Alef Science Fiction Magazine 005

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 005 > Page 14
Alef Science Fiction Magazine 005 Page 14

by MoZarD


  Ali Tarzan, i pored sve svoje enciklo‐

  se ka svojim rasutim telima, Čudesni

  pedijske sveobuhvatnosti, predstavlja tek

  rečni brod) nije uzet iz književnih dela.

  maleni delić Farmerovog šireg pokušaja

  Ima dosta istorijskih ličnosti, ljudi od krvi i

  (u isti mah apsurdnog i prekrasnog,

  mesa. Barton, Alisa Hargrivs (Hargre‐

  unapred osuđenog na neuspeh, ali čim se

  aves), Gering, de Beržerak, Klemens, fon

  73

  Rihthofen, Kralj Džon, Jetrojed Džonson

  povraćanje literature, sve to da biste

  (Liver Eating Johnson) i mnogi drugi iz

  prešli na pravu »akciju«.

  prve dve knjige, kao i mnogi drugi u

  Zanima me koliko sve to ima

  pričama koje tek dolaze, prave su

  zajedničkog među sobom i sa vašom

  istorijske ličnosti. Neke od njih su ljudi

  privatnom ličnošću. Počev od, recimo,

  koji sada žive, mada sam ih morao sakriti

  likova u književnim delima...

  ispod pseudonima. Elvud Haking (Elwood

  Hacking) u Čudesnom rečnom brodu je

  Jedno je to što su svi oni na svoj način

  izmišljeno ime za jednog Amerikanca. A

  poetični. Na način od kojeg u meni nešto

  Pjotr, lik u mom romanu Iznutra spolja

  uzdrhti, dok drugi klasici ne izazivaju tu

  (Inside Outside) predstavlja Dostojev‐

  reakciju. Svi oni sadrže elemente fanta‐

  skog.

  zije, svetova iz naših snova. Svi oni

  Ako sam preuzeo mnoge likove iz

  postavljaju pitanja. Konačna pitanja na

  literature, još više sam ih uzeo iz života.

  koja mi nemamo konačne odgovore.

  Da li nalazim da je literatura zanimljivija

  (Možda ne bi trebalo da kažem »ko‐

  od života? Literatura jeste život zato što

  načna«. Ona nam se samo čine

  je ona deo života i stvaraju je živi ljudi.

  konačnim; da imamo odgovore na njih,

  Literatura ne postoji samo u štampanim

  morali bismo postavljati dalja pitanja.)

  delima; ona potiče od živih bića, zatim se

  Sve te knjige su avanturističke, a u njima

  »uknjižuje« i onda vraća živim bićima,

  nalazimo avanturiste koji tragaju za

  kroz njihovu svest, utičući na njihove misli

  konačnim odgovorima, kao da su vitezovi

  i postupke. Ona je deo velikog ciklusa —

  koji tragaju za Svetim Gralom iz legendi o

  ili reciklaže. Čovek živi, piše o svom

  kralju Arturu. Sve one, sa izuzetkom

  životu, drugi čitaju šta je on napisao i

  Haklberija Fina, postavljaju pitanja o

  onda opet to što je napisano utiče na

  prirodi stvarnosti i o onome šta se nalazi

  njihov život. A neki od njih, na koje su

  iza nje; dok Haklberi Fin postavlja stra‐

  pisana dela uticala, i sami pišu dela koja u

  vičnu dilemu u kojoj bi sva ljudska bića

  tom kružnom toku vode poreklo od

  trebalo da se nađu; na koji način mi

  prvobitno napisanih dela. I to se opet

  zadovoljavamo zahteve naše individualne

  čita. I tako dalje.

  svesti i samilosti, i zahteve društva?

  Bez obzira na to kakve avanturističke

  pripovesti pišem u ovom trenutku, sve

  A šta je zajedničko Vašim ne‐roma‐

  više se priklanjam jednoj izreci Henrija

  nesknim, istorijskim ličnostima?

  Milera. U svom Tropiku Kozoroga on

  kaže na strani 12:

  S jedne strane, sa nekoliko očiglednih

  Jer ima samo jedna velika avantura, a to

  izuzetaka, sve su to heroji. Oni su posto‐

  je unutrašnje putovanje u svoje biće, a za

  jali u pravom životu, ali su bili veći od

  to nisu važni ni vreme, ni prostor, pa čak

  njega. Pravi Barton je prodro u Svetinje

  ni dela.

  nad Svetinjama, u Harar i Meku, i tražio je

  To je avantura kojoj ja težim, iako ne

  izvor Nila. De Beržerak, kao i Barton, bio

  neposredno. To je sopstveni život imagi‐

  je veliki mačevalac — jedna od njegovih

  nacije odražen kroz prizmu stvarnosti.

