Alef Science Fiction Magazine 004

by MoZarD

  »Oh, da. Jedna od naših kolonija, zar ne?«

  »Učili su me. Znaš, bio sam na prodaju... i

  Torbi se upita šta li bi Sargon rekao na

  jedan stari prosjak me je kupio.«

  ovu izjavu.

  »Kupio te je?«

  »Pa, ne baš sasvim. To je suverena impe‐

  »Bio sam rob.«

  rija... u tradiciji im je da nikada i nisu bili

  Leda se osećala kao da joj je neko za‐

  ništa drugo. Ne vole da priznaju da vode

  gnjurio glavu u vodu i ne pušta; da je rekao

  poreklo sa Tere.«

  »kanibal«, »vampir« ili »veštac« bila bi

  »Kakav čudan aspekt gledanja na isto‐

  manje šokirana... »Tore... ako sam bila ne‐

  riju!«

  učtiva, izvini... ali, mi smo radoznali... O,

  U kupolu je ušao stjuard, noseći piće i

  Bože... prošlo je više od petnaest godina od

  odabranu hranu. Tor uze visoku čašu sa le‐

  kada si nestao. Ali, ako ne želiš da odgo‐

  denom tekućinom i pažljivo srknu. Leda

  voriš, ne moraš. Bio si sladak dečko i ja sam

  produži: »Šta si radio tamo, Tore? Pohađao

  bila vrlo ponosna na tebe... molim te, udari

  školu?«

  me ako moje pitanje bude pogrešno.«

  Torbi se priseti strpljivog Poupovog podu‐

  »Ne veruješ mi?«

  čavanja i zaključi da to nije ono na šta je

  »Kako da ti verujem? Robova nema već

  Leda mislila.

  vekovima.«

  »Prosjačio sam.«

  Torbi se kajao što je morao da napusti

  »Šta?«

  Hidru. U Gardi je spoznao da je trgovina

  »Bio sam prosjak.«

  robovima nešto za šta mnogi frakiji u unu‐

  »Molim?«

  trašnjim svetovima nikada nisu čuli.

  »Prosjak. S dozvolom. Osoba koja traži

  »Poznavala si me kada sam bio mali?«

  milostinju.«

  »Oh, kako da ne!«

  »I mislila sam da je to to«, odgovorila je.

  »Zašto ne mogu da se setim? Ne sećam se

  »Znam šta je prosjak, čitala sam o njima u

  ničega pre nego što sam postao... ne mogu

  knjigama. Ali, molim te, Tore, ja sam samo

  uopšte da se setim Tere.«

  kućna devojka — iznenađena sam.«

  Ona se nasmeja.

  Ona, naravno, nije bila samo »kućna de‐

  »Starija sam tri godine od tebe. Kad sam

  vojka«; bila je obrazovana žena vrlo prila‐

  te poslednji put videla imala sam šest —

  gođena okolini. Od majčine smrti ponašala

  da., sećam se — a ti si imao tri i sve si

  se kao očeva domaćica a bila je u stanju da

  zaboravio.«

  vodi razgovor sa ljudima sa drugih planeta,

  »Oh.« Torbi je shvatio da ima dobru

  puna samopouzdanja, kao i da sa gracioz‐

  priliku da ustanovi sopstvenu starost.

