Alef Science Fiction Magazine 025

by MoZarD

  impresivnih detalja ‐ kao što je mistični

  ujaka, a kondiciju održava spektakularnim

  ispraćaj učitelja do praga smrti ‐ ne nudi

  penjanjem po zgradama. Takav jedan

  mnogo više od top zabave koju može da

  Fred Kasidi biva optužen da je ukrao

  pruži inteligentno pisan SF. Ovo mu je i

  zvezdani kamen, neprocenjivu ostavštinu

  praktično prva u seriji takvih knjiga.

  i istovremeno životnu formu sa ESP

  Koliko je njegovo ime već u šezdesetim

  moćima i upada u otkačenu igru

  imalo težinu pokazuje nominacija za

  kosmičkih "lopova i pajkana" uz bezbroj-HUGA 1967. za novelu Aleja prokletstva

  ne komplikacije i obrte. Možda to ovako

  (Damnation Allejy, produžena u roman

  zvuči plitko, ali to je izrazito vešto i

  1969.). Ovo, za ovakvog autora ipak

  duhovito napisana knjiga iz koje je

  prosečno delo ‐ to je jedan od

  moguće iščitavati razna značenja.

  prethodnika Mad Maxa ‐ ipak je bilo

  Rodžer Zelazni je definitivno postao

  dovoljno

  komercijalno

  da

  izazove

  Ime, njegova dela se iščekuju i pažljivo

  snimanje krajnje nespretnog filma. Dobra

  iščitavaju. Nastavio je da povremeno

  fantastična avantura je Džek iz senki (Jack

  dobija nagrade, ali je njegov vrhunski

  of Shadows, 1971) ‐ blaga alegorija, ali

  kreativni period ostao iza nas. Možda će

  dobra zabava na nerotirajućem svetu sa

  se povratiti, poput Roberta Silvertierga?

  pikarskim Džekom, princem i lopovom.

  Najviše vremena posvećuje fantastičnom

  Godine 1973. pojavila se pomno

  serijalu Amber‐ vrlo kvalitetnom u okviru

  očekivana saradnja sa Filipom Dikom,

  tog žanra i veoma komercijalnom, ali‐

  Deus Irae, ali izuzev providne i pomalo

  Zelazni kao da ne daje više sve od sebe.

  morbidne alegorije (opet!) u postatom‐

  Srećom, ostala su njegova dela, pa sada

  skom svetu nije mnogo pružila. Vreme‐

  dolazimo do središu njegovog rada kao

  nom je Zelazni postao ekspert za

  romanopisca.

  konstruisanje svetova pogodnih za brzu

  akciju i dobru zabavu, pa je 1986.

  BOGOVI SA CIGARETOM U RUCI

  započeo seriju sve popularnijeg tipa

  "I u najgorem prenosu mit zadržava

  "ilustro‐vanih romana" naslovljen Roger svoju poruku" ‐ C. Levi Stross

  Zerlazny's Alien Speedway za koje je

  "Sveto biće može bti privlačno ili

  razvio

  kontekst,

  detaljno

  razradio

  odbojno ‐ labud ili oktopod.... osoba koju

  tehnologiju interplanetarnih trka, i

  srećemo na putu ili prikaza iz sna ili priče,

  fabulu, dok drugi rade zanatski deo posla

  može da bude šta god zaželi pod jednim

  ‐ pisanje i crtanje! To znači biti Ime!

  uslovom, ali je taj uslov apsolutan, a to je

  1975. godine, kada jc pokupio "duplu

  da budi strahopoštovanje (awe)" W. H.

  krunu" sa Povratkom Dželata bio mu je

  Auden

  nominovan i roman Prolaz u pesku

  Govoreći o trojici autora SF‐a koji u

  (Doorway in the Sand), najbolja od nje‐

  njemu bude strahopoštovanje, Sterdže‐

  govih vrcavih, duhovitih storija brzog

  nu, Farmeru i Bredberiju, Zelazni je

  tempa. Postoji jedna neobična paralela

  napisao: "Oni znaju šta je sveto na onaj između junaka ovog romana, Freda

  specijalni trans‐subjektivni način gde

  Kasidija, i junaka Ruže, Galindžera. Koliko

  lične specifičnosti odjednom popuštaju i

  je Galindžer duhovni produkt i signal

  postaju univerzalne i osvetljavaju ljudsku

  šezdesetih, toliko je to Kasidi za sedam‐

  situaciju poput božične jelke osvetljene

  desete. Čak se i između načina pripo‐

  neonom." Ova izreka, kao i sam izbor

  vedanja može povući takva paralela.

  autora, odlično osvetljava njegov pristup

  Koliko je Ruža seriozna, sa naglašenim

  SF‐u kao mitotvoračkoj kategoriji.

