by MoZarD
je Sisu. Čak je i razmišliao na jeziku poro‐
Torbi se u mislima prebaci sa brodskog
dice.
statusa na porodični.
Odjednom je sa snažnim osećajem kri‐
»Da, oče.«
119
»Izašao bih malo u luku. Hoćeš li sa
prilike, za trećinu niža od Torbija, sa četiri
mnom?«
noge na tlu i dve u vazduhu. Torbi je bio
»Gospodine... hoću reći oče, da oče... To
očaran izgledom žene i njenog detenceta —
bi bilo divno!«
odbijala su ga jedino dvostruka usta, jedna
»Dobro. Vidim da si spreman. Hajde‐
za jelo a druga za disanje i govor. Kapetan
mo.«
Krosa nastavi: »Ono navođenje na lozijanski
Kapetan posegnu rukom u ladicu i tutnu
brod bilo je zaista lepo.«
Torbiju nekoliko upletenih komada žice.
Torbi otpuhnu. »Zar znaš za to, oče?«
»Ovo je novac; možda će ti trebati za su‐
»Kakav bih ja kapetan bio da ne znam?
venir.«
Oh, znam šta te muči. Zaboravi to. Ako ti ja
Torbi znatiželjno pogleda žicu. »Zar ovo
dam metu, uništi je. Od mene zavisi šta ćeš
nešto vredi, oče?«
preduzeti, bez obzira da li brod identifiku‐
»Ne vredi ništa — osim na Lozijanu.
jemo kao neprijateljski ili ne. Ako ja povu‐
Vrati mi ono što ti bude ostalo jer ću to
čem onu hvala‐ti‐bože‐polugu, tvoj kompju‐
prebaciti u kredit. Oni nas isplaćuju u
ter neće biti u stanju da otvori vatru a
torijumu i robi.«
bombe će biti bez punjenja, lansirna rampa
»Da, ali, kako ću znati koliko treba da
se zaključava i niko ne može da okrene
platim za neku stvar. . .?«
prekidač samouništenja. Tako, čak i ako me
»Veruj šta ti kažu. Oni ne varaju i ne
čuješ da odlažem akciju — ili si u zanosu pa
cenkaju se. Ne ponašaju se kao Lotarfi‐
ne čuješ — nema veze. Uvek dovrši svoje
janci... na Lotarfu, na primer, užasno gubiš
navođenje, to je dobra vežba.«
ako kupiš neku stvar bez cenkanja od naj‐
»Oh, nisam to znao, oče.«
manje sat vremena.«
»Zar ti Džeraj nije rekao? Mora da si
Torbi oseti da su mu Lotarfijanci bliži od
primetio polugu, to je ona velika, crvena,
Lozijanaca. Bez cenkanja, kupovanje je sa‐
pod mojom desnom rukom.«
državalo nešto nedolično i... No, fraki je
»Pa ja nikada nisam zavirio u Kontrolnu
poštovao varvarske običaje u Sisuu je
sobu, oče!«
trebalo udovoljiti — Sisu se ponosio time
»Zaista? To se mora ispraviti... Jednog
što nikada nije imao problema sa frakijima.
dana mogla bi pripasti tebi... Podseti me,
»Pođimo. Razgovaraćemo usput.«
čim poletimo iracionalno...«
Kad su se spustili na tlo, Torbi pogleda
»Hoću, oče.« Torbi beše zadovoljan što
na brod tik uz njihov; bio je to Slobodni
mu je kapetan ponudio da razgleda miste‐
trgovac El Nido, klan Garsija. »Oče, hoćemo
riozno svetilište — bio je siguran da polo‐
li ih posetiti?«
vina njegovih rođaka nikada nije kročila ta‐
»Ne, već smo prvog dana razmenili po‐
mo; ali, to ga je ipak iznenadilo... Da li je
zdrave.«
bivši fraki mogao da se kvalifikuje za ko‐
»Nisam mislio na to. Hoće li orga‐
mandovanje? Zakonski, usvojeni sin mogao
nizovati kakvu zabavu?«
je da nasledi glavnu komandu, kapetani
»Kapetan Garsija i ja smo se složili da
ponekad nisu ni imali rođenih sinova. Ali,
ovog puta izostavimo gošćenje; on se
bivši fraki...?
