Alef Science Fiction Magazine 002

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 002 > Page 19
Alef Science Fiction Magazine 002 Page 19

by MoZarD


  alegorije. Storijom o Čeličnom Generalu,

  nasamaren.

  Princu Pobunjenika stvorio je moćan

  A u Branerovom ostvarenju oni samo

  arhetipski lik čijeg se vlasništva u svojoj

  iskaču k'o džinovi iz Aladinove lampe,

  kulturnoj baštini ne bi postideo nijedan

  pretvarajući ono što je započelo kao kri‐

  narod! Potraga za svakim od Setovih

  minalistički roman u SF. I to SF one naj‐

  oružja, na primer, basna je za sebe — na

  banalnije vrste: posetioci iz budućnosti

  čelu sa kosmičkim kovačima, Nornima,

  otimaju osećanja nas divljaka iz dvadese‐

  koji »zvezdanu palicu« naplaćuju novim

  tog veka da bi ih prošvercovali i unovčili u

  očima, koje će uskoro izgubiti, samo da bi

  dvadeset petom veku. S tim da na kraju

  videli svoje alatke na trenutak.

  92

  Svako ko je voleo Gospodara svetlosti,

  ZANIMLJIVOSTI

  neće ostati ravnodušan ni prema Stvore‐

  njima svetlosti i tame. O nekoj mono‐

  Fanzini su značajna aktivnost svakog SF

  toniji nema ni govora, jer Zelazni je

  kluba. Izmislili su ih Amerikanci, u prvi

  majstor kao niko drugi da o istoj stvari

  poznati broj datira iz maja 1930. godine.

  priča na dva različita načina, ili da istim

  Ime mu je bilo The Comet, a izlazio je u

  Njujorku. Prvi pokušaji pokretanja fan‐

  rečima opiše dva suprotna dogadaja.

  zina kod nas datiraju iz 1976. godine, a

  prvi broj prvog domaćeg SF fanzina (Par‐

  sek) pojavio se u januaru 1977. godine.

  Brajan Oldis, poznati engleski SF pisac,

  objavio je 1966. godine putopis »Gradovi

  i kamenje«, u kome je detaljno opisao

  svoje putešestvije kroz Jugoslaviju. Od

  SF terminologija

  svih naših mesta u najprijatnijem sećanju

  ostao mu je Ohrid, za koji kaže da mu je

  atmosfera veličanstvena, ikone izuzetne,

  U našoj književnoj terminologiji

  a hrana nenadmašna.

  postoje ustaljeni termini: roman,

  Gernzbek i Vels su, pored ostalog i

  novela, pripovetka i crtica, pri če‐

  imena dva kratera na Mesecu. Kembel,

  mu je podela izvršena u zavisnosti

  Vajnbaum i opet Vels su imena tri kratera

  od strukture dela, a ne po dužini.

  na Marsu. Vels je najrasprostranjeniji, ali

  U naučnoj fantastici, međutim, u

  to je za sada.

  SAD napravljena je druga podela,

  Pre dvadeset godina, Judit Meril i Kejt

  koju ćemo vam ovde predstaviti i

  Vilhelm su ispitale 150 SF pisaca da bi ut‐

  vrdile kakvo je njihovo raspoloženje kada

  koju ćemo, radi lakšeg snalaženja,

  je u pitanju američki rat u Vijetnamu. Za

  usvojiti za upotrebu. U američkoj

  rat su glasali: Pol Anderson, Frederik

  terminologiji postoji pet termina:

  Braun, Džon Kembel, Robert Hajnlajn,

  »short‐short story«, »short story«,

  R.A. Laferti, Lari Niven, Džek Vans, Džek

  »novelette«, »novella« i »novel«,

  Vilijamson. Protiv rata su bili, pored os‐

  prevodimo ih kao: »minijatura«,

  talih i: Isak Asimov, Džejms Bliš, Rej Bred‐

  »priča«, »noveleta«, »novela« i

  beri, Filip K. Dik, Tomas Diš, Harlan Eli‐

  »roman«. Minijatura ima od nula

  son, Filip Hoze Farmer, Hari Harison,

  Ursula Legvin, Fric Lajber, Džoana Ras,

  do hiljadu reči, što je otpnlike

  Robert Silverberg, Donald Volhajm...

  nešto više od tri šlajfne teksta. U

  Iz SAD nam stižu vesti o uspehu filma

  SAD priča ima od 1000 do 7500

  King Kong 2, a mi koristimo priliku da vas

  reči, znači: tri do dvadeset pet

  podsetimo da, pored ovog, postoji još

  šlajfni. U nagrađivanju, medutim,

  dvadeset jedan film u kojima se pojav‐

  oni nemaju kategoriju minijature

  ljuju džinovski majmuni. Prvi je snimio

  pa se i pričice od jedne strane

  Hari Hojt još 1925. godine, najčuveniji je

  nadmeću u kategoriji priče. Nove‐

  onaj iz 1933. od Merijena Kupera i Er‐

  lete obuhvataju dela dužine izme‐

  nesta Šedseka, a najviše novca je doneo

  King Kong Džona Gilirmina iz 1976.

