Alef Science Fiction Magazine 025
Page 16
svijetu?
Korolev je kriknuo. ‐ Van. ‐ Ruka u
‐ Reci im... ‐ i najednom su mu u svijest
rukavici udarila ga je u prsa.
nahrupili svi klišeji, tako apsolutno
Dok ga je Jefremov gurao u hodnik,
ispravni da je poželio histerično se
Korolev je bespomoćno mlatio po
nasmijati. Jedan mali korak.. došli smo u
vakumskom odijelu.
miru... proleteri svih zemalja...
‐ Čak se ni ja, pukovniče, ne bih usudio
56
usprotiviti naređenjima Crvene armije. ‐
bi mogao predvidjeti čas finalnog zažare‐
Na Jefremovljevu licu čitala se mučnina;
nog susreta stanice s gornjim slojevima
maska je pala. ‐ Krasna zabava ‐ rekao je.
atmosfere. Sad je počesto pobolijevao, a
‐ Pričekajte dok ne bude gotovo.
počesto je pomišljao i na to da bi mogao
I tada je Tatjanin sojuz udario u insta‐
umrijeti prije izgaranja, i to ga je
lacije za stvaranje zrake, i kasarna je
uznemiravalo.
zabrenčala. U dagerotipu gologa Sunca,
Proveo je bezbrojne sate vrteći video‐
koji je potrajao samo djelić sekunde,
teku muzeja. Prikladna zabava za pos‐
Korolev je vidio kako se topovska kula
ljednjeg čovjeka u svemiru, a koji je
smežurala i urušila u se poput limenke
nekad bio prvi čovjek na Marsu.
piva zgnječene cipelom; vidio je obez‐
Zastao je obuzet slikom Gagarina, bez
glavljeni trup jednoga od vojnika kako se
kraja i konca vrteći zrnate slike iz šez‐
u okretanju udaljava od pulta; vidio je
desetih godina, vijesti što su tako
kako Jefremov pokušava nešto izreći, i
neizbježivo vodile prema kozmonautovoj
kako mu kosa teče uvis dok mu vakuum
smrti. U ustajalom zraku Kozmograda, sve
kroz vratni prsten kacige isisava zrak iz
se rojilo od duhova mučenika. Gagarin,
odijela. Dvostruke fine niti krvi u luku su pa prva posada Saljuta, pa Amerikanci živi
potekle iz Korolevljevih nosnica, i urlik je
ispečenl u zdepastom Apollu...
oslobođena zraka zamijenila dublja tut‐
Počesto je sanjao Tatjanu, i pogled u
njava u njegovoj glavi. Zadnje što je čuo,
njenim očima što je podsjećao na pog‐
prije nego što su iščezli svi zvukovi, bilo je
lede što ih je zamišljao u očima muzejskih
zalupljivanje kapka.
portreta. A jednom se i probudio, ili je
Kad se probudio, probudio se u tami, s
bar sanjao da se probudio, u Saljutu u
pulsirajućim bolom negdje iza očiju,
kojem je ona spavala, da bi otkrio da je
prisjećajući se starih lekcija. Opasnost od
sam, u staroj uniformi, i da mu je na čelo
toga bila je velika koliko i opasnost od
učvršćena baterijska svjetiljka. Iz velike
same dekompresije, dušik je grgljao kroz
daljine, kao da gleda dokumentarac na
krv i udarao, do bijelog usijanim, bolom
monitoru u muzeju, ugledao je sebe kako
koji obogaljuje...
trga zvijezdu Ordena Ciolkovskoga s
Pluća su mu se očajnički bočila, gutajući
džepa i spojnicom je ušiva za njenu
vakuum. Unutrašnji ga je tlak napuhao.
pilotsku diplomu.
Osjetio je kako je i nehotice isplazio jezik.
Kad se začulo kucanje, znao je da je i
Sve najednom kao da je postalo vrlo
ono zacijelo san.
daleko. Sasvim akademski, zaista. Okre‐
Kapak se muzeja okrenuo u šarkama.
nuo je kotač kapka naprosto zbog
U plavičastom, treperavom svjedu sta‐
nekakvog čudnog osjećaja da noblesse
roga filma, opazio je da je žena crnica.
oblige, ni zbog čega drugog. Taj posao je
Oko glave su joj se poput kobri dizale
bio prenaporan, i on je žarko poželio da
duge spirale gusto spletene kose. Nosila
se vrati u muzej i zaspi.
je zaštitne naočale, a svileni avijatičarski
•
šal izvijao se za njom u prostoru bez
P
težine.
ukotine je mogao srediti šuperilom, ali
‐ Andy ‐ rekla je ‐you better come see
je slom sistema nadilazio njegove snage.
this!
