by MoZarD
»Kako to da ga se sećaš«?
svog ujaka i zapitala da li bi želeo da pre
»Molim? Pa, sam si rekao da je to napad
večere odigraju igru s loptom.
sa Ingstela. Nikada ga neću zaboraviti, zbog
Bio je spreman da je odbije; ali na licu
večere koja je posle toga priređena —
joj je opazio neku vrstu patetične žudnje pa
sedeo si sa Bak... sa Prvim oficirom«.
je uzvratio: »Hvala za poziv zašto da ne?
Džeraj se okrete Torbiju. »Vidiš? Ona je
Igra popravlja apetit«.
tragala smireno... onako kako sam i ja tra‐
Njeno se lice razvuče u osmeh.
gao kada se to zbilja dogadalo. Učinila je to
»Odlično! Ilza će nam pomagati. Hajde‐
čak i bolje od mene. Ponosan sam što za
mo«!
mlađeg tragača imam upravo nju. Za tvoju
Torbi je pobedio u tri igre a jednom je
informaciju, gospodine Glupi Mlađi novaj‐
izvukao nerešeno... što je bio zapažen re‐
lijo, ovo se zbilo pre nego što je Mlađi
zultat, s obzirom da je devojka bila ženski
kontrolor došao na vežbe. Bolja je od tebe,
šampion. Medutim, on uopšte nije mislio
116
na to; uživao je u igri s njom.
»Ne gubi nadu, moj sobni druže... Mis‐
Pri kraju putovanja kroz tminu, došlo je
lim da smo popravili stvar.« I dodade:
vreme za poslednju vežbu. Džeraj je iz
»Vidim veliku tetka‐Toru kako nam upućuje
kontrolne sobe doviknuo: »Ostanite tu. Do‐
svoj čuveni ledeni pogled. Ako neko želi
lazim za nekoliko minuta« Torbi se opustio
moje mišljenje — najbolje bi bilo da sestra i
ali se već trenutak kasnije uzvrpolji; slutio je
ja hodamo bez tvoje pomoći — siguran sam
da je bio u dobrom dosluhu sa instru‐
da i velika Tetka misli tako.«
mentima. »Mlađi kontroloru... šta mislite,
»Do đavola s njom!« dobaci Mata oštro.
hoće li se on ljutiti ako sam pogledam na
»Torbi je upravo završio fantastično navo‐
svoju traku»?
đenje!«
»Ne verujem«, odgovorila je Mata.
Sisu je isplovio iz tmine, prebacujući se
»Evo, ja ću je izvaditi na svoju odgo‐
na brzinu ispod optimalne... Lozijansko
vornost...«
sunce zablistalo je na razdaljini od pedeset
»Ne želim da te uvlačim u nevolje«.
milijardi kilometara; za nekoliko dana tre‐
»Bez brige«, odgovori Mata spokojno.
balo je da stignu do svoje sledeće pijace...
Približi se Torbijevoj konzoli, izvuče traku sa
Brod je nastavio sa održavanjem straže u
zabeleškama, raširi je na stol i pregleda.
borbenim stanicama; Mata je stražarila sa‐
Potom izvuče sopstvenu traku i uporedi je
ma pošto je Džeraj zahtevao da novajlija
sa njegovom.
bude sa njim. Početna straža bila je oslo‐
»Ovo je bilo vrlo dobro navođenje, Tor‐
bođena napora; čak i ako je napadač imao
bi«, reče i značajno ga pogleda.
preciznu informaciju o Sisuovom vremenu
Bio je to prvi put da mu je izgovorila
polaska i odredišta, preko komunikatora n‐
ime. Torbi to gotovo i nije primetio.
svemira, bilo je nemoguće da se pri letu od
»Zaista«?
nekoliko svetlosnih godina predskaže tačno
»To je izvanredno dobro navođenje...
vreme i mesto gde će brod, u racionalnom
Oboje imamo pogotke... Ali, tvoji su
svemiru, pomoliti nos.
optimalni između »Mogućeg« i »kritične
Torbi se smesti na svom sedištu sa
granice« — dok su moji sa puno strasti...
staromodnim osećajem da ovoga puta nije
Vidiš«?
u pitanju vežba. Džeraj se iskezi: »Opusti se.
Torbi je samo delimično mogao da
Ako dozvoliš da ti krv provri, bićeš pre‐
shvati zapise na trakama, ali je bio pre‐
tvoren u prah i pepeo, kao i svi drugi.«
srećan što mu je to Mata rekla. U tom
»Pokušaću«, uzvrati Torbi mrzovoljno.
trenutku, u sobu je ušao Džeraj, uzeo obe
»To je već bolje. Sada ćemo odigrati
trake, pogledao na Torbijevu i izjavio:
jednu igru«, reče Džeraj i iz džepa izvuče
»Izveo sam post‐analizu još pre nego što
jednu kutiju.
sam sišao...»
