Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

  ošamućenim, ufiksanim vojnicima.

  Od kritike do podsmeha, od podsmeha

  Baš kao što je Gibsonova »budućnost«

  do surovosti; dugi noževi se izvlače iz

  zapravo samo ukrašena varijanta narko‐

  korica, a u literarnim zadnjim uličicama

  kulture šezdesetih, tako je i Šepardova

  čekaju zasede spremne da te saseku.

  »budućnost« ogromnim delom zasno‐

  A ipak, i mučki napadi kritičara su bolji

  vana na uspomenama o vijetnamskom

  od onoga što dode posle; od tišine.

  ratu. To je savršeno prirodno. Kad su SF

  Bio sam na jednoj konvenciji u Denveru

  pisci pedesetih pisali priče o »budućem«

  u onim blaženim danima kad sam još

  ratovanju protiv Rusije, pisali su u stvari o

  uvek bio »vrući novi pisac«. Džordž

  drugom svetskom ratu u kome se

  Martin i ja smo popričali nekoliko

  pravedni saveznici bore na život i smrt sa

  trenutaka. Do tog trenutka već sam bio

  nekom zaprepašćujuće zlom imperijom.

  dospeo na drugo mesto u par kategorija, i

  Naše priče o bliskoj budućnosti skoro

  tužno sam razmišljao da te nagrade Hugo

  uvek najbolje odslikavaju našu nedavnu

  možda nikada neću dobiti. »Ama,

  prošlost.

  gubljenje nije tako strašno«, rekao je

  87

  Džordž. »Sačekaj samo dok dođe dan

  opet primećen. Ne sa onim belo užare‐

  kada, po prvi put, ne budeš uopšte ni

  nim uzbuđenjem koje su osećali kad si bio

  nominovan«.

  novi pisac, ali zato, možda, sa daleko

  Taj dan je došao, setio sam se njegovih

  dubljim i trajnim razumevanjem koje

  reči, i bio je u pravu. Bolelo je. Pisao sam,

  nastaje između zrelog pripovedača i

  tada, mnogo bolje nego u danima kad

  njegove prirodne publike. Kad te budu

  sam redovno dospevao na listu nomi‐

  želeli radi tvojih priča, ne radi tvoje

  nacija. Moji romani Vordingova hronika

  novoće, onda to iz flerta prerasta u brak;

  (Worthing Chronicle) i Hartova nada

  trajaće. Možda će biti uspona i padova,

  (Hart's Hope) bili su, bar po mom utisku,

  ali više nikada nećeš vikati u vakuumu.

  ambiciozni, i svakako bolji nego što je

  ijedan moj nominovani roman ikada bio.

  Reke literature

  A ipak, koliko je meni bilo vidljivo, na

  celom svetu ama baš niko ih nije

  Jedan tip pisca rano otkrije svoj glas i

  pročitao.

  viziju i od toga više nikad ne odstupi, bez

  Uistinu, praktično niko i nije. Nisam više

  obzira šta ostatak sveta radi ili ne radi. Pri

  bio vruć. Tri meseca posle izlaska moje

  tom pomišljam na imena kao što su Kurt

  najnovije knjige, ljudi su me pitali šta se

  Vonegat (Vonnegut), R. A. Laferti (Laffer‐

  sa mnom dogodilo, zašto već godinama

  ty), Filip K. Dik (Philip K. Dick), Isak

  nisam ništa objavio. Bilo je to kao da sam

  Asimov (Isaac Asimov) i Dejvid Banč

  pisao reči po vodi. A onda, posle izvesnog

  (David Bunch).

  vremena, ljudi su opet počeli da pri‐

  Desilo se da je Vonegatov čudački glas

  mećuju. I ja sam pokušao da vidim u

  privukao naklonosti široke publike, baš

  čemu se to moje pisanje izmenilo. Mislim

  kao i Bredberijev (Bradbury) rapsodijski

  da ipak stvar nije u toj vrsti promene. Ne

  pripovedački stil i Asimovljeva čista ali

  radi se pojedincu, nego o načinu

  neodoljiva proza; njihov uzani fokus i

  ponašanja ljudske zajednice.

  idiosinkratični

  pristup

  nisu

  im

  Činjenica je da se isti ciklus ponovio, na

  onemogućili uspeh kod širokog čitališta.

