by MoZarD
i sestre od stričeva i tetaka. U mladosti
sam se temeljito upoznao sa grčkom i
nordijskom mitologijom, a pre nekoliko
godina sam utvrdio da britanska kraljica
Elizabeta može da dokaže da njena loza
vodi unazad sve do germanskog Boga
Oca, Vodena (Woden) u staroengleskim,
Pokidao sam neke mišiće u butini i bio
odnosno Odina u staronorveškim preda‐
sam paralisan od bola čitavih pola sata.
njima. I tako je, preko najranijih engleskih
Od tog dana zatvorio sam se u sebe.
kraljeva Voden praotac Skerletnog Pim‐
Naravno, same promene morale su već
pernela, Tarzana, Fileasa Foga (Phileas
postojati u meni. Jedan pad ne može
Fogg) i Ričarda Ventvorta (Wentworth),
promeniti karakter jedne osobe sem ako
kao i svih velikih detektiva (istraživača)
postoji neka psihička podloga na kojoj
supermena poređanih u jedinstvenu
fizička trauma može da se iskaže.
genealogiju u knjizi Tarzan uživo. A to se
Spominjem ovo zato što je događaj bio
dalje proširuje u mojoj biografiji Doka
značajan za moje formiranje kao pisca. I
Sevidža koju pripremam. Uzgred budi
dalje sam se takmičio u atletskim
rečeno, ovo porodično stablo nije baš
disciplinama i veštinama pošto su mi
stoprocentno proizvoljno. Pokušao sam
mišići zarasli. Ali u srcu me to više nije
da se poslužim kvazinaukom u svojoj
privlačilo. Oborio sam nekoliko svetskih
genealogiji i da pružam tekstualne dokaze
rekorda u trčanju u srednjoj školi, ali
gde god je to moguće. Moj vodič u
samo na treninzima. Na takmičenjima,
takvom postupku bio je tip istraživanja
ako bih izveo pobednički skok, bio bih
koji nalazimo u Zapisima iz Bejker strita
diskvalifikovan jer sam svaki put napravio
(The Baker Street Journal). Na primer,
prestup, dva‐tri centimetra. Ako bih se
Bering‐Guld (Baring‐Gould) u svom delu
koncentrisao da ne prestupim, skok bi
Šerlok Holms iz Bejker strita (Sherlock
ispao slab, a na 440 jardi su me stalno
Holmes of Baker Street) tvrdi da je
pobeđivali dečaci za koje je moj trener
Čelendžer bio Holmsov brat od tetke. On
tvrdio da je trebalo da ih tučem.
za to nije imao nikakvih tekstualnih
Ne znam šta se to tako neobično
dokaza. Ali ja sam uspeo da dokažem da
dogodilo kada sam pao sa visine od oko
je takvo srodstvo zaista postojalo. To sam
sedam metara i tresnuo na leđa. Digao
bio u stanju da izvedem zato što je
sam ruke od pokušaja da budem Tarzan
Tarzanova mati bila rođena Raderford
telesno, ali sam i dalje bio on u duši. A
(Rutherford). Isto tako, uspeo sam da
onda sam i to napustio kad sam bio
»dokažem« da su Džordž T. i Nina T. iz
stariji. Nisam više bio Tarzan, ili
Trgovca Horna (Trader Hom) Tarzanovi
Umslapogas ili Rafls (Raffles); oni su
rođaci iz istih razloga. I tako dalje.
77
Fidler navodi da vi želite da se »pome‐
prefinjen metod da se zavlada svetom.
šate, i da prođete gotovo neprimećeni, sa
Rembrant stavlja samoga sebe poluskri‐
superherojima, mutantima i čudovištima,
venog u gomili, u svoje slike. Kabel
kao da je lik Filipa Hosea Farmera isto
(Cabell) je sebe stavio u Poatem
toliko stvaran kao bilo koji drugi književni
(Poictesme) kao Orvendila (Horvendile).