»Šta ie to?«
»I«?, javi se Torbi radoznalo.
»Kvarilac raspoloženja. Ovde se pode‐
»Mmmm... proveriću još posle večere...
šava« Džeraj dotaknu polugu koja je ozna‐
ali, izgleda kao da imaš malo grešaka...«
čavala konzolu pod komandom. »Vidiš li
»Bratiću, to je savršeno navođenje i ti to
prekidač?«
dobro znaš«, oglasi se Mata.
»Ne«
»Misliš«? isceri se Džeraj. »Ti ne bi
Džeraj posegnu ka instrumentima iza
želela da se naša novajlijska zvezda uobrazi,
ekrana. »Ko je od nas trenutno kontrolor...
zar ne«?
mislim, čija je konzola aktivirana?«
»Uf...«
»Nemam pojma... Džeraje, ostavi to,
»Ah, ti mala, ružna sestrice. Hajdemo na
nervira me... «
klopu«.
»To je samo igra. Možda kontrolišem ja
Išli su uzanim prolazom koji ih je vodio u
a možda i ti — možda si ti čovek za oba‐
glavni hodnik druge palube. Torbi je
račem a ja, na primer, spavam u fotelji.
nekoliko puta snažno uzeo vazduh.
Prebacujem prekidač svaki čas ‐ ali ti ne
»Neki problem«? upita ga njegov nećak.
želiš da znaš kako. A kad naiđe udar — a
»Ni najmanje«! veselo reče Torbi i zagrli ih
jedan će svakako naići, osećam to u
oboje. »Džeraje, ti i Mata ćete još od mene
kostima — ti nećeš moći da shvatiš da dobri
napraviti odličnog strelca«!
stari Džeraj, čovek sa mikrometarskim prsti‐
Beše to prvi put da Torbi oslovljava svog
ma, nema situaciju pod kontrolom. Ti bi
učitelja po imenu... od dana kada je dobio
morao da spaseš ovu firmu — ti.«
ukor. Međutim, Džeraj je spontano prihva‐
Torbi je odjednom ugledao sliku ljudi
tio uvertiru svog ujaka.
koji u kontrolnoj sobi čekaju na njega — da
117
reši nemogući problem života i smrti, za‐
užurbano punila podacima; balistička situa‐
krivljenog svemira i svih promenljivih vek‐
cija razjašnjavala se iz sekunda u sekund.
tora, kao i kompletne geometrije. »Šališ li
Nebesa mu, pa taj napadački brod bio je
se«, reče bespomoćno. »Ti ne bi dopustio
sasvim blizu! Kako je uopšte uspeo da se
da ja kontrolišem. Kapetan bi te živog
došunja u takvu blizinu a da ne bude
odrao.«
primećen? Prestao je da razmišlja o tome i
»A, tu grešiš. Uvek
dode dan kad no‐
prepustio se istraživanju odgovora... ne, još
vajlija treba da obavi svoje prvo navođenje.
ne... da li će se razbojnik podići i skratiti
Nakon toga, on postaje glavni kontrolor...
brzinu na šest gravitacija?... da li bi ga
ili anđeo. Ali mi nećemo dopustiti da se
projektil dostigao?... Jedva da je i osetio
brineš. Ne, ne... Mi te namerno zabrinja‐
nežni Matin dodir po ramenu. Čuo je
vamo... Evo u čemu je igra, kad god kažem:
Džeraja kako urla: »Sklanjaj se, sestro! u
Sad! ti treba da pogodiš ko drži kontrolu,
gužvi smo!« Na Torbijevoj konzoli ugasilo se
ako pogodiš, dugujem ti jedan slatkiš, ako
svetlo poslednjeg stepena uzbune: sirena je
ne pogodiš, ti meni. Sad.
utihnula.
Torbi je munjevito razmišljao.
»Prijateljski objekat, prijateljski objekat!
»Ja?«
Lozijanska planetarna kontrola, identifiko‐
»Pogrešno.« Džeraj podiže kvarioca ras‐
vano. Vratite se na stražu«, objavio je glas
položenja. »Dužan si mi jedan desert — i to
iz kontrolne sobe.
pitu od jagoda, večeras. Već mi curi voda na
Torbi je duboko uzdahnuo i osetio
usta... Moraš brže da reaguješ. Od tebe se
veliko olakšanje.
traže brze odluke. Sad!