  manje‐više isti način, kod mnogih drugih

  Dikov stil i vizija našli su, među

  »vrućih mladih pisaca«. Desilo se to, u

  najtalentovanijim

  mladim

  piscima,

  nekoj meri, Džordžu R. R. Martinu,

  nekoliko sledbenika; prema tome, iako

  Karolini Dž. Čeri, Bariju Longjearu

  Dik za života nije imao veliku publiku,

  (Carolyn J. Cherry, Barry Longyear),

  njegova slava i uticaj će se osećati još

  Somtou Sačaritkulu. Ako hoćete da to

  godinama. Laferti i Banč ostaju ukusi

  dokazujem, Svonvikov članak je najbolji

  manjine — iako mi koji uživamo u

  dokaz. Za svakog od tih pisaca sticao se

  njihovim delima nalazimo ogromne

  utisak, svojevremeno, da je najbolja stvar

  dobitke u tome.

  od pronalaska usoljene govedine. A

  Nijedan od tih pisaca nije pokazao ni

  Svonvik kao da je skoro sasvim zaboravio

  najmanji znak odstupanja sa kursa kojim

  da su postojali.

  su krenuli tokom prve tri nanosekunde

  Isto će se desiti i Vilijemu Gibsonu i

  njihovih književnih velikih praskova.

  Lucijusu Šepardu. Dugi noževi već

  Među današnjim mladim piscima, Feliks

  izmahuju ka njima, ali brzo će doći čas da

  Gotšolk (Felix Gotschalk), Džejms Blejlok

  čak i zloba izbledi i nestane. »Šta, još neki

  (James Blaylock) i Vilijem Gibson polaze,

  Gibsonov roman«, mrmljaće oni tada.

  čini se, istom stazom. Svaki piše priče

  »Ma ne može to da bude dobro koliko

  koje se od prvog momenta mogu prepoz‐

  Neuromanser«. Pitaće: »A šta se desilo sa

  nati kao upravo njegove, tako da ćete

  onim Lucijusom Šepardom?«, iako će on

  verovatno voleti sve njegove priče, ako

  pisati podjednako dobro, i objavljivati

  vam se dopala jedna, a ako vam je jedna

  napisano. Nekog drugog će označiti

  bila odvratna, verovatno će i sve ostale to

  nazivom

  »probojna

  oštrica

  naučne

  biti.

  fantastike«.

  Ti pisci su kao reke u kanjonima. Režu

  To nikakve veze neće imati sa njihovim

  duboko; iz kamena izrezuju lepotu; večno

  talentom ili njihovom veštinom. Obojica

  teku istim kanalom.

  postaju sve bolji. Jedini njihov problem je

  Drugu krajnost čini pisac koji je kao reka

  u tome što ne postaju noviji.

  u ravnici. Možda će neko vreme teći

  Srećom, ova faza ne traje dugo. Ako

  dobro znanim kanalom, ali kad nastupi

  možeš da izdržiš i da nastaviš sa pisa‐

  vreme poplave, ne znaš ni približno gde

  njem, pokušavajući nove stvari i učeći

  će se tok na kraju zaustaviti. Literarnu

  nove veštine, publika će se vratiti, bićeš

  mapu neprestano revidiraš, jer taj nikad

  88

  ne ostaje dugo na istoj putanji.

  Karen Fauler, Džima Kelija, Lucijusa

  Pomislite

  na

  Vilijema

  Goldmana

  Šeparda, Šeri Teper (Sheri Tepper), Majka />
  (William Goldman), koji je išao od

  Resnika, Stivena Bojeta, Rebeke Braun,

  književnih romana do trilera, od komedije

  Džona Stita, Brusa Sterlinga. Možda mi se

  do fantazije i naučne fantastike. Dobija se

  ne sviđa baš sve što oni rade; neće im svi

  utisak da on hoće svakim novim

  pokušaji uspevati; ali oni nikad neće biti

  romanom da osvoji po jedan novi žanr, i

  repetitivni niti dosadni, a dok budu rasli,

  da dobro znane ikone tog žanra izvije u

  ispitivaće sve granice pripovedaštva i

  neobične oblike.

  naučiće me stvarima za koje nisam znao

  Ili pomislite na Džona Herseja (John

  ni da su moguće. Oni će se razići po

  Hersey) koji je napisao neka od najfinijih

  celom pejzažu, dok će stari kanali

  SF dela našeg vremena — Beli lotos (The

  etiketirani kao »kiberpank« i »lifi« jednog

  White Lotus), Kupac dece (The Child

  dana biti suvi.

  Buyer), i Moja peticija za više prostora

  (My Petition for More Space) — a u isto

  Ima li ičeg novog pod suncem?

  vreme pisao i žurnalističke romane kao

  što su Hirošima i Zid (The Wall).

  Možda.