  110

  Gospodar svetlosti (1968) je u doba

  boga Mudrosti i Magije ‐ reč je o onome

  njegove najveće kreativne slave očekivan

  što se u engleskom ustalilo kao 'magick',

  sa velikim interesovanjem jer mu je to bio

  prava magija, ovde u obliku izuzetno

  prvi "pravi" roman ‐ svi prethodni su retkih PSI sposobnosti, za razliku od

  proširenje novela. Kao kostur ima sasvim

  'magic', što je obično mađionlčarstvo. On

  ortodoksnu SF fabulu. Reč je o planeti na

  mora da uništi Ono‐što‐vrišti‐u‐Noći,

  kojoj bivša posada broda "Zvezda Indije"

  prastarog boga, ili čak Boga(!?), i

  izigrava vrio uverljive i po potrebi pri‐

  uspostavi predašnji red u Središnjim

  sutne Hindu bogove uz pomoć izvedenih

  svetovima kojima je legitimni gospodar, i

  PSI‐moći i super‐tehnologije, i tako drži

  istovremenim pokušajima uzurpatora,

  ostatak, populacije u pokornosti i prisil‐

  Anubisa i Ozirisa, da unište njega.

  nom "srednjem veku". Jedan od njih

  Ocene oba romana, naročito Gospo‐

  odbacuje svoj božanski aspekt iz doba

  dara..., bile su i ostale, uprkos toliko

  osvajanja planete, navlači moralno‐

  potrebnoj vremenskoj distanci, dijamet‐

  ideološku i fizičku pojavu Bude, tradi‐

  ralno suprotne. Za neke je to fascinantno

  cionalnog neprijatelja Hindu religije, i bori

  i kreativno delo (N. Baron). Za Karfa Jokea

  se za civilizacijsko, prvenstveno tehno‐

  ovaj roman je predodređen da postane

  loško, "prosvetljenje" masa.

  SF klasika. To je "organski" roman, Stvorenje svetlosti i tame (1969) je

  istovremeno prožet "socijalnom brigom",

  njegov sledeći i, na žalost, poslednji

  humorom i sublimnošču. Nasuprot mno‐

  obimniji pokušaj sa već postojećim moti‐

  gima, on misli da ovde Zelazni ima naj‐

  vima. Zahvaljujući nedostatku adekvatne

  čvršću kontrolu nad svojim pisanjem. "S

  najave, sticaju okolnosti i, prvenstveno,

  obzirom na močvaru materijala od koga

  katastrofalnoj grešci izdavača u proceni

  je isklesan, ovaj roman je u krajnjoj

  trenutka za izdavanje ‐ što je u Americi od

  analizi sasvim izuzetan." Ali, za Oldisa baš

  presudne važnosti! ‐ roman je u početku

  to je "svođenje kompleksnog i snažnog

  olako odbacivan uz komentare kako

  mita na strip formulu", a za Džoanu Ras Zelazni sada "'iskotrijava' egipatske

  obećava više nego što pruža a ljušturi

  bogove da izvedu svoju tačku na žuru"

  priče nedostaje "unutrašnjost" ‐ "meha‐

  (Oldis i Vingrouv).*

  nizam fabuliranja je zadovoljen: to je

  Zbog toga se Zelazni nije više upuštao u

  sve". Najzad za Oldisa i Vingrou
va (U

  ovakve eksperimente sa formom i

  milijardu godina...) to je "avanturistička izrazom, mada su Stvorenja...možda

  priča o formi i haosu". Brz tempo i

  njegov najinteresantniji zahvat u sferu

  vijugava složenost ‐ prvo nekarakte‐

  "klasične" mitologije. Ovde je odbacio ristično, a drugo tako karakteristično za

  potrebu da racionalizuje mitološke likove,

  Hindu mitski epos! ‐ njima "više liče na bilo pojavnom formom bilo mestom

  impresivan strip u prozi...! uprkos svim

  radnje, već ih je samo "SF‐izovao"

  njegovim uzbuđenjima i mesmerizuju‐

  smeštajući ih u jedan za SF moguć

  ćem, hipnotičkom presijavanju to ostaje

  univerzum i stavljajući ih u interakciju sa

  visoko zabavna konfekcija, a ne kom‐

  više‐manje klasičnim likovima uobičajene

  pleksno i homogeno umetničko delo".

  postave uglavnom kosmičke opere.