» Nastavi sa navođenjem! .« zagrmeo je
»Ti, još uvek«.
Džeraj.
»Tako je! Sad!«
»Šta?«
»Ti!«
» Dovrši navođenje! . To nije lozijanski
»Jok. Vidiš. Još uvek jedem tvoju pitu —
brod, to je napadač!. Lozijanci ne mogu ta‐
trebalo bi da prekinem dok vodim. Sad..
ko da manevrišu! Imaš ga! Gađaj! Gađaj!«
Kada ih je Mata smenila, Džeraj je imao
Torbi je začuo uplašeno Matino dah‐
zalihu deserta za naredna četiri dana.
tanje iza leđa. Šta da preduzme? Može li da
»Počećemo od tog rezultata«, reče Džeraj,
ga pogodi? Hoće li izračunati tačku okreta‐
»ali ću pite, naravno, smazati. Zaboravio
nja? Sada!. Naoružao je svoj bok broda i
sam da ti kažem koja je glavna nagrada.«
izdao naredbu kompjuteru da ispali pro‐
»Koja?«
jektil.
»Kladimo se u tri deserta. Kad završimo,
»Raketa krenula«, začuo se Džerajev sla‐
sređujemo račune i svaki put se kladimo u
bašan glas. »Mislim da... da si ga pogodio...
po jedan desert više.«
ali, bio si tako strastven... Ispali još jedan
Mata frknu. »Bratiću, zašto se trudiš da
pre nego što njegov zrak pogodi nas.«
ga iznerviraš?«
Torbi se automatski povinova naređe‐
»Jesi li nervozan, Torbi?«
nja. Imao je premalo vremena da bi smislio
»Nisam.«
drugo rešenje; naredio je mašini da pošalje
»Prestani da se sekiraš, sestrice.«
još jedan projektil u skladu sa izračunatim
»Ja vas sada smenjujem, gospodine.«
koordinatama... Tada je opazio da je meta
»Torbi, hajdemo na večeru. Pite sa
ostala bez pogona i shvatio da je već prvi
jagodama... mljac, mljac... «
projektil u potpunosti razorio napadača.
Tri dana kasnije, rezultat je ostao isti, ali
»To je sve«, javio se Džeraj. »Sad!.«
samo zato što je Torbi propustio većinu
»Šta: sad?«
svojih zarađenih slatkiša. Sisu je značajno
»Ko je imao komande? Ti ili ja? Tri de‐
usporio, dospevši gotovo do planetarne
serta.«
brzine; Lozijansko sunce zablistalo je na
»Ja... «, reče Torbi zbunjeno.
ekranima. Torbi je čak požalio što njegova
»Pogrešno. Znači, tri deserta. Kontrolu
sposobnost neće biti iskušana pri sletanju
sam držao ja. Naravno, bombe nisu imale
na Lozijan.
nuklearno punjenje a lansirne rampe bile su
A onda se pojavio alarm za opštu pri‐
zaključane... Znaš, Kapetan je dao reč... a ja
pravnost. Džeraj je podigao glavu, pogledao
nisam imao živaca da... rizikujem sa prija‐
ekran i obratio se Torbiju: »Paljba! Paljba!
teljskim brodom...«
Ovaj je pravi!«
»Prijateljskim?«
Torbi se brzo povratio iz šoka; nagnuo
»Naravno. Ali za tebe je, Pomoćniče
se prema konzoli koju je analogna lopta
mlađeg kontrolora, ovo bio stvarni ne‐
118
prijatelj... što mi je i bila namera.«
vice shvatio da u poslednje vreme uopšte
Torbiju je bučalo u glavi. Mata dobaci:
nije pomišljao na Poupa. Da li ga je zabo‐
»Bratiću, ti varaš. Prosto skupljaš deserte.«
ravio? Ne, nikako! Nikada ga neće zaboravi‐
»Naravno da varam. Ali on je punokrvni
ti... ton Poupovog glasa, ravnodušni pogled
kontrolor. A ja ću nastaviti da skupljam
u trenucima kada je hteo da ga prekori,
slatkiše. Samo da znate, večeras jedem
škripavi hod u jutarnjim časovima, beskraj‐
sladoled!«
no strpljenje — doista, u toku svih tih
DESETA GLAVA
godina Poup se nikada nije naljutio na njega
— a, da, jeste jednom, ipak jeste.
