by MoZarD
Ali Tarzan, i pored sve svoje enciklo‐
se ka svojim rasutim telima, Čudesni
pedijske sveobuhvatnosti, predstavlja tek
rečni brod) nije uzet iz književnih dela.
maleni delić Farmerovog šireg pokušaja
Ima dosta istorijskih ličnosti, ljudi od krvi i
(u isti mah apsurdnog i prekrasnog,
mesa. Barton, Alisa Hargrivs (Hargre‐
unapred osuđenog na neuspeh, ali čim se
aves), Gering, de Beržerak, Klemens, fon
73
Rihthofen, Kralj Džon, Jetrojed Džonson
povraćanje literature, sve to da biste
(Liver Eating Johnson) i mnogi drugi iz
prešli na pravu »akciju«.
prve dve knjige, kao i mnogi drugi u
Zanima me koliko sve to ima
pričama koje tek dolaze, prave su
zajedničkog među sobom i sa vašom
istorijske ličnosti. Neke od njih su ljudi
privatnom ličnošću. Počev od, recimo,
koji sada žive, mada sam ih morao sakriti
likova u književnim delima...
ispod pseudonima. Elvud Haking (Elwood
Hacking) u Čudesnom rečnom brodu je
Jedno je to što su svi oni na svoj način
izmišljeno ime za jednog Amerikanca. A
poetični. Na način od kojeg u meni nešto
Pjotr, lik u mom romanu Iznutra spolja
uzdrhti, dok drugi klasici ne izazivaju tu
(Inside Outside) predstavlja Dostojev‐
reakciju. Svi oni sadrže elemente fanta‐
skog.
zije, svetova iz naših snova. Svi oni
Ako sam preuzeo mnoge likove iz
postavljaju pitanja. Konačna pitanja na
literature, još više sam ih uzeo iz života.
koja mi nemamo konačne odgovore.
Da li nalazim da je literatura zanimljivija
(Možda ne bi trebalo da kažem »ko‐
od života? Literatura jeste život zato što
načna«. Ona nam se samo čine
je ona deo života i stvaraju je živi ljudi.
konačnim; da imamo odgovore na njih,
Literatura ne postoji samo u štampanim
morali bismo postavljati dalja pitanja.)
delima; ona potiče od živih bića, zatim se
Sve te knjige su avanturističke, a u njima
»uknjižuje« i onda vraća živim bićima,
nalazimo avanturiste koji tragaju za
kroz njihovu svest, utičući na njihove misli
konačnim odgovorima, kao da su vitezovi
i postupke. Ona je deo velikog ciklusa —
koji tragaju za Svetim Gralom iz legendi o
ili reciklaže. Čovek živi, piše o svom
kralju Arturu. Sve one, sa izuzetkom
životu, drugi čitaju šta je on napisao i
Haklberija Fina, postavljaju pitanja o
onda opet to što je napisano utiče na
prirodi stvarnosti i o onome šta se nalazi
njihov život. A neki od njih, na koje su
iza nje; dok Haklberi Fin postavlja stra‐
pisana dela uticala, i sami pišu dela koja u
vičnu dilemu u kojoj bi sva ljudska bića
tom kružnom toku vode poreklo od
trebalo da se nađu; na koji način mi
prvobitno napisanih dela. I to se opet
zadovoljavamo zahteve naše individualne
čita. I tako dalje.
svesti i samilosti, i zahteve društva?
Bez obzira na to kakve avanturističke
pripovesti pišem u ovom trenutku, sve
A šta je zajedničko Vašim ne‐roma‐
više se priklanjam jednoj izreci Henrija
nesknim, istorijskim ličnostima?
Milera. U svom Tropiku Kozoroga on
kaže na strani 12:
S jedne strane, sa nekoliko očiglednih
Jer ima samo jedna velika avantura, a to
izuzetaka, sve su to heroji. Oni su posto‐
je unutrašnje putovanje u svoje biće, a za
jali u pravom životu, ali su bili veći od
to nisu važni ni vreme, ni prostor, pa čak
njega. Pravi Barton je prodro u Svetinje
ni dela.
nad Svetinjama, u Harar i Meku, i tražio je
To je avantura kojoj ja težim, iako ne
izvor Nila. De Beržerak, kao i Barton, bio
neposredno. To je sopstveni život imagi‐
je veliki mačevalac — jedna od njegovih
nacije odražen kroz prizmu stvarnosti.
