Alef Science Fiction Magazine 002

by MoZarD

  očinski; Torbi je očekivao da posada Sisu‐a

  postao svestan strujanja vazduha — okre‐

  odražava držanje gospodara.

  nuo se i ustanovio da je jedna od ploča

  Lutao je čeličnim hodnicima, osećajući

  nestala. Vrata su vodila u hodnik.

  se među tim ljudima kao duh. Naposletku

  Jedan mladi čovek, obučen kao Torbi

  je odlučio da se vrati u kocku u kojoj se pro‐

  (bio je presrećan kad je shvatio da je obu‐

  budio. I brzo ustanovio da je zalutao. Po‐

  čen na odgovarajući način), približavao mu

  kušao je da se priseti pređenog dela puta —

  se iz dubine zakrivljenog hodnika. Iskoračio

  Beslimovo renšoiranje još je delovalo — ali,

  je i uputio čoveku tradicionalan pozdrav na

  uvek bi nailazio na nove i nove bezoblične

  trgovačkom sargoneškom.

  tunele. Kabina, na kraju krajeva, i nije bila

  Čovekove oči sevnuše ka Torbiju u de‐

  važna; morao je da pronađe toalet, čak i po

  liću sekunde. Međutim, prošao je kao da u

  cenu da nekoga zgrabi za prsa.

  hodniku nema nikoga. Torbi se oseti mal‐

  Banuo je u prostoriju gde ga je dočekala

  čice uvređenim. Obrati se čoveku na inter‐

  cika grupe žena; užurbano se povukao i čuo

  lingvi ali odgovora ponovo nije bilo; nepoz‐

  kako iza njegovih leđa besno zalupiše vrata.

  nati je nestao pre nego što je dečak uspeo

  Nedugo nakon toga, presreo ga je u

  da uputi pozdrav na drugim jezicima.

  hodniku jedan čovek i obratio mu se na

  Torbi uzdahnu; prosjak nikada ne

  interlingvi: »Šta ti, kog đavola, radiš ovde?

  priznaje da je uvređen.

  Lutaš naokolo i sudaraš se sa stvarima...«

  U toku sledećih dvadesetak minuta ot‐

  Osetio je talas olakšanja. Najužasnije

  103

  mesto na svetu, pustije nego pustinja, jeste

  tog stvorenja. On označava prljavog puzav‐

  Koventri — a svaki prekor uvek je bolji od

  ca, osobu vezanu za zemlju, koja se nikada

  ignorisanja...

  ne otiskuje u kosmos, nije »iz našeg pleme‐

  »Izgubio sam se«, reče krotko.

  na«, nije ljudsko biće već stranac, divljak

  »Zašto nisi ostao tamo gde si bio?«

  koji nije čak ni dostojan prezira. U starim

  »Nisam znao ta treba... žao mi je, ple‐

  teranskim kulturama gotovo svako životinj‐

  meniti gospodine... a ni toaleta tamo nije

  sko ime bilo je korišćeno kao uvreda: svinja,

  bilo pa ... «

  pas, krmača, krava, ajkula, vaška, smrdlji‐

  »Ah, tako. Toalet se nalazi tačno nas‐

  vac, crv — lista je beskonačna; ali, nema

  pram tvog brloga.«

  tog idioma koji nosi sa sobom više uvred‐

  »Nisam to znao, plemeniti gospodine.«

  ljivosti od reči »fraki«. Na sreću, Torbi je

  »Da, da... Izgleda da nisi. A ja nisam

  shvatio da dečko ne mari za njega... što je

  »plemeniti gospodin« već Prvi pomoćnik u

  već znao.

  pogonu. Postaraj se da zapamtiš to. Dođi

  Odjednom mu se prispavalo. Iako se

  ovamo«. Čovek je uhvatio Torbija za ruku,

  rukovodio gestom za otvaranje vrata, nije

  gurnuo ga napred i zaustavio se u jednom

  mogao da pronađe nikakvu kombinaciju

  od tunela. »Ovde je tvoj brlog.« Čim je

  udaranja, grebanja i sličnih postupaka koja

  stavlo ruku na metalnu pločicu, vrata kliz‐

  bi mu rasklopila krevet; noć je proveo na

  nuše u stranu. Potom se čovek okrenu i

  podu. Doručak se, doduše, pojavio sledećeg

  učini isto na drugoj strani tunelskog zida.