Na raspolaganju mu je stajao Gluškov vrt.
Do nje je dolebdio sitan, mišićav i go‐
Uz povrće i alge, niti će umrijeti od gladi
tovo ćelav muškarac, odjeven samo u
niti se ugušiti. Komunikacijski modul oti‐
sportske gaćice i klepetavi pojas s alatom.
šao je zajedno s topovskom kulom i
I on je govorio engleski. ‐ Je li živ?
kasarnskim krugom, samoubilački udarac
‐ Naravno da sam živ ‐ odvratio je
Tatjaninog sojuza naprosto ih je otkinuo
Karolev pomalo nepravilnim izgovorom.
od stanice. Pretpostavio je da je taj sudar
Čovjek zvan Andy zaplovio mu je iznad
poremetio Kozmogradovu orbitu, ali na‐
glave.
prosto nije raspolagao sredstvom kojim
‐ Sve u redu, Jack? ‐ Na desnoj mu je
57
mišici, iznad prekriženih munja, bio
‐ To je Tulsa ‐ rekao je Andy, posa‐
utetoviran geodezijski balon na kojem je
vjetovavši se sa satom. ‐ Točno
pisalo SUNSPARK 15, UTAH. ‐ Nismo se
navrijeme.
nadali nikome.
‐ Ali zašto? ‐ Korolev je zavrtio glavom,
‐ Nisam ni ja ‐ odvratio je Korolev
duboko zbunjen. ‐ Zašto ste došli?
žmirkajući očima.
‐ Već smo vam rekli. Da bismo ovdje
‐ Mi smo se ovamo došli nastaniti ‐rekla
živjeli. Mogli bismo je proširiti, možda
je žena i dolebdjela bliže.
izgraditi još koju. Govorili su da nam
‐ Mi smo s balona. Skvoteri, moglo bi se
nikad neće uspjeti preživjeti u balonima,
reći. Čuli smo da je prazno. Znate li da se
pa ipak smo mi bili jedini koji su mogli
orbita spušta? ‐ Potom je izveo nespretni
njima upravljati. Jedina je naša šansa da
saltomortale, ne dotaknuvši se poda, i
stignemo ovamo, bila u tome da krenemo
pritom zazveketao alatom za pojasom. ‐
sami. Tko bi želio živjeti ovdje zbog svoje
Taj slobodni pad je nešto neviđeno.
vlade, nekog vojnog glavonje ili čopora
‐ O Bože ‐ rekla je žena ‐ naprosto se ne
mrčitelja papira? Potrebno je da čovjek
mogu priviknuti! Ali je čudesno. Baš kao
žudi za novom granicom ‐ žudi za njom do
kad skačeš sa zatvorenim padobranom,
same srži, zar ne?
samo što nema vjetra.
Korolev se nasmiješio i Andy mu je
Korolev se zagledao u muškarca, koji je
uzvratio.
stvarao nespretni, bezbrižni dojam
‐ Uhvatili smo te energetske vodove i
čovjeka koji se od rođenja opijao
naprosto se povukli ravno gore. A kad se
>
slobodom.
stigne na sam vrh... onda, mislim, ili se
‐ Ali vi nemate čak ni lansirne rampe ‐
odvažiš za veliki skok ili naprosto istruneš
rekao je.
ondje. ‐ Glas mu se podigao. ‐I pri tom
‐ Lansirne rampe? ‐ ponovio je muš‐
nema osvrtanja, ne, gospodine moj! A mi
karac i nasmijao se. ‐ Ali evo što radimo.
smo taj skok izveli, pa ovdje mislimo i
Sve te preostale raketne motore po
ostati!
kablovima izvlačimo do balona, pa ih
Žena je vratila kotače od čičak‐trake na
naprosto bacamo i ispaljujemo usred
zakrivljeni zid pa otpustila model. Ovaj je
pada.
počeo jurcati iznad njihovih glava, veselo
‐ To je suludo ‐ rekao je Korolev.
klepećući.
‐ Ali nas je dobacilo dovde, zar ne?
‐ Zar nije cakani? Djeci će se naprosto
Korolev je potvrdno kimnuo. Ako je ovo
morati dopasti.
bio san, onda je bar bio vrlo jedinstven.
Korolev se zagledao u Andyeve oči.