  Istina da oba ova romana pojedno‐

  Nasuprot tome, ma koliko ovi egipatski

  stavljuju svoje mitološko zaleđe ne mora

  bogovi bili pravi ‐ ili "pravi", kako se gleda se gledati kao nedostatak, već kao

  ‐ oni se više udaljuju od svojih uzora nego

  artikulisan kreativni metod da se u lič‐

  hindu surogati od svojih u Gospodaru

  nom, krivom ogledalu odrazi savremeno

  svetlosti. Ovde je kostur ortodoksna

  društvo i da se sa njim komunicira.

  fabula bajke u formi megakosmičke

  Prvo; pojednostavljenje, ili bolje rečeno

  avanture sa istim, megakosmičkimm

  svođenje složenog duhovnog sistema

  posledicama. U osnovi, to je priča o

  Hindu mitologije u Gospodaru svetlosti

  naporima Tota, Princa‐koji‐je‐bio‐Hiljadu,

  na racionalan i mehanistički SF sistem

  _______________________________________________________________________

  * Eto, dešava se to i takvoj renomiranoj kući kao što je Doubleday! "Sticaj okolnosti se sastojao u tome da je bez najave, maltene kao ilegalno izašao krajem 1969. pa su ga progutala još aktuelna značajna dela prethodne godine, veoma plodne: npr. Androidi Fila Dika, Leva ruka tame Legvinove, pa i Ostrvo mrtvih samog Zelaznija ‐ a takvo preklapanje je nedopustivo, ako nije namemo kao što ponekad rade Silverberg, Farmer, Pirs Entoni, pa i Elison da bi izazvali lavinu i privukli pažnju na pojedinačne kvalitete dela. I taman da Stvorenja isplivaju, pokrio ih je plimni talas očekivanih stvari u 1970. na čelu sa bučno najavljivanim Prstenom!. Dodajmo tome "marketinšku" grešku samog Zelaznija, koju neće ponoviti! U kratkom razmaku izašao je sa još jednom obradom poznatih mitova, a neadekvatni odlomci u magazinima If i New Worlds nisu stvorili plodno tle, što je uobičajena američka praksa! Koliko je samo ne‐umetničkih faktora potrebno da bi jedno SF

  delo, makar i etabliranog pisca, na tom monstr‐tržištu bilo primećeno!

  111

  dato je kao posledica i izraz nastojanja

  simbola. "Onih koji poput ptica lete od savremenog čoveka, oslonjenog na the-predstave/koncepta do predstave, ne

  nologiju, da izigrava bogove svog

  ostavljajući svojim vazdušnim prolas‐

  zajedničkog meta‐sećanja. Šta oni mogu

  kom..." (A. Karter). Ne slučajno se Zelazni

  biti više od jednostavnih strip‐likova? Dok

  obraća baš stripu (strip‐film te vrste, Rat

  ne napuste potrebu za ego‐božan‐

  zvezda, se pojavio mnogo kasnije). Svoje

  stvenošću i ne potraže sebe kao mitsko

  znake‐simbole nudi u prepoznatljivoj for‐

  božanstvo i pod‐ i nad‐svesti i postanu

  mi ‐ ako zanemarimo egzotična zastranji‐

  složeni strip‐likovi, što je sasvim druga

  vanja ‐ čitaocima stripa novog, agresivnog

  kategorija? A to su već i likovi iz Stvo‐

  medija koji baš tada u šezdesetim,

  renja... Oba romana su i pokušaj stva‐

  transformišući se iz oblika "niže" zabave i ranja novih semantičkih i idejnih okvira za

  na juriš osvajajući segment intelektualne

  "stare" arhetipske izraze. Anđela Karter sub‐kulture koja upravo nadrasla svoju

  je, pišući o postliterarnim aspektima SF‐a

  marginalizaciju premeštanjem reflektora

  stavila na papir i ovo: "(on) transformiše umetničke pažnje sa centra na tadašnju

  domaći, svakodnevni svet Pisca u apo‐

  periferiju kulturne arene. Nije, naravno,

  kaliptični svet literarnog dela pomoću

  reč o hipi‐pokretu koji se pokazao kao

  sistema verbalnih transformacija unutar

  kratkotrajni, samouništavajući bljesak na

  mitskog ‐ tj. kulturno poznatog i prepoz‐

  margini margine, već o kulturnim previ‐

  natljivog ‐ okvira. Na ovaj način transfor‐

  ranjima i traganjima kojima je i SF dao

  miše sam svet u tekst."

  svoj vidljiv, ali za sada nedovoljno merljiv

  Drugo: na jednom planu u oba romana i

  doprinos.

  drugim delima koja se bave mitologijama

  Baš u doba kada se Zelazni peo ka

  i fantazijom o moći postoji karakte‐

  vrhuncu karijere Veliki Sten Li (Stan Lee)

  ristično strip‐pojednostavtjivanje sa svim

  je dovršavao svoju veliku kreaciju: trans‐

  njegovim manama ali i prednostima.