prilično plaši uzletanja. Nema razloga da ih
Kapetan Krosa je produžio: »Nisam ti
ne posetiš, ali, tvoje dužnosti... I ne vredi,
posvetio dovoljno pažnje, sine... onoliko
uostalom, taj brod je isti kao i Sisu, samo
koliko sam dužan Beslimovom sinu... Ali
što nije tako moderan...«
ovo je velika porodica a moje vreme je tako
»Mislio sam samo da zavirim u pros‐
ispunjeno obavezama... Da li ispravno
torije s kompjuterima.«
postupaju sa tobom?«
»Sumnjam da bi te pustili«, uzvrati ka‐
»Pa, naravno, oče!«
petan. »Strašno su sujeverni.«
»Hmmm... drago mi je što to čujem. Do‐
Čim su kročili na tlo, jedno lozijansko
bro je, s obzirom da ti... hm... znaš... nisi
dete jurnu na njih, načini nekoliko krugova i
rođen u Narodu... «
onjuši im noge. Kapetan Krosa dopusti da
»Znam. Uprkos tome, svi se lepo
ga mali stvor detaljno ispita a onda blago
ophode sa mnom.«
reče: »Dosta je«, te ga nežno odgurnu od
»Dobro. O tebi sam dobijao pozitivne iz‐
sebe. Njegova majka uputi mu znak da se
veštaje. Izgleda da učiš brzo, zato što... učiš
vrati. Kapetan Krosa joj mahnu, doviknuvši:
brzo, zar ne.«
»Zdravo, prijateijice:«
Torbi je sa gorčinom u sebi dovršio
»Zdravo, Trgovče!«, odgovori ona na in‐
kapetanovu rečenicu. A kapetan nastavi
terlingvi, piskavo i kreštavo. Bila je, ot‐
»Jesi li bio u Pogonu?«
120
»Nisam, gospodine. Samo u vežbaonici i
Inženjeri nikada nisu rukovali tovarom;
to jedanput.«
jedini posao koji bi obavljali u bici bio je da
»Sad je pogodan trenutak, dok smo pri‐
se snabdeju tritijumom i deuterijumom.
zemljeni. Sigurnije je a i molitve nisu tako
Nisu igrali ulogu domaćica, Oni su... »Oče?
duge.« Krosa zastade. »Ne, pričekaćemo
Mislim da bih voleo da postanem inženjer!«
dok se ne razjasni tvoj status — šef smatra
»Znači tako? E pa sad, kad sam o tome
da si ti dobar materijal za njegovo ode‐
razmislio, možeš da zaboraviš celu stvar.«
ljenje. Ima neku ludu ideju da nikada nećeš
»Ali... «
imati dece a ova poseta bi mogla pred‐
»Šta: ali?«
stavljati priliku da se neka od devojaka
»Ništa, gospodine. Da, gospodine.«
zakači za tebe... Ah, ti inženjeri!«
Krosa uzdahnu. »Sine, imam obaveza
Torbi je razumeo pridiku, svaku poje‐
prema tebi; izvršavam ih što najbolje mo‐
dinačnu reč. Inženjeri su bili smatrani kao
gu.« Krosa se upita šta da kaže momku.
malo šašave osobe; verovalo se da radija‐
Majka je naglasila da bi Beslim ugradio u
cija sa veštačke zvezde, ona koja Sisuu
poruku želju da dečak sazna za njen sadržaj
obezbeđuje život, jonizuje njihovo možda‐
— ili bi Torbija naučio da poruku izgovori na
no tkivo. Bila to istina ili ne, inženjeri su
interlingvi. S druge strane, sada je
već
mogli beskrajno da sipaju uvrede jer im je
vladao porodičnim jezikom i možda ju je
nepisana odbrana bila: »Nije kriv zbog
sam preveo. Ne, ne, najverovatnije ju je
oboljenja«. Prvi inženjer se čak usuđivao da
zaboravio. »Torbi, znaš li koja je tvoja
protivureči Baki.
porodica?«
Međutim, mlađim inženjerima nije bilo
Torbi se iznenadi pitanju. »Molim? Moja
dopušteno da čuvaju stražu u pogonu sve
porodica je Sisu."
dok se ne pokaže da neće imati dece;
»Naravno. Ali mislio sam na bližu po‐
brinuli su se o pomoćnoj mašineriji i držali
rodicu.«
stražu na vežbama, u nemoj pogonskoj
»Misliš na Poupa? Beslima Bogalja?«
prostoriji. Narod je pazio na štetne muta‐
»Ne, ne... On ti je bio očuh, kao i ja
cije, s obzirom da su inženjeri bili najviše
sada. Da li znaš u kojoj si porodici rođen?«
izloženi opasnostima radijacije. Među njima
»Mislim da je nisam ni imao«, odgovori
se slučajevi mutacije nisu mogli primetiti;
Torbi mračno.
ono što se, možda, događalo novoroden‐
Krosa shvati da je dodirnuo živu ranu pa
čadi ostajao je tabu za vjeki vjekov. Torbi je
užurbano izjavi: »Nemoj samo da podležeš
znao jedino da su stražari u pogonu bili
mišljenju drugova iz trpezarije. I trgovina je
starci.
za frakija. Kako bi narod inače preživeo?