‐ Ja sam pukovnik Jurij Vasiljevič Koro‐
Kozmodrom je ponovno odzvanjao, dok
lev.
je zvrndavi model Lunohoda uzimao novi
‐ Mars! ‐ Žena je pljesnula rukama. ‐O,
kurs.
kad samo djeca čuju! ‐ Otkinula je mali
‐ Istočni Los Angeles ‐ rekla je žene. ‐
Lunohod s nepropusne pregrade i počela
Grad u kojem su klinci. ‐ Skinula je
ga navijati.
zaštitne naočale, i Korolev je vidio kako
‐ Hej ‐ rekao je muškarac ‐ treba raditi.
joj
se
oči
prelijevaju
predivnom
Vani imamo hrpu motora. Moramo je dići
šašavošću.
prije nego što počne zagarati.
‐ Dakle ‐ rekao je Andy i zazveketao
Nešto je zveknulo sudarivši se s
pojasom s alatom ‐ možda biste nas htjeli
ljuskom. Čitav je Kozmograd zabrenčao
malo provesti?
od udarca.
58
J.R.R. Tolkin
O PUTOVANJU
ERENDILOVOM
I RATU BESA
J.R.R. Tolkien, OF VOYAGE OF EARENDIL AND WAR OF WRATH, 1977
Preveo Nebojša Stefanović
S
žuri, jer iznenadan strah pade na njega iz
lavni Earendil(1) beše onda gospodar
snova; i vetrovi koje je silom savlađivao
svog naroda koji je živeo blizu Sirionovih
nosiše ga nazad kao njegova čežnja.
ušća; i uze za ženu Elvinu divnu, i ona mu
Sad prve glasine stigoše do Meadrosa(7)
rodi Elronda i Elrosa, koje zovu Napo‐
da Elvina još živi, i obitava posedujući
vilnima. Ali još Earendil ne mogaše da se
Silmarila kod ušća Siriona, on, kajući se za
smiri, i putovanja oko obala Ovostranih
dela počinjena u Dorijatu, zadrža svoju
zemalja(2) ne smiriše nemir njegov. Mo‐
ruku. Ali vremenom spoznaja njihove ne‐
rem, stremio je da plovi dalje, tragajući za
ispunjene zakletve vratila se da mrcvari
Tuorom i Idrilom koji se ne vratiše; i
njega i njegovu braću, i skupljajući se svo‐
mišljaše da pronađe možda poslednju
jih lutajućih staza, poslaše Lukama poru‐
obalu, i ponese pre nego što umre poru‐
ke prijateljstva i opet neumoljivog zahte‐
ku Elfa i Ljudi Valarima(3) na Zapadu, koja
va. Tad Elvina i narod Siriona ne htedoše
će možda smilovati njihova srca nad
da predaju dragulj koji je Beren osvojio i
jadima Srednjeg sveta.
Lutjena nosila, i zbog koga je Dior pose‐
Sad Earendil postade blizak sa Kirda‐
čen; i na kraju krajeva, dok je Earendil na
nom Brodograditeljem(4) koji je živeo na
pučini, jer im je izgledalo da u Silmarilu
ostrvu Balar sa onima iz svog naroda što
leži blagoslov koji je došao u njihove kuće
izbegoše propast luka Birtombara i Egla‐
i na brodove. I tako se zbila poslednja i
resta. Uz pomoć Kirdanovu, Earendil
najokrutnija od seča Elfa od Elfa; i to je sagradi Vilingot, Penocvet, najdivniji iz
bilo treće od velikih nedela postignutih
svih brodova iz pesama; zlatna mu behu
prokletim zavetom(8).
vesla i beli jarboli, tesani iz brezovih šuma
Jer preživeli sinovi Feanorovi iznenada
Nimbretila, i jedra njegova behu kao
se spustiše na izbeglice iz Gondolina i pre‐
srebrni mesec. U Pesmi Earendilovoj je
ostale iz Dorijata, i uništiše ih. U toj bici mnogo toga opevano o njegovim avantu-neki od njihovog naroda stajaše po strani,
rama u dubini i u zemljama neutrvenim, i
i manji broj njih se pobuni i beše posečen
na mnogim morima i na mnogim ostrvi‐
s drugom stranom, boreći se sa Elvinom
ma; ali Elvina nije bila sa njim, i sedela je
protiv svojih gospodara (jer toliki beše če‐
u tuzi kod ušća Sirionovih.