  nošću vodi večernje prijeme; umela je da

  »Koliko godina imaš sada?«

  jaše, igra, peva, pliva, skija se, nadzire do‐

  Ona se ovlaš osmehnu. »Sada imam isto

  101

  toliko godina koliko i ti... i ostaću u tom

  »Nekad, dok je bio selo, zvao se Džon‐

  dobu dok se ne udam. Znaš, Torbi, dame na

  stanova Rupa ili tako nekako. Ali, ja nisam

  Zemlji ne pitaju se za godine. Treba uvek da

  govorio o Rudbek Sitiju; mislio sam na naš

  pretpostaviš da je mlađa nego što jeste.«

  dom... tvoj dom... »Rudbek«. Možeš da vi‐

  »Tako znači?« Torbi se začudi ovom obi‐

  diš kulu iznad jezera... sa Velikim Teuto‐

  čaju. U Narodu su žene govorile za sebe da

  nima pozadi. Najveličanstvenije mesto na

  su starije nego što jesu, to je nalagao sta‐

  svetu. Ti si Rudbek od Rudbeka u Rud‐

  tus... »Da, tako. Tvoja je majka, na primer,

  beku... »Rudbek na kub«, kako je to nazivao

  bila ljupka gospoda ali ja nikada nisam saz‐

  tvoj otac... ali, nije mu se previše sviđalo da

  nala njenu starost. Mogla je imati dvadeset

  to stalno pominje. Meni se ime sviđa: sadrži

  pet kada sam je upoznala, a možda i

  u sebi neku preteću grmljavinu... i, uopšte,

  četrdeset.«

  dobro je kada ti je boravište Rudbek.«

  »Poznavala si moje roditelje?

  Torbi je prošao kroz temeljno kupanje i

  »Oh, da! Ujak Krejton je bio tako sladak sa

  čišćenje — od igličastog tuša, preko kade sa

  svojim bučnim glasom. Imao je običaj da mi

  toplom vodom, u kojoj ga je hiljadu prstiju

  daje punu šaku dolara da kupim slatkiše i

  sa strana i dna masirala, pa sve do bazena

  balone.« Uzdahnula je. »Ali, ne mogu da se

  za plivanje, čija se temperatura menjala. U

  setim njegovog lica. Nije li to glupo? Nije ni

  poslednjoj seansi bio je obazriv, budući da

  važno, Tore, reci mi ono što možeš i želiš.

  nikada nije učio da pliva.

  Biće mi drago da to čujem.«

  I nikada nije imao ličnog slugu. Već je

  »Zašto da ne.«, odgovori Torbi. »Samo, ne

  zapazio da u Rudbeku živi mnoštvo ljudi —

  sećam se vremena kada sam, mora biti, bio

  ne previše za njegovu veličinu ali, počeo je

  uhvaćen. Koliko pamtim, nisam imao ro‐

  da shvata da su većina radili u njemu kao

  ditelje; bio sam rob, promenio nekoliko

  posluga. To ga nije impresioniralo, znao je

  mesta i gospodara ‐ sve dok nisam stigao u

  da u svakom domaćinstvu na Džubulu ima

  Džubulpur. Tada sam ponovo bio prodat a

  mnoštvo robova ali nije znao da je posluga

  to je bilo najlepše što mi se ikada

  na Teri vrhunac razmetanja i hirova, veći od

  dogodilo.«

  luksuznih nosiljki sa Džubula, mnogo veći

  Sa Ledinog lica nestao je društveni os‐

  od rasipnog gostoljublja na Skupovima.

  meh. Rekla je tiho: »Zaista misliš tako?«

  Lična posluga ga je činila nervoznim — a

  Torbija je mučio drevni osećaj putnika koji

  sada je morao da ih ima troje, on sam! Nije

  se negde vratio. »Ako misliš da je ropstvo

  dopuštao nikome da ga kupa; dao je jedino

  ukinuto... pa, ovo je velika galaksija. Hoćeš

  da ga obriju, s obzirom da su svi teranski

  li da zavrnem nogavicu i pokažem ti?«

  brijači imali oštre ivice a njegov lični nije

  »Šta da mi pokažeš, Tore?«

  mogao da se priključi na izvore struje u

  »Moj robovski znak.«

  Rudbeku. Prihvatio je i savete u pogledu

  Zavrnuo je nogavicu. »Tetuaž se koristi za

  odevanja.