  Iako ih većina ljudi ne sagledava kao SF

  Dva romana iz 1986. godine, i to fan‐

  pisce, Hersej i Goldman su dosegli

  tazija o alternativnom univerzumu Kralj

  kvalitet najboljih pisaca u našem polju —

  šume Džona Medoksa Robertsa i vestern

  i u svakom drugom polju gde su se

  / krimić / misterija / svemirska opera

  oprobali. Njih ne sputava nijedan kanal,

  Santjago Majka Resnika, imaju prave

  oni se lako prelivaju preko zastrašujućih

  epske heroje, što je u oba slučaja dalo

  nasipa koje izdavači podižu između

  zapanjujuće rezultate. (Ne govorim o

  komercijalnih žanrova. Njih je nemoguće

  literarnoj formi, nego o tome kakav je

  zatvoriti. Skoro nikad ne pišu na isti način

  protagonist.) To je drevna tradicija, koja

  dvaput.

  seže

  unazad

  do

  Hektora,

  Ahila,

  Tim načinom je Lucijus Šepard krenuo

  Gilgameša, ali kad se primeni na SF, daje

  od starta. Njegove centralnoameričke

  osećanje snage i inovacije.

  priče vode ka jednom izvrsnom i ago‐

  Dugo smo imali romantične heroje

  nijskom romanu, ali on će tada biti gotov

  (lutajućeg viteza sa zadatkom, ili kauboja,

  sa tim; a tokom čitavog ovog vremena

  ili svemirskog trgovca) koji slučajno uleću

  pisao je i druge vrste priča, te će to i

  u avanture a onda pobeđuju svojim

  nastaviti.

  superiornim kvalitetima ili čistom srećom,

  Brus Sterling, koji je tobož kiberpanker,

  slučajnošću.

  igra kao oni košarkaši čiji su laktovi svuda:

  Novi talas nam je dao nevaljalca, kome

  prinuđuje ostale u žanru da se odmaknu i

  ni do čega nije stalo, i običnog čoveka koji

  tako stvara sebi prostor za šut na koš. Za

  je večito nešto zbunjen kad se slava sjuri

  autora ili koautora »Večere u Audo‐

  na njega. (Za pedante kao što sam ja,

  gastu«, »Zelenih dana u Bruneiju«,

  napomenuću da to odgovara »ironij‐

  »Osvajanja kosmosa na juriš« i romana

  skom« i »nisko‐mimetskom« modusu kod

  Šizmatriks (Schismatrix) nije lako reći šta

  Nortropa

  Fraja.)

  (Northerop

  Frye,

  će taj pisac, inače ne uvek uspešan,

  američki kritičar i teoretičar književnosti,

  učiniti sledeće.

  prim. prev.)

  Nijedna od te dve tendencije nije

  Epski heroj je nešto daleko više. On je

  apsolutna, niti od druge bolja. Meri Reno

  odabran, obeležen iako nije tražio taj

  (Mary Renault) nije manje brilijantna kao

  zadatak, ali onda on voljno prihvata da

  spisateljica istorijskih romana zbog toga

  odigra zadatu ulogu — nema onog

  što su sve njene priče smeštene u antičku

  cviljenja koje je umanjilo žanrovske he‐

  Grčku, niti je Džejms Klavel (James

  roje od Pola Atreida i Tomasa Kavenanta

  Clavell) lošiji zbog toga što se orijentisao

  do Brinovog Poštara. Epski junak ima

  na Daleki istok. Spenser Roberta Parkera i

  mana, može podbaciti, ali dosuđenu

  Fleč Gregorija Mak Donalda (Gregory

  ulogu prihvata i ispunjava najbolje što

  McDonald) ne pokazuju siromaštvo ima‐

  može.

  ginacije, baš kao što se ni Melvil nije

  Epski heroj nije bezumno nasilan, nije

  morao stideti svog pisanja o moru. Kroz

  Rambo. Uviđa šta je ostvarljivo, pa zato

  uzani, duboki kanjon može teći i velika

  ne pokušava ništa više od ostvarljivog; u

  reka.