  bitaka je neverovatna ali se stvarno

  odigrala — ali putovanja tog Francuza, za

  Spomenuli ste Mobi Dika, Braću Kara‐

  razliku od Bartona, bila su samo u oblasti

  mazove, Haklberija Fina, Tropik Kozo‐

  duha. Međutim, on je otišao mnogo dalje

  roga i Alisu u Zemlji čuda, sve to u

  od Bartona, čija su lutanja ostala

  jednom dahu, kao što navodite imena

  ograničena na ovu planetu. De Beržerak

  Bartona, Geringa, de Beržeraka i drugih, a

  je stigao i do Meseca i Sunca.

  isto tako lako govorite o tome kako

  Alisa Plezans Lidel Hargrivs (Alice Ple‐

  literatura proističe iz života, stvarajući

  saunce Liddell Hargreaves) bila je prava

  sopstveni život, iz kojeg zatim niče jedna

  živa devojčica koja je onog čuvenog

  nova literatura.

  zlatnog popodneva zamolila Dodžsona

  Govorite o želji da objedinite velike li‐

  (Dodgson) da joj ispriča jednu priču, ali

  kove u jednu veliku porodicu i spominjete

  ona je na svoj način heobična i

  svoja avanturistička putovanja u dubine

  markantna ličnost. Ja sam i se u nju

  sopstvenog bića — gutanje, varenje,

  zaljubio putem fotografija u jednoj od

  74

  biografija Luisa Kerola (Louis Carroll).

  koje sam uneo u svoja dela i neke koje ću

  Upravo kao što je Alisa iz romana prošla

  tek uneti, predstavljaju ljude koji kao da

  kroz ogledalo, tako sam i ja prošao kroz

  nikada ne sumnjaju u sebe, koji se kreću

  fotografiju da bih se upoznao sa pravom

  u svom društvu kao da ih ne muče

  Alisom. Činilo mi je zadovoljstvo da

  nikakve sumnje u vezi sa njim, kao što se

  udesim da se »prava« Alisa zaljubi u ser

  ribe ne pitaju kakva je priroda morske

  Ričarda Fransisa Bartona. Na Zemlji oni

  vode. Takvi su Vilijam Maršal (Marshall),

  nikada ne bi mogli ostati zajedno, ali

  najveći medu srednjovekovnim ratnicima,

  Rečni svet je sasvim drugačija životna

  tutor engleskih prinčeva i princa —re‐

  sredina, on izaziva promene kod svojih

  genta; Jetrojed Džonson (Liver Eating

  stanovnika. Alisa se ne pojavljuje baš

  Johnson, traper iz Stenovitih planina i

  često u prvoj knjizi Rečnog sveta, ali ona

  ubica Indijanaca iz plemena Vrana; i

  će se, bar se tako nadam, razviti u

  čovek iz Svazilenda koji je poslužio kao

  trodimenzionalnu figuru u trećoj knjizi. U

  živi prototip za Umslopogasa (Umslopo‐

  stvari, ja na prvu knjigu gledam kao na

  gaas), velikog crnačkog junaka u Hagar‐

  štimovanje instrumenata od strane

  dovim (Haggard) delima Nada zvana

  orkestra, a na drugu kao na neki

  Ljiljan (Nada the Lily) i Alen Kvotermejn

  preludijum. Tr
eća knjiga će biti sama

  (Allan Quartermain). Te dve knjige sam

  simfonija.

  pročitao kada sam bio vrlo mlad, a posle

  I Sam Klemens je jedan od mojih likova.

  sam ih ponovo čitao bezbroj puta, a

  Prvi put sam pročitao pripovesti o Tomu

  Umslapogas i Galazi bili su među mojim

  Sojeru (Sawyer) i Haklberiju Finu (Finn)

  herojima svih vremena. Bili su to Crnci.

  kada sam imao devet ili deset godina.

  Drugi jedan moj junak, Hijavata, bio je

  Tokom sledećih petnaestak godina

  crvenokožac. Kada sam se igrao na tom

  pročitao sam sva njegova objavljena dela,

  ogromnom igralištu sa mnoštvom drveća

  ona najbolja po više puta, a zatim sam,

  i potokom, sa brojnim padinama i obiljem

  kada mi je bilo otprilike dvadeset pet,

  bujne vegetacije koju smo zvali Indijanska

  pročitao sve Klemensove biografije. Ima

  koplja, kada sam se igrao Tarzana i Džona

  nešto

  u

  meni

  što

  izaziva

  neku

  Kartera sa Marsa (John Carter of Mars) i

  »rezonansu« sa Samom kao piscem, i kao

  Dejvida Inesa od Pelisidara (David Innes

  čovekom, rekao bih, a i sa njegovim

  of Pellucidar), ja sam se isto tako igrao

  najboljim knjigama. Ta rezonansa, kao i

  crnog Umslapogasa i crnog Galazija,

  činjenica da sam većinu svojih junaka

  crvenog Hijavate i crvenog Čingačguka

  otkrio u detinjstvu i mladosti, objašnjava

  (Chingachgook). Ne zamerite mi na ovoj

  njihov izbor za likove u mojim delima.