mer i zbunjenost u srcima Eldara(9) u to
Earendil ne nađe ni Tuora ni Idrllu, niti
vreme); ali Maedros i Maglor dobiše
je ikad krenuo na to putovanje prema
bitku, mada jedini ostadoše posle od si‐
obalama Valinora(5), poražen senkama i
nova Feanorovih, jer Amrod i Amras
činima, vraćan odbijajućim vetrovima, sve
pogibaše. Prekasno brodovi Kirdana i
dok u čežnji za Elvinom ne krenu ka obali
Gilgalada Visokog Kralja dođoše, žureći u
Belerijanda(6). I srce mu je govorilo da
pomoć Elfima od Siriona; i Elvine ne beše
59
više, i njenih sinova. Onda ono naroda što
Earendil, prvi od živih Ljudi, stupi na
izmače ispod mači pridruži se Gilgaladu, i
besmrtne obale; i govorio je tamo Elvini i
pođe s njim ka Balaru; i oni ispričaše da
onima koji behu s njim, a to su bila trojica
su Elrond i Elros zarobljeni, ali da se
moreplovaca koja su plovila svim morima
Elvina sa Silmarilom na grudima bacila u
uz njega: Falatar, Erelont i Aerandir behu
more.
im imena. I Earendil im reče: "Ovde niko
Tako Maedros i Maglor dragulj ne zado‐
sem mene ne sme zakoračiti, da ne bi
biše; ali on ne beše izbijen. Jer Ulmo
zadobili bes Valara. Tu opasnost uzeću na
podiže Elvinu iz talasa, i dade joj velike
sebe, za spas Dva Plemena."(10)
bele ptice, i tamo na njenim grudima
Ali Elvina odgpvori: "Onda će staze biti sijaše kao zvezda Silmarila, dok je letela
odvojene zauvek; ali sve opasnosti tvoje i
preko vode da nađe Earendila svog
ja ću uzeti isto." I ona skoči u belu penu i
voljenog. U neko doba noći, Earendil na
potrča ka njemu; ali Earendil beše žalo‐
krmi svog broda ugleda je kako dolazi k
stan, jer se plašio gneva Gospodara
njemu, kao beli oblak koji prolazi brzo
Zapada na bilo koga iz Srednjeg Sveta ko
r /> ispod meseca, kao lutajuća zvezda preko
se usudi preći granicu Amana. I tako se
mora, jedan beli plamen na krilima oluje.
oni oprostiše od drugova na svom
I tako je pevano, da je pala s neba na
putovanju, i razdvojiše se od njih zauvek.
palubu Vingilota, obeznanjena, blizu
Tada Earendil reče Elvini: "Čekaj me
smrti u nuždi njene brzine, i Earendil je
ovde; jer jedan samo može preneti
prigrli na grudi; ali ujutru zapanjenim
poruku koja mi je sudba da je nosim." I očima ugleda svoju ženu u pravom
pođe sam dalje, i dođe do Kalakirje, i
obliku, pored sebe sa kosom njenom na
činiše mu se prazna i tiha; jer isto kao i svom licu, i ona spavaše.
Morgot i Ungolijant(11) kad dođoše u vre‐
Veliki beše jad Earendilov i Elvinin zbog
menima prošlim, tako sad Earendil dođe
propasti luka Siriona i zatočeništva njiho‐
u vremenima festivala, i gotovo su svi od
vih sinova; i plašiše se da ne budu umo‐
Elfskog naroda otišli na Valimar, ili su se reni, ali ne beše tako. Jer Maglor se sažali
skupili u dvoranama Manveovim na
nad Elrosom i Elrondom, i starao se o
Tanikvetilu, i malo ih je ostalo stražareći
njima. I ljubav se zače među njima, ma
na zidinama Tiriona. Tek neki tamo behu,
koliko to bilo nezamislivo; ali Maglorovo
koji su ga videli izdaleka i silnu svetiost srce bilo je bolesno i umorno od tereta
koju je nosio; i odoše u žurbi za Valimar.
stravične zakletve.
Ali Earendil se pope na zeleni breg Tunu i
Sad Earendil ne videše više nade u
nađe je praznu; i izađe na ulice Tiriona, i
zemljama Srednjeg Sveta, i okrete brod u
one behu prazne; i srce mu beše utučeno,
očajanju i kući ne dođe, već ponovo
jer se plašio da nije neko zlo palo čak na
potraži Valinor sa Elvinom pored sebe.
Blagosloveno Kraljevstvo. Šetao je pustim
Stajao je najčešće na pramcu Vingilota, i
prolazima Tiriona, i prašina na njegovoj
Silmaril mu beše privezan više veđa; i
odeždi i čizmama je bila prašina dija‐
njegova svetiost je rasla kako se primi‐
mantska, i sijao je i treperio penjući se uz
caše Zapadu. I mudri su rekli, da su zbog
bele stepenice. I vikao je glasno na
moći tog svetog dragulja oni stigli do
mnogim jezicima, i Elfa i ljudi, ali ne beše