lik...« Ali to bi značilo odreći se svoga
Džoni Šonesi (Shawnessy) u Zemlji kišnog
bića, bekstvo iz svoga bića, a ja iz vaših
drveta (Raintree Country) je i J.W.S. pisan
dela nisam stekao taj utisak. (Taj utisak
velikim slovima, solidni ugledni građanin
često imam čitajući Bradberijeve čežnjive
svoga okruga, i mali Džoni Šonesi (čije bi
reinkarnacije.) Međutim, u vašim liko‐
ime trebalo pisati malim početnim
vima nema ničeg čežnjivog, ničeg ljupkog
slovima), čovek ko i ne poznaje granice,
niti halucinantnog — vaši svetovi su
čije se lice vidi kako lukavo izviruje iza
konkretni, čak i u snu i imaju neki opor
jednog stuba na frizu u Partenonu ili viri
ukus savremenosti. Vaši likovi me navode
Rembrantu preko ramena, ili ga ugledate
na pomisao da su delom zabavni, delom
za trenutak za vreme juriša na Bastilju.
funkcionalni (u profesionalnom smislu
Autor potpisuje svoja dela sobom samim,
reči), delom arhetipski, a sve u svemu,
a sem toga se igra anonimnog tvorca
satira na sebe same i jedan lični pogled
stvorenog sveta.
na čoveka.
Pored ostalog, voleo bih da sam poz‐
Ne bih rekao da je Fidler hteo da kaže
navao lično Bartona, Beržeraka i Klemen‐
da ovo uvođenje sebe samog u moja dela
sa. Ovde nikad za to nisam imao prilike,
ukazuje na moje bekstvo od sebe samog.
ali ona mi se pruža u Rečnom svetu.
Kad bih otišao u Brazil (a bio sam tamo),
Samo, ni tu mi ne cvetaju ruže baš svuda.
ne bih time pobegao od sebe samog.
Frigeta puno toga nervira i dovodi do
Pobegao bih od nekih obaveza koje mi
besa kod Bartona, i njih dvojica se često
nameće stalni boravak u SAD. Ali bio bih i
ne slažu baš najbolje. Tako da čak i u
dalje Filip Hose Farmer, i od toga nema
svetu snova ima realizma, i verujem da je
bežanja ni u Peoriju ni u Rio de Žaneiro.
to ono što vi nazivate »konkretnim« i
Međutim, prava slast postupka kojim
»osećajem savremenosti«.
stavljam samog sebe u svoje priče je u
Satirični elementi su, naravno, porek‐
tome što tako mogu da proučavam
lom iz mog karaktera. Imam neki ugra‐
različite strane moje ličnosti. U seriji Volk‐
đeni detektor, vrlo osetljiv, za merenje
Kikaha (Wolff‐Kickaha) mogu biti Pol
rastojanja između onoga što bi čovek
Džejnes Finegan (Paul Janus Finnegan) ili
hteo da bude, ili tvrdi da tome teži, i
Kikaha. Ali ja znam vrlo dobro da Kikaha
onoga što on zaista jeste. Uveren sam da
nisam ja kakav jesam, nego kakav bih
je to urođeno, iako su moji vrlo rani
hteo da budem. A Piter Džejrus Friget
susreti sa Sviftom i Klemensom sigurno
(Peter Jairus Frigate) u Rečnom svetu,
pomogli da se sklonost izoštri.
Bartonov Bosvel (Boswell), to sam ja
Nema deteta koje bi ih moglo čitati u
onakav kakav sam, iako verovatno nisam
tako ranom uzrastu i tako često a da od
baš toliko zao. Znate, Ruso je u svojim
njih nešto ne preuzme.
Ispovestima (Confessions) sebe prikazao
Što se tiče »arhetipova�
�, ne volim
mnogo gorim nego što je bio u stvari. Što
mnogo o tome da razmišljam. Zapravo,
se tiče Bojgura (Boygur) u Gospodaru
bilo bi mi najmilije da tu reč nikada nisam
Tigru (Lord Tyger), tu je Fidlerova
čuo. Ne isplati se da čovek postane
pronicljivost izvanredna. Bojgur je moja
isuviše svestan svoga nesvesnog bića.
karikatura — ludi naučnik koji pokušava
Svesno psihološki pisac nam retko kad
da stvori svog sopstvenog Tarzana i
pruža vrhunske vrednosti. Upravo su
stalno mora da sklapa kompromise sa
nesvesno arhetipski pisci, kao Hagard
stvarnošću. Uzgred, o poreklu imena
(Haggard) i Dostojevski, ti koji nam
Bojgur — ono se nalazi u Per Gintu (Peer
otkrivaju nešto značajno u domenu psi‐
Gynt).
hologije. Jung je to ubedljivo pokazao.