  jutra ali on ponovo nije bio u stanju da

  »Ovo je prostorija za mladiće sa zvezdanog

  zadrži osobu koja ga je poslužila. U kupao‐

  broda.« Videvši na Torbijevom licu zbu‐

  nici na drugoj strani hodnika opazio je

  njenost čudnim uređajima, čovek mu dade

  mnoštvo dečaka i mladića; oni su ga igno‐

  osnovna uputstva a potom ga otprati do

  risali ali je on ipak jednu stvar naučio od

  kabine. »Sada ostani unutra. Ubrzo će ti

  njih — tamo je lako i brzo mogao da opere

  doneti hranu.«

  svoju odeću. Aparat bi prihvatio veš,

  »Gospodine Prvi pomoćniče u pogonu!«

  zadržavao nekoliko minuta i potom izbaci‐

  »Da?«

  vao u čistom i suvom stanju. Bio je tako

  »Mogu li da razgovaram s kapetanom

  očaran da je svoj novi komplet oprao tri

  Krosom?«

  puta zaredom. Doduše, i nije imao šta dru‐

  Čovek ga iznenađeno pogleda. »Misliš

  go da radi. Te večeri je ponovo spavao na

  da kapetan nema druga posla?«

  podu. Čučao je u svojoj jazbini, osećajući

  »Ali.... «

  bolnu želju za Poupom, žaleći što je na‐

  Čovek se hitro udalji; Torbi shvati da

  pustio Džubul, kad začu da neko grebe po

  razgovara sa čeličnom pločom.

  njegovim vratima.

  Hrana se konačno pojavila: poslužilo ga

  »Smem li da uđem?«, reče jedan glas sa

  je dete koje se ponašalo kao da donosi pos‐

  druge strane vrata na rđavo akcentovanom

  lužavnik u praznu sobu. Isti dečko donese

  sargoneškom.

  kasnije još hrane i ukloni prvi poslužavnik.

  »Uđi«, odgovori Torbi i brzo priskoči

  Torbiju je zamalo uspelo da bude primećen;

  vratima. Našao se licem u lice sa sredo‐

  držeći u ruci poslužavnik, obratio se dečku

  večnom ženom prijatnog lica. »Dobrodoš‐

  sa interlingvi. Otkrio je izvestan treptaj ra‐

  li«, reče na sargoneškom i stade u stranu.

  zumevanja ali je odgovor stigao u obliku

  »Hvala ti za ljubaznost... «, promucala je

  jedne jedine, kratke reči. Ta reč bila je

  žena i brzo dodala: »Govoriš li interlingvu?«

  »fraki«. Torbi je se nije setio, ali je odmah

  »Svakako, madam«.

  mogao da raspozna prezir sa kojim je bila

  »Hvala bogu«, promrmlja ona na sis‐

  propraćena. Da, da, fraki je bio naziv za

  temskom engleskom, »već sam počela da

  malog, bezobličnog, polu‐gušterskog strvo‐

  zaboravljam sargoneški.« Tada žena neoče‐

  ždera sa Alfe Kentaur Prajm III, jednog od

  kivano nastavi na interlingvi. »Onda ćemo

  prvih svetova koje su ljudi naselili. Fraki je

  razgovarati na tom jeziku, ako se slažeš.«

  bio ružno stvorenje, bez mozga i sa od‐

  »Kako god želite, madam.«, odgovori

  vratnim navikama. Njegovo meso mogao je

  Torbi na istom jeziku pa zatim produži na

  da podnese samo onaj ko umire od gladi.

  sistemskom engleskom: »Ukoliko ne želite

  Već i sam dodir njegove kože izazivao je

  da se koristite nekim drugim jezikom.«

  neprijatnost dok su mu krljušti bile pune

  Ona ga začudeno pogleda. »Koliko

  smrada...

  je
zika govoriš?«

  Ali, »fraki« predstavlja više od imena

  Torbi se za trenutak zamisli. »Sedam,

  104

  madam. Mogu i druge da skrpim, ali se ne

  zavičaj. No, dopusti da ti se predstavim. Ja

  može reći da ih govorim kako treba.«

  nisam trgovac; ja sam antropolog kojem je

  Žena ga pogleda još čudnije pa lagano

  dopušteno da putuje s njima. Zovem se

  reče: »Možda sam pogrešila. No, ispravi me

  Margaret Mejder i doktor sam.«

  ako nisam u pravu... i oprosti mi zbog ovog

  »Drago mi je. Ja sam Torbi, Beslimov

  ignorisanja... ja sam ta koja je objavila da si

  sin.«

  bio prosjakov usvojenik u Džubulpuru.«

  »I meni je drago, Torbi. Zovi me Marga‐

  »Ja sam sin Beslima Bogalja«, uzvrati

  ret. Moju titulu ionako niko ovde ne uva‐

  Torbi ponosno. »Prosjak s dozvolom, s mi‐

  žava pošto ne pripada brodskim titulama.

  lošću Sargona. Moj očuh je bio učen čovek.