Nije se interesovao za potomstvo; u ka‐
Čovek je srećan kada se rodi u okrilju
petanovim primedbama uočio je nagoveštaj
Naroda, ali nije sramno roditi se kao fraki.
stava Prvog inženjera da bi on, Torbi, mo‐
Svaki atom ima svoju svrhu.«
gao dosegnuti visoki položaj dežurnog u
»Ja se ne stidim!«
pogonu. Ideja ga je prosto zaslepila. Ljudi
»Samo polako... «
koje su nazivali ludim bogovima nuklearne
»Izvinite, gospodine. Ja se ne stidim
fizike imali su status samo za stepen niži od
svojih predaka. Jedino što ne znam ko su...
astrogatora... a, po njihovom sopstvenom
Mogli su biti i iz Naroda... «
mišljenju, i viši. Da li je moguće da ex‐fraki
Krosa se trgnu. »Pa, mogli bi biti, zašto
stigne do takvih visina? Možda bi jednog
da ne?« reče lagano. Većina robova bila je
dana postao čak i Prvi inženjer i ponašao se
kupljena na planetama koje Trgovci nikada
drsko prema Prvom oficiru, bez rizika da
nisu posećivali, ili su pak rađani na ima‐
bude kažnjen... ?
njima svojih vlasnika... ali Narod čije su
»Oče«, reče Torbi strasno, »da li Prvi
brodove napadači uspeli da osvoje, imao je
inženjer smatra da je moguće naučiti
tragični procenat robova... Taj dečak... da li
dužnosti u pogonu?«
je neki od brodova Naroda nestao u pos‐
»Zar to nisam rekao?«
lednje vreme? Upitao se da li bi na sle‐
»Da, gospodine... Uh... Pitam se zašto to
dećem Skupu mogao da iskopa kakvu
misli?«
informaciju iz arhive Komodora? Međutim,
»Jesi li ti pošašavio? Ili si neuobičajeno
čak ni negativan rezultat ne bi isključio mo‐
skroman? Svaka osoba koja ume da barata
gućnost; neki prvi oficiri bili su prilično
matematikom paljbe može naučiti nukle‐
aljkavi u slanju informacija o rađanju, neki
arno inženjerstvo. Može da uči i astrogaciju,
su opet čekali sazivanje Skupa... Majka,
što je takode od važnosti.«
naprotiv, nikada nije gunđala zbog troškova
121
slanja poruka u n‐svemir; želela je da sva
devojaka. Ako pronađeš neku koja ti se po‐
njena deca budu zabeležena u arhivi — Sisu
sebno dopada — i kojoj se ti dopadaš —
nikada nije bio nemaran.
porazgovaraćeš sa Bakom pa ako se ona
A ako je dečak bio rođen u Narodu a
složi, poći ćemo da se cenjkamo za menja‐
poruka o tome nikada nije stigla do
nje. Nećemo biti škrti. Kako ti se čini?«
Komodora. O, kako je to nepošteno izgubiti
Malopređašnji problem beše potisnut
pravo stečeno rođenjem!
dovoljno daleko.
Ta mu je misao opsedala mozak; greška
»Zvuči lepo, oče.«
se može ispraviti na više načina. No, nije za
»Dovoljno sam pričao!« Krosa odluči da
sada mogao da se seti da li je koji od
proveri arhiv dok se Torbi bude bavio
slobodnih brodova bio izgubljen u posled‐
»stotinama devojaka« — a obaveze prema
nje vreme... Niti se usuđivao da govori o
Beslimu nije trebalo da preispituje sve dok
tome. Ali, kako bi bilo divno pronaći
ne proveri sve podatke. Dečko bi zaista
momku pretke. Naglo je promenio temu.
mogao biti rođeni pripadnik Naroda... zap‐
»U svakom slučaju, dečko, ti si oduvek
ravo, njegove očigledne osobine činile su
pripadao Narodu.«
frakijevsko poreklo gotovo nezamislivim...
»Molim? Kako to, oče?«
Ako je tako, Beslimove želje ostvarile bi se
»Sine, Beslim Bogalj bio je počasni
bolje nego što je tražio u poruci. U
pripadnik Naroda.»
međuvremenu, zaboraviti!