bitaka je neverovatna ali se stvarno
odigrala — ali putovanja tog Francuza, za
Spomenuli ste Mobi Dika, Braću Kara‐
razliku od Bartona, bila su samo u oblasti
mazove, Haklberija Fina, Tropik Kozo‐
duha. Međutim, on je otišao mnogo dalje
roga i Alisu u Zemlji čuda, sve to u
od Bartona, čija su lutanja ostala
jednom dahu, kao što navodite imena
ograničena na ovu planetu. De Beržerak
Bartona, Geringa, de Beržeraka i drugih, a
je stigao i do Meseca i Sunca.
isto tako lako govorite o tome kako
Alisa Plezans Lidel Hargrivs (Alice Ple‐
literatura proističe iz života, stvarajući
saunce Liddell Hargreaves) bila je prava
sopstveni život, iz kojeg zatim niče jedna
živa devojčica koja je onog čuvenog
nova literatura.
zlatnog popodneva zamolila Dodžsona
Govorite o želji da objedinite velike li‐
(Dodgson) da joj ispriča jednu priču, ali
kove u jednu veliku porodicu i spominjete
ona je na svoj način heobična i
svoja avanturistička putovanja u dubine
markantna ličnost. Ja sam i se u nju
sopstvenog bića — gutanje, varenje,
zaljubio putem fotografija u jednoj od
74
biografija Luisa Kerola (Louis Carroll).
koje sam uneo u svoja dela i neke koje ću
Upravo kao što je Alisa iz romana prošla
tek uneti, predstavljaju ljude koji kao da
kroz ogledalo, tako sam i ja prošao kroz
nikada ne sumnjaju u sebe, koji se kreću
fotografiju da bih se upoznao sa pravom
u svom društvu kao da ih ne muče
Alisom. Činilo mi je zadovoljstvo da
nikakve sumnje u vezi sa njim, kao što se
udesim da se »prava« Alisa zaljubi u ser
ribe ne pitaju kakva je priroda morske
Ričarda Fransisa Bartona. Na Zemlji oni
vode. Takvi su Vilijam Maršal (Marshall),
nikada ne bi mogli ostati zajedno, ali
najveći medu srednjovekovnim ratnicima,
Rečni svet je sasvim drugačija životna
tutor engleskih prinčeva i princa —re‐
sredina, on izaziva promene kod svojih
genta; Jetrojed Džonson (Liver Eating
stanovnika. Alisa se ne pojavljuje baš
Johnson, traper iz Stenovitih planina i
često u prvoj knjizi Rečnog sveta, ali ona
ubica Indijanaca iz plemena Vrana; i
će se, bar se tako nadam, razviti u
čovek iz Svazilenda koji je poslužio kao
trodimenzionalnu figuru u trećoj knjizi. U
živi prototip za Umslopogasa (Umslopo‐
stvari, ja na prvu knjigu gledam kao na
gaas), velikog crnačkog junaka u Hagar‐
štimovanje instrumenata od strane
dovim (Haggard) delima Nada zvana
orkestra, a na drugu kao na neki
Ljiljan (Nada the Lily) i Alen Kvotermejn
preludijum. Tr
eća knjiga će biti sama
(Allan Quartermain). Te dve knjige sam
simfonija.
pročitao kada sam bio vrlo mlad, a posle
I Sam Klemens je jedan od mojih likova.
sam ih ponovo čitao bezbroj puta, a
Prvi put sam pročitao pripovesti o Tomu
Umslapogas i Galazi bili su među mojim
Sojeru (Sawyer) i Haklberiju Finu (Finn)
herojima svih vremena. Bili su to Crnci.
kada sam imao devet ili deset godina.
Drugi jedan moj junak, Hijavata, bio je
Tokom sledećih petnaestak godina
crvenokožac. Kada sam se igrao na tom
pročitao sam sva njegova objavljena dela,
ogromnom igralištu sa mnoštvom drveća
ona najbolja po više puta, a zatim sam,
i potokom, sa brojnim padinama i obiljem
kada mi je bilo otprilike dvadeset pet,
bujne vegetacije koju smo zvali Indijanska
pročitao sve Klemensove biografije. Ima
koplja, kada sam se igrao Tarzana i Džona
nešto
u
meni
što
izaziva
neku
Kartera sa Marsa (John Carter of Mars) i
»rezonansu« sa Samom kao piscem, i kao
Dejvida Inesa od Pelisidara (David Innes
čovekom, rekao bih, a i sa njegovim
of Pellucidar), ja sam se isto tako igrao
najboljim knjigama. Ta rezonansa, kao i
crnog Umslapogasa i crnog Galazija,
činjenica da sam većinu svojih junaka
crvenog Hijavate i crvenog Čingačguka
otkrio u detinjstvu i mladosti, objašnjava
(Chingachgook). Ne zamerite mi na ovoj
njihov izbor za likove u mojim delima.