  Znaš li šta je antropolog?«

  Njegova mudrost beše čuvena na svakoj

  »Uf, žao mi je, madam... Margaret.«

  strani Place.«

  »Jednostavnije je nego što zvuči. Antro‐

  »Verujem... uh, jesu li svi prosjaci na

  polog je naučnik koji proučava načine za‐

  Džubulu poliglote?«

  jedničkog ljudskog življenja.«

  »Molim, gospođo? Najveći broj govori

  Torbi se zamisli.

  samo uličnim žargonom. Ali, moj otac nije

  »Zar je to nauka?«

  dopuštao da i ja govorim... osim kada je to,

  »Ponekad se i ja pitam. Uistinu, Torbi, to

  razume se, zahtevao posao.«

  je složeno učenje, pošto modeli koje ljudi

  »Naravno. Žao mi je što nisam upoznala

  stvaraju da bi živeli zajedno jesu praktično

  tvog oca.«

  neograničeni. Postoji samo zajedničkih šest

  »Hvala, madam. Hoćete li da sednete?

  stvari koje jedna grupa ljudi ima sa svim

  Stidim se što ne mogu da vam ponudim

  drugim ljudima a ne sa životinjama — prve

  ništa sem poda... ali, vaše je sve što imam.«

  tri pripadaju našoj fizičkoj konstituciji, a

  »Hvala ti.« Žena sede na pod, sa mnogo

  predstavljaju načine funkcionisanja našeg

  više napora nego Torbi koji je, tražeći mi‐

  tela, dok su tri druge stečene. Sve ostalo

  lostinju, proveo bezbroj sati u položaju

  što čovek čini ili, pak, u šta veruje, svi nje‐

  lotosa.

  govi običaji i ekonomija, razlikuju se u

  Pitao se da li da zatvori vrata, kao i da li

  strašnoj meri. Antropolozi proučavaju upra‐

  ih je ova dama — na sargoneškom je o njoj

  vo te varijable. Shvataš li reč »varijabla«.

  mislio kao o »mojoj dami«, bez obzira na

  »Uh«, reče Torbi zbunjeno, »to je nešto

  prijateljsko ophođenje — otvorila sa nekom

  kao x u jednačini?«

  određenom namerom. Batrgao se u moru

  »Tačno!« složi se ona oduševljeno. »Mi

  nepoznatih običaja, suočavajući se sa društ‐

  proučavamo x u ljudskim jednačinama. Eto,

  venom situacijom koja je za njega bila

  to radim i ja. Proučavam način života Slo‐

  potpuno nova.

  bodnih trgovaca. Oni su, možda, pronašli

  »Da li više volite da vrata ostanu

  najčudnija rešenja za različite probleme

  otvorena... ili da ih zatvorim, madam?«

  preživljavanja u svakom društvu i istoriji.

  »Molim? Ah, nije važno. Možda bi bilo

  Jedinstveni su.« Žena se primetno uzvrpolji.

  bolje da ih ostaviš otvorenim, ovo su ipak

  »Torbi, da li bi ti smetalo ako bih sela na

  kabine u desnom boku broda a ja živim u

  stolicu? Nisam navikla da sedim ovako.«

  zabranu, sa neudatim ženama. No, imam iz‐

  Torbi uzdahnu.

  vesne privilegije i imunitet, nešto kao pas‐

  »Madam... ja nemam stolicu. Pokušao

  ljubimac. Ja sam tolerisana »fraki«. Žena je

  sam... «

  poslednju reč izgovorila sa iskrivljenim os‐

  »Postoji jedna i nalazi se tačno iza tebe.

  mehom.

  Kao što se jedna nalazi i iza mene.« Ona

  »Rekli ste pas, zar ne? Je li to ono vučje

  ustade i dotaknu zid. Ploča kliznu u stranu;

  stvorenje?«

  iza plitkog plakara pojavi se tapacirana fo‐

  Ona ga oštro pogleda. »Naučio si taj

  telja. Opazivši izraz na dečakovom licu, žena

  jezik na Džubulu?«

  reče: »Nisu ti pokazali?«, te učini isto i sa

  »Nikada nisam bio izvan Džubula, ma‐

  drugim zidom odakle se pojavi druga

  dam, izuzev u danima kada sam bio dete.

  fotelja.

  Žao mi je ako se ne izražavam pravilno. Da li

  Torbi plašljivo sede a potom se sasvim

  više volite lnterilngvu?"