Torbi nije ostao pomoćnik kontrolora
»Ja nisam tvoj gospodar!«
paljbe, Džeraj je upućen na trening astro‐
Tada je zaista bio besan, što je njega,
gacije, Mata je preuzela prostoriju na des‐
Torbija, prestrašilo, nije razumeo... Sada,
nom boku dok je on zvanično postavljen za
posle dugo vremena, nakon leta kroz bes‐
novog Mlađeg kontrolora, u čijem je kaži‐
krajni prostor, Torbi je razumeo: samo
prstu počivala odluka o životu i smrti Po‐
jedna stvar mogla je da razjari Poupa —
rodice. Nije bio siguran da mu se to sviđa.
vređalo ga je mišljenje da je bio gospodar
Lozijan je tzv. »bezbedna« planeta. Na‐
jednom robu. Taj Poup, koji je smatrao da
stanjena civilizovanim ne‐humanoidima,
mudar čovek ne može da se uvredi... jer se
predstavljala je planetu gde ne preti ni‐
istina ne da vređati a neistina nije bila vred‐
kakva opasnost od napada sa tla te
na pažnje. Poupa je vređala istina, jer je on,
odbrambene straže gostujućih letelica nisu
ipak, bio njegov gospodar — kupio ga je na
bile neophodne. Ljudi su, zarad provoda,
aukciji. Ne, ne, to je besmislica! On nije bio
spokojno mogli da napuste svoj brod.
Poupov rob, bio mu je sin... a Poup se
Za Torbija, Lozijan je predstavljao prvo
nikada nije ponašao kao gospodar, čak ni u
»strano« tle, u njegovom sećanju, Džubul je
trenucima kada bi ga zbog šašavih postu‐
bio jedina poznata planeta. Bio je vrlo zna‐
paka ćušnuo... Poup je bio... bio je... Poup.
tiželjan da razgleda Lo
zijan, iako je na prvo
Jedina stvar koju je Poup mrzeo bila je
mesto dolazila dužnost. Kada je potvrđen
— ropstvo.
kao kontrolor paljbe, prebaciše ga sa hidro‐
Torbi nije bio siguran zašto je tako
ponije na upražnjeno mesto mlađeg po‐
siguran u to ali, bio je — nije mogao da se
moćnika Glavnog knjigovođe prometa. To
priseti da je Poup ikada govorio o ropstvu,
mu je značajno povisilo status; trgovački
kao takvom; dobro se sećao pridike o tome
posao nosio je više prestiža od odbram‐
da čoveku nije potrebno ništa drugo osim
benih dužnosti. Teoretski, sada je bio kva‐
da bude Slobodan u svom vlastitom duhu.
lifikovan za proveru tereta, činio je to za‐
»Hej!«
pravo Stariji knjigovođa a Torbi se, zajedno
Glavni knjigovođa ga lagano kucnu po
sa ostalim muškim rođacima iz drugih ode‐
ramenu.
ljenja, naprosto zabavljao. Provera tereta
»Da, gospodine?«
odvijala se neposredno pre istovara, obe
»Da li vi selite taj sanduk ili od njega
operacije izvođene su ručno, po vlastitom
pravite krevet?«
sistemu Sisua, pošto ovaj brod nije do‐
Tri (lokalna) dana kasnije, Torbi je za‐
puštao ulazak lučkih radnika, čak i kada bi
vršio sa poslovima oko istovara; bio je
to značilo angažovanje većeg broja ljudi.
spreman da sa Fricom siđe s broda. Upravo
Lozijanci nisu naplaćivali taksu; upako‐
je završavao s tuširanjem kada ga Šef
vane bale verga‐lišća slobodno su iskrca‐
palube iznenadi u kupaonici i važno reče:
vane iz broda, pravo do kupca. S obzirom
»Pozdravi od kapetana! Knjigovođa Torbi
na kompresivnu ventilaciju, u skladištu se
Beslim‐Krosa treba hitno da mu se javi!«
osećala oštra, narkotička aroma koja je
»U redu, Šefe palube«, odgovori Torbi,
podsećala Torbija na svetlosne godine koje
žurno se obuče, usput se javi Fricu i stušti
su minule, na doba kada se, u opasnosti da
se do kabine, nadajući se da je Šef palube
bude uhvaćen i giljotiniran, kao šćućureni
obavestio kapetana da će kasniti, zbog tu‐
begunac, skrivao u jednoj od bala. Prija‐
širanja...
teljski nastrojeni kapetan sklonio ga je od
Vrata su bila otvorena. Torbi započe sa
sargonske policije...
formalnim raportom ali ga kapetan prekide.
Nemoguće, nemoguće. Njegov dom bio
»Zdravo, sine. Uđi.«