maloj digresiji, ovom lutanju među liko‐
Ja »rezoniram«. Ja »nostalgujem« —
vima moga detinjstva. Ako je to uopšte
ako mogu po analogiji formirati glagol od
digresija. To što sam igrao te uloge u tako
te imenice, a mogu. Ali glavna stvar je
ranom uzrastu, i to žestoko, sa bujnom
rezonansa. A čudno je to što se često radi
uobraziljom, što sam se sa njima iden‐
o rezonansi nečega što mi nedostaje.
tifikovao, i te kako je od značaja za ovaj
Znam kakva sam kukavica, a hteo bih da
intervju. To štošta objašnjava. U to vreme
budem hrabar kao i moji heroji. Znam
sam bio mnogo osetljivlji na »nagoveštaje
koliko sam često spor i glup, a hteo bih da
besmrtnosti« (aluzija na čuvenu »Odu
budem hitar i inteligentan kao moji
besmrtnosti« engleskog romantičarskog
heroji.
pesnika Vilijama Vordsvorta (Words‐
Ali ima rezonanse i u sumnjama i pita‐
worth) — prim. prev), a heroji moga
njima mojih heroja. Barton, de Beržerak i
detinjstva bili su zaista besmrtni. Dogod
Klemens, sa svojim cinizmom, sa svojim
budem živ, oni će živeti u meni. Mada
velikim traganjem za religioznim večnim
očekujem da će u budućnosti njihovi
istinama, sa svojim metafizičkim razmiš‐
glasovi oslabiti.
ljanjima, svojom urođenom melanho‐
U svakom slučaju, te istorijske ličnosti
lijom, svojim odbacivanjem društva
pojaviće se u trećem romanu serije Rečni
(svako svoga) — u isto vreme su čeznuli
svet. Ljudi kao što su Maršal, Džonson i
za tim da ga prihvate bez rezerve — to su
Umslapogas bili su ličnosti, bili su takvi da
ljudi čija je talasna dužina jednaka mojoj.
bih, u nekim razdobljima svoga života, bio
Istovremeno, neke od stvarnih ličnosti
srećan da sam na njihovom mestu. Bili su
75
to heroji, doduše strašno krvavi heroji, a
možda moja volja da verujem bila slabija
sada kada znam kako izgledaju prava krv i
od moje volje da ne verujem. I tako sam
ispala creva, prosut mozak i odvaljene
opet skliznuo u neverništvo i još uvek
vilice, smrskane lobanje i spržena koža,
klizim naniže. Ali možda je svemir
nemam ni najmanju želju da činim ikakvo
zatvoren sistem, a svi putevi kružni.
nasilje. Pa ipak, njihov sklop uma,
prihvatanje strukture sveta u kojem su se
Zašto osećate potrebu da objedinjujete
rodili i u kojem su se borili za mesto pod
svoje romaneskne likove i istorijske heroje
suncem ne postavljajući nikakva pitanja
u jednu »porodicu«.
— to je nešto na čemu im zavidim. Ali
kada bih mogao da biram, zapravo bih
S jedne strane, dosta je zabavno »doka‐
više voleo da budem neurotična i
zivati« postojanje rodbinskih veza. To je,
nesrećna osoba koja o svemu postavlja
bez sumnje, intelektualna zabava, ali
pitanja — kao Barton i Klemens — a ne
zabavni element u naučnoj fantastici
neko ko ni o čemu ne razmišlja, kakvima
uopšte je dobrim delom intelektualne
ja zamišljam Maršala i Umslopogasa.
prirode. Ideje i njihovo neočekivano
Zašto sam izabrao Geringa kao
srodstvo, njihovo iznenadno otkrivanje
antiheroja u knjigama o Rečnom svetu?
od strane pisca i čitaoca, nekada su bili
Pre svega, iako je bio nitkov u životu,
značajan element u naučnoj fantastici.
antiheroj, a u svom životu u Rečnom
Čoveka bi, takoreći, »radost iznenadila«.
svetu on kao takav i počinje svoju
Mi čitamo, i opet čitamo o likovima koje
egzistenciju, on vremenom postaje heroj.
volimo, čitamo bezbroj puta. Pri tom se
Njegova značajne avanture su duhovne
zbiva nešto što je gotovo kao polni akt.
prirode. Jedna od tema ove serije je
Autorov lik sparuje se sa svojim likom u
duhovni preporod. Gering je bio jedan od
ogledalu, koji se nalazi u svesti čitaoca.