  štetne i rizične postupke se upušta samo

  Pa ipak, ne mogu izbeći da osetim više

  onoliko koliko je neizbežno.

  uzbuđenja kad razmislim o budućnosti

  Epski heroj ne počinje kao kralj, nego

  89

  kao kraljev odabrani borac, »kampion«;

  putanja kroz vreme vodi, neodoljivo, ka

  ipak, ipak, on preuzima odgovornost za

  stabilnosti i vezanosti: to su likovi koji

  sve ljude koji su mu povereni. Za razliku

  odrastaju.

  od heroja‐nevaljalca i heroja‐kiber‐

  Odrasli heroj pojavljuje se i u možda

  pankera, epski heroj zna da za neke stvari

  najboljoj noveleti 1986. godine, »O srećni

  vredi i umreti, a za neke živeti, za razliku

  dane« Džefa Rajmana (Geoff Ryman, »O

  od heroja‐običnjaka kakvog prikazuju

  Happy Day«) koja se pojavila u knjizi

  »humanisti«, on takođe zna da radi nekih

  Interzone: The First Anthology izdavača

  stvari vredi i ubiti. Drugim rečima, on nije

  Sent Martinsa (St. Martin). Ova brutalna

  ni cinik ni idealist. On vidi šta je poželjno i

  priča događa se među homoseksu‐

  izvodljivo i trudi se svim silama da to

  alcimama koji pomažu vladajućim že‐

  postigne. Često pati, ponekad podbaci,

  nama u istrebljivanju, na hitlerovski

  čak i zaplače — ali ne cvili.

  način, muškarca sklonih nasilju. Heroj

  Iznad svega, on je oštro svestan časti i

  sledi epsku paradigmu skoro u svim

  dobrog imena. Kad on želi da njegova

  detaljima; a kad uspostavi veze, to je

  priča bude ispričana, to nije samo‐

  istinski revolucionarni čin.

  reklamerstvo; njegov život je od one vrste

  Iznenadna pojava odraslog junaka u

  o kojoj pesnici pišu, i on se trudi da nađe

  naučnoj fantastici je značajna, velika

  druge čiji poduhvati zaslužuju strofu ili

  promena. Dovoljno je uporediti ta dela sa

  dve. Dobro mišljenje časnih ljudi i žena o

  dosad
najboljim i najzrelijim lifijevskim

  njemu je jedina nagrada koju on očekuje,

  romanom, a to je Plaža slobode Džima

  jer jedino takvu vredi imati.

  Kelija i Džona Kesela. Za razliku od

  I Roberts i Resnik su napisali romane

  Gibsonovog moralno mrtvog junaka u

  koji se otvoreno drže tog obrasca. Usput

  Neuromanseru, Kesel i Keli posežu prema

  su odbacili mnoge rđave navike koje su u

  odraslom protagonisti; njihov junak, sa

  našem žanru duboko ukorenjene. Rezul‐

  psihom omladinca, čezne za trajnom

  tat je izuzetno moćno i živo pripo‐

  vezom. Ali on je ne može održati, ona

  vedaštvo, takođe i trajno istinita moralna

  ostaje izvan njegovog domašaja. Plaža

  vizija. Ne mogu predskazati da li njihovi, i

  slobode

  je

  kompletan,

  izvanredno

  njihovima slični, romani predstavljaju

  napisan, prijatan roman; ali on ostaje

  početak nekog krupnog pomaka u SF i F

  priča o adolescentnoj frustraciji —

  literaturnim formama, ili samo brilijantna

  ukratko, sasvim tradicionalna SF priča,

  odstupanja. Ali ako ćemo imati neku

  ma koliko bila dekorisana odličnim,

  revoluciju, ja glasam za ovu.

  imaginativnim pisanjem.

  Epski heroj ima za šta da se bori. On je,

  S druge strane, postoji roman Li Kenedi

  zapravo, odrastao čovek. Malo je bilo

  Dnevnik Amerikanca Nikolasa, literarno

  odraslih heroja u SF. Većinom su naši

  svakako dostojan divljenja isto koliko i

  junaci deca ili pubertetlije, ili neoženjene

  Plaža slobode, ali u kojem junak stiže u

  i neudate osobe nesposobne da održe

  zrelost. Nikolas, jedini pripadnik posled‐

  trajniju vezu sa nekim. Nemaju korena, ni

  nje generacije jedne porodice empati‐

  budućnosti, ni doma, ni veza. Možda

  čara, preuzima odgovornost za svoju

  postoji nekolicina njih koji žele da

  porodicu, i, na neki način, za čitavo

  odrastu, ali to ni oni nisu još postigli, ili ne

  društvo, plaćajući za to visoku cenu. Deo

  postižu, ili ne mogu postići. Kiberpankeri i

  te cene bila je i njegova nesposobnost da

  lifijevci su slepo išli za tradicijom heroja‐

  se potpuno veže za jednu ženu; po tome

  omladinca — bez izuzetka. Gibsonovi

  on liči na junaka Plaže slobode. Ali kod

  junaci nisu ništa odrasliji od Nivenovih ili

  Amerikanca Nikolasa, junak prelazi tu

  Bredberijevih.