  identifikaciju roba. Vidiš? Taj podatak se

  Odeća ga je čekala u garderobi; šef pos‐

  odnosi na moju manumisiju — sargoneški

  luge se naklonio i promrmljao izvinjenje

  je, neka vrsta sanskrita; mislim da nećeš

  zbog kroja koji možda nije po njegovoj volji.

  moći da ga pročitaš.«

  Obukao je Torbija, nabrao mu žabo a onda

  Ona je buljila užarenih očiju. »Kako je to

  se pojavio drugi sl
uga: »Gospodin Vimsbi

  užasno! Jezivo!«

  šalje Vam pozdrave i pita možete li da

  On pokri znak. »Zavisi od gospodara.

  dođete u veliki hol.«

  Inače, užasno je.«

  Zapamtio je put kojim je jednom već

  »Zašto neko nešto ne preduzme... da...«

  prošao. Ujka Džek, sav u ljubičastom, čekao

  On slegnu ramenima. »Dug je to put.«

  je u holu, zajedno sa Ledom koja je nosila...

  »Ali...« Ona zastade jer u tom času u

  Torbi se malo razočarao: boje na njenoj

  prostoriju ude njen otac.

  odeći promenile su se. Međutim, izgledala

  »Zdravo, deco. Uživaš u letu, Tore?«

  je dobro. Kosa joj je sada bila u duginim

  »Da, gospodine. Pejsaž je predivan.«

  bojama. Među njenim dijamantima ugledao

  »Stenovite planine nisu ni do kolena

  je i ukras sa Finstera, upitavši se da li je

  Himalajima. Ali, naši Teutoni su prilično

  možda bio prevezen Sisuom — bilo je

  lepi... i tu su. Uskoro ćemo biti kod kuće.«

  moguće da ga je lično on uneo u spisak!

  Pokazao je rukom naniže. »Vidiš? Tamo je

  Ujka Džek mu veselo reče: »Evo nam i

  Rudbek.«

  našeg dragog dečka! Osvežio si se, zar ne?

  »Grad se zove Rudbek?«

  Ne izlazimo, inače, u pitanju je samo

  102

  porodični obed!«

  ga je naučila izvesnoj opreznosti. Na kraju,

  Na obed je bilo pozvano dvanaest ljudi a

  nije ni morao da pazi: postavio joj je pitanje

  sve je započelo prijemom u velikom holu,

  o Novom Zelandu i dobio lekciju obima

  sa pićem i predjelom, muzikom i pred‐

  ozbiljnog turističkog vodiča.

  stavljanjem zvanica. »Rudbek od Rudbeka,

  Potom se Leda okrenula od sudije Bradera

  gospođa Vilks — tvoja tetka Dženifer,

  i obratila se njemu; tetka Dženifer se

  dečko, koja dolazi sa Novog Zelanda da ti

  okrenula muškarcu sa svoje desne strane.

  poželi dobrodošlicu, gospođa Brader. Rud‐

  Hrana za stolom bila je prilično čudna,

  bek od Rudbeka... Sudija Brader...« i tako

  posebno neke vrste odrezaka i ražnjića.

  dalje i tako dalje. Torbi je pamtio imena,

  Međutim, viljuške su bile viljuške a kašike

  povezivao ih sa licima, smatrajući da je

  kašike, stalno se obazirući na Ledine

  takođe u pitanju Porodica — osim što

  pokrete, Torbi je uspešno prošao kroz sve

  rodbinske titule nisu bile precizno defi‐

  postupke s jelom. Hrana je servirana sa

  nisane, kao u Narodu; imao je problema da

  formalnošću koju je primenjivala i Baka,

  im proceni status. Nije znao ni šta bi moglo

  maniri za stolom nisu baš stvarali neke

  biti značenje »rođaka« u nekoj od osam‐

  nevolje čoveku koga je vežbao Fric, osoba

  desetak mogućih varijanti; uz sve pošto‐

  oštrog i neposrednog jezika.