»Šta? Zaista, oče? Kog broda?«
Prešli su gotovo jednu milju dok nisu
»Svih brodova. Izabrali su ga na Skupu.
stigli do ruba komune Lozijanaca. Torbi je
Sine, nekada davno dogodila se jedna
posmatrao doterane lozijanske brodove i sa
sramna stvar. Beslim ju je ispravio i to je
izvesnom grozom se prisećao kako je po‐
zadužilo čitav Narod. No, dovoljno sam ti
kušao da spali jednu od tih lepih stvarčica.
rekao. Kaži, jesi li ikada pomišljao na
Ali nije li otac rekao da posao kontrolora
ženidbu?«
paljbe nije da brine o meti koja mu ja
Ženidba je predstavljala poslednju mi‐
naložena... ?
sao koja bi mogla da mu padne na pamet;
Upali su u gradski saobraćaj i sve druge
bio je užasno radoznao da sazna šta je to
brige behu kao rukom odnešene. Lozijanci
Poup učinio što ga je dovelo u Narod. Ali
se ne koriste putničkim kolima, niti su im
razumeo je upozorenje s kojim je stariji
omiljene svečane stvari kao što su zatvo‐
zatvarao tabu‐temu. »Nisam, oče.«
rene nosiljke ‐ pešice, oni se kreću dvaput
»Tvoja baka misli da si ozbiljno počeo da
brže od čoveka; kada se žure, pretvaraju se
ih merkaš.«
u vozila koja primoravaju posmatrača da
»Pa, gospodine... Baka je uvek u pravu...
zaključi kako je u pitanju mlazni pogon.
ali ja toga nisam bio svestan.«
Četiri, a ponekad i šest udova, obloženi su
�
�Čovek bez žene zaista nije celovit.
rukavicama koji se završavaju nečim što
Samo, mislim da nisi dovoljno star. Sa de‐
podseća na klizaljke. Okvir drži telo i ima
vojkama se smej a plači sam — seti se naših
jednu izbočinu koja služi za napajanje
običaja.« Krosa se seti da je dužan da ispuni
energijom; umotani u ovo mehaničko
Beslimov nalog — da od Hegemonije zatraži
klovnovsko odelo, Lozijanci postaju pravi
pomoć u indentifikaciji mladićeve prošlosti.
navođeni projektili sa bezobzirnom raska‐
Bilo je nezgodno ako bi se Torbi oženio pre
lašnošću i jezivom brzinom; iz njih prskaju
nego što se takva prilika ukaže. Za nekoliko
iskrice, vazduh zaglušujuće šišti a tela na
meseci otkad se nalazio na Sisuu, dečak je
najneverovatniji način prkose inerciji,
znatno porastao. Uznemirilo ga je osećanje
trenju, gravitaciji, ne koče do poslednjeg
da se njegova polu‐shvatljiva napomena o
delića sekunde.
nalaženju (ili simuliranju) Torbijevih preda‐
Pešaci i električni manijaci mešaju se
ka sukobila sa čvrstim obavezama prema
demokratski, bez razaznatljivih pravila. Čini
Beslimu...
se da ne postoji starosna granica za do‐
A tada mu je sinula sjajna ideja. »Reći ću
bijanje vozačke dozvole — i najsićušniji
ti nešto, sine. Možda devojka koja bi ti
Lozijanci uključuju se u ludački saobraćaj,
odgovarala i nije na brodu. Na kraju kra‐
kao još neopreznije verzije svojih starijih.
jeva, svega je nekoliko brodova u luci — a
Torbi se pitao da li će uspeti da se živ i
izbor supruge je ozbiljna stvar. Ona može
zdrav vrati na brod. Lozijanci bi mu se zujeći
poboljšati tvoj status ali te i uništiti. Zašto
približavali vozeći pogrešnom stranom ulice
da to ne uradiš lagano, bez žurbe? Na
(svaka strana bila je, očito, pogrešna), pras‐
Velikom Skupu srešćeš stotine podobnih
kajući i cičeći, a onda bi se zaustavljali pred
122
njegovim nogama, odskakali u stranu, dok
ću uvek koristiti muški rod.«
bi on grabio dah a srce mu silazilo u pete —
»Zašto?«
nisu ga ipak nijednom dotakli! Posle niza
»Zato što su upoznati sa našim običaji‐
skokova, pokušao je da podražava kretanje
ma da glavu kuće predstavlja muškarac.
svog očuha. Kapetan Krosa se spokojno
Ako pošteno pogledaš, i logičnije.«