Mislim, ipak, da uvođenje sebe, preru‐
Judi Meril (Judy Merril) je jednom rekla
šenog, u svoje tvorevine — svoje svetove
da ja imam direktan cevovod za nes‐
— predstavlja određeni zaštitni znak.
vesno. Možda je to istina. Ako jeste,
»Gle, ovo sam ja uradio!« A to je i
nemam nameru da crtam trasu cevovoda
78
i njegovih podsistema. Mogao bih preki‐
čak obožavam svoje noćne more. Ne
nuti cev, razoriti podsistem. Stalno imam
zavidim ljudima koji se nikad ne mogu
međugradske pozive i ne želim da imam
setiti svojih snova, i koje nikada nije
telefon neregistrovan u imeniku. Da li
prestrašila noćna mora. Sećati se samo
sam jasan?
svog svesnog sveta značilo bi biti samo
U svakom slučaju, obožavam svoje
poluživ.
snove. Kad pogledam unazad, vidim da
79
ESEJ ORSON SKOT KARD
Gde je probojna ivica
naučne fantastike?
Reklamiranje »post‐modernih«
on pokušava da nam dočara beznadežno
je pogrešna. Ako budete imali stremljenja
Majkl Svonvik (Michael Swanwick) je
da pratite sledećih nekoliko stranica,
jedan od najtalentovanijih novih pisaca
pokazaću vam zašto smatram da Svonvik
naučne fantastike. U svom nedavnom
greši. Čak ću se odvažiti da vam kažem ko
članku u časopisu Asimovs avgust 1986; u
bi po mom mišljenju trebalo — sasvim je
Jugoslaviji objavljenom u Siriusu br. 135 i
moguće da i hoće — da zauzme tvrđavu
136, pod naslovom »Vodič za post‐mo‐
na juriš, preuzme kontrolu, i planira
dernizam«), Svonvik je uspešno skrenuo
smerove i ciljeve naučne fantastike.
našu pažnju na neke vrlo dobre mlade
Nemojte, međutim, grešiti u jednom
pisce iz one grupe čiji su amblemi
pitanju. Ja ne nudim samo jedno alter‐
ogledalske naočari i Mobi Dik. Njegov
nativno gledište, skup suprotnih tvrdnji
članak bio je tako vedar i dobronameran,
uz skromno priznanje da u ovakvim
tako lišen zlobe, da sad izgleda da smo
stvarima niko ne može biti »u pravu« ili
zlobnici ako samo i pomislimo da ga
»u krivu«. Slažem se da nije verovatno da
osporavamo. Da je Svonvik jasno kazao
iko bude apsolutno u pravu, ali u nekim
da je njegov članak studija o jednoj
konkretnim pitanjima moguće je da neko
grupici mladih SF pisaca, ja zaista ne bih
bude apsolutno u krivu. Svonvikov »Vodič
imao šta da zamerim.
ka post‐modernima« je otprilike onoliko
Ali on je, avaj, kazao u ime tih mladih
tačan koliko bi bio tačan spis o istoriji
pisaca da je »sva naučna fantastika koja
sveta napisan rukom nekog kaluđera u
je vodila do njihove generacije, i kroz
Veneciji XII veka. Mogao bi taj kaluđer
njihovu generaciju kulminirala, sada —
biti, za svoje vreme, erudita, kosmopolit,
suočimo se sa tim — mrtva.« Pisci koje on
dobro i ažurno informisan — ali maltene
hvali su, kaže Svonvik, »nova generacija«,
je sigurno da bi dao »istoriju sveta« u
sa »novom vizijom« kako naučnu fantas‐
kojoj bi se kao najvažniji događaji isticali
tiku treba pisati. Oni će, predviđa
poslovi venecijanske aristokratije i poslovi
Svonvik, »preuzeti kontrolu nad buduć‐
vladajućih ljudi drugih gradova severne
nošću naučne fantastike... planirati njene
Italije. Razumljivo je to; ne možemo
smerove i ciljeve.« On ih opisuje kao
zamerati istoričaru ako pridaje previše
»subverzivce« i revolucionare koji na juriš
važnosti društvu u kome živi. Ali ako
osvajaju tvrđavu.
poverujete da je njegova istorija stvarno
Ovim hiperbolama važnost tih mladih
istorija sveta, samo ćete, čitajući je,
pisaca naduvana je izvan svake proporcije
povećavati svoje neznanje.
sa realnošću. Pošto je jedan od njih,
Ako ste čitali Svonvikov članak, i
prirodno je da Svonvik može poželeti da
verovali mu, po svoj prilici ste dobili
upravo oni proizvedu najznačajnija dela u
sledeće netačne i pogrešno‐usmera‐
današnjoj naučnoj fantastici. Neki od njih
vajuće utiske:
stvarno i daju važna dela, a njihova grupa
(1) Da postoji nekakva grupa zvana
ima mnogo talenta i potencijala: ali
»humanisti«.
nemaju više talenta, niti više potencijala,
(2) Da kiberpankeri i ti »humanisti«
nego ma koja druga grupa pisaca koja je
rade nešto novo.
upravo u tom petogodišnjem periodu po
(3) Da su kiberpankeri i »humanisti«
prvi put skrenula pažnju na sebe.
najbolji novi SF pisci.