  maloj digresiji, ovom lutanju među liko‐

  Ja »rezoniram«. Ja »nostalgujem« —

  vima moga detinjstva. Ako je to uopšte

  ako mogu po analogiji formirati glagol od

  digresija. To što sam igrao te uloge u tako

  te imenice, a mogu. Ali glavna stvar je

  ranom uzrastu, i to žestoko, sa bujnom

  rezonansa. A čudno je to što se često radi

  uobraziljom, što sam se sa njima iden‐

  o rezonansi nečega što mi nedostaje.

  tifikovao, i te kako je od značaja za ovaj

  Znam kakva sam kukavica, a hteo bih da

  intervju. To štošta objašnjava. U to vreme

  budem hrabar kao i moji heroji. Znam

  sam bio mnogo osetljivlji na »nagoveštaje

  koliko sam često spor i glup, a hteo bih da

  besmrtnosti« (aluzija na čuvenu »Odu

  budem hitar i inteligentan kao moji

  besmrtnosti« engleskog romantičarskog

  heroji.

  pesnika Vilijama Vordsvorta (Words‐

  Ali ima rezonanse i u sumnjama i pita‐

  worth) — prim. prev), a heroji moga

  njima mojih heroja. Barton, de Beržerak i

  detinjstva bili su zaista besmrtni. Dogod

  Klemens, sa svojim cinizmom, sa svojim

  budem živ, oni će živeti u meni. Mada

  velikim traganjem za religioznim večnim

  očekujem da će u budućnosti njihovi

  istinama, sa svojim metafizičkim razmiš‐

  glasovi oslabiti.

  ljanjima, svojom urođenom melanho‐

  U svakom slučaju, te istorijske ličnosti

  lijom, svojim odbacivanjem društva

  pojaviće se u trećem romanu serije Rečni

  (svako svoga) — u isto vreme su čeznuli

  svet. Ljudi kao što su Maršal, Džonson i

  za tim da ga prihvate bez rezerve — to su

  Umslapogas bili su ličnosti, bili su takvi da

  ljudi čija je talasna dužina jednaka mojoj.

  bih, u nekim razdobljima svoga života, bio

  Istovremeno, neke od stvarnih ličnosti

  srećan da sam na njihovom mestu. Bili su

  75

  to heroji, doduše strašno krvavi heroji, a

  možda moja volja da verujem bila slabija

  sada kada znam kako izgledaju prava krv i

  od moje volje da ne verujem. I tako sam

  ispala creva, prosut mozak i odvaljene

  opet skliznuo u neverništvo i još uvek

  vilice, smrskane lobanje i spržena koža,

  klizim naniže. Ali možda je svemir

  nemam ni najmanju želju da činim ikakvo

  zatvoren sistem, a svi putevi kružni.

  nasilje. Pa ipak, njihov sklop uma,

  prihvatanje strukture sveta u kojem su se

  Zašto osećate potrebu da objedinjujete

  rodili i u kojem su se borili za mesto pod

  svoje romaneskne likove i istorijske heroje

  suncem ne postavljajući nikakva pitanja

  u jednu »porodicu«.

  — to je nešto na čemu im zavidim. Ali

  kada bih mogao da biram, zapravo bih

  S jedne strane, dosta je zabavno »doka‐

  više voleo da budem neurotična i

  zivati« postojanje rodbinskih veza. To je,

  nesrećna osoba koja o svemu postavlja

  bez sumnje, intelektualna zabava, ali

  pitanja — kao Barton i Klemens — a ne

  zabavni element u naučnoj fantastici

  neko ko ni o čemu ne razmišlja, kakvima

  uopšte je dobrim delom intelektualne

  ja zamišljam Maršala i Umslopogasa.

  prirode. Ideje i njihovo neočekivano

  Zašto sam izabrao Geringa kao

  srodstvo, njihovo iznenadno otkrivanje

  antiheroja u knjigama o Rečnom svetu?

  od strane pisca i čitaoca, nekada su bili

  Pre svega, iako je bio nitkov u životu,

  značajan element u naučnoj fantastici.

  antiheroj, a u svom životu u Rečnom

  Čoveka bi, takoreći, »radost iznenadila«.

  svetu on kao takav i počinje svoju

  Mi čitamo, i opet čitamo o likovima koje

  egzistenciju, on vremenom postaje heroj.

  volimo, čitamo bezbroj puta. Pri tom se

  Njegova značajne avanture su duhovne

  zbiva nešto što je gotovo kao polni akt.

  prirode. Jedna od tema ove serije je

  Autorov lik sparuje se sa svojim likom u

  duhovni preporod. Gering je bio jedan od

  ogledalu, koji se nalazi u svesti čitaoca.