čuvenih pilota iz prvog svetskog rata, a ja
Potomstvo iz te veze su deca autorovog i
sam veliki poštovalac avijatičara iz tog
čitaočevog uma. Oni su od naše krvi i
rata. Imao je mnogo fizičke hrabrosti, ali
mesa. Mi ih hranimo i odgajamo, i ona
premalo moralne hrabrosti. Bio je
rastu. I gle, moj Išmael, moj Tarzan, moja
oportunista, čovek bez istinskih principa,
Nina T. — nisu vaši.
ali nije bio onako pokvaren kao Hitler i
Čitali ste o tome kako Bradberi, kao
čak se zalagao za spasavanje nekih
dete, nije mogao da pokupuje sve Baro‐
Jevreja. Hitler je bar verovao u ono što
uzove (Burroughs) knjige kod Barsuma
čini. Gering se kretao — kako vetar duva.
(Barsoom), pa ih je zato sam pisao? U
Ali ma koliko da je bio plitkouman,
izvesnom smislu i ja sam to radio. Ali ja
bespesperspektivan i slabić, ipak je bio
sam živeo, a ne pisao nastavke. Ja nisam
ljudsko biće. A ljudska bića su sposobna
bio bledunjavo, slabunjavo, usamljeno
da dožive preporod ako za to imaju volju.
dete (sa
da ne govorim o Bradberiju)
Gering je, kao i jedan lik iz mojih dela —
prinuđeno da razvija svoju uobrazilju
prečasni Džon Karmodi, jedan od
pomoću fantazija zato što nije imalo
najžalosnijih primeraka ljudskog roda. Ali
drugova za igru. Bio sam vrlo snažan i
kao i Karmodi, on se kreće uzlaznom
hitar, i toliko vešt u penjanju po drveću
putanjom: delom ga podižu drugi, delom
da su me u osnovnoj školi zvali »Tarzan«.
izvlači sam sebe, na silu boga, iz kaljuge.
Puno sam čitao, mnogo više nego moji
On pada, ali na kraju... Videćemo... U ovoj
drugovi, pa čak i više nego samotnjaci
seriji zastupljena je religiozno‐psihološka
među njima. Sve dok se videlo po danu, i
tema koja se provlači kroz mnoga moja
kada je bilo lepo vreme, bio sam stalno
dela. Čak i sa Geringom, dostojnim
medu njima. Moja mašta je terala mišiće
prezrenja, ja osećam rezonansu. Da li ste
da se razvijaju, a kako su mi mišići jačali,
znali da sam, kada sam imao dvadeset
jačala mi je i mašta. A onda je jednog
jednu godinu, doživeo versko preobraće‐
dana jedan drug počeo da me začikava da
nje na jednom masovnom skupu hrišćan‐
skočim sa velike grane platana u dvorištu
skih fundamentalista? Nije, doduše, dugo
Boba Smita (Smith) na drugu. Mnogo sam
potrajalo. U tom trenutku, savladale su
pre toga skakao sa grane na granu, ali
me emocije, ali te emocije nisu mogle na
nikada nisam pokušao taj skok I tako sam,
duže staze da ubede moj intelekt. Ili je
kao Lucifer, pao zbog svoje gordosti. 76
postali zasebna bića. Pa ipak, postojali su
kao bića u mom umu. Sada sam bio
posmatrač, kopIjonoša, sporedni lik;
Išmael a ne Ahab, Malon (Malone)
umesto Čelendžera (Challenger), Vatson
(Watson) umesto Holmsa (Holmes).
Tokom svih tih godina moje nesvesno
biće je pokušavalo da haos pretvori u red.
Um mi je bio ispunjen tim mnogobrojnim
obožavanim likovima, naizgled nepoveza‐
nim; svaki se kretao po svojoj divlje
ekscentričnoj orbiti, svaki pomalo u
neodređenosti novostvorenog svemira.
Ali pravi gospodar ovog sveta: ja,
pretpostavljam, rekao je: »Neka bude
red«.
Red znači da mora da bude postanje, da
postoje praoci, sinovi i kćeri, tetke i braća