  đu 7500 i 17500 reči, novella je

  duža od novelete, a najviše 40000

  Najviše objavljenih SF priča u SAD ima

  reči, što iznosi otprilike 135 šlajfni

  Lord Dansani, 415. Ali, veliki broj tih priča

  su minijaturne, a osamdesetak imaju po

  teksta. Sve duže spada u roman.

  jedva pola strane. Na drugom mestu je

  Silverberg sa 350 priča, uglavnom dužine

  izmedu dvadeset i šezdeset strana.

  Apsolutni rekord pripada, ipak, japancu

  Hoši Šiničiju za koga se tvrdi da ima

  preko hiljadu objavljenih priča.

  93

  FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ

  KRVOLOK (PREDATOR)

  koncepciji bio sasvim drugačije zamišljen.

  1987 ‐ SAD

  U prvoj verziji (nazvanoj Lovac) radnja je

  trebalo da se odvija na nekoj drugoj

  Negde u vlažnim prašumama Južne

  planeti, ali je ta borba izmedu čoveka i

  Amerike odvija se krvavi lov na čoveka.

  vanzemaljca na sličan način obrađena u

  Lovac je biće sa druge planete, a divljač

  Svemirskim brodolomnicima. Sledeća ver‐

  Arnold.

  zija priče (živa, zagađena, ukleta šuma i

  U bespoštednoj borbi sa Staloneom oko

  jedan čovek) bila je previše slična

  gledanosti (čitaj: prihoda) svojih filmova,

  Smaragdnoj šumi, a i scenario im se

  mašinerija nekadašnjeg »mister univerzu‐

  učinio nedovoljno komercijalnim.

  ma« Arnolda Švarcenegera je izbacila još

  Naravno, poslednji račun je ispao naj‐

  jedan budući mega‐hit bioskopa i videa.

  tačniji: vanzemaljci plus komandos jedna‐

  Po starom, isprobanom receptu mešavine

  ko je krvolok. A rezultat toga je to da je

  akcije, naučne fantastike i horora, i uz

  film za jedan vikend prikazivanja u SAD

  pozadinu napumpanih znojavih mišića

  doneo 12 miliona dolara, što je osam‐

  dobili smo još jednu borbu titana.

  deset posto od ukupnih troškova filma.

  Radnja počinje tako što jedna grupa

  komandosa stiže u džungle Južne Ame‐

  rike da pokupi zarobljene vanzemaljce

  (?). Svoju misiju prihvataju rutinski sve

  dok ne naiđu na ostatke tri ljudska bića

  obešena za noge, među kojima je iden‐

  tifikacija nemoguća. Scenom ovih leševa

  prekrivenih insektima počinje akcija. Ko‐

  mandosi optužuju za masakr gerilce i na‐

  padaju njihov logor. Tu ih, naravno, ras‐

  turaju i stiču ženski lik — Elpidiu Karilu,

  specijalizovanu za uloge južnoamerikanki.

  Tada počinje i lov. Za komandosima se

  kroz džunglu kreće monstrum
sa druge

  planete, kameleon neverovatne surovosti

  koji ih lovi (čitaj: masakrira) jednog po

  jednog. Kada beštije zarobe Anu, Arnold

  ostaje sam. E, tada se on strašno naljuti i

  od divljači prerasta u strahovitog osvet‐

  nika. Završna borba odigrava se blizu

  vanzemaljskog broda...

  Vanzemaljac ovde nije nimalo sličan

  našem malom slatkom E.T‐ju. Karakteriše

  ga surovost, krvožednost, životinjska ok‐

  Pod vodstvom Džona Mektirnama, Švar‐

  rutnost, stravičan glas kao dodatno oruž‐

  ceneger je napravio film o lovcima »koji

  je. Krvolok je, naravno, humanoid (zamis‐

  znaju da love«. Samo, ovoga puta lov

  lite mešavinu jastoga i raste) sa odlikama

  prelazi u »rat« između monstruma i čo‐

  kameleona, nepojmljivo ružnog lica, frizu‐

  veka. Uloge lovca i lovljenog se naiz‐

  re slične Vupi Goldbreg (prema zlim jezi‐

  menično menjaju uz lokve krvi, mesa,

  cima). Pod maskom je veteran Kevin

  tone olova i uz pomoć vatrene stihije.