  vanje prema Ledi — mada je pretpostavljao

  Zbunili su ga na kraju, šef posluge nak‐

  da ona mora biti rođaka iz drugog kolena, s

  lonio mu se sa ogromnim peharom u ruci,

  obzirom da ujka Džek nije nosio prezime

  na šta je Leda odmah prošaputala: »Samo

  Rudbek... Pa je o njoj mislio kao o tabuu,

  okusi i spusti na sto.« Učinio je tako; kada

  što bi nju, kad bi saznala, svakako porazilo.

  se šef posluge udaljio, dobacila je: »nemoj

  Nije shvatao da on mora biti na čelu tako

  da piješ, to je prava živa vatra. Uzgred,

  imućne porodice. Ali, njegov status niko

  rekla sam ocu da nema zdravica.«

  nije pomenuo niti je on mogao da zaključi

  Najzad se obed završio. Leda ga je ponovo

  status ostalih. Dve mlade žene duboko su

  podsetila. »Treba da ustaneš.« Ustao je i svi

  se poklonile: učinilo mu se da se prva

  ostali su ga sledili.

  spotakla pa je pohitao da je pridrži; kada je

  Porodični obed je bio tek početak. Ujka

  isto učinila i druga, odgovorio je

  Džeka je mogao da vidi prilikom obe‐

  pritiskanjem dlana o dlan.

  dovanja, kasnije ne, otišao je odmah, iz‐

  Izgledalo je da starija žena očekuje da se

  vinjavajući se. »Neko mora da održava

  prema njoj ophodi sa uvažavanjem. Sudiju

  vatru«, rekao je. »Posao ne čeka:« Kao

  Bradera nije nigde mogao da svrsta. Nije

  trgovac, Torbi je razumeo da je Posao Po‐

  bio predstavljen kao rođak — a ovo je bio

  sao iako je više čeznuo za dugim i ozbiljnim

  porodični obed. Sudija je fiksirao Torbija

  razgovorom sa ujka Džekom nego za

  dugim pogledom odmeravanja a onda

  preobilnim društvenim životom. Leda mu

  promumlao: »Drago mi je da si se vratio,

  je, doduše, pomagala ali je u pogledu infor‐

  mladi čoveče! Rudbek i treba da bude u

  macija njena pomoć bila ravna nuli. »Tata je

  Rudbeku. Tvoje odsustvo je prouzrokovalo

  užasno zaposlen. Razne kompanije i te

  nevolje — zar ne, Džek?«

  stvari. Za mene je to suviše komplikovano.

  »Da, veoma.«, složio se ujka Džek. »Ali

  Požurimo. Čekaju nas.«

  ćemo mi sve dovesti u red. Nema žurbe.

  Ostali su uvek čekali. Igranje, skijanje —

  Dajmo dečku šansu da nađe sebe.«

  Torbi je voleo senzaciju letenja preko snega

  »Svakako, svakako. Čep u nasip.«

  ali mu je bilo veoma nezgodno kada bi upao

  Torbi se zapita šta je nasip ali je odnekud

  u snežni nanos ili jurio ka drvetu, bez

  iskrsla Leda i uhvatila ga pod ruku,

  mogućnosti da se zaustavi na vreme —

  povukavši ga ka holu za banket; ostali su

  partije karata, obedi sa mladim ljudima —

  poslušno pošli za njima. Torbi je seo na

  pri kojima je on sedeo na jednom kraju

  jedan kraj dugačkog stola a ujka Džek na

  stola a Leda na drugom — ponovo igre,

  drugi, tetka Dženifer našla se s Torbijeve

  letovi do Jeloustona radi hranjenja med‐

  desne strane a Leda s leve. Tetka Dženifer

  veda, ponoćne večere, baštenske zabave...