  formaciju malokrvnog sveta super‐heroja

  Ponekad ‐ ne i uvek, na žalost ‐ Zelazni

  u vitalan Marvel Univerzum, živo tkivo

  uspeva da se vine do "pene na talasu

  koje ne prestaje da raste, mada sve više

  kreacije", što je njegov izraz, i dosegne izrasta u svoj šablon. Dao je svojim

  jedan

  drugi

  plan

  gde

  baš

  ova

  likovima mitske dimenzije, a storijama

  pojednostavljenost sveta teksta rada ono

  formu i katkad snagu epa. U ovom smislu

  "trans‐subjektivno" usložnjavanje znače-najkarakterističniji je serijal‐saga o Toru,

  nja njegovog mitološkog materijala, pri‐

  "stripizacija" nordijskih bogova (možda se bližavanje onom Audeovom svetom biću

  zato Zelazni nikada nije detaljnije

  i, najzad, rađanje meta‐realne začuđe‐

  prihvatio nordijske mitologije?), zatim

  nosti i strahopoštovanja. I, paradoksalno,

  kosmički lik Galaktusa, i najzad njegov

  često baš one "najstripovskije" scene glasnik, a Sten Lijev vrhunac i labudova

  najviše odišu i dočaravaju duh prastarih

  pesma. Srebrni Letač, "istinski" mitološki mitova, kao što su bitka kod Retre iz

  lik ponikao iz stripa (1971), jednom

  Gospodara ili sukob Seta i Onoga‐što‐

  nogom u sferi "starih" mitova, a drugom Vrišti iz Stvorenja...

  u sferi novih, gde su se već smestili Flaš Treće: koliko ovo slikanje stripa rečima

  Gordon, Tarzan, Supermen i kompanija.

  odražava kontekst samih romana, toliko

  Sten Li je učinio još nešto: definitivno je odražava i pokazuje jedan od bitnih os-afirmisao i ugradio u strip mnogobrojne

  lonaca duhovnog i kulturnog konteksta u

  SF koncepte i artefakte kao nešto već

  kome su nastali. Zelazni se svesno obraća

  dato, svima blisko, žrtvujući, istina često,

  mnogo širem krugu čitalaca od onih koji

  svežinu pa i smisao koji imaju u SF‐u.


  redovno prate SF. Usuđujući se da se

  Srećom SF se pokazao kao neiscrpno

  okuša u paradoksu: bujicama reči se

  vrelo novih ideja.

  obraća onima koje mnogi nazi‐vaju

  I najzad, odnos Zelaznija prema stripu

  postliteramom generacijom – generaci‐

  pokazao se kao prava interaktivna veza:

  jama muzike, stripa i fifma u šezdesetim

  koliko je Zelazni koristio Marvel, Heavy

  odnosno videa i kompjutera danas.

  Metal autore itd. takav je bio njegov

  Generacija koja je razvila senzibilitet

  uticaj na drugu eksploziju serioznog stripa

  zasnovan na čitanju jezika znakova‐

  u sedamdesetim. Posebno na evropski,

  112

  jer američki strip teško nadrasla sopst‐

  Ovim vrtoglavim kaskadama reči stvorene

  vene komercijalne i duhovne, samona‐

  su scene koje u najvećoj meri otvaraju

  metnute premise.

  vrata percepcije ka zemlji mitskog ‐ više

  Starija naučna fantastika (do četrde‐

  od puke upotrebe karakterističnih likova i

  setih otpritike) često liči na strip ‐ i to po

  parafraza mitskih scenarija. Takve su

  nedostacima. Da bi se približili toliko

  scene: Bitka kod Retre, Silazak u Helvel

  žudenom "glavnom toku" morali su da se

  (Bunar Pakla), Dolazak nebeskih kohorti

  liše onoga što su smatrali suštinom,

  na venčanje na nebu. Lov belih mačaka

  praveći od sebe klasičnu psihozu. Zelazni i

  Kanibure, pa i Semovo kockanje sa

  drugi autori povratkom na prekembe‐

  elementalima.

  lovski SF i svesnim korišćenjem strip‐

  U Stvorenjima svetlosti i tame stil je

  metoda i slika otvaraju novi put ka

  repetativan, nalik litaniji (chantu), katkad

  "glavnom toku". Oslanjanjem na tada

  sa sonornim prizvukom Tekstova Pira‐

  adekvatan medij omogućuje se premi‐

  mida ili Knjige mrtvih. Ponekad fraze iz

  sa/poruka: medij je poruka, poruka je

  opisa istih scena vesto koristi u opisima

  medij ‐ tj. SF, a ne strip koji je njemu

  savim drugačijih scena. Stilski eksperi‐

  samo sredstvo.

  ment da ceo roman napiše u sadašnjem

  Svesti Gospodara... i Stvorenja... na veli‐

  vremenu ima odlično pokriće u duhu

  čanstvene stripove rečima je u najmanju

  egipatske mitologije: i slike sveta uopšte:

  ruku navođenje na pogrešan trag. U

  dok su grčka i nordijska linearne, a hindu