN III
Holovi crnog dvorca su ogromni, stubovi
dimenzija tri sa osam metara, statua
Vilijam Gibson, vodeći kiberpanker, pi‐
paganskog božanstva (već viđenog u
sac romana Neuromanser, treba da radi
Isterivaču đavola) simboliše iste korene
scenario za film Alien III, baziran na
zla. To zlo je demonsko, ali i fascinantno.
konceptu Voltera Hila i Dejvida Gilera,
Ukollko zlo zaista postoji otelotvoreno,
koji su producirali i prethodna dva dela,
ne može izgledati nikako drugačije nego
Osmi putnik i Tuđinci. Režiser treba da
što je prikazano u filmu.
bude Ridil Skot, a još nije precizirano da li
Na drugoj strani, vilinski svet je prelep.
će junakinja iz prva dva filma, Sigurni
Cela šuma je u cveću, prepuna ptica, ze‐
Viver, biti uklopljena i u ovaj nastavak.
čeva, magijskih stvorenja od svetlosti.
Jednorozi (specljalno obučavani, odgajani
analuški konji) su vrhunac veličanstve‐
NAGRADE »SATURN« 1987
nosti, elegancije i skladnosti. Pozivamo
Objavljivanjem imena dobitnika nagra‐
vas da prošetate tom veličanstvenom
de »Saturn« (za SF, fantazi i horor filmove
šumom pod okriljeni: Ridlija Skota (reži‐
iz prošle godine) samo je potvrdena supe‐
sera), Vilijama Hjortsbe
rga (scenarlsta),
riornost dva filma koja smo vam
Aleksa Tomsona (fotografija), Čarlija
predstavili u prošlom broju Alefa. U kon‐
Knodea (kostimi), Nika Aldera (specijalni
kurenciji SF filmova nagradu »Saturn«
efekti), Ašetona Gortona (specijalni
dobio je film Tuđinci, najbolji horor je
efekti), uz glumce: Tom Kruz (Džek), Mia
Muva. Najbolji glumac je Džef Glodblum
Sara (Lili), Tim Kari (Gospodar tame)...
iz Muve, najbolja glumica Sigurni Viver iz
Tuđinca, a režiser filma, Džejms Kameron,
proglašen je za najboljeg režisera 1986.
godine. Najbolju epizodnu ulogu ostvario
je Bil Prekston, a najbolji mladi glumac je
Kari Han, oba za uloge u Tuđincu. Najbo‐
lju muzičku pratnju ostvario je Alan Men‐
ken u Maloj prodavnici horora, najbolje
kostime Robert Flečer u četvrtom delu
Zvezdane staze, najbolju masku Kris Valas
u filmu Muva, a najuspešnije specijalne
efekte ima film Tuđinci, radila ih je ekipa
sa Stan Vinstonom na čelu.
OGLASI
Menjam gramofonske ploče i ka‐
sete za sve vrste SF literature,
posebno starije i kupujem U.
Legvin: LEVA RUKA TAME.
Ivić Branko, 22000 Sremska
Mitrovica, Tarasa Ševčenka 37a.
Tel.
022/223‐111
lokal
156
(radnim danom do 15 h) i 225‐607.
96
VESTI
ZVEZDANE STAZE
U SSSR
Leonar Nimoj je prisustvovao pre‐
mijeri Zvezdanih staza IV — Povratak
kući u Sovjetskom Savezu i poslao iz‐
veštaj o izvrsnom prijemu tog filma
među Rusima. Inače, to je prvi film iz
serije Zvezdanih staza koji je zvanično
prikazan u Sovjetskom Savezu. Do
sada, Rusi su imali priliku da prethod‐
ne filmove i epizode TV serije gledaju
samo preko piratskih video snimaka..
SLABA NOVA