  je smesta počela sa raspitivanjem, energič‐

  Mada je imanje Rudbek ležalo u podnožju

  no zahtevajući odgovore. On joj je priznao

  planine sa snegovima na vrhu, kuća je imala

  da je upravo napustio Gardu — nije baš

  ogromnu tropsku baštu. Ledeni prijatelji su

  mogla da razume kako to da tamo nije bio

  uživali a Torbi je postepeno počeo da se

  oficir — i pustio je da se razgovor vrti oko

  ubacuje u male, neobavezne razgovore.

  toga, uopšte ne pominjući Džubulpur; Leda

  Mladi ljudi su ga nazivali »Tor« umesto

  103

  »Rudbek«. Ledu su nazivali »Udarača«. Od‐

  Rudbek. Mnoštvo stvari. Stvari lično tvoje,

  nosili su se prema njemu sa intimnim poš‐

  kao, na primer, uzgajališta ovaca u Austriji i

  tovanjem, pokazujući
interesovanje za či‐

  kuća na Majorki. I poslovi. Rudbek end

  njenicu da je bio u Gardi i posetio mnoge

  Asocijacija — to znači mnogo štošta, na

  svetove — iako ga nisu gnjavili ličnim

  ovoj i drugim planetarna. Ali, ja nisam u

  pitanjima.

  stanju da ti to objasnim. Tvoje je, ili možda

  Međutim, život pun igre i zabave počeo je

  »naše«, s obzirom da je u to uključena cela

  da ga zamara. Skup je bio divan ali nije

  porodica. Međutim, ti si Rudbek od Rud‐

  trajao večno — od vrednog čoveka očekuje

  beka. Kao što je Džoel i rekao —

  se da radi i bude vredan.

  naslednik.«

  Stvar je došla do kraja.

  Torbi je značajno pogleda. Usne su mu

  Jednog se dana nalazio na skijanju, sa

  bile suve. Liznu ih i reče: »Zašto mi to nije

  nekolicinom ljudi; svi su se zapravo skijali a

  već rečeno?« Izgledala je zbunjeno. »Tore

  on je ostao sam, na padini za vežbanje. Do

  moj dragi!« Pustili su te neko vreme. Tata

  njega je gotovo neopaženo došao muškarac

  nije želeo da te zabrinjava.«

  na skijama i naglo se zaustavio u snegu.

  »Pa«, rekao je, »zabrinut sam sada. Bolje

  Gotovo danonoćno pojavljivala su se nova

  da porazgovaram sa ujka Džekom.«

  lica na imanju, ovaj novi zvao se Džoel de la

  Džek Vimsbi se nalazio na ručku ali je u

  Kroa.

  prostoriji bilo previše gostiju. Kad su otišli,

  »Zdravo, Tore.«

  Vimsbi povede Torbija u stranu. »Leda mi

  »Zdravo, Džoel.«

  kaže da si zabrinut.«

  »Želeo sam da porazgovaram s tobom.

  »Ne naročito. Želim da saznam neke

  Imam ideju koju želim da zajednički raz‐

  stvari.«

  motrimo, kad preuzmeš dužnost. Mogu i da

  »I hošeš. Nadao sam se da ćeš se umoriti

  udesim da se vidimo a da ne budeš praćen

  od provoda. Idemo u moj kabinet.«

  jatom sekretarica.«

  Otišli su; Vimsbi je otpustio sekretaricu iz

  »Kad preuzmem dužnost?«

  druge smene i rekao: »Dakle, šta želiš da

  »Ili kasnije, kako god ti odgovara. Želim

  znaš?«

  da razgovaram sa šefom; na kraju krajeva

  »Želim da znam«, odgovorio je lagano

  naslednik si ti. Ne želim da o tome disku‐

  Torbi, »šta to znači biti Rudbek od

  tujem sa Vimsbijem... čak i ako on bude

  Rudbeka?«

  želeo da se sretne sa mnom.« Džoel je

  Vimsbi raširi ruke. »Sve... i ništa. Ti si