Drugim rečima, kod Svonvika su tačni
(4) Da svako ko nije ili kiberpanker ili
detalji — zaista vredi pogledati te pisce
»humanista« može da odseče konac
koje on pominje — ali ukupna slika koju
svoje udice i da ode kući, jer ti momci
80
jedini rade ono pravo. Svi ostali ili su
glasiti ih za »generaciju« ili »pokret«.
starci, ili nose na glavi kapice sa
Teško da bi se moglo reći da te grupe
propelerima.
stvarno postoje, osim kao kritičarske
(5) Da su svi SF pisci ili iskolačili oči od
tvorevine; članovi grupe ne moraju
divljenja, ili se naljutili, zbog nestašnog
prihvatiti nikakvu odgovornost za gluposti
ponašanja tih »grupa«.
koje se o njima pišu. Kritičarsko svrsta‐
(6) Da je dodeljivanje nagrada Nebula u
vanje pisaca u grupe može ukazivati na
poslednje vreme bojište gde se sudaraju
istine, ih biti totalno pogrešno; u većini
ta dva rivalska tabora.
slučajeva, ishod je bliži ovom drugom.
Kiberpankeri
su i socijalna i ideološka
Oslobađanje od nekih netačnosti
grupa. Oni hotimice proglašavaju svoje
postojanje kao grupe, a neki od njih se
Šta je to »grupa« pisaca? Taj termin
žestoko trude da privuku maksimalnu
možete deflnisati na nekoliko načina.
pažnju javnosti na svoj željeni pokret.
Pisci mogu oformiti neku svoju socijalnu
Međutim,
»humanisti«
su
samo
grupu: mogu da se dopisuju, susreću, da
kritičarska grupa. Utisak da takva grupa
jedni drugima čitaju i kritikuju dela. Čovek
postoji stvoren je isključivo zato što su ih
pomisli na grupu u Mineapolisu koju vode
kiberpankeri napadali kao grupu, i zato
Vil Šeterli (Will Shetterly) i Ema Bul
što je Svonvik proglasio da je to grupa.
(Emma Buli), i koja se ispoIjava kroz
Neki od pisaca pomenutih na taj način,
knjige o Liaveku; zatim, na »Mofiju iz
na primer Kim Stenli Robinson, (Kim Stan‐
Moskve« (iz gradića Moskve u državi
ley Robinson) nalaze da je i sama ideja
Ajdaho, ne u SSSR) koja se okupila oko
prlpadništva nekakvoj grupi poprilično
Dina Veslija Smita (Dean Wesley Smith);
uvredljiva; neke druge, na primer Džona
na književno‐radioničarsku grupu u
Kesela, (John Kessel) ta ideja, čini se,
Koloradu okupljenu oko Eda Brajanta (Ed
uglavnom razonođuje. Vrlo je malo njih
Bryant). Hoćemo li posegnuti malo dalje
to uopšte ozbiljno shvatilo. Ima nekih
u prošlost? Futurijanci, dobro znani;
»humanista« koji su članovi raznih
grupa »Inklings«; grupa »Blumsberi« oko
socijalnih grupa, ali nijedna od tih
Virdžinije Vulf (Virginia Woolf); zatim, ona
stvarnih grupa ni približno ne odgovara
zbijena grupica londonskih dramatičara i
granicama koje Svonvik nudi. Ako ikada
glumaca koja je dala Šekspiria i izdržala
bude postojala neka grupa »humanista«,
mladalačku
nepodnošljivost
Bena
biće to zato što ju je Svonvik stvorio, a ne
»Harlana« Džonsona.
zato što je već postojala kad je on počeo
Primetite, međutim, da te socijalne
o tome da govori.
grupe ne znače da svaki njihov pripadnik
Sećam se kako sam čitao neznalački i
piše slično. Pisci koji to hoće, ponekad