  čuvenih pilota iz prvog svetskog rata, a ja

  Potomstvo iz te veze su deca autorovog i

  sam veliki poštovalac avijatičara iz tog

  čitaočevog uma. Oni su od naše krvi i

  rata. Imao je mnogo fizičke hrabrosti, ali

  mesa. Mi ih hranimo i odgajamo, i ona

  premalo moralne hrabrosti. Bio je

  rastu. I gle, moj Išmael, moj Tarzan, moja

  oportunista, čovek bez istinskih principa,

  Nina T. — nisu vaši.

  ali nije bio onako pokvaren kao Hitler i

  Čitali ste o tome kako Bradberi, kao

  čak se zalagao za spasavanje nekih

  dete, nije mogao da pokupuje sve Baro‐

  Jevreja. Hitler je bar verovao u ono što

  uzove (Burroughs) knjige kod Barsuma

  čini. Gering se kretao — kako vetar duva.

  (Barsoom), pa ih je zato sam pisao? U

  Ali ma koliko da je bio plitkouman,

  izvesnom smislu i ja sam to radio. Ali ja

  bespesperspektivan i slabić, ipak je bio

  sam živeo, a ne pisao nastavke. Ja nisam

  ljudsko biće. A ljudska bića su sposobna

  bio bledunjavo, slabunjavo, usamljeno

  da dožive preporod ako za to imaju volju.

  dete (sa
da ne govorim o Bradberiju)

  Gering je, kao i jedan lik iz mojih dela —

  prinuđeno da razvija svoju uobrazilju

  prečasni Džon Karmodi, jedan od

  pomoću fantazija zato što nije imalo

  najžalosnijih primeraka ljudskog roda. Ali

  drugova za igru. Bio sam vrlo snažan i

  kao i Karmodi, on se kreće uzlaznom

  hitar, i toliko vešt u penjanju po drveću

  putanjom: delom ga podižu drugi, delom

  da su me u osnovnoj školi zvali »Tarzan«.

  izvlači sam sebe, na silu boga, iz kaljuge.

  Puno sam čitao, mnogo više nego moji

  On pada, ali na kraju... Videćemo... U ovoj

  drugovi, pa čak i više nego samotnjaci

  seriji zastupljena je religiozno‐psihološka

  među njima. Sve dok se videlo po danu, i

  tema koja se provlači kroz mnoga moja

  kada je bilo lepo vreme, bio sam stalno

  dela. Čak i sa Geringom, dostojnim

  medu njima. Moja mašta je terala mišiće

  prezrenja, ja osećam rezonansu. Da li ste

  da se razvijaju, a kako su mi mišići jačali,

  znali da sam, kada sam imao dvadeset

  jačala mi je i mašta. A onda je jednog

  jednu godinu, doživeo versko preobraće‐

  dana jedan drug počeo da me začikava da

  nje na jednom masovnom skupu hrišćan‐

  skočim sa velike grane platana u dvorištu

  skih fundamentalista? Nije, doduše, dugo

  Boba Smita (Smith) na drugu. Mnogo sam

  potrajalo. U tom trenutku, savladale su

  pre toga skakao sa grane na granu, ali

  me emocije, ali te emocije nisu mogle na

  nikada nisam pokušao taj skok I tako sam,

  duže staze da ubede moj intelekt. Ili je

  kao Lucifer, pao zbog svoje gordosti. 76

  postali zasebna bića. Pa ipak, postojali su

  kao bića u mom umu. Sada sam bio

  posmatrač, kopIjonoša, sporedni lik;

  Išmael a ne Ahab, Malon (Malone)

  umesto Čelendžera (Challenger), Vatson

  (Watson) umesto Holmsa (Holmes).

  Tokom svih tih godina moje nesvesno

  biće je pokušavalo da haos pretvori u red.

  Um mi je bio ispunjen tim mnogobrojnim

  obožavanim likovima, naizgled nepoveza‐

  nim; svaki se kretao po svojoj divlje

  ekscentričnoj orbiti, svaki pomalo u

  neodređenosti novostvorenog svemira.

  Ali pravi gospodar ovog sveta: ja,

  pretpostavljam, rekao je: »Neka bude

  red«.

  Red znači da mora da bude postanje, da

  postoje praoci, sinovi i kćeri, tetke i braća

 

‹ Prev