  opusti; oblik fotelje bešumno se prila‐

  »Oh, ne. Ti divno govoriš sistemski en‐

  gođavao njegovom telu. Na licu mu se

  gleski... sa boljim teranskim akcentom nego

  pojavi čudna grimasa. »Uf!«

  što je moj... ja... ja nikada nisam uspela da

  »Znaš li kako se rasklapa radni sto?«

  izbegnem vokale koji su tipični za moj

  »Sto?«

  105

  »Zaboga, zar ti nisu ništa pokazali?«

  »Zar se ni tebi ne obraćaju?«

  »Pa... ovde je nekada bio krevet. Izgubio

  »Sada da. Ali, tek posle naređenja Prvog

  sam ga «

  oficira i mnogo mog strpljenja.« Ona uzdah‐

  Doktorica Mejder promrmija nešto i

  nu. »Torbi, svaka prekomerno zatvorena

  reče: »Trebalo je da to znam. Torbi, ja

  kultura — a ja za zatvoreniju od ove ne

  cenim Trgovce. Čak mi se i dopadaju. Ali,

  znam — poseduje istu ključnu reč na svom

  oni mogu da budu tvrdoglavi, egoistični,

  jeziku — ta reč je narod, bez obzira kako se

  zbunjujući, nedruželjubivi... no, ne bi tre‐

  izgovara. Reč narod predstavlja njih same.

  balo da kritikujem naše domaćine. Evo.«

  Ja, moja žena, sin Džon i njegova žena —

  Ona ispruži ruke, dodirnu dve tačke na zidu

  nas četvoro i niko više — na taj način oni

  i izgubljeni krevet iskoči istog časa. Me‐

  odvajaju svoju grupu od ostalih i čak poriču

  đutim, krevet i fotelje su zauzimali toliko

  da su ostali ljudi. Jesi li već čuo reč fraki?

  prostora da prosto nisu mogli da se

  »Da. I ne znam šta znači.«

  pomere. »Bolje da ga sklopim. Video si kako

  »Fraki je obična životinjica, pre antipa‐

  se to radi.«

  tična nego štetna. Međutim, u njihovom

  »Daj da i sam pokušam.«

  žargonu ta reč označava tuđinca.

  Doktorica Mejder pokaza Torbiju i os‐

  »Uh, ja sam i pretpostavljao da sam za

  tale ugrađene uređaje u prostoru koji je

  njih tuđinac...«

  nalikovao potpuno ogoljenoj ćeliji: uz fo‐

  »Da, al
i to istovremeno znači i da nikada

  telje i krevet, bio je tu plakar za odeću,

  ne možeš biti ništa drugo. Znači da smo ti i

  police za knjige, česma za piće, svetiljka

  ja podljudski soj izvan zakona — njihovog

  iznad kreveta, interfon, sat, ogledalo, sobni

  zakona.«

  termostat te razne sitne sprave. Na poli‐

  Torbija obuzeše turobne misli.

  cama za knjige nije bilo ničega osim »Zako‐

  »Znači li to da moram ostati u ovoj pro‐

  nika Susu‐a« dok su se u glavnom plakaru

  storiji i nikad ne komunicirati sa ostalima?«

  nalazila još dva para radnog odela, dva para

  »Zaboga! Zapravo, ne znam. Šta se

  mekih brodskih cipela kao i razni sitni pred‐

  mene tiče, neću izbegavati da razgovaram s

  meti, u najmanju ruku čudni i zbunjujući.

  tobom...«

  »Šta je ovo?«, upita doktoricu, poka‐

  »Hvala ti!«

  zavši na mali mrežasti otvor.

  »Da vidimo šta se da ustanoviti. Oni nisu

  »To? Verovatno mikrofon, povezan s ka‐

  okrutni već prosto svojeglavi, pravi provin‐

  binom Prvog oficira. Ili je to lažni mikrofon,

  cijalci. Nikada im neće pasti na pamet činje‐

  dok je pravi negde skriven... Ali, ne brini,

  nica da i ti poseduješ osećanja. Porazgo‐

  gotovo niko na brodu ne govori sistemskim

  varaću s kapetanom. Dogovorila sam susret

  engleskim. Oni govore »tajnim jezikom«,

  s njim čim brod krene hiper‐brzinom. Dok‐

  premda to uopšte nije tajni jezik već finski.

  torica pogleda na sat. »Nebesa, pa ovo

  Svaki trgovački brod ima svoj sopstveni

  vreme leti! Došla sam da razgovaramo o

  jezik — to je uvek jedan od teranskih jezika.

  Džubulu a nismo ga pomenuli nijednom

  Kultura poseduje i univerzali »tajni jezik«

  rečju. Smem li da se vratim na razgovor o

  koji je zapravo degenerisani crkveni latinski

  tome?«

  — ali, niko se njime ne koristi. Slobodni

  »Kako da ne.«

  brodovi komurriciraju jedan s drugim na

  »Dobro. Džubul je dobro analizirana kul‐

  interlingvi.«

  tura, ali ja mislim da nijedan istraživač nije

  Torbi je napola slušao gošću. Beše pre‐

  stekao priliku da je ispita iz perspektive

  komerno obradovan njenim društvom a

  koju si ti imao. Bila sam očarana kada sam

  sada se ponovo prepustio potištenosti zbog

  čula da si radio kao profesionalni men‐

  tretmana od strane ostalih. »Margaret,

  drikant.«

  zašto oni ne žele da razgovaraju?«