  Peter Hal. (Bio je mutant u Proročanstvu),

  Scenario je, naravno, u svojoj osnovnoj

  stvorenje iz plakara u istoimenom filmu,

  94

  vrsta jetija u Hariju i Handersonovima,

  zombi u Jednoj mračnoj noći, zmaj u

  Lavirintima i monstrumima...) Halov ko‐

  mentar poslednje kreacije je taj da za

  monstruma iz druge galaksije nije mogao

  da primeni metode Brus Lia. Da bi pobe‐

  gao od karate i kung fu tučnjave, Hal je

  trenirao aerobik i proučavao srednjo‐

  vekovne borbe. U kostimu Rika Bejkera

  od dva metra i jedan centimetar rezultat

  je fascinantan. Uz njih je majstor speci‐

  jalnih efekata Stan Vinston. Za sve koji

  vole Švarcenegerove filmove i savremeni

  horor‐SF ovo ostvarenje će biti prava

  poslastica.

  Scenarista je uz pomoć jednog (pravog)

  pisca bajki grupisao elemente klasičnih

  LEGENDA (LEGEND)

  priča, napravivši scenario o začaranom

  kraljevstvu šume. U njegovom svetu žive

  1985 ‐ SAD

  ljudi, životinje, ali i mitološka šumska bi‐

  Posle stravičnih vizija budućnosti u svo‐

  ća. Svi su pod zaštitom para jednoroga

  ja dva prva SF filma ( Osmi putnik i Istre‐

  koji simbolišu svetlost, lepotu i ljubav. Na

  bljivač), gde je dosegao same vrhove

  drugoj strani, u dubini čarobne šume na‐

  žanra, Ridli Skot pravi zaokret za sto

  lazi se Gospodar tame, čiji je san da

  osamdeset stepeni, uranja u svet čuda.

  uništi, naravno, svetlost. Neoprezna prin‐

  Bajke su na Ridlija Skota u mladosti iz‐

  ceza Lili mu pruža priliku i sluge Tame

  vršile presudan uticaj — razvile mu maštu

  zarobljavaju jednoroga, te menjaju priro‐

  i obogatile imaginaciju. Nakon svojih pre‐

  dan poredak stvari u tom svetu. Počinje

  đašnjih čisto SF filmova, Ridli Skot se

  klasičan sukob dobra i zla — borba protiv

  odužuje tom magijskom svetu, stvorivši

  mračnog gospodara. Uz to, postoji i priča

  film koji bolje nego ijedan ranije ( Magični

  o traženju čistog herojskog bića kroz put

  mač, Džek, ubica džinova) prodire u samu

  hiljadu opasnosti do svetlosti (kao u Tam‐

  dušu bajke, uspešno gotovo kao najbolja

  nom kristalu). Prva verzija Hjorstbergo‐

  ostvarenja Volt Diznija.

  vog scenarija je bila preopširna, pa je

  Na neki način, kult filmovi Osmi putnik i

  izbačeno oko dvadeset minuta filma koji

  Istrebljivač postali su filmovi za uži krug

  prikazuju dvostranost ličnosti princeze

  publike, vrlo određenog interesovanja.

  Lili, što bi, uostalom smetalo gledaocima.

  Ovoga puta, Skot se odlučuje da napravi

  Ašeton Gorton je zaslužan za gotovo ve‐

  film za širi auditorijum. Tematika bajki

  ličanstven dekor filma. Teško je povero‐

  pruža mu takvu komercijalnu dimenziju, a

  vati da su svi ambijenti u filmu rađeni u

  u isto vreme, mogućnost da se razmaše

  studiju, a jesu. Na šest platoa londonskog

  kreativnošću jednog stvaraoca koji ima

  studija rekonstruisana je cela magična

  nagon da stalno istražuje i pruža gledaocu

  šuma, jezero, močvara, crno stablo (kra‐

  nešto novo. Podlogu za takvu zaintere‐

  ljevstvo mraka). Sam film je u prvoj verziji

  sovanost publike, za takvu čudesnu stvar‐

  osmišljen kao himna prirodi. Šuma se

  nost izmišljenih svetova, možemo zapaziti

  posmatra kroz ono što je u njoj najča‐

  kod Lukasa i njegove sage o Zvezdanim

  robnije. U prvoj postavci trebalo je da

  ratovima. Publika željno prihvata taj ven‐

  učestvuju sve životinje, stanovnici šume u

  til za izlazak iz svakodnevice realnog

  ljubavi sjedinjene pod vodstvom magič‐

  života. Skotova Legenda ima sličan cilj, a i

  nih jednoroga. To nije ostvareno, ali zato

  sličnu publiku, ali vrata ovoga puta vode

  imamo čitavu lepezu najfantastičnijih

  u šumu detinjstva, čudesni fantastični

  likova mašte sjedinjenih u jednom filmu

  svet najlepših bajki koje smo slušali ili

  (đavo, goblini, veštica, ljudožderi, kolosi,

  čitali kao klinci.

  jednorozi, elfi, patuljci, vile, panovi...)

  95

  Čak i samo zlo (tama) u filmu prikazano

  GIBSON UOBLIČAVA

  je u svojoj mračnoj, uzvišenoj lepoti.

  ALIEN III

  Holovi crnog dvorca su ogromni, stubovi

  dimenzija tri sa osam metara, statua

  Vilijam Gibson, vodeći kiberpanker, pi‐

  paganskog božanstva (već viđenog u

  sac romana Neuromanser, treba da radi

  Isterivaču đavola) simboliše iste korene

  scenario za film Alien III, baziran na

  zla. To zlo je demonsko, ali i fascinantno.

  konceptu Voltera Hila i Dejvida Gilera,

  Ukollko zlo zaista postoji otelotvoreno,

  koji su producirali i prethodna dva dela,

  ne može izgledati nikako drugačije nego

  Osmi putnik i Tuđinci. Režiser treba da

  što je prikazano u filmu.

  bude Ridil Skot, a još nije precizirano da li

  Na drugoj strani, vilinski svet je prelep.

  će junakinja iz prva dva filma, Sigurni

  Cela šuma je u cveću, prepuna ptica, ze‐

  Viver, biti uklopljena i u ovaj nastavak.

  čeva, magijskih stvorenja od svetlosti.

  Jednorozi (specljalno obučavani, odgajani

  analuški konji) su vrhunac veličanstve‐

  NAGRADE »SATURN« 1987

  nosti, elegancije i skladnosti. Pozivamo

  Objavljivanjem imena dobitnika nagra‐

  vas da prošetate tom veličanstvenom

  de »Saturn« (za SF, fantazi i horor filmove

  šumom pod okriljeni: Ridlija Skota (reži‐

  iz prošle godine) samo je potvrdena supe‐

  sera), Vilijama Hjortsbe
rga (scenarlsta),

  riornost dva filma koja smo vam

  Aleksa Tomsona (fotografija), Čarlija

  predstavili u prošlom broju Alefa. U kon‐

  Knodea (kostimi), Nika Aldera (specijalni

  kurenciji SF filmova nagradu »Saturn«

  efekti), Ašetona Gortona (specijalni

  dobio je film Tuđinci, najbolji horor je

  efekti), uz glumce: Tom Kruz (Džek), Mia

  Muva. Najbolji glumac je Džef Glodblum

  Sara (Lili), Tim Kari (Gospodar tame)...

  iz Muve, najbolja glumica Sigurni Viver iz

  Tuđinca, a režiser filma, Džejms Kameron,

  proglašen je za najboljeg režisera 1986.

  godine. Najbolju epizodnu ulogu ostvario

  je Bil Prekston, a najbolji mladi glumac je

  Kari Han, oba za uloge u Tuđincu. Najbo‐

  lju muzičku pratnju ostvario je Alan Men‐

  ken u Maloj prodavnici horora, najbolje

  kostime Robert Flečer u četvrtom delu

  Zvezdane staze, najbolju masku Kris Valas

  u filmu Muva, a najuspešnije specijalne

  efekte ima film Tuđinci, radila ih je ekipa

  sa Stan Vinstonom na čelu.

  OGLASI

  Menjam gramofonske ploče i ka‐

  sete za sve vrste SF literature,

  posebno starije i kupujem U.

  Legvin: LEVA RUKA TAME.

  Ivić Branko, 22000 Sremska

  Mitrovica, Tarasa Ševčenka 37a.

  Tel.

  022/223‐111

  lokal

  156

  (radnim danom do 15 h) i 225‐607.

  96

  VESTI

  ZVEZDANE STAZE

  U SSSR

  Leonar Nimoj je prisustvovao pre‐

  mijeri Zvezdanih staza IV — Povratak

  kući u Sovjetskom Savezu i poslao iz‐

  veštaj o izvrsnom prijemu tog filma

  među Rusima. Inače, to je prvi film iz

  serije Zvezdanih staza koji je zvanično

  prikazan u Sovjetskom Savezu. Do

  sada, Rusi su imali priliku da prethod‐

  ne filmove i epizode TV serije gledaju

  samo preko piratskih video snimaka..

  SLABA NOVA

 

‹ Prev